Sandostatin® 0.1mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

Kontrola simptoma i smanjenje koncentracije hormona rasta (GH) i insulinu-sličnog faktora rasta 1 (IGF-1) u plazmi kod pacijenata sa akromegalijom kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola hirurškim zahvatom ili radioterapijom. Terapija lekom Sandostatin je takođe indikovana i kod pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili ne žele da se podvrgnu hirurškoj intervenciji, ili u periodu dok radioterapija ne počne u potpunosti da deluje.

Ublažavanje simptoma koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidni tumori sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak 5.1).

Lek Sandostatin ne predstavlja antitumorski lek i nije namenjen za kurativnu terapiju pacijenata sa tumorom. Prevencija komplikacija nakon operacije pankreasa.

Hitna terapija za zaustavljanje krvarenja i sprečavanje ponovnog krvarenja usled gastroezofagusnih variksa kod pacijenata sa cirozom. Lek Sandostatin se koristi zajedno sa specifičnom terapijom poput endoskopske skleroterapije.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:

• kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
• kod pacijenata koji su na zračenju, dok se ne postigne efikasnost radioterapije.

Doziranje

Akromegalija

Inicijalno 0,05 - 0,1 mg supkutanom (s.c.) injekcijom na svakih 8 ili 12 sati. Prilagođavanje doziranja treba da se zasniva na proverama nivoa GH i IGF-1 svakog meseca (ciljane vrednosti: GH < 2,5 nanogram/mL; IGF-1 u normalnim granicama) i kliničkim simptomima, kao i na podnošljivosti. Optimalna dnevna doza kod većine pacijenata biće 0,3 mg. Maksimalna doza 1,5 mg na dan ne sme se prekoračiti. Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin, kontrola vrednosti GH i IGF-1 se vrši svakih 6 meseci.

Ukoliko se za 3 meseca od započinjanja lečenja lekom Sandostatin ne postigne značajno smanjenje koncentracije GH i poboljšanje kliničkih simptoma, potrebno je prekinuti terapiju.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Inicijalno 0,05 mg jednom ili dvaput dnevno s.c. injekcijom. U zavisnosti od kliničkog odgovora, efekta na koncentraciju hormona koje proizvodi tumor (u slučaju karcinoidnih tumora – dejstvo na urinarnu ekskreciju 5-hidroksiindol sirćetne kiseline), i od podnošljivosti, doziranje se postepeno može povećavati do 0,1 - 0,2 mg 3 puta dnevno. U izuzetnim slučajevima, mogu biti potrebne veće doze.

Doze održavanja se moraju individualno prilagođavati.

Ukoliko kod karcinoidnih tumora nema povoljnog odgovora u roku od 1 nedelje terapije lekom Sandostatin pri maksimalnoj podnošljivoj dozi, terapija se prekida.

Prevencija komplikacija nakon operacije na pankreasu

0,1 mg 3 puta dnevno s.c. injekcijom tokom 7 uzastopnih dana, počevši od prve doze na dan operacije najmanje 1 sat pre laparotomije.

Krvarenje iz gastroezofagusnih variksa

25 mikrograma/sat tokom 5 dana kontinuiranom intravenskom (i.v.) infuzijom. Lek Sandostatin se može koristiti razblažen u fiziološkom rastvoru.

Lek Sandostatin se pri kontinuiranoj i.v. primeni u dozama do 50 mikrograma/sat tokom 5 dana dobro podnosi kod pacijenata sa cirozom uz krvarenje iz gastroezofagusnih variksa (videti odeljak 4.9).

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH

Generalno, efektivno doziranje predstavlja 100 mikrograma tri puta dnevno primenjeno kao s.c. injekcija. Doza se može prilagođavati u skladu sa odgovorom TSH i tireoidnih hormona. Potrebno je najmanje 5 dana terapije kako bi se procenila efikasnost.

Stariji pacijenti

Nema dokaza o smanjenoj podnošljivosti ili potrebi za izmenom doziranja kod starijih pacijenata na terapiji lekom Sandostatin.

Pedijatrijska populacija

Postoji veoma ograničeno iskustvo sa upotrebom leka Sandostatin kod dece.

Oštećenje funkcije jetre

Poluvreme eliminacije leka kod pacijenata sa cirozom jetre može biti produženo, što zahteva prilagođavanje doze održavanja.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu primenjenim u obliku s.c. injekcije, stoga nije neophodno prilagođavanje doze leka Sandostatin.

Način primene

Lek Sandostatin se može primeniti direktno putem supkutane injekcije (s.c.) ili intravenskom (i.v.) infuzijom nakon razblaživanja.

Za dalja uputstva o primeni i razblaživanju leka, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Opšta

Pošto tumori hipofize koji luče hormon rasta mogu ponekad da se šire izazivajući ozbiljne komplikacije (npr. defekte u vidnom polju), neophodna je pažljiva kontrola svih pacijenata. Ukoliko se pojave znaci ekspanzije tumora, savetuje se primena alternativnih terapija.

Terapijska korist u vidu smanjenja koncentracije hormona rasta (GH) i normalizacije koncentracije insulinu sličnom faktora rasta 1 (IGF-1) kod pacijentkinja sa akromegalijom može potencijalno obnoviti plodnost. Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba savetovati da koriste adekvatne metode kontracepcije ako je potrebno tokom terapije oktreotidom (videti odeljak 4.6).

Kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji oktreotidom, treba pratiti funkciju tireoidne žlezde. Tokom terapije oktreotidom treba pratiti funkciju jetre.

Kardiovaskularni događaji vezani za primenu oktreotida

Prijavljeni su česti slučajevi bradikardije. Zbog toga može biti potrebno podešavanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala ili lekova za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.5).

Prijavljeni su slučajevi atrioventrikularnih blokova (uključujući potpuni atrioventrikularni blok) kod pacijenata koji su primali visoke doze kontinuiranom infuzijom (100 mikrograma/sat) i kod pacijenata koji su primali bolus oktreotida intavenski (50 mikrograma bolus injekcije i nakon toga kontinuiranu infuziju od 50 mikrograma/sat). Zbog toga, maksimalna doza od 50 mikrograma/sat se ne sme prekoračiti (videti odeljak 4.2). Pacijenti koji primaju visoke doze oktreotida intravenski trebaju biti pod odgovarajućim kardiološkim praćenjem.

Poremećaji žučne kese i povezani događaji

Holelitijaza je veoma česta tokom terapije lekom Sandostatin i može biti povezana sa holecistitisom i dilatacijom žučnog kanala (videti odeljak 4.8). Dodatno, u postmarketinškom periodu su prijavljeni slučajevi holangitisa kao komplikacija holelitijaze kod pacijenata koji su primali lek Sandostatin. Preporučuju se ultrazvučni pregledi žučne kese pre terapije i u 6-12-mesečnim intervalima u toku terapije lekom Sandostatin.

