Lek Suliqua je indikovan u kombinaciji sa metforminom za lečenje odraslih sa šećernom bolešću tipa 2 radi poboljšanja kontrole glikemije, kada ona nije postignuta samo metforminom ili metforminom u kombinaciji sa drugim oralnim lekovima za smanjenje koncentracije glukoze u krvi ili sa bazalnim insulinom (videti odeljke 4.4 i 5.1 za dostupne podatke o različitim kombinacijama).
Lek Suliqua je dostupan u dva pena koji omogućuju različito doziranje, tj. lek Suliqua (10-40) pen i lek Suliqua (30-60) pen. Razlika između jačina penova zasniva se na rasponu doza u penu.
Kako bi se izbegle greške u doziranju lekar mora biti siguran da je na receptu navedena tačna jačina leka i broj jedinica (videti odeljak 4.4).
Doziranje
Doza mora da se individualno prilagođava na osnovu kliničkog odgovora i titrira se na osnovu potrebe pacijenta za insulinom. Doza liksisenatida se povećava ili smanjuje zajedno sa dozom insulina glargina i takođe zavisi od toga koji se pen koristi.
Početna doza
Pre uvođenja leka Suliqua potrebno jeda se prekine lečenje bazalnim insulinom ili oralnim lekovima za smanjenje koncentracije glukoze u krvi, osim metformina.
Početna doza leka Suliqua zasniva se na prethodnom lečenju antidijabeticima i kako se ne bi prekoračila preporučena početna doza liksisenatida od 10 mikrograma:
Prethodna terapija | ||||
Lečenje oralnim | Insulin glargin ( | Insulin glargin | ||
antidijabeticima | 100 jedinica/mL)** | (100 jedinica/mL)** | ||
(pacijenti koji | ≥20 do <30 jedinica | ≥30 do ≤60 jedinica | ||
prethodno nisu | ||||
primenjivali | ||||
insulin) | ||||
Početna doza i napunjeni injekcioni pen | Lek Suliqua (10-40) pen | 10 jedinica | 20 jedinica | |
Lek Suliqua (30-60) pen | 30 jedinica |
*jedinice insulin glargina (100 jedinica/mL)/mikrograma liksisenatida
** Ako se koristio drugi bazalni insulin:
Maksimalna dnevna doza je 60 jedinica insulina glargina i 20 mikrograma liksisenatida, što odgovara dozi od 60 jedinica.
Lek Suliqua treba ubrizgati jednom dnevno jedan sat pre obroka. Poželjno je da se prandijalna injekcija primeni pre istog obroka svaki dan, kad se odabere najprikladniji obrok.
Titracija doze
Lek Suliqua treba da se dozira u skladu sa potrebama svakog pacijenta pojedinačno za insulinom. Preporuka je da se optimizira kontrola glikemije putem prilagođavanja doze na osnovu koncentracije glukoze u plazmi natašte (videti odeljak 5.1). Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze tokom prelaza i u narednim nedeljama.
Pacijenti koji prilagođavaju količinu ili vreme doziranja trebalo bi to da rade samo pod medicinskim nadzorom uz odgovarajuće praćenje koncentracije glukoze (videti odeljak 4.4).
Posebne populacije Starije osobe (≥65 godina)
Lek Suliqua može da se primenjuje kod starijih pacijenata. Doza treba individualno da se prilagodi, na
osnovu praćenja koncentracije glukoze. Kod starijih osoba, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može da dovede do stalnog smanjenja potrebe za insulinom. Za liksisenatid nije potrebno prilagođavanje doze s obzirom na starost. Terapijsko iskustvo sa lekom Suliqua kod pacijenta ≥75 godina je ograničeno.
Oštećenje funkcije bubrega
Lek Suliqua se ne preporučuje kod pacijenta sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i završnom fazom bubrežne bolesti jer nema dovoljno terapijskog iskustva sa upotrebom liksisenatida.
Nije potrebno prilagođavanje doze za liksisenatid kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog metabolizma insulina.
Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega koji koriste lek Suliqua, mogu biti potrebni redovno praćenje koncentracije glukoze i prilagođavanje doze.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze liksisenatida kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog kapaciteta za glukoneogenezu i smanjenog metabolizma insulina. Redovno praćenje koncentracije glukoze i prilagođavanje doze leka Suliqua mogu biti potrebni kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre.
