Rotazar 150mg film tableta

Lek Rotazar je indikovan za lečenje esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Takođe je indikovan za lečenje bolesti bubrega kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2 kao deo antihipertenzivne terapije (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Doziranje

Uobičajena preporučena početna doza i doza održavanja je 150 mg jednom dnevno, sa hranom ili bez nje. Irbesartan u dozi od 150 mg jednom dnevno generalno obezbeđuje bolju kontrolu krvnog pritiska tokom 24 sata nego doza od 75 mg. Ipak, treba razmotriti primenu početne doze od 75 mg, posebno kod pacijenta na hemodijalizi i kod pacijenata starijih od 75 godina.

Kod pacijenta kod kojih primena 150 mg jednom dnevno ne dovodi do odgovarajućeg sniženja krvnog pritiska, doza se može povećati na 300 mg ili se može uvesti još neki dodatni antihipertenzivni lek (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1). Zapaženo je da posebno dodatak diuretika kao što je hidrohlortiazid ima aditivan efekat u kombinaciji sa irbesartanom (videti odeljak 4.5).

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, terapiju treba započeti sa 150 mg irbesartana jednom dnevno, a zatim dozu titrirati do 300 mg jednom dnevno, što je preporučena doza održavanja za lečenje bolesti bubrega.

Korisno dejstvo irbesartana na bubrežnu funkciju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 zasnovano je na studijama gde je irbesartan, po potrebi, korišćen kao dodatak drugim antihipertenzivima u cilju postizanja adekvatnih vrednosti krvnog pritiska (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Kod pacijenata na hemodijalizi treba razmotriti započinjanje terapije manjom početnom dozom od 75 mg (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema kliničkog iskustva u primeni leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Starije osobe

Iako za pacijente starije od 75 godina treba razmotriti započinjanje terapije dozom od 75 mg, prilagođavanje doze uglavnom nije neophodno kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene irbesartana kod dece uzrasta od 0 do 18 godina nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Način primene

Za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Istovremena primena leka Rotazar sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije (GFR) < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Stanja sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Simptomatska hipotenzija, posebno nakon prve doze, može se javiti kod pacijenata kod kojih postoji hipovolemija i/ili gubitak natrijuma usled jake terapije diureticima, ograničenog unosa soli, dijareje ili povraćanja. Zbog toga ova stanja treba korigovati pre primene irbesartana.

Renovaskularna hipertenzija

Postoji povećani rizik od teške hipotenzije i bubrežne insuficijencije kada se pacijenti, koji imaju bilateralnu stenozu bubrežnih arterija ili stenozu arterije jedinog bubrega koji je u funkciji, leče lekovima koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Iako to nije zabeleženo sa irbesartanom, slična dejstva se mogu očekivati sa antagonistima angiotenzin II receptora.

Oštećenje funkcije bubrega i transplantacija bubrega

Pri primeni leka Rotazar kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega preporučuje se periodično praćenje koncentracija kalijuma i kreatinina u serumu. Ne postoje iskustva u primeni leka kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega.

Hipertenzivni pacijenti sa dijabetesom tip 2 i bubrežnim oboljenjem

U analizama sprovedenim u studiji na pacijentima koji imaju uznapredovalu bolest bubrega, dejstva irbesartana i na bubrežne i na kardiovaskularne događaje nisu bila ujednačena u svim podgrupama. Njegov koristan efekat posebno je bio manji kod žena i ispitanika koji nisu bele rase (videti odeljak 5.1).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvostruka blokada RAAS putem istovremene primene ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena se prema tome ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1). Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti samo pod nadzorom specijaliste i čestim praćenjem bubrežne funkcije, elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hiperkalemija

Kao i pri primeni drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, može doći do hiperkalemije tokom terapije lekom Rotazar, posebno kada postoji oštećenje funkcije bubrega, klinička proteinurija usled dijabetesne nefropatije i/ili srčana insuficijencija. Preporučuje se pažljivo praćenje kalijuma u serumu

kod pacijenata sa ovim faktorima rizika (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i leka Rotazar (videti odeljak 4.5).

Stenoza aortnog i mitralnog zalistka, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i druge vazodilatatore, primeniti uz poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Primarni aldosteronizam

Kod pacijenata sa primarnim aldosteronizmom generalno neće doći do terapijskog odgovora na antihipertenzive čiji je mehanizam dejstva inhibicija renin-angiotenzin sistema. Zbog toga se primena leka Rotazar ne preporučuje.

Opšta upozorenja

Kod pacijenata čiji vaskularni tonus i bubrežna funkcija zavise prvenstveno od aktivnosti renin-angiotenzin- aldosteron sistema (npr. pacijenti sa teškom kongestivnom srčanom insuficijencijom ili bubrežnim

oboljenjem, uključujući stenozu bubrežne arterije), terapija ACE-inhibitorima ili antagonistima angiotenzin- II receptora koji deluju na ovaj sistem, povezana je sa akutnom hipotenzijom, azotemijom, oligurijom ili, retko, akutnom bubrežnom insuficijencijom (videti odeljak 4.5). Kao i u slučaju bilo kog drugog antihipertenzivnog leka, ekscesivno sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom ili ishemijskom kardiovaskularnom bolešću može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Kao što je zapaženo kod ACE inhibitora, i irbesartan i drugi antagonisti angiotenzina su očigledno manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod ljudi crne rase nego kod ostalih rasa, verovatno zbog veće prevalence stanja sa malim vrednostima renina u populaciji crne rase sa hipertenzijom (videti odeljak 5.1).

