Ropuido® 10mg film tableta

Kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina sa primarnom hiperholesterolemijom (tip IIa, uključujući heterozigotnu porodičnu hiperholesterolemiju) ili sa mešovitom dislipidemijom (tip IIb) kao dopuna dijeti, u slučaju kada dijetetske i druge nefarmakološke mere (npr. fizička aktivnost, smanjenje telesne mase) ne daju adekvatan odgovor.

Kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, kao dopuna dijeti i drugim vrstama terapije za smanjenje nivoa lipida (npr. LDL afereza) ili u slučaju kada takva terapija nije odgovarajuća.

Prevencija kardiovaskularnih događaja

Prevencija velikih kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa visokim rizikom za razvoj prvog kardiovaskularnog događaja, kao dopuna korekciji ostalih faktora rizika (videti odeljak 5.1).

Pre započinjanja terapije, pacijent treba da se podvrgne standardnoj dijeti za smanjenje nivoa holesterola koja se nastavlja i tokom terapije. Doza se prilagođava individualno, prema cilju terapije i odgovoru pacijenta, u skladu sa aktuelnim opšte prihvaćenim smernicama.

Lek Ropuido se može primenjivati u bilo koje doba dana, uz hranu ili bez nje.

Lečenje hiperholesterolemije

Preporučena početna doza je 5 mg ili 10 mg oralno, jednom dnevno i kod pacijenata koji nisu lečeni statinima i kod pacijenata koji su prebačeni sa nekog drugog inhibitora HMG-CoA reduktaze. Pri izboru početne doze treba uzeti u obzir nivo holesterola kod pacijenta i buduće kardiovaskularne rizike, kao i potencijalni rizik od neželjenih reakcija (videti ispod).

Ako je neophodno podešavanje doze, povećanje doze do sledećeg doznog nivoa može da se izvrši posle 4 nedelje od početne terapije (videti odeljak 5.1).

S obzirom na povećanu stopu prijavljivanja neželjenih reakcija pri dozi od 40 mg u odnosu na niže doze (videti odeljak 4.8), povećavanje doze do maksimalnih 40 mg treba razmotriti samo kod pacijenata koji imaju tešku hiperholesterolemiju sa visokim kardiovaskularnim rizikom (posebno kod onih sa porodičnom hiperholesterolemijom), kod kojih doza od 20 mg ne daje očekivane rezultate i kod kojih je sprovedeno rutinsko praćenje (videti odeljak 4.4). Kada se uvodi doza od 40 mg preporučuje se nadzor lekara specijaliste.

Prevencija kardiovaskularnih događaja

U studiji smanjenja rizika od kardiovaskularnih događaja, korišćena je doza od 20 mg dnevno (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Lek se u pedijatriji primenjuje samo pod nadzorom lekara specijaliste.

Deca i adolescenti uzrasta od 6 do 17 godina (stadijum po Tanner-u < II-V)

Heterozigotna porodična hiperholesterolemija

Kod dece i adolescenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, uobičajena početna doza je 5 mg dnevno.

• Kod dece uzrasta od 6 do 9 godina sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uobičajeni raspon doze je od 5-10 mg oralno jednom dnevno. Bezbednost i efikasnost doza većih od 10 mg nisu ispitivane kod ove populacije.
• Kod dece uzrasta od 10 do 17 godina sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom uobičajeni raspon doze je od 5-20 mg oralno jednom dnevno. Bezbednost i efikasnost doza većih od 20 mg nisu ispitivane kod ove populacije.

Titriranje doze se vrši na osnovu pojedinačnog odgovora i podnošljivosti kod pedijatrijskih pacijenata, kao što je preporučeno za primenu u pedijatriji (videti odeljak 4.4). Deca i adolescenti treba da se podvrgnu standardnoj dijeti za smanjenje nivoa holesterola pre započinjanja terapije rosuvastatinom i tu dijetu treba nastaviti i tokom terapije.

Homozigotna porodična hiperholesterolemija

Kod dece uzrasta od 6 do 17 godina sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, preporučena maksimalna doza je 20 mg jednom dnevno.

Preporučuje se početna doza od 5 do 10 mg jednom dnevno u zavisnosti od uzrasta, telesne mase i prethodnog korišćenja statina. Titraciju do maksimalne doze od 20 mg jednom dnevno treba voditi prema individualnom odgovoru i toleranciji kod pedijatrijskih pacijenata, prema preporukama za terapiju kod pedijatrijske populacije (videti odeljak 4.4). Pre početka lečenja rosuvastatinom, decu i adolescente treba staviti na standardnu dijetu snižavanja holesterola; ovu dijetu treba nastaviti tokom lečenja rosuvastatinom.

Postoji ograničeno iskustvo sa dozama osim 20 mg u ovoj populaciji. Tableta od 40 mg nije pogodna za upotrebu kod pedijatrijskih pacijenata.

Deca mlađa od 6 godina

Bezbednost i efikasnost primene kod dece mlađe od 6 godina nisu ispitivane. Stoga se primena leka Ropuido ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina.

Primena kod starijih pacijenata

Kod pacijenata starijih od 70 godina, preporučena početna doza je 5 mg (videti odeljak 4.4). Nije potrebno prilagođavanje doze u odnosu na godine.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno nikakvo podešavanje doze. Preporučena početna doza je 5 mg kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega(klirens kreatinina <60 mL/min). Doza od 40 mg je kontraindikovana kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Upotreba leka Ropuido kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega je kontraindikovana u svim dozama (videti odeljak 4.3 i 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Nije bilo povećanja sistemske izloženosti rosuvastatinu kod pacijenata sa Child-Pugh skorom 7 i manje.

Ipak, primećena je veća sistemska izloženost kod pacijenata sa Child-Pugh skorom 8 i 9 (videti odeljak 5.2). Kod ovih pacijenata potrebno je uraditi procenu bubrežne funkcije (videti odeljak 4.4). Ne postoje iskustva sa pacijentima kod kojih je Child-Pugh skor veći od 9. Lek Ropuido je kontraindikovan kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre (videti odeljak 4.3).

Rasa

Veća sistemska izloženost je primećena kod pripadnika azijskih naroda (videti odeljak 4.3, 4.4 i 5.2).

Preporučena početna doza je 5 mg za pacijente azijskog porekla. Doza od 40 mg je kontraindikovana kod ovih pacijenata.

Genetski polimorfizam

Određeni tipovi genetskog polimorfizma mogu dovesti do povećane izloženosti rosuvastatinu (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata za koje je poznato da imaju ove specifične tipove polimorfizma preporučuje se niža doza leka Ropuido.

Doziranje kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za miopatiju

Preporučena početna doza je 5 mg kod pacijenata koji imaju predispozicije za razvoj miopatije (videti odeljak 4.4).

Doza od 40 mg je kontraindikovana kod nekih od ovih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena drugih lekova

Rosuvastatin je supstrat različitih transportnih proteina (npr. OATP1B1 i BCRP). Rizik od miopatije (uključujući rabdomiolizu) je povećan kada se lek Ropuido daje u kombinaciji sa određenim lekovima koji mogu da povećaju koncentraciju rosuvastatina usled interakcija sa transportnim proteinima (npr.ciklosporin i određeni inhibitori proteaza, uključujući kombinacije ritonavira sa atazanavirom, lopinavirom i/ili tipranavirom; videti odeljke 4.4 i 4.5). Kad god je moguće treba razmotriti primenu drugih lekova i ukoliko je neophodno, razmotriti mogućnost privremenog prekida terapije lekom Ropuido. U situacijama kada je primena ovih lekova u kombinaciji sa lekom Ropuido neizbežna, treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika ovakve terapije i pažljivo prilagoditi dozu leka Ropuido (videti odeljak 4.5).

Lek Ropuido je kontraindikovan:

• kod pacijenata koji su preosetljivi na rosuvastatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci, navedenih u odeljku 6.1,
• kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre, uključujući neobjašnjive i stalne poraste koncentracije transaminaza u serumu i svaki porast transaminaza u serumu koji prelazi trostruku vrednost gornje granice normalnih vrednosti (ULN),
• kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <30 mL/min),
• kod pacijenata sa miopatijom,
• kod pacijenata koji istovremeno primaju ciklosporin,
• tokom perioda trudnoće i dojenja i kod žena u reproduktivnom periodu a koje ne koriste odgovarajuće kontraceptivne mere.

Doza od 40 mg rosuvastatina je kontraindikovana kod pacijenata sa faktorima predispozicije za razvoj miopatije/rabdomiolize. Ovi faktori su:

• umereno oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 60 mL/min),
• hipotiroidizam,
• postojanje lične ili porodične istorije naslednih mišićnih bolesti,
• ranija pojava mišićne toksičnosti pri primeni nekog od inhibitora HMG-CoA reduktaze ili fibrata,
• zloupotreba alkohola,
• situacije u kojima može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi,
• pacijenti azijskog porekla,
• istovremena primena fibrata.

(videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.2).

Uticaj na funkciju bubrega

Kod pacijenata kod kojih su primenjivane veće doze rosuvastatina, posebno doze od 40 mg, uočena je proteinurija, detektovana „dipstick“ metodom, pretežno tubularnog porekla i u većini slučajeva je bila prolazna i periodična. Nije dokazano da je proteinurija pokazatelj akutnog ili progresivnog oboljenja bubrega (videti odeljak 4.8). U postmarketinškom periodu, stopa prijavljivanja ozbiljnih neželjenih događaja povezanih sa renalnim sistemom je veća pri dozi od 40 mg. Treba razmotriti procenu bubrežne funkcije tokom rutinskog praćenja pacijenata koji primaju dozu od 40 mg.