GEP endokrini tumori

Tokom lečenja GEP endokrinih tumora, može doći do retkih pojava iznenadnog gubitka kontrole simptoma uspostavljenih lekom Sandostatin, uz brzo vraćanje teških simptoma. Ukoliko se terapija obustavi, simptomi se mogu pogoršati ili ponovo vratiti.

Metabolizam glukoze

Zbog svog inhibitornog dejstva na hormon rasta, glukagon i oslobađanje insulina, lek Sandostatin može da utiče na regulaciju glukoze. Može doći do oštećenja postprandijalne tolerancije glukoze, u nekim slučajevima može doći do pojave perzistentne hiperglikemije kao posledice hronične primene leka. Takođe prijavljena je i hipoglikemija.

Oktreotid može da produbi i produži trajanje hipoglikemije kod pacijenata sa insulinomima, zbog njegovog relativno jačeg inhibitornog dejstva na sekreciju hormona rasta i glukagona u odnosu na insulin, kao i zbog kraćeg inhibitornog delovanja na insulin. Ovi pacijenti se moraju pažljivo pratiti tokom uvođenja terapije lekom Sandostatin i prilikom svake promene doze. Izrazite fluktuacije koncentracije glukoze u krvi se mogu smanjiti pomoću češćeg davanja manjih doza leka Sandostatin.

Potrebe za insulinom kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip I mogu se smanjiti primenom leka Sandostatin. Kod pacijenata koji nemaju dijabetes i kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II kod kojih su rezerve insulina delimično intaktne, lek Sandostatin može da dovede do porasta postprandijalne glikemije. Zbog toga se preporučuje praćenje tolerancije glukoze i terapije antidijabeticima.

Ezofagusni variksi

Odgovarajuće praćenje koncentracija glukoze u krvi je obavezno, pošto nakon epizoda krvarenja iz ezofagusnih variksa postoji povećan rizik za razvoj insulin-zavisnog dijabetesa ili rizik od izmenjene potrebe za insulinom kod pacijenata sa već prisutnim dijabetesom.

Reakcija na mestu primene

U 52-nedeljnom ispitivanju toksičnosti na pacovima, uglavnom mužjacima, uočeni su sarkomi na mestu primene s.c. injekcije samo kod najvećih doza (oko 8 puta većih od maksimalne doze za ljude zasnovane na površini tela). U 52-nedeljnom ispitivanju toksičnosti kod pasa nisu se javile hiperplastične ili neoplastične lezije na mestu primene s.c. injekcije. Nije prijavljen nastanak tumora na mestu primene injekcije kod pacijenata lečenih lekom Sandostatin i do 15 godina. Sve trenutno dostupne informacije ukazuju na to da su nalazi kod pacova specifični za vrstu i da nemaju značaja za primenu ovog leka kod ljudi (videti odeljak 5.3).

Ishrana

Oktreotid može da izmeni resorpciju masti iz hrane kod nekih pacijenata.

Zabeleženo je smanjenje koncentracije vitamina B12 i poremećaj vrednosti dobijenih Schilling-ovim testom kod nekih pacijenata na terapiji oktreotidom. Preporučuje se praćenje koncentracija vitamina B12 tokom terapije lekom Sandostatin kod pacijenata sa nedostatkom vitamina B12 u anamnestičkim podacima.

Funkcija pankreasa

Insuficijencija egzokrine funkcije pankreasna (engl. Pancreatic exocrine insufficiency, PEI) je primećena kod nekih pacijenata sa gastroenteropankreasnim neuroendokrinim tumorima koji su primali oktreotid. Simptomi PEI mogu uključivati steatoreju, retku stolicu, nadimanje stomaka i gubitak telesne mase. Kod simptomatskih pacijenata je potrebno razmotriti praćenje i primenu dogovarajuće terapije PEI prema kliničkim vodičima.

Sadržaj natrijuma

Lek Sandostatin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po ampuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Neophodno je podešavanje doze lekova kao što su beta-blokatori, blokatori kalcijumovih kanala ili lekova za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita, kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin (videti odeljak 4.4).

Možda će biti potrebno podešavanje doze insulina i antidijabetika kada se primenjuju istovremeno sa lekom Sandostatin (videti odeljak 4.4).

Ustanovljeno je da lek Sandostatin redukuje resorpciju ciklosporina u crevima i da odlaže resorpciju cimetidina.

Istovremena primena oktreotida i bromokriptina povećava biološku raspoloživost bromokriptina.

Ograničen broj objavljenih podataka ukazuje da analozi somatostatina mogu da smanje metabolički klirens jedinjenja za koja je poznato da se metabolišu putem enzima citohrom P450, što može biti posledica supresije hormona rasta. Pošto se ovaj efekat oktreotida ne može isključiti, potreban je oprez prilikom istovremene primene oktreotida i lekova koji se uglavnom metabolišu pomoću CYP3A4 i koji imaju mali terapijski indeks (npr. hinidin i terfenadin).

Istovremena primena sa radioaktivnim analozima somatostatina

Somatostatin i njegovi analozi, kao što je oktreotid, kompetitivno se vezuju za somatostatinske receptore i mogu ometati efikasnost radioaktivnih analoga somatostatina.

Potrebno je izbegavati primenu leka Sandostatin 24 sata pre primene lutecijum (177 Lu) oksodotreotida, radiofarmaceutika koji se vezuje za somatostatinske receptore.

Trudnoća

Podaci o primeni oktreotida kod trudnica su ograničeni (manje od 300 ishoda trudnoće) i približno jedna trećina ishoda trudnoće su nepoznati. Većina ovih slučajeva prijavljena je tokom postmarketinške upotrebe oktreotida i više od 50% su bili pacijenati sa akromegalijom izloženi leku tokom trudnoće. Većina žena je bila izložena oktreotidu tokom prvog trimestra trudnoće u dozama od 100 do 1200 mikrograma/dan leka Sandostatin s.c. ili 10 do 40 mg/mesečno leka Sandostatin LAR. Kongenitalne anomalije su prijavljene kod 4% trudnoća čiji je ishod poznat. U ovim slučajevima ne sumnja se na povezanost sa oktreotidom.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena leka Sandostatin tokom trudnoće (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Nije poznato da li se oktreotid izlučuje u majčino mleko. Studije na životinjama su pokazale da se oktreotid izlučuje u mleko. Pacijentkinje ne treba da doje tokom terapije lekom Sandostatin.

Plodnost

Nije poznato da li oktreotid utiče na plodnost kod ljudi. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških potomaka ispitivanih životinja izloženih oktreotidu tokom perioda trudnoće i dojenja. Međutim, oktreotid nije uticao na plodnost mužjaka i ženki pacova pri dozama od 1 mg/kg telesne mase dnevno (videti odeljak 5.3).