Trudnoća

Terapiju antagonistima angiotenzin II receptora ne treba započinjati u trudnoći. Pacijentkinje koji planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Pedijatrijska populacija

Primena irbesartana ispitivana je kod dece uzrasta od 6 do 16 godina, ali trenutni podaci nisu dovoljni da podrže proširenje primene kod dece ovog uzrasta, sve dok ne budu dostupni dodatni podaci (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2).

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Diuretici i drugi antihipertenzivi

Istovremena primena sa drugim antihipertenzivnim lekovima može povećati hipotenzivna dejstva irbesartana, ipak, irbesartanje bezbedno primenjivan sa drugim antihipertenzivnim lekovima kao što su beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala dugog dejstva i tiazidni diuretici. Prethodna terapija velikim dozama diuretika može dovesti do hipovolemije i rizika od hipotenzije pri započinjanju terapije irbesartanom (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji sadrže aliskiren ili ACE inhibitori

Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa pojedinačnom primenom lekova koji blokiraju RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4. i 5.1).

Sredstva za nadoknadu kalijuma i diuretici koji štede kalijum

Na osnovu iskustva sa primenom drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin sistem, ne preporučuje se istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, sredstvima za nadoknadu kalijuma, solima koje sadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu da povećaju koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin), s obzirom na to da može nastati hiperkalemija (videti odeljak 4.4).

Litijum

Pri istovremenoj primeni litijuma i ACE inhibitora prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i njegove toksičnosti. Za sada su slični efekti koji se odnose na istovremenu primenu litijuma i irbesartana prijavljeni veoma retko. Stoga se ova kombinacija ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ako se primena ove kombinacije smatra neophodnom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Pri istovremenoj primeni antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL (npr. selektivni inhibitori COX-2, acetilsalicilna kiselina (>3 g/dan) i neselektivni NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva.

Kao i pri primeni ACE inhibitora, istovremena primena antagonista angiotenzin II receptora i NSAIL može da dovede do povećanog rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa već postojećom smanjenom bubrežnom funkcijom. Ovu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih osoba. Pacijente treba adekvatno hidrirati i sprovesti praćenje bubrežne funkcije po započinjanju istovremene terapije i

periodično nakon toga.

Dodatne informacije o interakcijama irbesartana

Kliničke studije su pokazale da hidrohlortiazid ne utiče na farmakokinetiku irbesartana. Irbesartan se uglavnom metaboliše putem CYP2C9, a u manjem stepenu glukuronidacijom. Nisu zapažene značajne farmakokinetičke ili farmakodinamičke interakcije pri istovremenoj primeni irbesartana i varfarina, koji se takođe metaboliše putem CYP2C9. Efekti induktora CYP2C9, kao što je rifampicin, na farmakokinetiku irbesartana nisu procenjeni. Irbesartan ne utiče na farmakokinetiku digoksina pri istovremenoj primeni.

Trudnoća

Epidemiološki dokazi koji se odnose na rizik od pojave teratogenih efekata usled primene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu konačni, međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. S obzirom da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku vezanom za antagoniste angiotenzin II receptora, moguće je postojanje sličnog rizika i za ovu grupu lekova. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba preusmeriti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći, osim ukoliko se kontinuirana terapija antagonistima angiotenzin II receptora ne smatra esencijalnom. Kada se trudnoća utvrdi, terapiju antagonistima angiotenzin II receptora treba odmah prekinuti i uvesti alternativnu terapiju.

Terapija antagonistima angiotenzin II receptora tokom drugog i trećeg trimestra izaziva fetotoksičnost (smanjenu bubrežnu funkciju, oligohidramnion, usporavanje okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (bubrežnu insuficijenciju, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

U slučaju primene antagonista angiotenzin II receptora od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i lobanje.

Novorođenčad majki koje su bile na terapiji antagonistima angiotezin II receptora treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

S obzirom da nema dostupnih informacija o primeni irbesartana tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena već terapija drugim lekovima sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno novorođenog ili novorođenčeta koje je prevremeno rođeno.

Nije poznato da li se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju putem majčinog mleka kod ljudi.

Postojeći farmakodinamski/toksikološki podaci koji se odnose na ženke pacova su pokazali da se irbesartan ili njegovi metaboliti izlučuju putem mleka (za detalje videti odeljak 5.3).

Plodnost

Irbesartan nema uticaja na plodnost ženki pacova i njihovo potomstvo primenom do doznih koncentracija koje indukuju prve znakove toksičnosti roditelja (videti odeljak 5.3).

Na osnovu farmakodinamskih osobina, mala je verovatnoća da će irbesartan imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pri upravljanju vozilima ili rukovanju mašinama, treba uzeti u obzir da se mogu javiti vrtoglavica ili zamor tokom terapije.