Uticaj na skeletne mišiće

Kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin u bilo kojim dozama, naročito u dozama ˃ 20 mg prijavljen je uticaj na skeletne mišiće, npr. mijalgija, miopatija i retko, rabdomioliza. Prijavljeni su veoma retki slučajevi rabdomiolize pri primeni ezetimiba u kombinaciji sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze. Farmakodinamička interakcija se ne može isključiti, te treba biti oprezan pri istovremenoj primeni ovih lekova (videti odeljak 4.5).

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze u postmarketinškom periodu, stopa prijavljivanja rabdomiolize povezane sa primenom rosuvastatina je veća pri dozi od 40 mg.

Merenje vrednosti kreatin kinaze

Merenje vrednosti kreatin kinaze (CK) se ne preporučuje nakon naporne fizičke aktivnosti ili u prisustvu nekog drugog faktora koji može dovesti do povećanja vrednosti CK, što može dovesti do pogrešnog tumačenja rezultata. Ako su vrednosti CK značajno povišene na početku (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti), ovaj parametar treba proveriti nakon 5-7 dana da bi se potvrdili rezultati. Ako se potvrdi da su vrednosti CK više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti, ne treba započinjati terapiju.

Pre terapije

Rosuvastatin, kao i ostale inhibitore HMG-CoA reduktaze, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima za pojavu miopatije/rabdomiolize. U ove faktore spadaju:

• oštećenje funkcije bubrega,
• hipotiroidizam,
• lična ili porodična anamneza naslednih mišićnih poremećaja,
• prethodna istorija mišićne toksičnosti pri primeni nekih drugih inhibitora HMG-CoA reduktaze ili fibrata,
• zloupotreba alkohola,
• starosna dob preko 70 godina,
• situacije u kojima može doći do povećanja koncentracije leka u plazmi (videti odeljke 4.2, 4.5 i 5.2),
• istovremena primena fibrata.

Kod ovih pacijenata, potrebno je da se rizik terapije sagleda u odnosu na moguću korist i preporučuje se kliničko praćenje. Ako su vrednosti CK značajno povišene na početku (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti), ne treba započinjati terapiju.

Tokom terapija

Pacijente treba savetovati da odmah prijave neobjašnjive bolove u mišićima, slabost ili grčeve, posebno ako su povezani sa malaksalošću ili povišenom telesnom temperaturom. Kod ovih pacijenata treba izmeriti vrednosti CK i prekinuti terapiju ako su vrednosti CK značajno povišene (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti) ili ako dođe do pojave teških i neprijatnih mišićnih simptoma (čak i ako su vrednosti CK povišene manje od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti). Ako se simptomi povuku i vrednosti CK vrate na normalu, može se razmotriti ponovno započinjanje terapije lekom Ropuido ili alternativnim inhibitorom HMG-

CoA reduktaze, primenom najnižih doza i uz pažljivo praćenje. Nije neophodno rutinsko praćenje CK vrednosti kod pacijenata bez simptoma. Zabeleženi su vrlo retki izveštaji o imuno- posredovanoj nekrotizirajućoj miopatiji (engl. „immune-mediated necrotising myopathy – IMNM“) za vreme ili nakon terapije statinima, uključujući rosuvastatin. IMNM je klinički okarakterisana proksimalnom mišićnom slabošću i povišenim nivoima kreatin kinaze u serumu, koji se zadržavaju i nakon prekida terapije statinima.

U kliničkim ispitivanjima nije dokazan povećan uticaj na skeletne mišiće kod malog broja pacijenata koji su primali rosuvastatin uporedo sa drugom terapijom. Ipak, primećena je povećana incidenca miozitisa i miopatije kod pacijenata koji su primali druge inhibitore HMG-CoA reduktaze zajedno sa derivatima fibrične kiseline, kao što su gemfibrozil, ciklosporin, nikotinska kiselina, azolni fungicidi, inhibitori proteaze i makrolidni antibiotici. Gemfibrozil povećava rizik od miopatije, ako se primenjuje istovremeno sa nekim od inhibitora HMG-CoA reduktaze. Stoga se ne preporučuje istovremena primena leka Ropuido i gemfibrozila. Treba pažljivo proceniti korist od daljih promena nivoa lipida usled istovremene primene leka Ropuido i fibrata ili niacina u odnosu na moguće rizike koje imaju takve kombinacije. Doza od 40 mg je kontraindikovana sa istovremenom upotrebom fibrata (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Lek Ropuido se ne sme primenjivati istovremeno sa sistemskim oblikom fusidinske kiseline, kao ni 7 dana nakon prestanka terapije sa fusidinskom kiselinom. Kod pacijenata gde je primena fusidinske kiseline neophodna, treba prekinuti lečenje statinom za vreme trajanja terapije fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su istovremeno uzimali statine i fusidinsku kiselinu (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.5). Pacijente treba savetovati da hitno zatraže savet lekara u slučaju pojave bilo kakvih simptoma slabosti mišića, bola ili osetljivosti.

Terapija statinima se može ponovo uvesti sedam dana nakon poslednje doze fusidinske kiseline.

U posebnim okolnostima u kojima je potrebno produžiti sistemsku primenu fusidinske kiseline, na primer u terapiji teških infekcija, potrebu za istovremenom terapijom rosuvastatinom i fusidinskom kiselinom treba pojedinačno proceniti, od slučaja do slučaja, pod strogim nadzorom lekara.

Lek Ropuido ne treba primenjivati kod pacijenata sa akutnim, ozbiljnim stanjem koje ukazuje na miopatiju ili koji imaju predispoziciju za razvoj bubrežne insuficijencije usled rabdomiolize (npr. sepsa, hipotenzija, veće hirurške intervencije, trauma, teški poremećaji metabolizma, endokrinog sistema i elektrolita; ili nekontrolisani epileptični napadi).

Uticaj na funkciju jetre

Kao i ostale inhibitore HMG-CoA reduktaze, lek Ropuido treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji konzumiraju preterane količine alkohola i/ili imaju oboljenja jetre u anamnezi.

Preporučuje se provera funkcije jetre pre započinjanja terapije i 3 meseca nakon započinjanja terapije. Ukoliko su vrednosti transaminaza u serumu više od 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti, treba prekinuti terapiju lekom Ropuido ili smanjiti dozu.

Incidenca prijavljenih ozbiljnih hepatičkih događaja u postmarketinškom periodu (koji se uglavnom manifestuju kao povišeni nivoi transaminaza jetre) je veća pri dozi od 40 mg.

Kod pacijenata sa sekundarnom hiperholesterolemijom izazavanom hipotiroidizmom ili nefrotskim sindromom, treba lečiti primarnu bolest pre započinjanja terapije lekom Ropuido.

Rasa

Rezultati farmakokinetičkih studija su pokazali da je veća izloženost kod pripadnika azijskih naroda u poređenju sa pripadnicima bele rase (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Inhibitori proteaze

Prilikom istovremene primene rosuvastatina i inhibitora proteaza u kombinaciji sa ritonavirom, uočena je povećana sistemska izloženost rosuvastatinu. Treba pažljivo razmotriti

korist od sniženja nivoa lipida primenom leka Ropuido kod HIV pozitivnih pacijenata koji su na terapiji inhibitorima proteaza i potencijala za povećanje nivoa rosuvastatina u plazmi prilikom započinjanja terapije i tokom titriranja doze leka Ropuido. Ukoliko doza leka Ropuido nije pažljivo podešena, ne preporučuje se istovremena upotreba sa inhibitorima proteaze (videti odeljke 4.2 i 4.5).

Intersticijalna bolest pluća

Prijavljeni su retki slučajevi intersticijalne bolesti pluća tokom primene nekih statina, posebno tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8). Karakteristike ove bolesti uključuju dispneju, neproduktivni kašalj i pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja (umor, gubitak telesne mase i povišena telesna temperatura). Ukoliko postoji sumnja da se kod pacijenta razvila intersticijalna bolest pluća, terapiju statinima treba prekinuti.

Diabetes Mellitus

Dokazi ukazuju da statini kao klasa povećavaju nivo glukoze u krvi nekih pacijenata, koji imaju visok rizik od nastanaka dijabetesa u budućnosti, i mogu dovesti do takvog nivoa hiperglikemije da je potrebna odgovarajuća terapija. Međutim, redukcija vaskularnog rizika primenom statina prevazilazi rizik od pojave hiperglikemije i zato ne treba prekidati terapiju statinima. Pacijente sa povećanim rizikom (vrednost glukoze natašte u krvi ≥ 5,6 - 6,9 mmol/L, BMI > 30 kg/m2, povišen nivo triglicerida, hipertenzija) treba pratiti klinički i biohemijski prema nacionalnim vodičima.

U JUPITER studiji, zabeležena je ukupna učestalost diabetes mellitus-a 2,8% u grupi pacijenata koja je primala rosuvastatin i 2,3% u placebo grupi, uglavnom kod pacijenata sa vrednostima glukoze natašte od 5,6 do 6,9 mmol/L.