Lek Sandostatin nema uticaja ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje oprez prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama ukoliko osete vrtoglavicu, asteniju/zamor ili glavobolju tokom terapije lekom Sandostatin.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće neželjene reakcije koje su prijavljene u toku terapije oktreotidom su gastrointestinalni poremećaji, poremećaji nervnog sistema, hepatobilijarni poremećaji i poremećaji metabolizma i ishrane.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije u kliničkim studijama sa oktreotidom su dijareja, bol u abdomenu, mučnina, flatulencija, glavobolja, holelitijaza, hiperglikemija i konstipacija. Ostale često prijavljene neželjene reakcije su vrtoglavica, lokalizovani bol, mulj u žučnoj kesi, poremećaj funkcije tireoidee (npr. smanjena koncentracija tireostimulirajućeg hormona [TSH], smanjena koncentracija ukupnog T4, smanjena koncentracija slobodnog T4), retke stolice, oštećena tolerancija glukoze, povraćanje, astenija i hipoglikemija.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije, navedene u Tabeli 1, prikupljene su iz kliničkih studija sa oktreotidom:

Neželjene reakcije (Tabela 1) su rangirane po učestalosti, počev od najučestalijih, prema sledećoj konvenciji: veoma česte (≥ 1/10); česte (≥ 1/100 do < 1/10); povremene (≥ 1/1000 do < 1/100); retke (≥ 1/10000 do <

1/1000); veoma retke (< 1/10000) uključujući izolovane slučajeve. U svakoj grupi učestalosti, redosled neželjenih reakcija se kreće od najozbiljnijih ka najblažim.

Tabela 1 Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama

Postmarketinško iskustvo

Spontano prijavljene neželjene reakcije, prikazane u Tabeli 2, su dobrovoljno prijavljivane i nije uvek moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost ili uzročnu povezanost sa primenom leka.

Tabela 2 Neželjene reakcije prikupljene spontanim prijavljivanjem

Opis odabranih neželjenih reakcija

Poremećaji žučne kese i povezani događaji

Analozi somatostatina inhibiraju kontraktilnost žučne kese i smanjuju sekreciju žuči, što može dovesti do abnormalnosti žučne kese ili pojave mulja u žučnoj kesi. Kod 15 do 30% koji supkutano primaju hroničnu terapiju lekom Sandostatin, prijavljen je nastanak kamenja u žuči. Incidenca u opštoj populaciji (starosti 40 do 60 godina) je 5 do 20%. Nastanak kamenja u žuči je uglavnom asimptomatsko, a ukoliko dovede do pojave simptoma, potrebno je primeniti terapiju za rastvaranje ili hiruršku intervenciju.

Gastrointestinalni poremećaji

U retkim slučajevima, gastrointestinalne neželjene reakcije mogu podsećati na akutnu intestinalnu opstrukciju, sa progresivnom abdominalnom distenzijom, jakim epigastričnim bolom, abdominalnom osetljivošću i defansom.

Poznato je da se učestalost gastrointestinalnih neželjenih dejstava smanjuje tokom vremena sa nastavkom terapije.

Pojava gastrointestinalnih neželjenih reakcija se može smanjiti izbegavanjem unosa hrane u periodu primanja s.c. injekcije leka Sandostatin, odnosno davanjem injekcije između dva obroka ili uveče pre odlaska na spavanje.

Preosetljivost i anafilaktičke reakcije

Preosetljivost i alergijske reakcije su bile prijavljivane u postmarketinškom periodu. Većina ovih reakcija je najčešće zahvatala kožu, retko usta i disajne puteve. Prijavljeni su i izolovani slučajevi anafilaktičkog šoka.

Reakcije na mestu primene

Bol ili osećaj bockanja, mravinjanja ili peckanja na mestu s.c. primene sa pojavom crvenila i oticanja, koje retko traje duže od 15 minuta. Lokalna nelagodnost se može smanjiti tako što se rastvor ostavi da dostigne sobnu temperaturu pre ubrizgavanja ili ubrizgavanjem manjeg volumena korišćenjem rastvora veće koncentracije.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Iako se može povećati izlučivanje masti putem fecesa, ne postoje dokazi da dugotrajna terapija oktreotidom dovodi do nutritivnog deficita usled malapsorpcije.

Enzimi pankreasa

U veoma retkim slučajevima, prijavljivan je akutni pankreatitis u prvim satima ili danima s.c. primene leka Sandostatin i povlačio se nakon prestanka primene leka. Dodatno, pankreatitis uzrokovan holelitijazom prijavljivan je kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapiji lekom Sandostatin primenjivanim supkutano.

Kardiološki poremećaji

Bradikardija je česta neželjena reakcija kod primene analoga somatostatina. I kod pacijenata sa akromegalijom i kod pacijenata sa karcinoidnim sindromom, primećene su EKG promene kao što su QT prolongacija, pomeranje električne osovine srca, rana repolarizacija, niska voltaža, R/S tranzicija, rana progresija R talasa i nespecifične promene ST-T talasa. Povezanost ovih događaja sa oktreotid-acetatom nije ustanovljena zato što mnogi od ovih pacijenata imaju prateću bolest srca (videti odeljak 4.4).

Trombocitopenija

Trombocitopenija je bila prijavljivana nakon stavljanja leka u promet, naročito kod pacijenata sa cirozom jetre tokom terapije lekom Sandostatin (i.v.). Trombocitopenija je reverzibilne prirode nakon obustave terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prijavljen je ograničeni broj nenamernih predoziranja lekom Sandostatin kod odraslih i dece. Kod odraslih, primenjivane su doze u opsegu od 2400 do 6000 mikrograma/dan kontinuiranom infuzijom (100-250 mikrograma/sat) ili supkutano (1500 mikrograma tri puta na dan). Prijavljeni neželjeni događaji su bili aritmija, hipotenzija, srčani zastoj, hipoksija mozga, pankreatitis, steatoza jetre, dijareja, slabost, letargija, gubitak telesne mase, hepatomegalija i laktatna acidoza. Prijavljeni su slučajevi atrioventrikularnih blokova (uključujući potpuni atrioventrikularni blok) kod pacijenata koji su primali 100 mikrograma/sat oktreotida kontinuiranom infuzijom i/ili bolus oktreotida intavenski (50 mikrograma bolus injekcije i nakon toga kontinuiranu infuziju od 50 mikrograma/sat).

Kod dece, primenjivane su doze u opsegu 50-3000 mikrograma/dan kontinuiranom infuzijom (2,1-500 mikrograma/sat) ili supkutano (50-100 mikrograma). Jedini prijavljeni neželjeni događaj je bio blaga hiperglikemija.

Nije bilo neočekivanih neželjenih događaja kod pacijenata sa karcinomom koji su supkutano primali lek Sandostatin u dozama od 3000-30000 mikrograma/dan u podeljenim dozama.