U placebo kontrolisanim ispitivanjima na pacijentima sa hipertenzijom, ukupna incidenca neželjenih događaja se nije razlikovala među grupama na irbesartanu (56,2%) i placebu (56,5%). Prekid usled pojave bilo kog kliničkog ili laboratorijskog neželjenog događaja je bio ređi kod pacijenata na irbesartanu (3,3%), nego kod pacijenata na placebu (4,5%). Incidenca neželjenih događaja nije bila povezana sa dozom (u preporučenim dozama), polom, uzrastom, rasom ili trajanjem terapije.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i mikroalbuminurijom i sa normalnom bubrežnom funkcijom, ortostatska vrtoglavica i ortostatska hipotenzija su prijavljeni kod 0,5% pacijenata (tj. povremeno), ali više nego kod pacijenata na placebu.

U tabeli koja sledi predstavljene su neželjene reakcije koje su prijavljene u placebo-kontrolisanom ispitivanju u kome je 1965 hipertenzivnih pacijenata bilo na terapiji irbesartanom. Neželjene reakcije koje su obeležene zvezdicom (*) su dodatno prijavljene kod >2% hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom i hroničnom bubrežnom insuficijencijom i kliničkom proteinurijom, i češće nego kod pacijenata na placebu.

Neželjena dejstva, rangirana prema organskom sistemu i učestalosti javljanja, mogu biti: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti

Navedena su i neželjena dejstva dodatno prijavljena tokom postmarketinškog perioda. Ova neželjena dejstva su izvedena iz spontanih izveštaja.

1 – Hiperkalemija se češće javila kod pacijenata sa dijabetes melitusom na irbesartanu nego kod pacijenata na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji mikroalbuminurija i normalna bubrežna funkcija, hiperkalemija (≥ 5,5 mEq/L) se javila kod 29,4% pacijenata u grupi na 300 mg irbesartana i kod 22% pacijenata u grupi na placebu. Kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih postoji hronična bubrežna insuficijencija i manifestna proteinurija, hiperkalemija (≥5,5 mEq/L) se javila kod 46,3% u grupi na irbesartanu i 26,3% pacijenata u grupi na placebu.

2 – Značajno povećanje vrednosti kreatin kinaze u plazmi je zapaženo kod 1,7% pacijenata na irbesartanu. Nijedan od ovih slučajeva nije povezan sa klinički dijagnostikovanim mišićno-koštanim događajima.

3 – Pad hemoglobina koji nije bio klinički značajan je zapažen kod 1,7% hipertenzivnih pacijenata sa uznapredovalom dijabetesnom nefropatijom koji su bili na irbesartanu.

Pedijatrijska populacija

U randomizovanom ispitivanju sprovedenom na 318 dece sa hipertenzijom i adolescenata uzrasta od 6 do 16 Godina, sledeće neželjene reakcije su se javile u tronedeljnoj duplo slepoj fazi ispitivanja: glavobolja (7,9%), hipotenzija (2,2%), vrtoglavica (1,9%), kašalj (0,9%). U 26-nedeljnom otvorenom periodu ovog ispitivanja, najčešći laboratorijski poremećaji su bili povećanje vrednosti kreatinina (6,5%) i povećanje vrednosti kreatin kinaze kod 2% dece koja su primala lek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iskustvo je pokazalo da nije bilo toksičnog dejstva irbesartana kod odraslih ljudi koji su bili izloženi dozama do 900 mg dnevno tokom 8 nedelja. Najčešći očekivani simptomi predoziranja su bili hipotenzija i tahikardija, mada se može javiti i bradikardija. Nema dostupnih posebnih podataka za lečenje predoziranja lekom Rotazar. Pacijenta treba pažljivo pratiti i sprovesti simptomatsku i suportivnu terapiju. Predložene mere uključuju indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Za lečenje predoziranja može biti koristan i aktivni ugalj. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA04

Mehanizam dejstva

Irbesartan je oralno aktivni, selektivni antagonist angiotenzin II receptora (tip AT1) snažnog dejstva. Očekujese da blokira sva dejstva angiotenzina II koja su posredovana AT1 receptorom, bez obzira na poreklo ili način sinteze angiotenzina II. Selektivni antagonizam angiotenzin II (AT1) receptora dovodi do povećanja koncentracija renina i angiotenzina II u plazmi, i do smanjenja koncentracije aldosterona u plazmi. Irbesartan u preporučenim dozama ne deluje značajno na koncentracije kalijuma u serumu. Irbesartan ne inhibira ACE (kininazu II), enzim koji dovodi do nastanka angiotenzina II i takođe razlaže bradikinin do neaktivnih metabolita. Irbesartan ne zahteva metaboličku aktivaciju za svoje dejstvo.

Klinička efikasnost:

Hipertenzija

Irbesartan snižava krvni pritisak uz minimalnu promenu frekvence srca. Sniženje krvnog pritiska, za doziranje jednom dnevno, je dozno- zavisno sa tendencijom ka dostizanju platoa pri dozama iznad 300 mg. Doze 150-300 mg jednom dnevno snižavaju krvni pritisak u ležećem ili sedećem položaju, u periodu od 24 sata za oko 8-13/5-8 mm Hg (sistolni/dijastolni) više nego placebo.