Pedijatrijska populacija

Procena linearnog rasta (visina), telesne mase, BMI (indeks telesne mase) i sekundarnih karakteristika polne zrelosti po Tanner-u kod pedijatrijskih pacijenata između 6 i 17 godina koji uzimaju rosuvastatin je ograničena na period od dve godine. Nakon 2 godine terapije tokom studije, nije primećen uticaj na rast, telesnu masu, BMI ili polnu zrelost (videti odeljak 5.1).

U kliničkoj studiji u kojoj su deca i adolescenti primali rosuvastatin tokom 52 nedelje, primećeno je da se češće javljaju povišene vrednosti CK (više od deset puta od gornje granice normalnih vrednosti) i simptomi u mišićima nakon vežbanja ili pojačane fizičke aktivnosti u poređenju sa rezultatima kliničkih studija kod odraslih (videti odeljak 4.8).

Intolerancija na laktozu

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno - galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Dejstva istovremeno primenjenih lekova na rosuvastatin

Inhibitori transportnih proteina: Rosuvastatin je supstrat određenih transportnih proteina uključujući i transportni protein za hepatičko preuzimanje OATPB1 i efluksni transportni protein BCRP.

Istovremena primena leka Ropuido sa lekovima koji deluju kao inhibitori ovih transportnih proteina može dovesti do povećanja koncentracija rosuvastatina u plazmi i povećanja rizika od miopatije (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.5 - Tabelu 1).

Ciklosporin: Tokom istovremene primene rosuvastatina i ciklosporina, primećeno je da su PIC vrednosti rosuvastatina u proseku 7 puta veće nego kod zdravih dobrovoljaca (videti Tabelu 1). Primena leka Ropuido je kontraindikovana kod pacijenata na istovremenoj terapiji ciklosporinom (videti odeljak 4.3). Istovremena primena nije uticala na koncentracije ciklosporina u plazmi.

Inhibitori proteaze: Iako nije poznat tačan mehanizam interakcije, istovremena primena sa inhibitorima proteaze može značajno da poveća izloženost rosuvastatinu (videti Tabelu 1). Na primer, u jednoj farmakokinetičkoj studiji, istovremena primena 10 mg rosuvastatina i leka koji sadrži kombinaciju dva inhibitora proteaze (300 mg atazanavir/100 mg ritonavir) kod zdravih dobrovoljaca, je dovedena u vezu sa približno trostrukim povećanjem vrednosti PIC i sedmostrukim povećanjem vrednosti Cmax rosuvastatina u stanju ravnoteže. Prema tome, istovremena primena leka Ropuido i određenih kombinacija inhibitora proteaze, može se razmotriti samo posle pažljivog podešavanja doze rosuvastatina na osnovu očekivanog povećanja izloženosti rosuvastatinu (videti odeljke 4.2, 4.4 i 4.5 - Tabelu 1).

Gemfibrozil i drugi lekovi za snižavanje nivoa lipida: Istovremena primena rosuvastatina i gemfibrozila dovodi do dvostrukog povećanja vrednosti PIK i Cmax za rosuvastatin (videti odeljak 4.4).

Na osnovu podataka iz studija specifičnih interakcija, ne očekuje se značajna farmakokinetička interakcija sa fenofibratom; ipak, može doći do farmakodinamičke interakcije. Gemfibrozil, fenofibrat, ostali fibrati i niacin (nikotinska kiselina) u dozi korišćenoj za snižavanje vrednosti lipida (≥ 1g dnevno) povećavaju rizik od miopatije kada se primenjuju istovremeno sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze, verovatno zato što oni mogu da izazovu miopatiju kada se samostalno koriste. Doza od 40 mg je kontraindikovana kod istovremene primene sa fibratima (videti odeljke 4.3 i 4.4). Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti sa dozom od 5 mg.

Ezetimib: Istovremena primena 10 mg rosuvastatina i 10 mg ezitimiba dovodi do povećanja vrednosti PIK-a rosuvastatina 1,2 puta kod osoba sa hiperholesterolemijom (videti Tabelu 1). Ne može se isključiti farmakodinamička interakcija između leka Ropuido i ezetimiba, u smislu neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

Antacidi: Istovremena primena rosuvastatina i suspenzije antacida koja sadrži aluminijum i magnezijum hidroksid dovodi do smanjenja koncentracije rosuvastatina u plazmi za približno 50

%. Ovo dejstvo je bilo smanjeno kada se antacid davao 2 sata nakon primene leka Ropuido. Klinički značaj ove interakcije nije ispitivan.

Eritromicin: Istovremena upotreba rosuvastatina i eritromicina dovela je do smanjenja PIK vrednosti za 20% i smanjenja vrednosti Cmax rosuvastatina za 30%. Ova interakcija može biti izazvana povećanjem pokretljivosti creva koje izaziva eritromicin.

Enzimi citohrom P450: Rezultati in vitro i in vivo studija pokazuju da rosuvastatin ne inhibira niti indukuje citohrom P450 izoenzime. Pored toga, rosuvastatin je slab supstrat za ove izoenzime. Zbog toga se ne očekuju interakcije sa lekovima koje su rezultat metabolizma posredovanog citohromom P450. Nisu primećene klinički značajne interakcije između rosuvastatina i flukonazola (inhibitora CYP2C9 i CYP3A4) ili ketokonazola (inhibitora CYP2A6 i CYP3A4).

Interakcije koje zahtevaju podešavanje doze rosuvastatina (videti Tabelu 1): U situacijama kada je neophodno primeniti lek Ropuido sa drugim lekovima za koje je poznato da dovode do povećane izloženosti rosuvastatinu, treba prilagoditi dozu leka Ropuido. Ukoliko je očekivano povećanje izloženosti (PIK) dva i više puta treba započeti lečenje sa 5 mg leka Ropuido jednom dnevno. Maksimalnu dnevnu dozu leka Ropuido treba podesiti tako da očekivana izloženost rosuvastatinu ne pređe očekivanu izloženost prilikom primene 40 mg leka Ropuido bez lekova sa kojima bi mogao da stupi u interakciju, na primer: doza od 20 mg leka Ropuido sa gemfibrozilom (povećanje od 1,9 puta) i doza od 10 mg leka Ropuido u kombinaciji sa ritonavir/atazanavir (povećanje od 3,1 put).

Dejstvo rosuvastatina na istovremeno primenjene lekove

Antagonisti vitamina K: Kao i sa drugim inhibitorima HMG-CoA reduktaze, započinjanje terapije ili povećanje doze leka Ropuido kod pacijenata koji istovremeno primaju antagoniste vitamina K (npr. varfarin ili drugi kumarinski antikoagulansi) može da dovede do povećanja internacionalnog normalizovanog koeficijenta (INR). Obustava ili smanjivanje doze rosuvastatina može da dovede do smanjenja vrednosti INR. U takvim situacijama poželjno je praćenje vrednosti INR.

Oralni kontraceptivi/hormonska supstituciona terapija (HRT): Istovremena upotreba rosuvastatina i oralnih kontraceptiva dovodi do povećanja PIK vrednosti etinilestradiola i norgestrela za 26 %, odnosno 34 %. Ovo povećanje vrednosti u plazmi treba uzeti u obzir pri izboru doze oralnih kontraceptiva. Nema dostupnih farmakokinetičkih podataka o pacijentima kod kojih su istovremeno primenjivani rosuvastatin i HRT; stoga se ne mogu isključiti slična dejstva. Ipak, ova kombinacija je u velikoj meri korišćena kod žena u kliničkim studijama i dobro su je podnosile.

Drugi lekovi:

Digoksin: Na osnovu podataka iz specifičnih studija interakcija, ne očekuje se klinički relevantna interakcija sa digoksinom.

Fusidinska kiselina: Nisu sprovedene studije interakcije sa rosuvastatinom i fusidinskom kiselinom.

Rizik od miopatije (uključujući rabdomiolizu) može biti povećan istovremenom sistemskom primenom fusidinske kiseline sa statinima. Mehanizam ove interakcije (bilo da je farmakodinamička, farmakokinetička, ili obe) još uvek nije poznat. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) kod pacijenata koji su primali ovu kombinaciju.

Ukoliko je neophodna sistemska primena fusidinske kiseline, treba prekinuti terapiju lekom Ropuido tokom trajanja terapije fusidinskom kiselinom (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija:

Studije interakcija sprovedene su samo kod odraslih. Stepen interakcija kod pedijatrijske populacije nije poznat.

Primena leka Ropuido je kontraindikovana u trudnoći i tokom perioda dojenja. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste određene kontraceptivne mere.

Pošto su holesterol i ostali proizvodi biosinteze holesterola neophodni za razvoj fetusa, potencijalni rizik od inhibicije HMG-CoA reduktaze je veći od koristi terapije tokom trudnoće. Studije na životinjama pružaju ograničene dokaze o reproduktivnoj toksičnosti (videti odeljak 5.3). Ako pacijentkinja zatrudni tokom primene ovog leka, terapiju treba odmah prekinuti.

Rosuvastatin se kod pacova izlučuje u majčino mleko. Nema podataka o izlučivanju u majčino mleko kod ljudi (videti odeljak 4.3).

Nije sprovedeno ispitivanje o uticaju leka Ropuido na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Ipak, na osnovu njegovih farmakodinamičkih svojstava, nije verovatno da će lek Ropuido uticati na ovu sposobnost. Tokom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama treba uzeti u obzir moguću pojavu vrtoglavice tokom terapije.