Terapija predoziranja je simptomatska.

Farmakoterapijska grupa: Hormoni hipofize i hipotalamusa i analozi; somatostatin i analozi.

ATC šifra: H01CB02

Oktreotid je sintetski oktapeptidni derivat prirodnog somatostatina sa sličnim, ali značajno produženim farmakološkim dejstvom. On inhibira patološki povećanu sekreciju hormona rasta (GH) i peptida i serotonina koji se stvaraju unutar gastroenteropankreasnog (GEP) endokrinog sistema.

Kod životinja, oktreotid je snažniji inhibitor oslobađanja GH, glukagona i insulina od somatostatina, sa većom selektivnošću za supresiju GH i glukagona.

Pokazano je da lek Sandostatin kod zdravih osoba inhibira:

• oslobađanje GH koje stimulišu arginin, vežbanje i insulinom uzrokovana hipoglikemija;
• postprandijalno oslobađanje insulina, glukagona, gastrina, ostalih peptida GEP endokrinog sistema, kao i oslobađanje insulina i glukagona koje stimuliše arginin;
• oslobađanje tireostimulirajućeg hormona (TSH) pod uticajem tireotropin-oslobađajućeg hormona (TRH).

Za razliku od somatostatina, oktreotid inhibira prevashodno sekreciju GH u odnosu na insulin i njegova primena nije praćena ponovnom (engl. rebound) hipersekrecijom hormona (tj. GH kod pacijenata sa akromegalijom).

Kod pacijenata sa akromegalijom lek Sandostatin snižava koncentracije GH i IGF-1 u plazmi. Redukcija GH za 50% ili više javlja se kod čak 90% pacijenata, a redukcija GH u serumu na < 5 nanograma/mL se može postići u približno polovini slučajeva. Kod većine pacijenata lek Sandostatin značajno ublažava kliničke simptome bolesti, kao što su: glavobolja, oticanje kože i mekog tkiva, hiperhidroza, artralgija, parestezija. Terapija lekom Sandostatin kod pacijenata sa velikim adenomom hipofize može rezultirati izvesnim smanjenjem tumorske mase.

Lek Sandostatin kod pacijenata sa funkcionalnim tumorima GEP endokrinog sistema, zbog svojih različitih endokrinih dejstava, utiče na znatan broj kliničkih osobina. Poboljšanje kliničke slike i poboljšanje kliničkih simptoma se javljaju kod pacijenata koji još uvek imaju simptome povezane sa tumorom uprkos prethodnim terapijama, a koje mogu uključivati operaciju, embolizaciju hepatične arterije i razne hemioterapije, npr. streptozotocinom i 5-fluorouracilom.

Dejstva leka Sandostatin na različite vrste tumora su sledeća:

Karcinoidni tumori

Primena leka Sandostatin može dovesti do poboljšanja simptoma, posebno crvenila lica praćenog vrućinom i dijareje. U mnogim slučajevima to je praćeno padom koncentracije serotonina u plazmi i smanjenom urinarnom ekskrecijom 5-hidroksiindol sirćetne kiseline.

VIP-omi

Biohemijska karakteristika ovih tumora je hiperprodukcija vazoaktivnog intestinalnog peptida (VIP). U većini slučajeva, primena leka Sandostatin dovodi do ublažavanja teške sekretorne dijareje koja je karakteristična za ovo stanje, a samim tim i do poboljšanja kvaliteta života. Ovo je udruženo sa poboljšanjem stanja disbalansa elektrolita, npr. hipokalemije, čime se obezbeđuje ukidanje enteralne i parenteralne supstitucione terapije tečnostima i elektrolitima. Kod nekih pacijenata, kompjuterska tomografija ukazuje na

usporavanje ili zaustavljanje rasta tumora, pa čak i na smanjivanje tumora, naročito metastaza u jetri. Kliničko poboljšanje obično je praćeno smanjenjem vrednosti VIP-a u plazmi, koje mogu opasti do normalnih referentnih vrednosti.

Glukagonomi

Primena leka Sandostatin u većini slučajeva dovodi do značajnog poboljšanja nekrolitičkog migratornog osipa koji je karakterističan za ovo stanje. Dejstvo leka Sandostatin u stanju blagog dijabetes melitusa, koji se često javlja kod ovih pacijenata nije izraženo i generalno ne dovodi do smanjenja potrebe za insulinom ili oralnim hipoglikemicima. Lek Sandostatin dovodi do smanjenja dijareje, a time i do povećanja telesne mase kod ovih pacijenata. Iako primena leka Sandostatin često dovodi do trenutnog smanjenja koncentracije glukagona u plazmi, ovaj efekat se ne održava tokom dugotrajne terapije, uprkos kontinuiranom simptomatskom poboljšanju.

Gastrinomi/Zollinger-Ellison-ov sindrom

Terapijom inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora u suštini se kontroliše hipersekrecija želudačne kiseline. Međutim, dijareja, najizraženiji simptom, ne može adekvatno biti ublažena inhibitorima protonske pumpe ili blokatorima H2 receptora. Lek Sandostatin može dodatno pomoći u smanjenju hipersekrecije želudačne kiseline i time poboljšati simptome, uključujući i dijareju, jer snižava povišenu koncentraciju gastrina, kod nekih pacijenata.

Insulinomi

Primena leka Sandostatin dovodi do pada koncentracije cirkulišućeg imunoreaktivnog insulina koji, međutim, može biti kratkog trajanja (oko 2 sata). Kod pacijenata sa operabilnim tumorima, lek Sandostatin može pomoći da se obnovi i održi normalna glikemija pre operacije. Kod pacijenata sa neoperabilnim benignim ili malignim tumorima, kontrola glikemije se može poboljšati i bez istovremene održive redukcije koncentracije cirkulišućeg insulina.

Komplikacije nakon operacije na pankreasu

Perioperativna i postoperativna primena leka Sandostatin kod pacijenata koji imaju operaciju pankreasa smanjuje pojavu tipičnih postoperativnih komplikacija (npr. pankreasna fistula, apsces i posledična sepsa, postoperativni akutni pankreatitis).

Krvarenje iz gastroezofagusnih variksa

Primena leka Sandostatin kod pacijenata sa krvarenjem iz gastroezofagusnih variksa usled ciroze u kombinaciji sa specifičnom terapijom (npr. skleroterapijom) povezana je sa boljom kontrolom krvarenja i ranog ponovnog krvarenja, smanjenom potrebom za transfuzijom i poboljšanim 5-dnevnim preživljavanjem. Iako nije potpuno razjašnjen precizan način dejstva leka Sandostatin, pretpostavlja se da inhibiranjem vazoaktivnih hormona (npr. VIP, glukagon) lek Sandostatin smanjuje protok krvi kroz crevne organe.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH

Terapijska dejstva leka Sandostatin su prospektivno posmatrana kod 21 pacijenta i udružena su sa serijama od 37 objavljenih slučajeva. Kod 42 pacijenta sa dostupnim biohemijskim podacima, 81% pacijenata (n=34) je imalo zadovoljavajuće rezultate (najmanje 50% smanjenje vrednosti TSH i značajno smanjenje vrednosti tireoidnih hormona), dok je 67% (n=28) imalo normalizaciju vrednosti TSH i tireoidnih hormona. Kod ovih pacijenata, odgovor je održavan tokom čitave dužine trajanja terapije (najviše 61 mesec, prosečno, 15,7 meseci).