Maksimalno sniženje krvnog pritiska se postiže za oko 3-6 sati nakon primene i efekat sniženog krnog pritiska se održava najmanje 24 sata. Tokom 24 sata, sniženje krvnog pritiska je bilo 60-70% odgovarajućeg maksimalnog dijastolnog i sistolnog odgovora pri preporučenim dozama. Primena doze od 150 mg jednom dnevno izazvala je sličan ukupni i prosečni 24-časovni odgovor kao i primena iste dnevne doze podeljene na dve doze.

Dejstvo irbesartana na sniženje krvnog pritiska se zapaža u roku 1-2 nedelje, a maksimalni efekat se javlja nakon 4-6 nedelja nakon početka terapije. Antihipertenzivni efekat se odražava tokom dugotrajne terapije. Po prestanku terapije, krvni pritisak se postepeno vraća na početne vrednosti. Nije zapažen efekat naglog skoka krvnog pritiska (engl. rebound hypertension).

Efekti irbesartana i diuretika tipa tiazida na snižavanje krvnog pritiska su aditivni. Kod pacijenata kod kojih se primenom irbesartana ne postiže zadovoljavajuća kontrola krvnog pritiska, dodavanje malih doza hidrohlortiazida (12,5 mg) jednom dnevno dovodi do daljeg placebo-prilagođenog sniženja krvnog pritiska za oko 7-10/3-6 mm Hg (sistolni/dijastolni).

Efikasnost irbesartana nije uslovljena godinama ili polom. Kao što je slučaj i sa ostalim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, primena irbesartana kao monoterapije izaziva značajno manji terapijski odgovor kod hipertenzivnih pacijenata crne rase. Kada se irbesartan primeni istovremeno sa malom dozom hidrohlortiazida (npr. 12,5 mg dnevno), antihipertenzivni odgovor kod pacijenata crne rase se približava odgovoru kao kod pripadnika bele rase.

Nije zapaženo klinički značajno dejstvo na mokraćnu kiselinu u serumu niti na izlučivanje mokraćne kiseline putem urina.

Pedijatrijska populacija

Sniženje krvnog pritiska dozama od 0,5 mg/kg (mala doza), 1,5 mg/kg (srednja doza) i 4,5 mg/kg (velika doza) pri primeni ciljnih titriranih doza irbesartana, je procenjeno kod 318 dece sa hipertenzijom ili dece i adolescenata sa faktorima rizika (dijabetes, hipertenzija u porodičnoj istoriji bolesti) uzrasta od 6 do 16 godina tokom perioda od tri nedelje. Po završetku perioda od 3 nedelje prosečno smanjenje sistolnog pritiska u odnosu na početno stanje u varijabli primarne efikasnosti, sistolnog krvnog pritiska u sedećem položaju (engl. seated systolic blood pressure, SeSBP) kod najmanje koncentracije u krvi, je bilo 11,7 mmHg (mala doza), 9,3 mmHg (srednja doza) i 13,2 mmHg (velika doza). Među ovim dozama nije zapažena značajna razlika. Prilagođena prosečna promena dijastolnog pritiska u sedećem položaju u najnižoj tački delovanja je bila 3,8 mmHg (mala doza), 3,2 mmHg (srednja doza), 5,6 mmHg (velika doza). Tokom narednog perioda od dve nedelje u kome su pacijenti ponovo randomizovani na irbesartan ili placebo, pacijenti na placebu su imali povećanje od 2,4 i 2,0 mmHg sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska u sedećem položaju, u poređenju sa +0,1 i -0,3 mmHg promena kod pacijenata na irbesartanu (videti odeljak 4.2).

Hipertenzija i dijabetes tip 2 sa nefropatijom

Ispitivanje „Irbesartan Diabetic Nephropathy Trial” (IDNT) pokazuje da irbesartan smanjuje progresiju nefropatije kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i manifestnom proteinurijom. IDNT je bila dvostruko slepa, kontrolisana studija morbiditeta i mortaliteta koja je poredila irbesartan, amlodipin i placebo. Kod 1715 hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, proteinurijom ≥ 900 mg/dnevno i kreatininom u serumu u opsegu od 1,0-3,0 mg/dL, ispitivani su dugoročni efekti (prosečno 2,6 godina) irbesartana na napredovanje bolesti bubrega i mortaliteta svih uzroka. Pacijentima je doza irbesartana titrirana od 75 mg do doze održavanja od 300 mg, amlodipina od 2,5 mg do 10 mg, ili placeba koliko se toleriše.