Pedijatrijska populacija
Nema relevantne primene leka Suliqua u pedijatrijskoj populaciji.
Način primene
Lek Suliqua se ubrizgava supkutano u abdomen, deltoidno područje ili butinu.
Mesto ubrizgavanja mora da se menja unutar istog područja (abdomen, deltoidno područje ili butina) od injekcije do injekcije kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije (videti odeljak 4.8).
Pacijente treba savetovati da uvek koriste novu iglu. Ponovno korišćenje igala insulinskih penova povećava rizik od začepljenja igala, što može uzrokovati subdoziranje ili predoziranje. U slučaju začepljenih igala, pacijenti moraju da slede uputstva opisana u Uputstvu za upotrebu koja su priložena uz Uputstvo za lek (videti odeljak 6.6).
Lek Suliqua se ne sme da se izvlači iz uloška napunjenog injekcionog pena u špric kako bi se izbegle greške u doziranju i moguće predoziranje (videti odeljak 4.4).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Lek Suliqua se ne treba da se koristiti kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 1 ili za lečenje dijabetičke ketoacidoze.
Hipoglikemija
Hipoglikemija je bila najčešće prijavljena zapažena neželjena reakcija tokom lečenja lekom Suliqua (videti odeljak 4.8). Hipoglikemija se može javiti ako je doza leka Suliqua veća nego što je potrebno.
Faktori koji povećavaju sklonost prema hipoglikemiji zahtevaju posebno pažljivo praćenje, a može biti neophodno i prilagođavanje doze. U te faktore spadaju:
Doza leka Suliqua mora se odrediti za svakog pacijenta pojedinačno na osnovu kliničkog odgovora i titrirati na osnovu pacijentove potrebe za insulinom (videti odeljak 4.2).
Akutni pankreatitis
Primena agonista receptora peptida nalik glukagonu-1 (GLP-1) povezana je sa rizikom od razvoja akutnog pankreatitisa. Prijavljeno je nekoliko slučajeva akutnog pankreatitisa prilikom primene liksisenatida iako uzročna veza nije bila utvrđena. Pacijente treba informisati o karakterističnim simptomima akutnog pankreatitisa: jak bol u abdomenu koji ne prestaje. Ukoliko se posumnja na pankreatitis, primenu leka Suliqua treba prekinuti; ako se akutni pankreatitis potvrdi, lečenje liksisenatidom ne treba ponovo započinjati. Neophodan je oprez kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi.
Teška gastrointestinalna bolest
Primena agonista GLP-1 receptora može biti povezana sa gastrointestinalnim neželjenim reakcijama. Lek Suliqua nije ispitivan kod pacijenata sa teškom gastrointestinalnom bolešću, uključujući tešku gastroparezu, zato se primena leka Suliqua kod tih pacijenata ne preporučuje.
Teško oštećenje funkcije bubrega
Nema terapijskog iskustva kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) ili završnom fazom bubrežne bolesti. Ne preporučuje se primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili završnom fazom bubrežne bolesti (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Istovremena primena drugih lekova
Odlaganje pražnjenja želuca uz liksisenatid može smanjiti brzinu resorpcije oralno primenjenih lekova. Lek Suliqua treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju oralne lekove koji zahtevaju brzu gastrointestinalnu resorpciju, pažljivo kliničko praćenje ili imaju uzak terapijski indeks. Posebne preporuke o uzimanju takvih lekova opisane su u deljku 4.5.
Dehidracija
Pacijente lečene lekom Suliqua treba upozoriti na mogući rizik od dehidratacije povezan sa gastrointestinalnim neželjenim reakcijama i treba ih savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli gubitak tečnosti.
Stvaranje antitela
Primena leka Suliqua može dovesti do stvaranja antitela na insulin glargin i/ili na likisenatid. U retkim slučajevima, prisutnost takvih antitela može zahtevati prilagođavanje doze leka Suliqua kako bi se korigovala sklonost hiperglikemiji ili hipoglikemiji.
Izbegavanje medicinske grešake
Pacijenti se moraju uputiti da uvek provere oznaku na penu pre svake injekcije kako bi se izbegle slučajne zamene između dve jačine leka Suliqua i zamene sa drugim lekovima za šećernu bolest koji se ubrizgavaju. Kako bi se izbegle greške u doziranju i moguće predoziranje, pacijenti i zdravstveni radnici nikad ne bi smeli da koriste špric da bi izvukli lek iz uloška napunjenog injekcionog pena u špric.