U pogledu kliničkih simptoma, jasan napredak je prijavljen kod 19 od 32 pacijenta sa kliničkim hipertireoidizmom. Smanjenje veličine tumora za više od 20% je zabeleženo u 11 slučajeva (41%), a za više od 50% u 4 slučaja (15%). Najranije smanjenje je prijavljeno nakon 14 dana terapije.

Resorpcija

Sandostatin se brzo i potpuno resorbuje nakon s.c. injekcije. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za 30 minuta.

Distribucija

Volumen distribucije iznosi 0,27 L/kg, a ukupan klirens iz organizma 160 mL/min. Vezivanje za proteine plazme iznosi 65%. Količina leka Sandostatin koji se vezuje za ćelije krvi je zanemarljiva.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije nakon s.c. primene iznosi 100 minuta. Eliminacija nakon i.v. injekcije je dvofazna, uz poluvreme eliminacije od 10 i 90 minuta. Većina peptida se eliminiše preko fecesa, dok se oko 32% izlučuje nepromenjeno u urinu.

Posebna populacija pacijenata

Oštećena funkcija bubrega nije uticala na ukupnu izloženost (PIK) oktreotida primenjenog u obliku s.c. injekcije.

Sposobnost eliminacije može biti smanjena kod pacijenata sa cirozom jetre, ali ne i kod pacijenata sa masnom jetrom.

Studije akutne toksičnosti i toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenosti i reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu ukazale na poseban bezbednosni rizik kod ljudi.

Studije reproduktivnosti na životinjama nisu pružile dokaze o teratogenosti, embrio/fetalnim ili drugim dejstvima oktreotida na reproduktivnost pri pareneteralnim dozama do 1 mg/kg/dan. Izvesno usporavanje fiziološkog rasta zapaženo kod potomaka pacova bilo je prolazno, a pripisuje se inhibiciji hormona rasta (GH) do koje je došlo usled izražene farmakodinamske aktivnosti (videti odeljak 4.6).

Nisu sprovedene specifične studije na pacovima u juvenilnom periodu. U pre- i postnatalnim studijama razvoja, usporen rast i sazrevanje su zabeleženi kod F1 potomaka ispitivanih ženki kojima je dat oktreotid tokom celog perioda trudnoće i laktacije. Odloženo spuštanje testisa je zabeleženo kod muških F1 potomaka, dok je plodnost kod izloženih F1 mladunaca muškog pola ostala nepromenjena. Otuda su gorenavedena zapažanja bila prolazna i smatraju se posledicom inhibicije GH.

Karcinogenost/hronična toksičnost

Kod pacova, kod kojih je oktreotid-acetat primenjivan u dnevnim dozama do 1,25 mg/kg telesne mase, zapažena je pojava fibrosarkoma i to uglavnom kod većeg broja mužjaka, na mestu davanja s.c. injekcija posle 52, 104, i 113/116 nedelja. Lokalni tumori javili su se i kod pacova u kontrolnoj grupi, ali se razvoj tih tumora pripisuje poremećenoj fibroplaziji koju izaziva konstantna iritacija na mestu davanja injekcije, a koju dodatno pojačavaju kisele pomoćne supstance - mlečna kiselina/manitol. Izgleda da se ova nespecifična reakcija tkiva javlja samo kod pacova. Neoplastične lezije nisu zapažene ni kod miševa koji su tokom 98 nedelja svakodnevno primali s.c. injekcije oktreotida do 2 mg/kg, kao ni kod pasa kojima su davane iste dnevne s.c. doze ovog leka u toku 52 nedelje.

mlečna kiselina, manitol,

natrijum-hidrogenkarbonat,

voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6. Oktreotid-acetat nije stabilan u rastvorima za totalnu parenteralnu ishranu.

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja leka: upotrebiti odmah.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati. Lek se može čuvati najduže 2 nedelje na temperaturi do 30 °C.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, sa jednom tačkom za prelom (one point-cut) i oznakom u vidu jednog prstena zelene boje i jednog prstena plave boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju i Uputstvo za lek. Ampule su smeštene u neobeleženi kartonski uložak koji je neodvojiv od složive kartonske kutije.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Uputstvo za upotrebu i rukovanje

Ampula je namenjena samo za pojedinačnu primenu; treba je otvoriti neposredno pre primene, a neiskorišćenu količinu leka treba odbaciti.

Supkutana upotreba

Pacijenti koji sami primenjuju lek supkutanom injekcijom, moraju dobiti precizne instrukcije od lekara ili medicinske sestre.

Da bi se ublažila nelagodnost pri primanju, preporučuje se da rastvor dostigne sobnu temperaturu pre davanja injekcija. Treba izbegavati višestruko davanje injekcija u kratkim vremenskim intervalima na isto mesto.

Ampule treba otvoriti pred samo davanje; neiskorišćenu količinu treba odbaciti.

Intravenska upotreba

Lekove za parenteralnu upotrebu treba vizuelno pregledati pre primene zbog promene boje i prisustva čestica.

Za intravensku primenu lek Sandostatin treba razblažiti pre primene leka. Lek Sandostatin (oktreotid-acetat) je fizički i hemijski stabilan tokom 24 sata u sterilnom fiziološkom rastvoru ili sterilnom rastvoru dekstroze (glukoze) 5% u vodi. Ipak, zbog toga što lek Sandostatin može da utiče na homeostazu glukoze, preporučuje se da je bolje da se koristi fiziološki rastvor nego rastvor dekstroze (glukoze).

Razblaženi rastvor je fizički i hemijski stabilan najmanje 24 h na temperaturi ispod 25 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba odmah iskoristiti. Ako se rastvor ne upotrebi odmah, čuvanje pre upotrebe je odgovornost korisnika.

Lek Sandostatin sadrži aktivnu supstancu oktreotid-acetat, sintetsko jedinjenje dobijeno iz somatostatina, supstance koja se prirodno nalazi u ljudskom organizmu, gde inhibira oslobađanje određenih hormona kao što je hormon rasta. Prednosti leka Sandostatin u odnosu na somatostatin su njegovo jače i dugotrajnije dejstvo.