Pacijenti u svim grupama su dobijali između 2 i 4 antihipertenzivna leka (npr. diuretike, beta blokatore, alfa blokatore) da bi se dostigla određena vrednost krvnog pritiska od ≤135/85 mmHg ili sniženje sistolnog pritiska za 10 mmHg, ako je osnovna vrednost bila >160 mmHg. 60% pacijenata u grupi na placebu je dostiglo ciljnu vrednost krvnog pritiska, za razliku od 76% na irbesartanu, odnosno 78% u grupi na amlodipinu. Irbesartan je značajno smanjio relativni rizik za primarni kombinovani parametar praćenja ishoda koji podrazumeva udvostručenje serumskog kreatinina, terminalnu nefropatiju (engl. end stage renal disease, ESRD) ili mortalitet iz bilo kog razloga. Približno 33% pacijenata u grupi na irbesartanu dostiglo je primarni kombinovani parametar praćenja ishoda za bubrežnu bolest, u poređenju sa 39% i 41% u grupi na placebu, odnosno amlodipinu (20% smanjenja relativnog rizika u odnosu na placebo (p=0,024) i 23% smanjenja relativnog rizika u poređenju sa amlodipinom (p=0,006)). Kada su analizirane individualne komponente primarnog parametra praćenja ishoda, nije zapažen nikakav efekat u odnosu na mortalitet bilo kog razloga, dok je postojao pozitivan trend u smanjenju terminalne nefropatije i značajno smanjenje u udvostručavanju serumskog kreatinina.

Takođe su za efekat terapije procenjivane podgrupe formirane na osnovu pola, rase, uzrasta, trajanja dijabetesa, osnovnih vrednosti krvnog pritiska, serumskog kreatinina i ekskrecije albumina. U podgrupama žena i pripadnika crne rase koji su činili 32%, odnosno 26% ukupne populacije u studiji, nije zapaženo korisno dejstvo na bubrežnu funkciju, iako intervali pouzdanosti to ne isključuju. Što se tiče sekundarnog parametra praćenja ishoda koga čine fatalni i nefatalni kardiovaskularni događaji, nije bilo razlike između tri grupe u opštoj populaciji, međutim povećana incidenca nefatalnog infarkta miokarda zapažena je kod žena, a smanjena incidenca nefatalnog infarkta miokarda kod muškaraca koji su bili na irbesartanu, u poređenju sa režimom zasnovanim na placebu. Povećana incidenca nefatalnog infarkta miokarda i moždanog udara zapažena je kod žena u grupi na irbesartanu, u odnosu na grupu na amlodipinu, dok je hospitalizacija usled srčane insuficijencije bila manja u ukupnoj populaciji. Međutim nisu pronađena odgovarajuća objašnjenja za ove rezultate kod žena.

Studija „Dejstva irbesartana na mikroalbuminuriju kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2” (engl. Irbesartan on Microalbuminuria in Hypertensive Patients with type 2 Diabetes Mellitus, IRMA 2) pokazala je da irbesartan od 300 mg odlaže progresiju manifestne proteinurije kod pacijenata sa mikroalbuminurijom. IRMA 2 je placebo kontrolisana duplo slepa studija morbiditeta, sprovedena na 590 pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2, mikroalbuminurijom (30-300 mg/dan) i normalnom bubrežnom funkcijom (serumski kreatinin ≤1,5 mg/dL kod muškaraca i <1,1 mg/dL kod žena). Studija je ispitivala dugotrajnu (2 godine) progresiju do kliničke (manifestne) proteinurije (urinarna ekskrecija albumina >300 mg/dan, a njeno povećanje je najmanje 30% od osnovne vrednosti). Određena ciljna vrednost krvnog pritiska je

bila ≤135/85 mmHg. Dodatni antihipertenzivni lekovi (isključujući ACE inhibitore, antagoniste angiotenzin II receptora i dihidropiridinske blokatore kalcijumskih kanala) su dodavani po potrebi, da bi se postigla ciljna vrednost krvnog pritiska. Dok je slična vrednost krvnog pritiska postignuta u svim terapijskim grupama, u grupi na 300 mg irbesartana manje pacijenata (5,2%) je dostiglo parametar praćenja ishoda, koji je predstavljao manifestnu proteinuriju, nego u grupama na placebu (14,9%) ili na 150 mg irbesartana (9,7%), pokazujući na taj način smanjenje relativnog rizika za 70% u odnosu na placebo (p=0,0004) pri primeni većih doza. Prateće poboljšanje brzine glomerularne funkcije nije zapaženo tokom prva tri meseca terapije. Usporavanje progresije do kliničke proteinurije je zapaženo u toku prva tri meseca terapije i nastavljeno je tokom perioda od dve godine. Povratak na stanje normoalbuminurije (<30 mg/dan) je bilo češće u grupi na 300 mg irbesartana (34%) nego u grupi na placebu (21%).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) su ispitivale primenu kombinacije ACE inhibitora i antagoniste angiotenzin II receptora.

ONTARGET je bila studija sprovedena na pacijentima sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem u istoriji bolesti ili dijabetes melitusom tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajan koristan efekat na bubrežni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je

registrovan povećani rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora prema tome, ne treba primanjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (Aliskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji u primeni ACE inhibitora ili blokatora angiotenzin II receptora kod pacijenata sa tip 2 dijabetes melitusom i hroničnim oboljenjem bubrega, bez ili sa kardiovaskularnim oboljenjem. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt od kardiovaskularnih uzroka i moždani udar su bili numerički frekventniji u grupi na aliskirenu nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcije bubrega) su bili češće prijavljeni u grupi na aliskirenu u odnosu na placebo grupu.

Resorpcija

Irbesartan se dobro resorbuje nakon oralne primene: studije apsolutne bioraspoloživosti daju vrednosti od oko 60-80%. Istovremeni unos hrane ne utiče značajno na bioraspoloživost irbesartana.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je približno 96% sa neznatnim vezivanjem za celularne komponente krvi. Volumen distribucije je 53-93 litra.