Neželjene reakcije koje se javljaju usled primene rosuvastatina su uglavnom blage i kratkotrajne. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, kod manje od 4 % pacijenata kod kojih je primenjivan lek rosuvastatin je prekinuta terapija zbog neželjenih reakcija.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Na osnovu kliničkih podataka dobijenih u kliničkim studijama i obimnog post-marketinškog iskustva, naredna tabela daje pregled profila neželjenih reakcija rosuvastatina. Navedene neželjene reakcije klasifikovane su na osnovu učestalosti i klase sistema organa.

Sledeća konvencija je korišćena za klasifikaciju i učestalosti neželjenih reakcija: Često (≥1/100 do < 1/10), Povremeno (≥1/1000 do < 1/100), Retko (≥1/10000 do <1/1000), Veoma retko (<1/10000), Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu postojećih podataka).

Tabela 2. Neželjene reakcije na osnovu podataka iz kliničkih studija i postmarketinškog iskustva

Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze, incidenca neželjenih reakcija na lek zavisi od doze.

Uticaj na funkciju bubrega: Kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin, primećena je proteinurija, detektovana „dipstik“ metodom, pretežno tubularnog porekla. Promene vrednosti proteina u urinu od „nema“ ili „u tragovima“ do „++“ ili više, primećene su kod < 1 % pacijenata tokom terapije dozama od 10 mg i 20 mg, i kod približno 3 % pacijenata koji su primali dozu od 40 mg. Manji porast vrednosti od „nema“ ili „u tragovima“ do „+“, primećen je pri dozi od 20 mg. U većini slučajeva, proteinurija se smanjuje ili nestaje spontano tokom nastavka terapije. Podaci iz kliničkih studija i postmarketinškog iskustva ne ukazuju na povezanost između proteinurije i akutnog ili progresivnog oboljenja bubrega.

Kod pacijenata kod kojih je primenjivan rosuvastatin, primećena je pojava hematurije, a podaci iz kliničkih studija pokazuju da je ova pojava retka.

Uticaj na skeletno-mišićni sistem: Uticaj na skeletne mišiće, npr. mijalgija, miopatija (uključujući miozitis) i retko, rabdomioliza, sa ili bez akutne bubrežne insuficijencije, prijavljeni su kod pacijenata pri primeni svake doze rosuvastatina, posebno kod doza ˃ 20 mg. Porast koncentracije CK koji zavisi od doze, primećen je kod pacijenata koji primaju rosuvastatin; ali je u većini slučajeva ta pojava bila blaga, bez simptoma i prolazna. Ukoliko su vrednosti CK povišene u početku (više od pet puta od gornje granice normalnih vrednosti), terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.4).

Uticaj na funkciju jetre: Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze, porast transaminaza u zavisnosti od doze, primećen je kod malog broja pacijenata koji su primali rosuvastatin; ali je u većini slučajeva ta pojava bila blaga, bez simptoma i prolazna.

Prijavljena su sledeća neželjena dejstva pri primeni nekih statina:

• Seksualna disfunkcija.
• Retki slučajevi intersticijalne bolesti pluća, posebno usled dugotrajne terapije (videti odeljak 4.4).

Učestalost prijavljivanja rabdomiolize, ozbiljnih događaja povezanih sa bubrezima i jetrom (koji se uglavnom pokazuju putem povišenih vrednosti transaminaza jetre) je veća pri dozi od 40 mg.

Pedijatrijska populacija: U jednom kliničkom ispitivanju koje je trajalo 52 nedelje, primećeno je da se porast vrednosti kreatin kinaze (više od deset puta od gornje granice normalnih vrednosti) i simptomi u mišićima nakon vežbanja i povećane fizičke aktivnosti češće javljaju kod dece i adolescenata nego kod odraslih (videti odeljak 4.4). Što se tiče ostalog, bezbednosni profil rosuvastatina kod dece i adolescenata je sličan bezbednosnom profilu kod odraslih.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoji posebna terapija u slučaju predoziranja. U slučaju predoziranja, pacijente treba lečiti simptomatski i ako je potrebno uvesti i druge suportivne mere. Potrebno je pratiti fukciju jetre i vrednosti CK. Hemodijaliza nije od koristi u ovom slučaju.

Farmakoterapijska grupa: sredstva koja smanjuju lipide u serumu (hipolipemici), inhibitori HMG-CoA reduktaze

ATC šifra: C10AA07

Mehanizam dejstva

Rosuvastatin je selektivni i kompetitivni inhibitor HMG-CoA reduktaze, „rate-limiting“ enzima koji konvertuje 3-hidroksi-3-metilglutaril koenzim A u mevalonat, koji je prekursor holesterola. Primarno mesto delovanja rosuvastatina je jetra, ciljni organ za snižavanje holesterola.

Rosuvastatin dovodi do povećanja broja hepatičkih LDL receptora na površini ćelije, pojačava preuzimanje i katabolizam LDL čestica i inhibira hepatičku sintezu VLDL čestica, i na taj način smanjuje ukupan broj VLDL i LDL čestica.

Farmakodinamska dejstva

Rosuvastatin smanjuje povišeni LDL-holesterol, ukupni holesterol i trigliceride, a povećava HDL-holesterol.

On takođe smanjuje Apo-B, ne-HDL-C, VLDL-C, VLDL-TG i povećava ApoA-I (videti Tabelu 3). Rosuvastatin takođe smanjuje koeficijente LDL-C/HDL-C, ukupni C/HDL-C i ne-HDL-C/HDL-C kao i ApoB/ApoA-I.

Tabela 3. Terapijski odgovor kod pacijenata sa primarnom hiperholesterolemijom (tip IIa i IIb) u zavisnosti od doze (prilagođena srednja vrednost promene u procentima u odnosu na početne vrednosti)

Terapijsko dejstvo je postignuto tokom prve nedelje od započinjanja terapije, a 90% maksimalnog odgovora je postignuto za 2 nedelje. Maksimalan odgovor se obično postiže nakon 4 nedelje i nakon toga se održava.

Klinička efikasnost i bezbednost

Rosuvastatin je efikasan kod odraslih pacijenata sa hiperholesterolemijom, sa ili bez hipertrigliceridemije, nezavisno od rase, pola, starosti i kod posebnih grupa pacijenata kao što su dijabetičari ili pacijenti sa porodičnom hiperholesterolemijom.

Podaci koji su dobijeni na osnovu faze III kliničkog ispitivanja, pokazuju da je rosuvastatin efikasan u postizanju ciljnih vrednosti definisanih od strane Evropskog udruženja za aterosklerozu (engl. „European Atherosclerosis Sociesty – EAS“;EAS;1998) u lečenju većine pacijenata sa hiperholesterolemijom tip IIa i IIb (sa srednjom početnom vrednošću LDL holesterola približno 4,8 mmol/L); približno 80% pacijenata koji su dobijali dozu od 10 mg je postiglo EAS ciljne vrednosti za LDL-holesterol (< 3 mmol/L).

U jednoj obimnoj studiji sa dizajnom ubrzanog titriranja doze, kod 435 pacijenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom su primenjivane doze rosuvastatina od 20 mg do 80 mg. Sve doze su imale povoljan efekat na lipidne parametre i ostvareni su terapijski ciljevi. Nakon titriranja do dnevne doze od 40 mg (12 nedelja terapije), nivo LDL holesterola je smanjen za 53 %. 33 % pacijenata je dostiglo EAS ciljne vrednosti za LDL holesterol (<3 mmol/L).

U otvorenom ispitivanju sa dizajnom ubrzanog titriranja doze, kod 42 pacijenta sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom je vršena procena odgovora na lek rosuvastatin od 20-40 mg. Kod ukupne populacije ispitanika, prosečna redukcija LDL holesterola je iznosila 22 %.

U kliničkim studijama sa ograničenim brojem pacijenata, pokazalo se da rosuvastatin ima dodatnu efikasnost u sniženju triglicerida kada se primenjuje u kombinaciji sa fenofibratom i povećanju vrednosti HDL holesterola kada se primenjuje u kombinaciji sa niacinom (videti odeljak 4.4).

U multicentričnoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji (engl. “multi-centre, double-blind, placebo-controlled clinical study – METEOR“), 984 pacijenta između 45 i 70 godina, sa niskim rizikom od koronarne bolesti srca (definisanim kao Framingham rizik <10% za 10 godina), sa prosečnom vrednošću LDL holesterola od 4,0 mmol/L (154,5 mg/dL), ali sa subkliničkom aterosklerozom (detektovanom na osnovu debljine karotidne intima medije (engl. „Carotid Intima Media Thickness – CIMT“) su randomizovani u grupu koja je dobijala rosuvastatin od 40 mg jednom dnevno i placebo grupu, tokom 2 godine. Rosuvastatin je značajno usporio stopu progresije maksimalne CIMT vrednosti (na 12 tačaka na karotidnoj arteriji) u odnosu na placebo, za - 0,0145 mm godišnje (95% interval poverenja - 0,0196, - 0,0093; p < 0,0001). Promena u odnosu na početne vrednosti je bila - 0,0014 mm godišnje (-0,12 % godišnje (nije značajna)) pri primeni rosuvastatina u poređenju sa progresijom od + 0,0131 mm godišnje (1,12% godišnje (p < 0,0001)) kod placeba. Nije dokazana direktna povezanost između smanjenja vrednosti CIMT i smanjenja rizika od pojave kardiovaskularnih događaja. Populacija ispitanika iz METEOR studije ima nizak rizik od pojave koronarne bolesti srca i ne predstavlja ciljnu populaciju za rosuvastatin od 40 mg. Doza od

40 mg treba da se propisuje samo pacijentima sa teškom hiperholesterolemijom koji imaju visok kardiovaskularni rizik (videti odeljak 4.2).