Populacije koje nisu ispitivane
Prelaz sa lečenja agonistima GLP-1 receptora nije ispitivan.
Lek Suliqua nije ispitivan u kombinaciji sa inhibitorima DPP-4, sulfonilureama, glinidima, pioglitazonom i inhibitorima SGLT-2.
Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj.suštinski je bez natrijuma. Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može uzrokovati alergijske reakcije.
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa lekom Suliqua. Podaci navedeni u nastavku zasnovani su na ispitivanjima komponenti leka.
Farmakodinamičke interakcije
Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu prouzrokovati potrebu za prilagođavanjem režima doziranja leka Suliqua.
U supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost prema hipoglikemiji spadaju lekovi protiv hiperglikemije, inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori), dizopiramid, fibrati, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori), pentoksifilin, propoksifen, salicilati i sulfonamidski antibiotici.
U supstance koje pak mogu da smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi spadaju kortikosteroidi, danazol, diazoksid, diuretikci, glukagon, izoniazid, estrogeni i progestageni, derivati fenotiazina, somatropin, simpatomimetički lekovi (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormone štitne žlezde, atipični antipsihotici (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitori proteaze.
Beta blokatori, klonidin, soli litijuma ili alkohol mogu pojačati ili oslabiti dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može uzrokovati hipoglikemiju, nakon koje ponekad može uslediti hiperglikemija.
Osim toga, pod uticajem simpatolitika kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke protivregulacije mogu da oslabe ili potpuno da izostanu.
Farmakokinetičke interakcije
Liksisenatid je peptid i ne metaboliše se pomoću citohroma P450. U ispitivanjima in vitro, liksisenatid nije uticao na aktivnost ispitivanih izoenzima citohroma P450 ni humanih transportera. Nisu poznate farmakokinetičke interakcije za insulin glargin.
Uticaj pražnjenja želuca na oralno primenjene lekove
Liksisentid odlaže pražnjenje želuca što može smanjiti brzinu resorpcije oralno primenjenih lekova. Pacijenti koji primaju lekove koji imaju uzak terapijski indeks ili lekove koji zahtevaju pažljivo kliničko praćenje, moraju se pažljivo pratiti naročito na početku lečenja liksisenatidom. Navedene lekove treba uzimati na uobičajen način u odnosu na liksisenatid. Ako takvi lekovi treba da se primene uz obrok, pacijente treba savetovati da ih, ako je moguće, uzmu uz obrok uz koji ne primenjuju liksisenatid.
Pacijentima treba savetovati da lekove koje uzimaju oralno čija efikasnost uveliko zavisi od graničnih koncentracija poput antibiotika, uzmu najmanje 1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida.
Gastrorezistentne formulacije koje sadrže supstance osetljive na razgradnju u želucu moraju se primeniti 1 sat pre ili 4 sata nakon injekcije liksisenatida.
Paracetamol
Paracetamol je korišćen kao model leka za procenu uticaja liksisenatida na pražnjenje želuca. Nakon primene jedne doze paracetamola od 1000 mg, PIK i t1/2 paracetamola bili su nepromenjeni nezavisno od vremena primene (pre ili nakon injekcije liksisenatida). Nakon primene paracetamola 1 sat odnosno 4 sata nakon primene 10 mikrograma liksisenatida, Cmax paracetamola se smanjila za 29% odnosno 31%, a
medijana t se odložila za 2,0 odnosno 1,75 sati. Očekuje se dalje odlaganje t i smanjena C
max max max
paracetamola nakon primene doze održavanja od 20 mikrograma.
Nisu zabeleženi uticaji na C ni t paracetamola nakon njegove primene 1 sat pre liksisenatida.
max max
Na osnovu ovih rezultata, nije potrebno prilagođavanje doze paracetamola, ali se odloženi t primećen kod
max
primene paracetamola 1 do 4 sata posle liksisenatida mora uzeti u obzir kada je za delotvornost potreban brz početak delovanja.