Biotransformacija

Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, 80-85% cirkulišuće radioaktivnosti u plazmi potiče od nepromenjenog irbesartana.

Irbesartan se metaboliše u jetri glukuronidacijom i oksidacijom. Glavni cirkulišući metabolit je irbesartan glukuronid (oko 6%). In vitro studije pokazuju da se irbesartan primarno oksidiše putem CYP2C9 enzima citohorma P450; izoenzim CYP3A4 ima neznatnu ulogu.

Linearnost/nelinearnost

Irbesartan pokazuje linearnu i dozno-proporcionalnu farmakokinetiku u rasponu doza od 10 do 600 mg. Pri dozama preko 600 mg (dvostruko više od maksimalne preporučene doze), zapažen je manje nego proporcionalni porast oralne resorpcije; mehanizam je nepoznat. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 1,5-2 sata od oralne primene. Ukupni telesni i bubrežni klirens je 157-176, odnosno 3-3,5 mL/min. Terminalno poluvreme eliminacije irbesartana je 11-15 sati. Ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu nakon 3 dana od početka primene doznog režima jednom dnevno. Zapažena je ograničena akumulacija irbesartana (<20%) u plazmi nakon ponovljene primene jednom dnevno. U studiji su zapažene nešto veće koncentracije irbesartana u plazmi kod žena sa hipertenzijom. Međutim, nije bilo razlike u poluvremenu eliminacije i akumulaciji irbesartana. Nije potrebno prilagođavanje doze kod žena. Vrednosti PIK i Cmax za irbesartan su takođe nešto veće kod starijih pacijenata (≥65 godina), nego kod mladih ispitanika (18-40 godina). Ipak, poluvreme eliminacije nije značajno promenjeno. Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata starije životne dobi.

Eliminacija

Irbesartan i njegovi metaboliti se eliminišu i putem žuči i putem bubrega. Nakon oralne ili intravenske primene 14C irbesartana, oko 20% radioaktivnosti se otkriva u urinu, a ostatak u fecesu. Manje od 2% unete doze se izlučuje u urinu kao nepromenjeni irbesartan.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika irbesartana je procenjivana kod 23 deteta sa hipertenzijom nakon primene pojedinačne i ponovljenih dnevnih doza irbesartana (2 mg/kg) do maksimalne dnevne doze od 150 mg u toku 4 nedelje. Od 23 deteta, farmakokinetika kod 21 deteta je upoređena sa farmakokinetikom odraslih (dvanaestoro dece preko 12 godina, devetoro dece između 6 i 12 godina). Rezultati su pokazali da su Cmax, PIK i stepen klirensa slični kao kod odraslih pacijenata koji su primali 150 mg irbesartana dnevno. Ograničena akumulacija irbesartana (18%) u plazmi zapažena je nakon ponovljene primene jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubregaa

Kod pacijenata sa ošteženjem funkcije bubrega ili kod onih na hemodijalizi, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Irbesartan se ne može ukloniti hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom, farmakokinetički parametri irbesartana nisu značajno promenjeni. Studije nisu sprovođene kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.

Ne postoje dokazi o abnormalnoj sistemskoj toksičnosti ili toksičnosti ciljnog organa pri klinički relevantnim dozama. U pretkliničkim studijama bezbednosti, velike doze irbesartana (≥250 mg/kg/dan kod pacova i

≥100 mg/kg/dan kod makaki majmuna) izazvale su redukciju parametara eritrocita (broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit). Pri veoma velikim dozama (≥500 mg/kg/dan) javile su se degenerativne promene na

bubrezima (kao što su intersticijalni nefritis, distenzija tubula, bazofilni tubuli, povećane koncentracije uree i kreatinina u plazmi) kod pacova i makaki majmuna i smatraju se posledicama hipotenzivnih efekata leka koji vode do smanjene bubrežne perfuzije. Štaviše, irbesartan je indukovao hiperplaziju/hipertrofiju jukstaglomerularnih ćelija (kod pacova pri ≥90 mg/kg/dan, a kod makaki majmuna pri ≥10 mg/kg/dan). Sve ove promene se smatraju posledicom farmakološkog dejstva irbesartana. Pri terapijskim dozama irbesartana kod ljudi, hiperplazija/hipertrofija bubrežnih jukstaglomerularnih ćelija izgleda da nema nikakvog značaja.

Nema dokaza o mutagenosti, klastogenosti ili karcinogenosti.

Plodnost i reproduktivne sposobnosti nisu bile oštećene u studijama na mužjacima i ženkama pacova sa oralnim dozama irbesartana koje izazivaju izvesnu toksičnost kod roditelja (od 50 do 650 mg/kg/dan), uključujući mortalitet pri najvećim dozama. Nije bilo značajnih efekata na broj žutih tela, implantata ili živih fetusa. Irbesartan nije uticao na preživljavanje, razvoj ili reproduktivne sposobnosti potomstva. Studije na životinjama su pokazale da je utvrđeno prisustvo radioobeleženog irbesartana u fetusima pacova i kunića.

Irbesartan se izlučuje u mleko pacova u laktaciji.