Lek Sandostatin se koristi:

• za lečenje akromegalije, stanje u kome organizam stvara previše hormona rasta. Normalno, hormon rasta kontroliše rast tkiva, organa i kostiju. Previše hormona rasta dovodi do povećanja veličine kostiju i tkiva, što se posebno odnosi na šake i stopala. Lek Sandostatin značajno smanjuje simptome akromegalije, koji uključuju glavobolju, preterano znojenje, utrnulost šaka i stopala, zamaranje i bol u zglobovima.
• za ublažavanje simptoma povezanih sa određenim tumorima gastrointestinalnog trakta (npr. karcinoidni tumori, VIP-omi, glukagonomi, gastrinomi, insulinomi). U tim slučajevima, postoji hiperprodukcija nekih specifičnih hormona i drugih srodnih supstanci u želucu, crevima ili pankreasu. Ta hiperprodukcija narušava prirodnu hormonsku ravnotežu organizma i dovodi do nastanka različitih simptoma, kao što su crvenilo lica praćeno naletima vrućine, proliv, nizak krvni pritisak, osip i gubitak telesne mase. Terapija lekom Sandostatin pomaže da se uspostavi kontrola ovih simptoma.
• za sprečavanje komplikacija nakon operacije pankreasa. Terapija lekom Sandostatin pomaže u smanjenju rizika od komplikacija (npr. slobodna tečnost u stomaku - apsces, zapaljenje pankreasa) nakon operacije.
• za zaustavljanje krvarenja i sprečavanje ponovnog krvarenja iz proširenih krvnih sudova želuca i jednjaka (gastroezofagusni variksi) kod pacijenata koji boluju od ciroze (hronično oboljenje jetre). Terapija lekom Sandostatin pomaže u kontrolisanju krvarenja i utiče na smanjenje broja transfuzija.
• za terapiju tumora hipofize koji luče previše tireostimulirajućeg hormona (TSH). Previše tireostimulirajućeg hormona (TSH) dovodi do hipertireoidizma.

Lek Sandostatin se koristi za lečenje pacijenata sa tumorom hipofize koji luči previše tireostimulirajućeg hormona (TSH):

• kada druge vrste terapija (hirurška ili terapija zračenjem) nisu odgovarajuće ili nisu bile efikasne;
• posle terapije zračenjem, da se pokrije međuperiod dok terapija zračenjem ne postigne pun efekat.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na oktreotid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Sandostatin:

• ako znate da trenutno imate kamenje u žuči, ili ste ih imali u prošlosti ili imate bilo kakve komplikacije kao što su povišena telesna temperatura (groznica), drhtavica, bol u stomaku ili žutu prebojenost kože i beonjača, recite Vašem lekaru, s obzirom da dugotrajna upotreba leka Sandostatin može dovesti do stvaranja kamena u žuči. Vaš lekar će povremeno kontrolisati Vašu žučnu kesu;
• ako imate problema sa koncentracijama šećera u krvi, bilo da su previsoke (dijabetes) ili preniske (hipoglikemija). Kada se lek Sandostatin koristi za zaustavljanje krvarenja iz proširenih krvnih sudova želuca i jednjaka (gastro-ezofagusni variksi), mora se redovno pratiti koncentracija šećera u krvi;
• ako ste imali nedostatak vitamina B12 u prošlosti, Vaš lekar može povremeno želeti da proveri vrednosti vitamina B12;
• lek Sandostatin može da smanji brzinu rada srca i da pri visokim dozama izazove poremećaj srčanog ritma. Vaš lekar može da prati brzinu rada srca tokom primanja leka.

Testovi i ispitivanja

Ukoliko ste duži period na terapiji lekom Sandostatin, Vaš lekar će povremeno želeti da proveri funkciju štitaste žlezde.

Vaš lekar će ispitati funkciju Vaše jetre.

Vaš lekar će možda želeti da proveri funkciju pankreasnih enzima.

Deca

Postoji veoma ograničeno iskustvo sa primenom leka Sandostatin kod dece.

Drugi lekovi i lek Sandostatin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Uopšteno, možete nastaviti sa primenom drugih lekova dok ste na terapiji lekom Sandostatin. Međutim, prijavljeno je da lek Sandostatin utiče na dejstvo određenih lekova, kao što su cimetidin, ciklosporin, bromokriptin, hinidin i terfenadin.

Ukoliko uzimate lekove za kontrolu krvnog pritiska (npr. beta-blokatore ili blokatore kalcijumskih kanala) ili lekove za kontrolu ravnoteže tečnosti i elektrolita (diuretici), Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu.

Ukoliko ste dijabetičar, Vaš lekar će morati da prilagodi dozu insulina.

Ako treba da primite radiofarmaceutski lek lutecijum (177Lu) oksodotreotid, vaš lekar može da prekine ili prilagodi lečenje lekom Sandostatin.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Sandostatin se može koristiti tokom trudnoće samo ako je zaista neophodno.

Žene u reproduktivnom periodu moraju koristiti efektivne metode kontracepcije tokom terapije lekom Sandostatin.

Nemojte dojiti tokom terapije lekom Sandostatin. Nije poznato da li lek Sanodostatin prelazi u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Sandostatin nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, možete osetiti neka neželjena dejstva u toku primene leka Sandostatin, kao što su vrtoglavica, zamor i glavobolja, koja mogu smanjiti sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Sandostatin sadrži natrijum

Lek Sandostatin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po ampuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

U zavisnosti od stanja koje se leči, lek Sandostatin se daje:

• supkutanom (potkožnom) injekcijom ili
• intravenskom (u venu) infuzijom.

Ukoliko imate cirozu jetre (hronična bolest jetre), Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu održavanja.

Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam objasniti kako da primenite supkutanu injekciju leka Sandostatin, ali infuziju u venu uvek mora da sprovede zdravstveni radnik.

• Supkutana (potkožna) injekcija

Pogodna mesta za supkutanu injekciju su nadlaktice, bedra i stomak.

Prilikom primene svake nove supkutane injekcije izaberite novo mesto, kako biste izbegli iritaciju na mestu prethodnog davanja. Pacijenti koji će sami sebi davati injekcije moraju dobiti precizna uputstva od lekara ili medicinske sestre.

Kako bi se smanjio bol na mestu primene, pre upotrebe ampula treba da dostigne sobnu temperaturu ukoliko je lek čuvan u frižideru. Ampulu možete da zagrejete rukom, ali je nemojte grejati na neki drugi način.

Kod nekih ljudi se javlja bol na mestu primene supkutane injekcije. Ovaj bol najčešće kratko traje. Ukoliko Vam se ovo desi, možete ublažiti bol nežno trljajući mesto primene injekcije nekoliko sekundi.

Pre primene leka Sandostatin, proveriti da rastvor ne sadrži čestice ili da nije promenio boju. Ne koristite ga ukoliko primetite nešto neobično.