U studiji Opravdanost primene statina u primarnoj prevenciji: intervenciona studija procene rosuvastatina (engl. „Justification for the Use of Statins in Primary Prevention: An Intervention Trial Evaluating Rosuvastatin – JUPITER“), vršena je procena uticaja rosuvastatina na pojavu većih aterosklerotskih kardiovaskularnih događaja kod 17802 muškaraca (≥ 50 godina) i žena (≥ 60 godina).

Ispitanici su randomizovani u placebo grupu (n=8901) i grupu koja je primala rosuvastatin od 20 mg jednom dnevno (n=8901), i praćeni su u proseku 2 godine.

Koncentracija LDL holesterola je smanjena za 45% (p < 0,001) kod pacijenata koji su primali rosuvastatin u odnosu na pacijente iz placebo grupe.

U post-hoc analizi podgrupe subjekata sa visokim rizikom, sa početnom procenom rizika po Framingham skoru ˃ 20% (1558 pacijenata), ustanovljeno je značajno smanjenje kombinovanog ishoda kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda (p=0,028) pri primeni rosuvastatina u odnosu na placebo.

Redukcija apsolutnog rizika izražena kao stopa događaja na 1000 pacijent-godina je bila 8,8. Ukupan mortalitet je ostao nepromenjen u ovoj grupi visokog rizika (p = 0,193). U post-hoc analizi podgrupe pacijenata sa visokim rizikom (ukupno 9302 pacijenta) sa početnom vrednošću SCORE rizika ≥ 5% (predviđenom da obuhvati pacijente iznad 65 godina), nije došlo do značajnog smanjenja kombinovanog ishoda kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda (p=0,0003) pri primeni rosuvastatina u odnosu na placebo. Redukcija apsolutnog rizika izražena kao stopa događaja na 1000 pacijent-godina je bila 5,1. Ukupan mortalitet je ostao nepromenjen u ovoj grupi visokog rizika (p=0,076).

U JUPITER studiji, 6,6 % pacijenata koji su primali rosuvastatin i 6,2 % pacijenata koji su primali placebo, prekinulo je terapiju zbog neželjenih događaja. Najčešći neželjeni događaji koji su doveli do prekida terapije su bili: mijalgija (0,3 % rosuvastatin, 0,2 % placebo), bol u abdomenu (0,03 % rosuvastatin, 0,02 % placebo) i osip (0,02 % rosuvastatin, 0,03 % placebo). Najčešći neželjeni događaji čija je stopa veća ili jednaka onoj u placebo grupi su bili: infekcija urinarnog trakta (8,7 % rosuvastatin, 8,6 % placebo), nazofaringitis (7,6 % rosuvastatin, 7,2 % placebo), bol u leđima (7,6 % rosuvastatin, 6,9 % placebo), i mialgija (7,6 % rosuvastatin, 6,6 % placebo).

Pedijatrijska populacija

U dvostruko-slepoj, randomiziranoj, multicentričnoj, placebo-kontrolisanoj, 12-nedeljnoj studiji (n=176, 97 dečaka i 79 devojčica) koja je praćena 40-nedeljnom (n=173, 96 muškaraca i 77 žena), otvorenom, fazom sa titracijom doze rosuvastatina, pacijenti starosti 10-17 godina (Tanner stadijum II-V, devojčice kod kojih je prošlo najmanje godinu dana od prvog menstrualnog ciklusa) sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, uzimali su rosuvastatin 5 mg, 10 mg ili 20 mg ili placebo jednom dnevno tokom 12 nedelja, a onda su svi uzimali rosuvastatin jednom dnevno tokom 40 nedelja. Na početku studije, približno 30% pacijenata je bilo između 10-13 godina starosti i približno 17% je bilo u Tanner stadijumu II, 18% u Tanner stadijumu III, 40% u Tanner stadijumu IV i 25% u Tanner stadijumu V.

Nivo LDL holesterola je snižen za 38,3 % pri dozi od 5 mg rosuvastatina, za 44,6 % pri dozi od 10 mg i za 50 % pri dozi od 20 mg rosuvastatina, u poređenju sa snižavanjem od 0,7 % kod placeba.

Na kraju 40-nedeljnog, otvorenog titriranja doze do postizanja ciljnih vrednosti, do maksimalnih 20 mg dnevno, 70 od 173 pacijenta (40,5 %) je postiglo ciljne vrednosti LDL holesterola <2,8 mmol/L. Nakon 52 nedelje terapije tokom studije, nije primećen uticaj na rast, telesnu masu, ITM ili polnu zrelost (videti odeljak 4.4). Ovo ispitivanje (n=176) nije pogodno za poređenje retkih neželjenih reakcija na lek.

Rosuvastatin je ispitivan i u dvogodišnjem, otvorenom ispitivanju titriranja do ciljnih vrednosti, kod 198 dece sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom starosti između 6 i 17 godina (88 dečaka i 110 devojčica, stadijum po Tanner-u < II-V). Početna doza za sve pacijente

bila je 5 mg rosuvastatina jednom dnevno. Kod pacijenata starosti između 6 i 9 godina (n=64) doza se mogla titrirati do maksimalne doze od 10 mg jednom dnevno, a kod pacijenata starosti između 10 i 17 godina (n=134) do maksimalne doze od 20 mg jednom dnevno.

Posle 24 meseca terapije rosuvastatinom, srednja vrednost smanjenja LDL holesterola od početne vrednosti, izražena u procentima, izračunato metodom najmanjih kvadrata iznosila je -43 % (početna vrednost: 236 mg/dL, 24. mesec: 133 mg/dL). Za svaku starosnu grupu, srednja vrednost smanjenja LDL holesterola od početne vrednosti, izražena u procentima, izračunato metodom najmanjih kvadrata iznosila je: -43 % u starosnoj grupi od 6 do < 10 godina (početna vrednost: 234 mg/dL, 24. mesec: 124 mg/dL), -45 % u starosnoj grupi od 10 do < 14 godina (početna vrednost: 234 mg/dL, 24. mesec: 124 mg/dL ) i -35 % u starosnoj grupi od 14 do < 18 godina (početna vrednost: 241 mg/dL, 24. mesec: 153 mg/dL).

Primenom 5 mg, 10 mg i 20 mg rosuvastatina postignute su statistički značajne srednje vrednosti promene u odnosu na početnu vrednost za sledeće sekundarne lipidne i lipoproteinske varijable: HDL holesterol, ukupni holesterol, ne-HDL holesterol, odnos LDL i HDL holesterola, odnos ukupnog i HDL holesterola, odnos triglicerida i HDL holesterola, odnos ne-HDL i HDL holesterola, ApoB, odnos ApoB i ApoA-1. Sve ove promene su ukazale na poboljšanje lipidnih odgovora i održale su se tokom 2 godine.

Nakon 24 meseca terapije nisu primećeni uticaji na rast, telesnu masu, ITM ili polno sazrevanje (videti odeljak 4.4).

Rosuvastatin je ispitivan u randomiziranoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj, multicentričnoj, studiji ukrštenog (cross-over) dizajna sa dozom od 20 mg jedanput dnevno u odnosu na placebo, kod 14 dece i adolescenata (starosti od 6 do 17 godina) sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom.

Ispitivanje je uključivalo aktivnu uvodnu fazu dijete u trajanju od 4 nedelje, tokom koje su pacijenti lečeni rosuvastatinom u dozi od 10 mg, ukrštenu fazu koja se sastojala od 6-nedeljnog perioda lečenja rosuvastatinom u dozi od 20 mg, kojem je prethodio ili nakon kog je usledio 6- nedeljni period lečenja placebom, zatim fazu održavanja u trajanju od 12 nedelja tokom koje su svi pacijenti lečeni rosuvastatinom u dozi od 20 mg. Pacijenti koji su pri uključivanju u ispitivanje bili lečeni ezetimibom ili bili na aferezi, nastavili su to lečenje tokom celog ispitivanja.

Statistički značajno (p=0,005) smanjenje vrednosti LDL holesterola (22,3%, 85,4 mg/dL ili 2,2 mmol/L) uočeno je nakon 6 nedelja lečenja rosuvastatinom u dozi od 20 mg, u odnosu na placebo. Uočene su statistički značajne redukcije vrednosti ukupnog holesterola (20,1%, p=0,003), ne-HDL holesterola (22,9%, p=0,003), i ApoB (17,1%, p=0,024). Takođe je uočeno smanjenje vrednosti TG-a, LDL holesterola/HDL holesterola, ukupnog holesterola/HDL holesterola, ne-HDL holesterola/HDL holesterola, ApoB/ApoA-1 posle 6 nedelja lečenja rosuvastatinom u dozi od 20 mg, u odnosu na placebo. Smanjenje vrednosti LDL holesterola posle 6 nedelja lečenja rosuvastatinom u dozi od 20 mg, koji je bio nakon 6 nedelja lečenja placebom, održano je i tokom 12- nedeljnog kontinuiranog lečenja. Kod jednog pacijenta je došlo do daljeg smanjenja koncentracije LDL-holesterola (8,0%), ukupne koncentracije holesterola (6,7%) i ne-HDL holesterola (7,4%) nakon 6 nedelja lečenja dozom od 40 mg nakon povećane titracije.