Oralni kontraceptivi
Nakon oralne primene jednokratne doze kontraceptivnog leka (etinilestradiol 0,03 mg/levonorgestrel 0,15 mg) 1 sat pre ili 11 sati nakon primene 10 mikrograma liksisenatida, C , PIK, t i t etinilestradiola i
max 1/2 max
levonorgestrela ostali su nepromenjeni.
Oralna primena kontraceptiva 1 sat odnosno 4 sata nakon liksisenatida nije uticala na PIK ni t
1/2
etinilestradiola i levonorgestrela, ali je smanjila C etinilestradiola za 52% odnosno 39% te C
max max
levonorgestrela za 46% odnosno 20%, dok je medijana t bila odložena za 1 do 3 sata.
max
Smanjenje vrednosti C primenjenih oralno.
Atorvastatin
max
ima ograničen klinički značaj i ne zahteva prilagođavanje doze kontraceptiva
Istovremena jutarnja primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i atorvastatina u dozi od 40 mg tokom 6
dana nije uticala na izloženost atorvastatinu, ali je smanjila njegov C
max
za 31% i odložila t
max
za 3,25 sati.
Takvo povećanje vrednosti t nije primećeno kada je atorvastatin primenjen uveče, a liksisenatid ujutro, ali
max
se PIK atorvastatina povećala za 27%, a C za 66%.
max
Te promene nisu klinički značajne i zato nije potrebno prilagođavanje doze atorvastatina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.
Varfarin i drugi kumarinski derivati
Nakon istovremene primene varfarina u dozi od 25 mg i ponovljenih doza liksisenatida od 20 mikrograma
nije bilo uticaja na PIK ni INR (internacionalni normalizacioni racio), dok se C
odložilo za 7 sati.
max
smanjila za 19%, a t
max
Na osnovu tih rezultata, nije potrebno prilagođavanje doze varfarina pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom, međutim, kod pacijenata koji primaju varfarin i/ili kumarinske derivate preporučuje se često praćenje INR-a na početku i na završetku lečenja liksisenatidom.
Digoksin
Nakon istovremene primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i digoksina u dozi od 0,25 mg u stanju dinamičke ravnoteže, PIK digoksina nije promenjen. t digoksina odložilo se za 1,5 sati, a C smanjila za
max max
26%.
Na osnovu ovih rezultata nije potrebno nikakvo prilagođavanje doze digoksina kad se primenjuje istovremeno sa liksisenatidom.
Ramipril
Nakon istovremene primene liksisenatida u dozi od 20 mikrograma i ramiprila u dozi od 5 mg tokom 6 dana,
PIK ramiprila povećala se za 21%, dok se C smanjila za 63%. Nije bilo uticaja na PIK ni C aktivnog
max max
metabolita (ramiprilata). Postizanje t ramiprila i ramiprilata odložilo se za približno 2,5 sata.
max
Na osnovu tih rezultata, nije potrebno prilagođavati dozu ramiprila pri istovremenoj primeni sa liksisenatidom.
Žene u reproduktivnom periodu
Lek Suliqua se ne preporučuje kod žena u reproduktivnom periodu koje ne primenjuju kontracepciju. Trudnoća
Nema kliničkih podataka o trudnicama izloženim leku Suliqua, insulinu glarginu ili liksisenatidu u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima.
Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća) ukazuju da insulin glargin nema neželjenih dejstava na trudnoću, nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost insulina glargina.
Nema odgovarajućih podataka o primeni liksisenatida kod trudnica. Ispitivanja liksisenatida na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Lek Suliqua ne treba primenjivati tokom trudnoće. Ako pacijentkinja planira trudnoću ili misli da je trudna, lečenje lekom Suliqua treba prekinuti.
Dojenje
Nije poznato da li se insulin glargin ili liksisenatid izlučuju u majčino mleko. Lek Suliqua ne treba koristiti tokom dojenja.
Plodnost
Ispitivanja liksisenatida ili insulina glargina na životinjama ne ukazuju na direktna štetna dejstva na plodnost.
Lek Suliqua nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pacijentova sposobnost koncentracije i reagovanja može biti umanjena zbog hipoglikemije ili hiperglikemije ili, na primer, zbog oštećenja vida. To može predstavljati rizik u situacijama gde su takve sposobnosti posebno važne (npr. vožnja automobila ili rukovanja mašinama).
Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje i rukovanja mašinama. To je posebno važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Treba proceniti jel je u takvim okolnostima preporučljivo upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljene neželjene reakcije tokom terapije lekom Suliqua bile su hipoglikemija i gastrointestinalne neželjene reakcije (videti odeljak „Opis odabranih neželjena reakcija“ u nastavku).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sledeće neželjene reakcije povezane sa primenom leka Suliqua, registrovane tokom kliničkih ispitivanja, navedene su u nastavku po klasama sistema organa i po opadajućoj učestalosti : veoma često ( ≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno ( ≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10 000).
Klasa sistema organa | Učestalost | ||
Veoma često | Često | Povremeno | |
Infekcije i infestacije | nazofaringitis | ||
Poremećaji imunskog sistema | urtikarija | ||
Poremećaji metabolizma i ishrane | hipoglikemija | ||
Poremećaji nervnog sistema | vrtoglavica | glavobolja | |
Gastrointestinalni poremećaji | mučnina proliv | dispepsija | |
Opšti poremećaji i reakcije na | umor |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Hipoglikemija
Sledeća tabela opisuje stopu zabeleženih simptomatskih hipoglikemija (≤3,9 mmol/L) i teških hipoglikemija i za lek Suliqua i za lek koji služi za poređenje
Prijavljene neželjene reakcije simptomatske ili teške hipoglikemije
Pacijenti koji nisu primenjivali insulin | Prelaz sa bazalnog insulina | ||||
Lek Suliqua | insulin glargin | liksisenatid | Lek Suliqua | insulin glargin | |
N | 469 | 467 | 233 | 365 | 365 |
Prijavljenia simptomatska hipoglikemija* | |||||
Pacijenti sa neželjenom | 120 (25,6%) | 110 (23,6%) | 15 (6,4%) | 146 (40,0) | 155 (42,5) |
Događaji po pacijentu-godini, n | 1,44 | 1,22 | 0,34 | 3,03 | 4,22 |
Teška hipoglikemija** | |||||
Događaji po pacijentu-godini, n | 0 | <0,01 | 0 | 0,02 | <0,01 |
* Zabeležena simptomatska hipoglikemija bio je događaj tokom kojeg su tipični simptomi hipoglikemije bili praćeni izmerenim koncentracijama glukoze u plazmi ≤3,9 mmol/L.
** Teška simptomatska hipoglikemija bio je događaj koji je zahtevao pomoć drugih osoba za primenu ugljenih hidrata, glukagona ili drugih mera oživljavanja
Gastrointestinalni poremećaji
Neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema (mučnina, povraćanje i proliv) bile su često prijavljene neželjene reakcije tokom perioda lečenja. Kod pacijenata lečenih lekom Suliqua, incidenca povezanih mučnina bila je 8,4%, incidenca povezanih proliva 2,2%, a incidenca povezanih povraćanja bila je 2,2%. Neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema većinom su bila blage i prolaznog karaktera.
Poremećaji imunskog sistema
Alergijske reakcije (urtikarija) za koje postoji mogućnost da su povezane sa lekom Suliqua prijavljene su u 0,3% pacijenta. Slučajevi generalizovane alergijske reakcije uključujući anafilaktičku reakciju i angioedem prijavljene su za insulin glargin i liksisenatid nakon stavljanja leka u promet.
Imunogenost
Primena leka Suliqua može dovesti do stvaranja antitela na insulin glargin i/ili liksisenatid.
Nakon 30 nedelja lečenja lekom Suliqua u dva klinička ispitivanja faze 3, incidenca stvaranja antitela na insulin glargin bila je 21,0% i 26,2%. U približno 93% pacijenta, antitela na insulin glargin pokazala su unakrsnu reaktivnost sa humanim insulinom. Incidencija stvaranja antitela na liksisenatid bila je približno 43%. Status antitela na insulin glargin, kao ni status antitela na liksisenatid, nisu imali klinički značajan učinak na bezbednost i delotvornost.
Reakcije na mestu primene injekcije
Neki pacijenti (1,7%) koji primaju terapiju koja sadrži insulin, uključujući lek Suliqua, doživeli su eritem, lokalni edem i svrab na mestu ubrizgavanja injekcije.