Ako ste primenili više leka Sandostatin nego što treba

Simptomi predoziranja su: nepravilan rad srca, nizak krvni pritisak, srčani zastoj, smanjen dotok kiseonika u mozak, jak bol u gornjem delu stomaka, žuta prebojenost kože i očiju, mučnina, gubitak apetita, proliv, slabost, zamor, bezvoljnost, gubitak telesne mase, oticanje trbuha, nelagodnost, prekomerno zakišeljavanje krvi mlečnom kiselinom (laktatna acidoza) i poremećaj srčanog ritma.

Ukoliko mislite da je došlo do predoziranja i primetite ove simptome, odmah obavestite Vašeg lekara.

Ako ste zaboravili da primenite lek Sandostatin

Primenite jednu dozu čim se setite, a zatim nastavite sa terapijom na uobičajen način. Neće Vam naškoditi ako propustite jednu dozu, ali može doći do privremenog ponovnog javljanja simptoma, dok ne nastavite terapiju prema uobičajenom rasporedu.

Nemojte sebi ubrizgavati duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu pojedinačnu dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Sandostatin

Ukoliko naglo prestanete sa primanjem leka Sandostatin, simptomi Vam se mogu vratiti. Zbog toga, nemojte prekidati terapiju lekom Sandostatin ukoliko Vam lekar to ne kaže.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna. Recite odmah svom lekaru ako osetite nešto od sledećeg:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kamen u žuči, koji uzrokuju iznenadni bol u leđima.
• Povećane koncentracije šećera u krvi.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotireoidizam) koja dovodi do promena srčanog ritma, apetita ili telesne mase, zamora, osećaja hladnoće ili oticanja na prednjem delu vrata.
• Promene vrednosti dobijenih u testovima funkcije štitaste žlezde.
• Zapaljenje žučne kese (holecistitis); simptomi mogu uključiti bol u gornjem desnom delu stomaka, povišenu telesnu temperaturu (groznicu), mučninu, žutu prebojenost kože i beonjača (žutica).
• Smanjena koncentracija šećera u krvi.
• Poremećaj tolerancije (podnošljivosti) glukoze.
• Usporen rad srca.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Žeđ, smanjeno mokrenje, taman urin, suva i crvena koža.
• Ubrzan rad srca.

Ostala ozbiljna neželjena dejstva

• Reakcije preosetljivosti (alergija) uključujući osip na koži.
• Ozbiljna alergijska reakcija (anafilaksa) koja može da prouzrokuje otežano gutanje ili disanje, oticanje i peckanje, uz mogući pad krvnog pritiska praćen vrtoglavicom ili gubitkom svesti.
• Zapaljenje pankreasa (pankreatitis); simptomi mogu uključiti iznenadan bol u gornjem delu stomaka, mučninu, povraćanje, proliv.
• Zapaljenje jetre (hepatitis); simptomi mogu uključiti žuto prebojenu kožu i beonjače (žutica), mučninu, povraćanje, gubitak apetita, osećaj lošeg opšteg stanja, svrab, svetlo prebojeni urin.
• Nepravilni otkucaji srca.
• Smanjen broj krvnih pločica (trombocita); ovo može dovesti do povećanog krvarenja ili stvaranja modrica.

Ukoliko osetite bilo koji od gorenavedenih simptoma, odmah obavestite Vašeg lekara

Ostala neželjena dejstva:

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko Vam se javi neko od dolenavedenih neželjenih dejstava. Ona su obično blaga i sa tendencijom povlačenja u daljem nastavku terapije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Proliv.
• Bol u stomaku.
• Mučnina.
• Otežano pražnjenje creva (konstipacija).
• Flatulencija (gasovi).
• Glavobolja.
• Reakcija na mestu primene injekcije.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Nelagodnost u trbuhu posle obroka (dispepsija).
• Povraćanje.
• Osećaj punoće u stomaku.
• Masne stolice.
• Meke stolice.
• Promena boje stolice.
• Vrtoglavica.
• Gubitak apetita (anoreksija).
• Promene u testovima funkcije jetre.
• Gubitak kose.
• Nedostatak daha.
• Opšta slabost.

Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, recite Vašem lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

Kod nekih ljudi se javlja bol na mestu primene supkutane injekcije. Ovaj bol najčešće kratko traje. Ukoliko Vam se ovo desi, možete ublažiti bol nežno trljajući mesto primene injekcije nekoliko sekundi.

Ukoliko ste primili supkutanu injekciju leka Sanodostatin, kako biste smanjili rizik od nastanka gastrointestinalnih neželjenih dejstava leka, izbegavajte unos hrane neposredno pre i posle primene leka Sandostatin. Zbog toga se preporučuje da se lek Sandostatin ubrizga između dva obroka ili uveče pre odlaska na spavanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sandostatin posle isteka roka upotrebe naznačenog na ampuli i kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati. Lek se može čuvati najduže 2 nedelje na temperaturi do 30 °C. Rastvor se mora upotrebiti odmah nakon otvaranja ampule.

Rastvor se mora upotrebiti odmah nakon razblaživanja. Nemojte koristiti lek ukoliko uočite čestice ili promenu boje.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je oktreotid-acetat.

Jedna ampula od 1 mL sadrži 0,1 mg oktreotida (u obliku oktreotid-acetata).

• Pomoćne supstance: mlečna kiselina, manitol, natrijum-hidrogenkarbonat, voda za injekcije.

Kako izgleda lek Sandostatin i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor za injekciju/infuziju.

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, sa jednom tačkom za prelom (one point-cut) i oznakom u vidu jednog prstena zelene boje i jednog prstena plave boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju i Uputstvo za lek. Ampule su smeštene u neobeleženi kartonski uložak koji je neodvojiv od složive kartonske kutije.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOVARTIS PHARMA SERVICES INC. BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Omladinskih Brigada 90 A, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

NOVARTIS PHARMA STEIN AG

Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska

NOVARTIS PHARMA GMBH

Roonstrasse 25 und Obere Turnstrasse 8-10, Nurnberg, Bayern, Nemačka

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-00857-22-001 od 27.02.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Kontrola simptoma i smanjenje koncentracije hormona rasta (GH) i insulinu-sličnog faktora rasta 1 (IGF-1) u plazmi kod pacijenata sa akromegalijom kod kojih nije postignuta odgovarajuća kontrola hirurškim zahvatom ili radioterapijom. Terapija lekom Sandostatin je takođe indikovana i kod pacijenata sa akromegalijom koji nisu pogodni za hiruršku intervenciju ili ne žele da se podvrgnu hirurškoj intervenciji, ili u periodu dok radioterapija ne počne u potpunosti da deluje.