Tokom produžene otvorene terapije kod 9 od ovih pacijenata koji su lečeni dozom od 20 mg rosuvastatina duže od 90 nedelja, smanjenje koncentracije LDL holesterola je održavano u opsegu od 12,1% - 21,3%.

U otvorenom ispitivanju po ubrzanom planu titriranja doze, kod sedmoro dece i adolescenata pogodnih za procenu (starosti od 8 do 17 godina) sa homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom, procenat sniženja vrednosti LDL holesterola bio je (21,0%), ukupnog holesterola (19,2%) i ne-HDL holesterola (21,0%) posle 6 nedelja lečenja rosuvastatinom u dozi od 20 mg, u odnosu na početnu vrednost, bilo je u skladu sa onim posmatranim u gore pomenutoj studiji kod dece i adolescenata s homozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom.

Evropska Agencija za lekove je izuzela obavezu dostavljanja rezultata studija sa rosuvastatinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji homozigotne porodične hiperholesterolemije, primarne kombinovane (mešane) dislipidemije i u prevenciji kardiovaskularnih događaja (videti odeljke 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija: Maksimalne koncentracije rosuvastatina u plazmi se postižu približno 5 sati nakon oralne primene. Apsolutna bioraspoloživost je približno 20 %.

Distribucija: Rosuvastatin se u velikoj meri preuzima od strane jetre, koja je primarno mesto sinteze holesterola i klirensa LDL holesterola. Volumen distribucije rosuvastatina je približno 134 L. Približno 90 % rosuvastatina se vezuje za proteine plazme, posebno za albumin.

Biotransformacija: Rosuvastatin podleže ograničenom metabilizmu (približno 10 %). Rezultati in vitro studija metabolizma u kojima su korišćeni humani hepatociti, pokazuju da je rosuvastatin slab supstrat za metabolizam preko citohroma P450. CYP2C9 je glavni uključeni izoenzim, a 2C19, 3A4 i 2D6 su uključeni u manjoj meri. Osnovni metaboliti su N-desmetil i laktonski metaboliti. N-desmetil metabolit je za približno 50 % manje aktivan od rosuvastatina, dok se laktonski oblik smatra klinički neaktivnim. Rosuvastatin je odgovoran za više od 90 % aktivnosti inhibicije cirkulišuće HMG-CoA reduktaze.

Eliminacija: Približno 90 % doze rosuvastatina se izlučuje nepromenjeno u feces (u obliku resorbovane i neresorbovane aktivne supstance), a preostali deo se izlučuje u urin. Približno 5 % se izlučuje nepromenjeno u urin. Prosečno poluvreme eliminacije u plazmi je približno 19 sati. Poluvreme eliminacije se ne povećava pri većim dozama. Geometrijska sredina plazma klirensa je približno 50 L/sat (koeficijent varijacije 21,7 %). Kao i kod ostalih inhibitora HMG-CoA reduktaze, hepatičko preuzimanje rosuvastatina uključuje membranski transport OATP holesterola. Ovaj transport je važan u hepatičkoj eliminaciji rosuvastatina.

Linearnost: Sistemska izloženost rosuvastatina raste proporcionalno sa dozom. Nema promena u farmakokinetičkim parametrima nakon višestrukih dnevnih doza.

Posebne grupe pacijenata

Starost i pol: Starost i pol nemaju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku rosuvastatina kod odraslih. Farmakokinetika rosuvastatina kod dece i adolescenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom je slična kao kod odraslih dobrovoljaca (videti ispod

„Pedijatrijska populacija“).

Rasa: Rezultati farmakokinetičkih studija pokazuju dvostruko povećanje srednje vrednosti PIK i Cmax kod pripadnika azijskih naroda (Japanaca, Kineza, Filipinaca, Vijetnamaca i Korejanaca) u odnosu na pripadnike bele rase; kod azijskih Indijaca su srednje vrednosti PIK i Cmax veće približno 1,3 puta. Farmakokinetičke analize populacije nisu pokazale klinički značajne razlike u farmakokinetici između pripadnika bele i afro-američke rase.

Insuficijencija bubrega: U jednoj studiji koja je obuhvatila pacijente sa različitim stepenima oštećenja bubrega, pokazalo se da blago do umereno oboljenje bubrega ne utiče na koncentracije rosuvastatina i N-desmetil metabolita u plazmi. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem (CrCl < 30 mL/min) koncentracija u plazmi je bila trostruko veća, a koncentracija N-desmetil metabolita 9 puta veća u odnosu na zdrave dobrovoljce. Koncentracije rosuvastatina u plazmi u stanju ravnoteže kod pacijenata koji su podvrgnuti hemodijalizi, su bile približno 50 % veće u odnosu na zdrave dobrovoljce.

Insuficijencija jetre: U jednoj studiji koja je obuhvatila pacijente sa različitim stepenima oštećenja jetre, nije se javila veća izloženost rosuvastatinu kod pacijanata sa Child-Pugh skorom 7 i manje. Ipak, kod dva pacijenta sa Child-Pugh skorom 8 i 9, došlo je do najmanje dvostrukog povećanja sistemske izloženosti u odnosu na pacijente sa nižim Child-Pugh skorom. Nema iskustava sa pacijentima sa Child-Pugh skorom iznad 9.

Genetski polimorfizam: Raspoloživost inhibitora HMG-CoA reduktaze, uključujući i rosuvastatin, povezana je sa transportnim proteinima OATP1B1 i BCRP. Kod pacijenata sa genetskim polimorfizmom SLCO1B1(OATP1B1) i/ili ABCG2 (BCRP) postoji rizik od povećane izloženosti rosuvastatinu. Individualni polimorfizam SLCO1B1 c.521CC i ABCG2 c.421AA dovodi se u vezu sa povećanom izloženošću rosuvastatinu (PIK) u poređenju sa SLCO1B1 c.521TT i ABCG2 c.421CC genotipovima. Ova specifična genotipizacija nije dobijena u kliničkoj praksi, već se kod pacijenata za koje je poznato da imaju ove tipove polimorfizma preporučuje niža dnevna doza rosuvastatina.

Pedijatrijska populacija: Dve farmakokinetičke studije rosuvastatina (u obliku tableta) kod pedijatrijskih pacijenata sa heterozigotnom porodičnom hiperholesterolemijom od 10 do 17 ili od 6 do 17 godina starosti (ukupno 214 pacijenata) su pokazale da je izloženost kod pedijatrijskih pacijenata slična ili manja od izloženosti kod odraslih pacijenata. Izloženost rosuvastatinu je bila predvidljiva u pogledu doze i vremena tokom dvogodišnjeg perioda.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik kod ljudi na osnovu konvencionalnih ispitivanja farmakološke bezbednosti, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala. Specifično testiranje na hERG nije evaluirano. Neželjene reakcije nisu uočene tokom kliničkih studija, ali su uočene kod životinja pri nivoima izloženosti sličnim kliničkoj izloženosti: u studijama toksičnosti nakon ponovljene doze, primećene su histopatološke promene jetre, nastale verovatno kao posledica farmakološke aktivnosti rosuvastatina kod miševa, pacova i u nešto manjoj meri u žučnoj kesi pasa, ali ne i kod majmuna. Pored toga, pri većim dozama kod majmuna i pasa uočena je testikularna toksičnost. Reproduktivna toksičnost je pokazana kod pacova, sa smanjenim brojem okota, smanjenom težinom mladunaca i njihovim preživljavanjem. Ova dejstva su pokazana pri dozama toksičnim za majku, gde je sistemska izloženost leku bila nekoliko puta iznad nivoa terapijske izloženosti.

Ropuido, 10 mg, 20 mg i 40 mg, film tablete;

Tabletno jezgro:

• Celuloza, mikrokristalna;
• Laktoza, monohidrat;
• Krospovidon;
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;
• Magnezijum-stearat.

Film obloga:

• hipromeloza;
• titan-dioksid (E 171);
• laktoza, monohidrat;
• triacetin;
• gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172).

Ropuido, 5 mg, film tablete:

Tabletno jezgro:

• Celuloza, mikrokristalna;
• Laktoza, monohidrat;
• Krospovidon;
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;
• Magnezijum-stearat.

Film obloga:

• hipromeloza;
• titan-dioksid (E 171);
• laktoza, monohidrat;
• triacetin;
• gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172).

Nije primenjivo.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (Al/Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nema posebnih zahteva.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Ropuido sadrži aktivnu supstancu rosuvastatin-kalcijum. Rosuvastatin pripada grupi lekova koji se nazivaju statini (upotrebljavaju se za snižavanje nivoa holesterola).

Lek Ropuido se propisuje u slučaju kada:

• imate visoke vrednosti holesterola. To znači da kod Vas postoji povećani rizik od pojave srčanog ili moždanog udara (šloga). Koristi se kod odraslih, adolescenata i dece starije od 6 godina u terapiji povišenog holesterola.

Savetovano Vam je da uzimate statine zato što promena režima ishrane i povećana fizička aktivnost nisu bili dovoljni da regulišete nivo holesterola. Tokom uzimanja leka Ropuido potrebno je da nastavite sa režimom ishrane za smanjenje holesterola i sa fizičkom aktivnošću.

Ili

• imate druge faktore rizika od pojave srčanog ili moždanog udara ili sa njima povezanih zdravstvenih problema.

Srčani i moždani udar, kao i slične probleme može izazvati bolest koja se zove ateroskleroza. Ateroskleroza nastaje usled taloženja masnih naslaga u arterijama.