Srčana frekvencija
Povećanje srčane frekvencije zabeleženo je kod primene GLP1RA (agonisti receptora za peptid sličan glukagonu-1), a takođe je opaženo i prolazno povećanje u nekim ispitivanjima liksisenatida. Nije opaženo povećanje srednje vrednosti srčane frekvencije u svim ispitivanjima faze 3 sa lekom Suliqua.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Ako je pacijent dobio veću dozu leka Suliqua nego što je potrebno može da dovede do hipoglikemije i neželjene reakcije gastrointestinalnog sistema.
Blage epizode hipoglikemije mogu se obično lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Istovremeno, može biti neophodno i prilagođavanje doze leka, rasporeda i vrste obroka ili fizičke aktivnosti.
Teže epizode hipoglikemije sa komom, konvulzijama ili neurološkim oštećenjima mogu se lečiti intramuskularnom/supkutanom primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Možda će biti potrebno održavati unos ugljenih hidrata i praćenje pacijenta jer se nakon očiglednog kliničkog poboljšanja, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.
U slučaju neželjenih reakcija gastrointestinalnog sistema, treba započeti odgovarajuću supotativnu terapiju u skladu sa kliničkim znacima i simptomima.
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici). Insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva
ATC šifra: A10AE54 Mehanizam delovanja
Lek Suliqua je kombinacija dve aktivne supstance sa komplementarnim mehanizmima delovanja kako bi se poboljšala kontrola glikemije: insulin glargin, analog bazalnog insulina (uglavnom deluje na koncentraciju glukoze u plazmi natašte) i liksisenatid, agonist GLP-1 receptora (uglavnom deluje na koncentraciju glukoze nakon obroka).
Insulin glargin
Primarno delovanje insulina, uključujući i insulin glargin, jeste regulacija metabolizma glukoze. Insulin i njegovi analozi smanjuju koncentraciju glukoze u krvi tako što podstiču periferno preuzimanje glukoze, posebno u skeletnu muskulaturu i masno tkivo, i inhibirajući stvaranje glukoze u jetri. Insulin inhibira lipolizu i proteolizu i tako pojačava sintezu proteina.
Liksisenatid
Liksisenatid je agonista receptora glukagonu sličnog peptida-1 (GLP-1). GLP-1 receptor je ciljno mesto za prirodni GLP-1, endogeni inkretinski hormon koji potencira glukoza zavisno lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa i suprimira lučenje glukagona iz alfa ćelija pankreasa.
Liksisenatid stimuliše lučenje insulina kada je povećana koncentracija glukoze u krvi, ali ne i tokom normoglikemije, što ograničava rizik od hipoglikemije. Istovremeno, suprimira se lučenje glukagona. U slučaju hipoglikemije, očuvan je mehanizam spašavanja lučenjem glukagona. Injekcija liksisenatida nakon obroka takođe usporava pražnjenje želuca i time smanjuje brzinu kojom se glukoza iz obroka resorbuje i pojavljuje u cirkulaciji.
Farmakodinamsko dejstvo
Suliqua
Kombinacija insulina glargina i liksisenatida nema uticaj na farmakodinamiku insulina glargina. Dejstvo kombinacije insulina glargina i liksisenatida na farmakodinamiku liksisenatida nije ispitivano u ispitivanjima faze 1.
U skladu sa relativno konstantnim profilom koncentracija/vreme insulina glargina tokom 24 sata bez izražene maksimalne koncentracije kad se primenjuje zasebno, profil iskorišćenja glukoze kroz vreme bio je sličan kad se dala kombinacija insulin glargin/liksisenatid.
Profil delovanja insulina tokom vremena, uključujući lek Suliqua, može varirati između pojedinaca i kod pojedine osobe.
Insulin glargin
U kliničkim ispitivanjima insulina glargina (100 jedinica/mL) dejstvo smanjenja glukoze na molarnoj osnovi (tj. kad je primenjen u istim dozama) intravenskog insulina glargina bilo je približno isto kao i za ljudski insulin.
Liksisenatid
U 28-dnevnom placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2, primena 5 mikrograma do 20 mikrograma liksisenatida rezultirala je statistički značajnim smanjenjem postprandijalne koncentracijea glukoze u krvi nakon doručka, ručka i večere.
Pražnjenje želuca
Nakon standardizovanog i označenog testnog obroka, u ispitivanju koje je prethodno navedeno, potvrđeno je da liksisenatid usporava pražnjenje želuca, i time smanjuje brzinu resorpcije glukoze nakon obroka. Dejstvo usporavanja pražnjenja želuca se održavalo do kraja ispitivanja.