Studije na životinjama sa irbesartanom pokazale su prolazne toksične efekte (povećanu kavitaciju bubrežne karlice, hidroureter ili supkutani edem) kod fetusa pacova, koji su se povukli nakon rođenja. Kod kunića su zapaženi abortus ili rana resorpcija pri dozama koje uzrokuju značajnu maternalnu toksičnost, uključujući mortalitet. Kod pacova ili kunića nisu zapaženi teratogeni efekti.

Rotazar, 75 mg, film tableta

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip 102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film obloga:

Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk)

Rotazar, 150 mg, film tableta Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip 102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film obloga:

Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk)

Rotazar, 300 mg, film tableta Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat

Celuloza, mikrokristalna tip 102

Skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500 Kroskarmeloza-natrijum

Poloksamer 188

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film obloga:

Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk)

Nije primenljivo.

2 godine.

Lek čuvati na temperaturi do 25 ⁰C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je neprovidni PVC/PVDC-Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Rotazar spada u grupu antagonista angiotenzin II receptora. Angiotenzin II je supstanca koja se stvara u organizmu i vezuje se za receptore na krvnim sudovima, izazivajući njihovo sužavanje. Ovo dovodi do povećanja krvnog pritiska. Lek Rotazar sprečava vezivanje angiotenzina II za receptore, izazivajući širenje krvnih sudova i sniženje krvnog pritiska. Lek Rotazar takođe usporava smanjenje bubrežne funkcije kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2.

Lek Rotazar se koristi kod odraslih pacijenata:

• za lečenje povišenog krvnog pritiska (esencijalne hipertenzije)
• za zaštitu bubrega kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom tip 2 i laboratorijski dokazanom smanjenom funkcijom bubrega.

• ako ste alergični (preosetljivi) na irbesartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ako ste trudni duže od tri meseca (takođe je bolje izbegavati lek Rotazar u ranoj trudnoći -videti odeljak: Trudnoća i dojenje)
• ako istovremeno koristite lekove koji sadrže aliskiren i bolujete od dijabetesa ili oštećenja funkcije bubrega.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Rotazar i ukoliko se nešto od dolenavedenog odnosi na Vas:

• ukoliko obilno povraćate ili imate proliv
• ukoliko imate probleme sa bubrezima
• ukoliko imate neko oboljenje srca
• ukoliko uzimate lek Rotazar za lečenje oboljenja bubrega koje je posledica dijabetesa. U tom slučaju, lekar Vam može redovno kontrolisati krv, posebno koncentracije kalijuma u krvi, da bi utvrdio da li Vam je bubrežna funkcija smanjena
• ukoliko treba da se podvrgnete operaciji (hirurški zahvat) ili da primite anestetike
• ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za sniženje krvnog pritiska:
• neki ACE inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril) naročito ako imate probleme sa bubrezima povezane sa dijabetesom,
• aliskiren.

Vaš lekar može redovno proveravati Vašu bubrežnu funkciju, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr.kalijuma) u Vašoj krvi.

Videti takođe informacije navedene u podnaslovu Lek Rotazar ne smete uzimati:.

Morate reći svom lekaru ukoliko mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Rotazar se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može da izazove ozbiljno oštećenje ploda ukoliko se koristi u tom stadijumu (videti odeljak Trudnoća i dojenje).

Deca i adolescenti

Ovaj lek ne treba primenjivati kod dece i adolescenata jer bezbednost i efikasnost još uvek nije potpuno utvrđena.

Drugi lekovi i Rotazar

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će možda morati da promeni Vašu dozu i/ili da preduzme druge mere opreza:

• ukoliko uzimate lekove iz grupe ACE inhibitora ili aliskiren (videti takođe informacije navedene u podnaslovima Lek Rotazar ne smete uzimati: i Upozorenja i mere opreza).

Može biti potrebno da kontrolišete krv ako uzimate:

• sredstva za nadoknadu kalijuma
• zamene za so koje sadrže kalijum
• lekove koji štede kalijum (kao što su neki diuretici)
• lekove koji sadrže litijum

Ako uzimate lekove protiv bolova koji pripadaju grupi nesterodnih antiinflamatornih lekova, dejstvo leka Rotazar može biti smanjeno.

Uzimanje leka Rotazar sa hranom i pićima

Lek Rotazar se može uzimati nezavisno od uzimanja hrane.

Trudnoća i dojenje Trudnoća

Morate se obratiti lekaru ukoliko mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lekar će Vam savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Rotazar pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vas da uzmete neki drugi lek umesto leka Rotazar. Lek Rotazar se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati kada ste trudni duže od 3 meseca, jer može da izazove ozbiljna oštećenja ploda ako se koristi posle trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Obavestite lekara ukoliko dojite ili planirate da dojite dete. Lek Rotazar se ne preporučuje majkama koje doje i Vaš lekar može da izabere drugi lek za Vas, ukoliko želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče, ili je reč o prevremeno rođenoj bebi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek rotazar imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, prilikom lečenja povišenog krvnog pritiska povremeno se mogu javiti vrtoglavica ili zamor. Ako Vam se ovo dogodi, razgovarajte sa lekarom pre nego što pokušate da vozite ili upravljate mašinama.