Zašto je važno da nastavite da uzimate lek Ropuido

Lek Ropuido se koristi za regulisanje nivoa masnoća u krvi, koje se zovu lipidi, a od kojih je najčešći holesterol.

Postoje različite vrste holesterola u krvi - „loš“ holesterol (LDL-H) i „dobar“ holesterol (HDL- H).

• Lek Ropuido može smanjiti vrednosti „lošeg“ holesterola i povećati nivo „dobrog“ holesterola.
• Lek Ropuido pomaže da se spreči stvaranje „lošeg“ holesterola u organizmu. Takođe poboljšava sposobnost Vašeg organizma da uklanja „loš“ holesterol iz krvi.

Kod većine ljudi, visok nivo holesterola ne utiče na to kako se osećaju, jer ne izaziva nikakve simptome. Ipak, ako se ne leči, masne naslage se talože na zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog suženja.

Ponekad ovi suženi krvni sudovi mogu potpuno da se zapuše, čime se sprečava dotok krvi u srce ili mozak, što dovodi do infarkta ili šloga. Sniženjem nivoa holesterola, možete smanjiti rizik od infarkta, šloga ili sa njima povezanih zdravstvenih problema.

Potrebno je da nastavite da uzimate lek Ropuido, čak i ako je holesterol dostigao željeni nivo u Vašem organizmu, jer lek sprečava da Vam se nivo holesterola ponovo poveća i uzrokuje stvaranje masnih naslaga.

Međutim, treba da prestanete da uzimate lek ako Vam tako preporuči Vaš lekar, ili ako zatrudnite.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na rosuvastatin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ukoliko ste trudni ili dojite. Ako zatrudnite tokom uzimanja leka Ropuido, odmah prekinite sa terapijom i obratite se lekaru. Žene bi trebalo da izbegavaju trudnoću tako što će koristiti odgovarajuću kontracepciju, dok uzimaju lek Ropuido,
• ukoliko imate oboljenje jetre,
• ukoliko imate teške probleme sa bubrezima,
• ukoliko imate česte ili neobjašnjive bolove u mišićima,
• ukoliko uzimate lek ciklosporin (koji se, npr. koristi nakon transplantacije organa).

Dodatno, lek Ropuido ne smete uzimati u dozi od 40 mg (najviše doze):

• ukoliko imate umereno oštećenje funkcije bubrega (ukoliko niste sigurni, pitajte Vašeg lekara),
• ukoliko imate probleme sa tiroidnom (štitastom) žlezdom (ukoliko ne radi normalno),
• ukoliko imate bilo kakve učestale ili neobjašnjive bolove u mišićima, ako ste Vi ili neko od članova Vaše porodice imali bilo kakve probleme sa mišićima, ili ukoliko ste ranije imali problema sa mišićima kada ste uzimali druge lekove za snižavanje holesterola,
• ukoliko redovno konzumirate velike količine alkohola,
• ukoliko ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog ili indijskog),
• ukoliko uzimate lekove koji se zovu fibrati, za snižavanje holesterola.

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili ukoliko niste sigurni), molimo Vas posetite Vašeg lekara.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Ropuido:

• ukoliko imate probleme sa bubrezima,
• ukoliko imate probleme sa jetrom,
• ukoliko ste imali bilo kakve učestale ili neobjašnjive bolove u mišićima, ukoliko ste Vi ili neko od članova Vaše porodice imali bilo kakve probleme sa mišićima, ili ukoliko ste ranije imali problema sa mišićima kada ste uzimali druge lekove za snižavanje holesterola. Odmah se obratite lekaru ukoliko imate neobjašnjive bolove u mišićima, posebno ako se ne osećate dobro ili imate povišenu telesnu temperaturu. Takođe, recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko osećate konstantnu mišićnu slabost,
• ukoliko redovno konzumirate velike količine alkohola,
• ukoliko imate probleme sa tiroidnom (štitastom) žlezdom,
• ukoliko uzimate lekove koji se zovu fibrati, za snižavanje holesterola. Pročitajte pažljivo ovo uputstvo čak i ako ste ranije uzimali druge lekove za povišen holesterol,
• ukoliko uzimate lekove protiv HIV infekcije, npr. ritonavir sa lopinavirom i/ili atazanavirom (videti odeljak „Drugi lekovi i Ropuido“),
• ukoliko uzimate ili ste u poslednjih 7 dana uzimali antibiotike koji sadrže fusidinsku kiselinu (lekovi za terapiju bakterijskih infekcija), oralno ili injekciono. Kombinacija fusidinske kiseline i leka Ropuido može da dovede do ozbiljnih problema sa mišićima (rabdomioliza) (videti odeljak „Drugi lekovi i Ropuido“),
• ukoliko ste stariji od 70 godina (jer lekar treba da odredi odgovarajuću početnu dozu leka Ropuido, koja Vama odgovara),
• ukoliko imate ozbiljne respiratorne probleme (teško oboljenje disajnih organa),
• ukoliko ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog ili indijskog). Vaš lekar treba da odredi odgovarajuću početnu dozu leka Ropuido, koja Vama odgovara.

Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili ukoliko niste sigurni):

• Ne smete uzimati najveću dozu leka Ropuido (40 mg) i obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo koje doze leka Ropuido.

Kod malog broja pacijenata, statini mogu imati uticaja na jetru. To se utvrđuje jednostavnim testom koji pokazuje povišene vrednosti enzima jetre u krvi. Vaš lekar će obično preporučiti da se radi ovaj test (funkcionalni test jetre), pre i tokom terapije lekom Ropuido.

Dok uzimate ovaj lek lekar će Vas pažljivo pratiti ukoliko bolujete od dijabetesa ili imate rizik od razvoja dijabetesa. Postoji verovatnoća da kod Vas postoji povećani rizik od razvoja dijabetesa, ukoliko imate povišene nivoe šećera i masnoća u krvi, ako imate prekomernu telesnu masu ili povišeni krvni pritisak.

Deca i adolescenti

• ukoliko je pacijent mlađi od 6 godina: lek Ropuido ne treba davati deci mlađoj od 6 godina,
• ukoliko je pacijent mlađi od 18 godina: lek Ropuido u dozi od 40 mg ne treba davati deci i adolescentima mlađim od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Ropuido

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova:

• ciklosporin (koristi se, npr., nakon transplantacije organa),
• varfarin ili klopidogrel (ili bilo koji drugi lek za razređivanje krvi),
• fibrate (gemfibrozil, fenofibrat) ili bilo koji drugi lek za snižavanje nivoa holesterola (ezetimib),
• lekove koji olakšavaju varenje (koji se koriste da neutrališu kiselinu u želucu),
• eritromicin (antibiotik),
• fusidinsku kiselinu (antibiotik - videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“),
• oralne kontraceptive (pilule),
• regorafenib (koristi se u lečenju kancera),
• hormonsku supstitucionu terapiju,
• bilo koje od navedenih lekova koji se koriste u lečenju virusnih infekcija, uključujući i HIV ili hepatitis C infekcije, sami ili u kombinaciji (vidite odeljak „Upozorenja i mere opreza“): ritonavir, lopinavir, atazanavir, ombitasvir, paritaprevir, dasabuvir, valparasvir, grazoprevir, elbasvir, glekaprevir, pibrentasvir.

Lek Ropuido može uticati na dejstvo ovih lekova ili oni mogu uticati na dejstvo leka Ropuido.

Ako morate uzimati oralno fusidinsku kiselinu za terapiju bakterijske infekcije, treba privremeno obustaviti terapiju ovim lekom. Lekar će Vam reći kada je bezbedno da nastavite terapiju lekom Ropuido. Istovremena primena leka Ropuido i fusidinske kiseline može retko da dovede do mišićne slabosti, osetljivosti ili bola u mišićima (rabdomioliza). Videti više informacija o rabdomiolizi u odeljku 4.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete uzimati ovaj lek tokom perioda trudnoće i dojenja. Ukoliko zatrudnite tokom uzimanja leka Ropuido, odmah prekinite sa terapijom i obratite se lekaru.

Žene u reproduktivnom periodu treba da izbegavaju trudnoću, tako što će koristiti odgovarajuće kontraceptivne mere, dok su na terapiji lekom Ropuido.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Kod većine ljudi, lek ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neki ljudi mogu osećati vrtoglavicu tokom terapije lekom Ropuido. U slučaju da osetite vrtoglavicu, konsultujte se sa Vašim lekarom pre nego što pokušate da upravljate vozilom ili rukujete mašinama.

Lek Ropuido sadrži laktozu monohidrat.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Za potpunu listu pomoćnih supstanci, molimo Vas vidite odeljak „Sadržaj pakovanja i ostale informacije“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje kod odraslih

U terapiji povišenog holesterola:

Početna doza

Terapiju lekom Ropuido treba početi dozom od 5 mg ili 10 mg čak i ako ste ranije uzimali veće doze nekog drugog statina. Izbor početne doze će zavisiti od:

• Vašeg nivoa holesterola,
• stepena rizika koji imate za oboljenja kao što su infarkt ili šlog,
• prisustva nekog faktora rizika za pojavu neželjenih dejstava.

Proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom koja početna doza leka Ropuido Vam najviše odgovara.