Klinička efikasnost i bezbednost
Bezbednost i efikasnost leka Suliqua u kontroli glikemije ocenjena je u dva randomizovana klinička ispitivanja kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2:
U svakom od aktivno kontrolisanih ispitivanja, lečenje lekom Suliqua dovelo je do klinički i statistički značajnog poboljšanja vrednosti hemoglobina A1c (HbA1c).
Dosezanje nižih nivoa HbA1c i postizanje većeg smanjenja vrednosti HbA1c nije povećalo stopu hipoglikemije u kombinovanom lečenju naspram samog insulina glargina (videti deo odeljak 4.8).
U kliničkom ispitivanju leka koji se koristio kao dodatak metforminu, lečenje je započeto sa 10 jedinica (10 jedinica insulina glargina i 5 mikrograma liksisenatida). U kliničkom ispitivanju gdje je došlo do prelaza sa bazalnog insulina, početna doza je bila 20 jedinica (20 jedinica insulina glargina i 10 mikrograma liksisenatida) ili 30 jedinica (30 jedinica insulina glargina i 10 mikrograma liksisenatida), videti odeljak 4.2, zavisno od prethodne doze insulina. U oba ispitivanja je doza titrirana jednom nedeljno, na osnovu samoizmerenih koncentracije glukoze u plazmi.
Dodatak metforminu [pacijenti koji prethodno nisu primenjivali insulin]
Kliničko ispitivanje kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 nedovoljno kontrolisanih lečenjem oralnim antidijabeticima
Ukupno 1170 pacijenta sa šećernom bolešću tipa 2 randomizovano je u otvorenom, 30-nedeljnom, aktivno kontrolisanom ispitivanju kako bi se procenila efikasnost i bezbednost leka Suliqua u poređenju sa pojedinačnim supstancama, insulinom glarginom (100 jedinica/mL) i liksisenatidom (20 mikrograma).
Pacijenti sa šećernom bolešću tipa 2, lečeni samo metforminom ili metforminom i drugim oralnim antidijabetikom koji je mogao biti sulfonilurea, glinid, inhibitor kotransportera natrijuma i glukoze-2 (SGLT- 2, engl. sodium-glucose co-transporter-2) ili inhibitor dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4), i koji nisu bili odgovarajuće kontrolisani ovakvim lečenjem (raspon HbA1c bio je od 7,5% do 10% za pacijente prethodno lečene samo metforminom i 7,0% do 9% za pacijente prethodno lečene metforminom i drugim oralnim antidijabetikom) uključeni su u 4-nedeljni uvodni period. Tokom uvodnog perioda, optimizovano je lečenje metforminom i prekinuto je lečenje bilo kojim drugim oralnim antidijabetikom. Na kraju uvodnog perioda, pacijenti koji su ostali nedovoljno regulisani (HbA1c između 7% i 10%) randomizovani su na lek Suliqua, insulin glargin ili liksisenatid. Od 1479 pacijenta koji su započeli uvodni period, randomizovano je 1170.
Glavni razlozi neulaska u randomizovanu fazu bili su koncentracije glukoze u plazmi natašte >13,9 mmol/L i vrednost HbA1c <7% ili >10% na kraju uvodnog perioda.
Randomizovana populacija sa šećernom bolešću tipa 2 imala je sledeća karakteristike srednja vrednost starosti bila je 58,4 godina sa većinom (57,1%) između 50 i 64 godine, od toga su 50,6% bili muškarci. Srednja vrednost ITM u početku je bila 31,7 kg/m2 sa 63,4% pacijenta kojima je ITM ≥30 kg/m2. Srednje
trajanje šećerne bolesti bilo je otprilike 9 godina. Metformin je bio obavezna osnovna terapija i 58% pacijenta primilo je drugi oralni antidijabetik na skriningu, koji je u 54% pacijenta bio sulfonilureja.
U 30. nedelji, primena leka Suliqua dovela je do statistički značajnog poboljšanja HbA1c (p-vrednost
<0,0001) u poređenju sa pojedinačnim supstancama. U prethodno određenoj analizi ove mere primarnog ishoda, opažene razlike su bile dosledne s obzirom na početnu vrednost HbA1c (<8% ili ≥8%) ili na početnu primenu oralnih antidijabetika (samo metformin ili metformin uz drugi oralni antidijabetik).