Ublažavanje simptoma koji su povezani sa funkcionalnim gastroenteropankreasnim endokrinim tumorima, kao što su npr. karcinoidni tumori sa karakteristikama karcinoidnog sindroma (videti odeljak

„Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Lek Sandostatin ne predstavlja antitumorski lek i nije namenjen za kurativnu terapiju pacijenata sa tumorom. Prevencija komplikacija nakon operacije pankreasa.

Hitna terapija za zaustavljanje krvarenja i sprečavanje ponovnog krvarenja usled gastroezofagusnih variksa kod pacijenata sa cirozom. Lek Sandostatin se koristi zajedno sa specifičnom terapijom poput endoskopske skleroterapije.

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH:

• kada sekrecija nije normalizovana nakon operacije i/ili radioterapije;
• kod pacijenata kod kojih operacija nije adekvatan način lečenja;
• kod pacijenata koji su na zračenju, dok se ne postigne efikasnost radioterapije.

Doziranje i način primene

Doziranje

Akromegalija

Inicijalno 0,05 - 0,1 mg supkutanom (s.c.) injekcijom na svakih 8 ili 12 sati. Prilagođavanje doziranja treba da se zasniva na proverama nivoa GH i IGF-1 svakog meseca (ciljane vrednosti: GH < 2,5 nanogram/mL; IGF-1 u normalnim granicama) i kliničkim simptomima, kao i na podnošljivosti. Optimalna dnevna doza kod većine pacijenata biće 0,3 mg. Maksimalna doza 1,5 mg na dan ne sme se prekoračiti. Kod pacijenata na stabilnim dozama leka Sandostatin, kontrola vrednosti GH i IGF-1 se vrši svakih 6 meseci.

Ukoliko se za 3 meseca od započinjanja lečenja lekom Sandostatin ne postigne značajno smanjenje koncentracije GH i poboljšanje kliničkih simptoma, potrebno je prekinuti terapiju.

Gastroenteropankreasni endokrini tumori

Inicijalno 0,05 mg jednom ili dvaput dnevno s.c. injekcijom. U zavisnosti od kliničkog odgovora, efekta na koncentraciju hormona koje proizvodi tumor (u slučaju karcinoidnih tumora – dejstvo na urinarnu ekskreciju 5-hidroksiindol sirćetne kiseline), i od podnošljivosti, doziranje se postepeno može povećavati do 0,1 - 0,2 mg 3 puta dnevno. U izuzetnim slučajevima, mogu biti potrebne veće doze.

Doze održavanja se moraju individualno prilagođavati.

Ukoliko kod karcinoidnih tumora nema povoljnog odgovora u roku od 1 nedelje terapije lekom Sandostatin pri maksimalnoj podnošljivoj dozi, terapija se prekida.

Prevencija komplikacija nakon operacije na pankreasu

0,1 mg 3 puta dnevno s.c. injekcijom tokom 7 uzastopnih dana, počevši od prve doze na dan operacije najmanje 1 sat pre laparotomije.

Krvarenje iz gastroezofagusnih variksa

25 mikrograma/sat tokom 5 dana kontinuiranom intravenskom (i.v.) infuzijom. Lek Sandostatin se može koristiti razblažen u fiziološkom rastvoru.

Lek Sandostatin se pri kontinuiranoj i.v. primeni u dozama do 50 mikrograma/sat tokom 5 dana dobro podnosi kod pacijenata sa cirozom uz krvarenje iz gastroezofagusnih variksa (videti odeljak „Predoziranje” u Sažetku karakteristika leka).

Terapija pituitarnih adenoma koji luče TSH

Generalno, efektivno doziranje predstavlja 100 mikrograma tri puta dnevno primenjeno kao s.c. injekcija. Doza se može prilagođavati u skladu sa odgovorom TSH i tireoidnih hormona. Potrebno je najmanje 5 dana terapije kako bi se procenila efikasnost.

Stariji pacijenti

Nema dokaza o smanjenoj podnošljivosti ili potrebi za izmenom doziranja kod starijih pacijenata na terapiji lekom Sandostatin.

Pedijatrijska populacija

Postoji veoma ograničeno iskustvo sa upotrebom leka Sandostatin kod dece.

Oštećenje funkcije jetre

Poluvreme eliminacije leka kod pacijenata sa cirozom jetre može biti produženo, što zahteva prilagođavanje doze održavanja.

Oštećenje funkcije bubrega

Oštećenje funkcije bubrega nije uticalo na ukupnu izloženost (PIK) oktreotidu primenjenim u obliku s.c. injekcije, stoga nije neophodno prilagođavanje doze leka Sandostatin.

Način primene

Lek Sandostatin se može primeniti direktno putem supkutane injekcije (s.c.) ili intravenskom (i.v.) infuzijom nakon razblaživanja.

Za dalja uputstva o primeni i razblaživanju leka, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

mlečna kiselina, manitol,

natrijum-hidrogenkarbonat, voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Oktreotid-acetat nije stabilan u rastvorima za totalnu parenteralnu ishranu.

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja leka: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati. Lek se može čuvati najduže 2 nedelje na temperaturi do 30 °C.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog borsilikatnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, sa jednom tačkom za prelom (one point-cut) i oznakom u vidu jednog prstena zelene boje i jednog prstena plave boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju i Uputstvo za lek. Ampule su smeštene u neobeleženi kartonski uložak koji je neodvojiv od složive kartonske kutije.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Uputstvo za upotrebu i rukovanje

Ampula je namenjena samo za pojedinačnu primenu; treba je otvoriti neposredno pre primene, a neiskorišćenu količinu leka treba odbaciti.

Supkutana upotreba

Pacijenti koji sami primenjuju lek supkutanom injekcijom, moraju dobiti precizne instrukcije od lekara ili medicinske sestre.

Da bi se ublažila nelagodnost pri primanju, preporučuje se da rastvor dostigne sobnu temperaturu pre davanja injekcija. Treba izbegavati višestruko davanje injekcija u kratkim vremenskim intervalima na isto mesto.

Ampule treba otvoriti pred samo davanje; neiskorišćenu količinu treba odbaciti.

Intravenska upotreba

Lekove za parenteralnu upotrebu treba vizuelno pregledati pre primene zbog promene boje i prisustva čestica.

Za intravensku primenu lek Sandostatin treba razblažiti pre primene leka. Lek Sandostatin (oktreotid-acetat) je fizički i hemijski stabilan tokom 24 sata u sterilnom fiziološkom rastvoru ili sterilnom rastvoru dekstroze (glukoze) 5% u vodi. Ipak, zbog toga što lek Sandostatin može da utiče na homeostazu glukoze, preporučuje se da je bolje da se koristi fiziološki rastvor nego rastvor dekstroze (glukoze).

Razblaženi rastvor je fizički i hemijski stabilan najmanje 24 h na temperaturi ispod 25 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, razblaženi rastvor treba odmah iskoristiti. Ako se rastvor ne upotrebi odmah, čuvanje pre upotrebe je odgovornost korisnika.