Lek Rotazar sadrži laktozu

U slučaju netolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Način primene

Lek Rotazar je namenjen za oralnu upotrebu. Tabletu progutajte sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. jednom čašom vode). Lek Rotazar možete uzimati sa hranom ili bez nje. Pokušajte da dnevnu dozu leka

uzimate u približno isto vreme svakog dana. Važno je da lek Rotazar uzimate sve dok Vam lekar ne kaže da prestanete.

Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom

Uobičajena doza je 150 mg jednom dnevno. Doza se kasnije može povećati na 300 mg jednom dnevno, u zavisnosti od terapijskog odgovora.

Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i bubrežnim oboljenjem usled dijabetesa tip 2

Kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2, za lečenje pridruženog bubrežnog oboljenja uobičajena doza održavanja je 300 mg jednom dnevno.

Lekar Vam može savetovati započinjanje terapije manjim dozama, posebno kod izvesnih pacijenata, kao što su pacijenti na hemodijalizi ili stariji od 75 godina.

Maksimalan efekat na sniženje krvnog pritiska se postiže nakon 4-6 nedelja od početka terapije.

Primena kod dece i adolescenata

Lek Rotazar se ne sme davati deci mlađoj od 18 godina. Ukoliko dete proguta neku tabletu, odmah se obratite lekaru.

Ako ste uzeli više leka Rotazar nego što treba

Ako ste slučajno uzeli više tableta nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rotazar

Ako ste slučajno zaboravili dnevnu dozu, uzmite sledeću dozu prema uobičajenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu biti ozbiljna i može biti potrebna medicinska pomoć.

Kao i pri primeni sličnih lekova, kod pacijenata koji uzimaju irbesartan mogu se javiti retki slučajevi alergijskih reakcija na koži (osip, koprivnjača), kao i lokalizovano oticanje lica, usana i/ili jezika. Ako Vam se jave neki od navedenih simptoma ili otežano disanje, prestanite sa uzimanjem leka Rotazar i odmah se obratite lekaru.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama na pacijentima lečenim irbesartanom su: Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

ukoliko imate povišen krvni pritisak i dijabetes tip 2 udružen sa bubrežnim oboljenjem, analize krvi mogu

pokazati povećane koncentracije kalijuma.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

vrtoglavica, mučnina/povraćanje, zamor i analize krvi mogu pokazati povećane vrednosti enzima koji ukazuje na oštećenje mišića i srca (kreatin kinaza). Kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2 udruženim sa bubrežnim oboljenjem zabeleženi su i vrtoglavica nakon ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja, pad krvnog pritiska nakon ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja, bol u zglobovima ili mišićima i smanjene vrednosti proteina u crvenim krvnim zrncima (hemoglobin).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

ubrzan puls, naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, kašalj, proliv, otežano varenje/gorušica, poremećaj seksualnih funkcija, bol u grudima.

Neka neželjena dejstva prijavljena su u postmarketinškoj primeni irbesartana, ali njihova učestalost nije poznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Ova neželjena dejstva su: vertigo, glavobolja, poremećaj čula ukusa, zujanje u ušima, grčevi u mišićima, bol u zglobovima i mišićima, smanjen broj trombocita, poremećena funkcija jetre, povećane koncentracije kalijuma u krvi, smanjena funkcija bubrega, zapaljenje malih krvnih sudova uglavnom u koži (stanje poznato kao leukocitoklastični vaskulitis), teške alergijske reakcije (anafilaktički šok). Prijavljeni su i povremeni slučajevi žutice (žuta prebojenost kože i/ili beonjača oka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Rotazar posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 ⁰C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je irbesartan.

Rotazar, 75 mg, film tableta: Jedna film tableta sadrži 75 mg irbesartana. Rotazar, 150 mg, film tableta: Jedna film tableta sadrži 150 mg irbesartana. Rotazar, 300 mg, film tableta: Jedna film tableta sadrži 300 mg irbesartana.

• Pomoćne supstance su:

Rotazar, 75 mg, film tableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film obloga: Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk).

Rotazar, 150 mg, film tableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum- stearat.

Film obloga: Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk).

Rotazar, 300 mg, film tableta

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna tip 102; skrob, kukuruzni, delimično preželatinizovan 1500; kroskarmeloza-natrijum; poloksamer 188; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Film obloga: Opadry II White 85F18422 (sadrži polivinilalkohol, titan-dioksid, makrogol i talk).

Kako izgleda lek Rotazar i sadržaj pakovanja

Bele, ovalne, bikonveksne film tablete.

Unutrašnje pakovanje leka je neprovidni PVC/PVDC-Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

WORLD ILAC DOO

Nušićeva 15, Beograd-Stari Grad

Proizvođač:

WORLD MEDICINE İLAÇ SAN. VE TIC. A.Ş.

15 Temmuz Mah. Cami Yolu Cad. No: 50 Güneşli, Bağcılar, İstanbul, Turska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Rotazar, film tablete, 28 x (75 mg): 515-01-04984-17-001 od 06.05.2019.

Rotazar, film tablete, 28 x (150 mg): 515-01-04989-17-001 od 06.05.2019.

Rotazar, film tablete, 28 x (300 mg): 515-01-04995-17-001 od 06.05.2019.