Lekar može odlučiti da propiše najmanju dozu (5 mg):

• ako ste azijskog porekla (japanskog, kineskog, filipinskog, vijetnamskog, korejskog i indijskog),
• ako imate više od 70 godina,
• ako imate umereno oštećenje funkcije bubrega,
• ako postoji rizik od pojave bola u mišićima (miopatije).

Povećanje doze i maksimalna dnevna doza

Lekar može odlučiti da poveća dozu kako bi dobili odgovarajuću dozu leka Ropuido.

Ako ste počeli dozom od 5 mg, lekar može odlučiti da udvostruči tu dozu na 10 mg, zatim 20 mg i 40 mg ukoliko je neophodno. Ako ste počeli dozom od 10 mg, lekar može odlučiti da udvostruči tu dozu na 20 mg, a zatim na 40 mg ukoliko je potrebno.

Između svakog prilagođavanja doze treba da prođe period od 4 nedelje.

Maksimalna dnevna doza leka Ropuido je 40 mg. Ova doza se daje samo pacijentima sa visokim nivoom holesterola a koji su izloženi visokom rizikom od pojave srčanog ili moždanog udara kod kojih nivo holesterola nije dovoljno snižen dozom od 20 mg.

Za smanjenje rizika od pojave srčanog ili moždanog udara i sličnih zdravstvenih problema: Preporučena doza leka je 20 mg dnevno. Ipak, lekar može odlučiti da smanji dozu ako imate neki od gore pomenutih faktora rizika.

Doziranje kod dece i adolescenata starosti od 6 do 17 godina

Dozni opseg kod dece i adolescenata uzrasta od 6-17 godina je od 5-20 mg jednom dnevno. Uobičajena početna doza leka je 5 mg i Vaš lekar može odlučiti da poveća dozu kako bi pronašao odgovarajuću dozu leka Ropuido za Vas. Maksimalna dnevna doza leka Ropuido je 10 ili 20 mg kod dece starosti od 6 do 17 godina u zavisnosti od Vašeg osnovnog stanja koje se leči.

Lek Ropuido u dozi od 40 mg ne treba koristiti kod dece.

Način primene

Tabletu progutajte celu sa dovoljno vode.

Uzimajte lek Ropuido jednom dnevno. Možete ga uzimati u bilo koje doba dana, nezavisno od obroka.

Trudite se da lek uzimate svakog dana u isto vreme, kako biste lakše zapamtili da redovno uzimate lek.

Redovne provere holesterola

Veoma je važno da redovno odlazite kod lekara i kontrolišete nivo holesterola, kako biste bili sigurni da je postignut odgovarajući efekat i da se holesterol održava u okviru normalnih vrednosti.

Lekar može odlučiti da Vam poveća dozu leka Ropuido kako biste uzimali dozu koja Vam najviše odgovara.

Ako ste uzeli više leka Ropuido nego što treba

Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom ili se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Ako idete u bolnicu ili primate terapiju za neko drugo oboljenje, recite medicinskom osoblju da uzimate i lek Ropuido.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Ropuido

Nemojte biti zabrinuti, samo uzmite sledeću dozu leka u predviđeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Ropuido

U slučaju da želite da prestanete uzimati lek Ropuido, posavetujte se sa lekarom. Nakon prestanka uzimanja leka, može doći do ponovnog porasta nivoa holesterola.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Važno je da budete svesni da ova neželjena dejstva mogu da se jave. Ona su obično blaga i nestaju posle kraćeg vremena.

Prestanite sa uzimanjem leka Ropuido i odmah potražite medicinsku pomoć, ukoliko se pojavi neka od sledećih alergijskih reakcija:

• otežano disanje, sa ili bez oticanja lica, usana, jezika i/ili ždrela,
• otok lica, usana, jezika i/ili ždrela što može dovesti do otežanog gutanja,
• izražen svrab kože (sa promenama na koži/koprivnjača),
• sindrom sličan lupusu (uključujući osip, poremećaje zglobova i uticaj na krvne ćelije)
• ruptura mišića.

Takođe, prestanite sa uzimanjem leka Ropuido i konsultujte se sa lekarom ukoliko imate neobjašnjive bolove u mišićima, koji traju duže nego što je uobičajeno. Simptomi u mišićima se javljaju češće kod dece i adolescenata nego kod odraslih. Kao i kod ostalih statina, kod veoma malog broja pacijenata su se javili neprijatni simptomi u mišićima, a veoma retko se oni mogu razviti u stanje poznato kao rabdomioliza, koje je potencijalno opasno po život.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja,
• bol u želucu,
• otežano pražnjenje creva,
• mučnina,
• bol u mišićima,
• malaksalost,
• vrtoglavica,
• povišene vrednosti proteina u mokraći, što se obično reguliše samo po sebi, bez potrebe da se prekine sa terapijom lekom Ropuido (samo u slučaju uzimanja doze od 40 mg),
• dijabetes (šećerna bolest). Verovatnoća je povećana ako imate povišene nivoe šećera i masnoća u krvi, ako ste gojazni ili imate povišeni krvni pritisak. Lekar će pratiti Vaše zdravstveno stanje dok uzimate ovaj lek.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• osip, svrab i druge reakcije na koži,
• povišene vrednosti proteina u mokraći, što se obično reguliše samo po sebi, bez potrebe da se prekine sa terapijom lekom Ropuido (samo doze od 5 mg, 10 mg i 20 mg).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljne alergijske reakcije, čiji su znakovi otok lica, usana, jezika i/ili ždrela, otežano gutanje i disanje, kao i izražen svrab kože (sa uzdignućima). Ako mislite da imate alergijsku reakciju, odmah prestanite sa uzimanjem leka Ropuido i potražite medicinsku pomoć.
• oštećenje mišića kod odraslih – kao mera predostrožnosti odmah prestanite da uzimate lek Ropuido i konsultujte se sa lekarom ukoliko Vam se pojave bilo kakvi neobjašnjivi bolovi u mišićima koji traju duže nego što je očekivano,
• ozbiljan bol u stomaku (zapaljenje pankreasa),
• povišene vrednosti enzima jetre u krvi,
• krvarenje ili stvaranje modrica lakše nego što je normalno zbog niske koncentracije trombocita.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• žutica (žuto prebojavanje kože i beonjača),
• hepatitis (zapaljenje jetre),
• tragovi krvi u urinu,
• oštećenje nerava u nogama i rukama (utrnulost),
• bol u zglobovima,
• gubitak pamćenja,
• uvećanje grudi kod muškaraca (ginekomastija).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• proliv,
• Stevens-Johnson – ov sindrom (teška reakcija na koži koja može ugroziti život pacijenata, a uključuju izražen osip na koži, koprivnjaču, crvenilo kože koje zahvata celo telo, težak svrab, plikove, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje mukoznih membrana),
• kašalj,
• nedostatak vazduha,
• edem (oticanje),
• poremećaji spavanja, uključujući nesanicu i noćne more,
• poremećaji seksualne funkcije,
• depresija,
• problemi sa disanjem, uključujući uporan kašalj i/ili nedostatak vazduha ili groznicu,
• oštećenje tetiva,
• konstantna mišićna slabost. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ropuido posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do:”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca lek Ropuido je rosuvastatin-kalcijum.

Ropuido 5 mg film tablete

Jedna film tableta sadrži 5 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma).

Ropuido 10 mg film tablete

Jedna film tableta sadrži 10 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma).

Ropuido 20 mg film tablete

Jedna film tableta sadrži 20 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma).

Ropuido 40 mg film tablete

Jedna film tableta sadrži 40 mg rosuvastatina (u obliku rosuvastatin-kalcijuma).

- Pomoćne supstance su:

Ropuido, 10 mg, 20 mg i 40 mg, film tablete;

Tabletno jezgro: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film obloga: hipromeloza; titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; triacetin; gvožđe(III)oksid, crveni (E 172).

Ropuido, 5 mg, film tablete:

Tabletno jezgro: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film obloga: hipromeloza; titan-dioksid (E 171); laktoza, monohidrat; triacetin; gvožđe(III)- oksid, žuti (E 172).

Kako izgleda lek Ropuido i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Ropuido 5 mg film tablete:

Okrugle, bikonveksne, film tablete žute boje, sa utisnutom oznakom „ROS“ iznad oznake „5“sa jedne strane, i bez oznake sa druge strane; dijametar 7± 0,3 mm.

Ropuido 10 mg film tablete:

Okrugle, bikonveksne, film tablete ružičaste boje, sa utisnutom oznakom „ROS“ iznad oznake „10“ sa jedne strane, i bez oznake sa druge strane; dijametar 7± 0,3 mm.

Ropuido 20 mg film tablete:

Okrugle, bikonveksne, film tablete ružičaste boje, sa utisnutom oznakom „ROS“ iznad oznake „20“ sa jedne strane, i bez oznake sa druge strane; dijametar 9± 0,3 mm.

Ropuido 40 mg film tablete:

Ovalne, bikonveksne, film tablete ružičaste boje, sa utisnutom oznakom „ROS“ sa jedne strane, i oznakom „40“ sa druge strane, dimenzija 6,8x11,4 mm ± 0,3 mm .

Unutrašnje pakovanje je blister (Al/Al) sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Ropuido,5 mg, film tablete: 515-01-03440-17-001 od 11.07.2019

Ropuido, 10 mg, film tablete: 515-01-03441-17-001 od 11.07.2019

Ropuido, 20 mg, film tablete: 515-01-03442-17-001 od 11.07.2019

Ropuido, 40 mg, film tablete: 515-01-03443-17-001 od 11.07.2019