Videti tabelu i sliku u nastavku za druge mere ishoda u ovom ispitivanju.
Rezultati u 30. nedelji –Kliničko ispitivanje leka kao dodatka metforminu – (modifikovana populacija predviđena ze lečenje (engl. modified-intent-to-treat - mITT populacija))
Lek Suliqua | insulin glargin | liksisenatid | |
Broj ispitanika (mITT) | 468 | 466 | 233 |
HbA1c (%) | |||
Početna vrednost (srednja vrednost; nakon | 8,1 | 8,1 | 8,1 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 6,5 | 6,8 | 7,3 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja | -1,6 | -1,3 | -0,9 |
Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | -0,3 | ||
Razlika nasuprot liksisenatida [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | -0,8 | ||
Broj pacijenata (%) koji su dostigli vrednost | 345 (74%) | 277 (59%) | 77 (33%) |
Koncentracija glukoze u plazmi natašte | |||
Početna kocentracija (srednja vrednost) | 9,88 | 9,75 | 9,79 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 6,32 | 6,53 | 8,27 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja | -3,46 | -3,27 | -1,50 |
Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram glargina (srednja | -0,19 | ||
Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata naspram liksisenatida (srednja vrednost) [95%IP] | -1,96 | ||
Postprandijalna koncentracija glukoze u | |||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 15,19 | 14,61 | 14,72 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 9,15 | 11,35 | 9,99 |
Promena od početne vrednosti dobijena | -5,68 | -3,31 | -4,58 |
Razlika dobijena metodom najmanjih | -2.38 | ||
Razlika dobijena metodom najmanjih | -1,10 |
kvadrata nasuprot liksisenatida (srednja | (-1,63 do -0,57) | ||
Srednja vrednost telesne mase (kg) | |||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 89,4 | 89,8 | 90,8 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom najmanjih kvadrata (srednja | -0,3 | 1,1 | -2,3 |
Poređenje nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | -1,4 | ||
Poređenje nasuprot liksisenatida [95% | 2,01 | ||
Broj (%) pacijenta koji su postigli vrednost HbA1c <7,0% bez povećanja | 202 | 117 | 65 |
Razlika udela nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | 18,1 | ||
Razlika udela nasuprot liksisenatida [95% | 15,2 | ||
Dnevna doza insulina glargina | |||
Doza insulina dobijena metodom najmanjih kvadrata u 30.nedelji (srednja vrednost) | 39,8 | 40,5 | NP |
*nije uključeno u unapred određenom postepenom (step-down) postupku
**vrednost glukoze 2h nakon obroka minus vrednost glukoze pre obroka
Slika: Srednja vrednost HbA1c (%) na početku skrininga, u vreme randomizacije i u svakoj vremenskoj tački (pacijenti koji su završili ispitivanje) i u 30. nedelji - mITT populacija
lečenje
nedelje
Pacijenti koji su bili u grupi sa lekom Suliqua, prijavili su statistički značajno veće smanjenje u prosečnom profilu koncentracije glukoze u sedam tačaka dobijenih samomerenjem (engl. 7-point self-monitored plasma glucose -SMPG) od početka do 30. nedelje (-3,35 mmol/L) u poređenju sa pacijentima u grupi sa insulinom glarginom (-2,66 mmol/L; razlika -0,69 mmol/L) i sa pacijentima u grupi sa liksisenatidom (-1,95 mmol/L;
razlika -1,40 mmol/L) (p<0,0001 za oba poređenja). U svim vremenskim tačkama, srednje vrednosti glukoze u plazmi tokom 30 nedelja bile su niže u grupi sa lekom Suliqua nego u grupi sa insulinom glarginom i liksisenatidom, uz jedini izuzetak vrednosti pre doručka koje su bile slične u grupi sa lekom Suliqua i u grupi sa insulinom glarginom.
Prelaz sa bazalnog insulina
Kliničko ispitivanje kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 nedovoljno kontrolisanim bazalnim insulinom Ukupno 736 pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 učestvovalo je u randomizovanom, 30-nedeljnom, aktivno kontrolisanom, otvorenom, multicentričnom ispitivanju sa paralelnim grupama u 2 grupe lečenja kako bi se procenila efikasnost i bezbednost leka Suliqua u poređenju sa insulinom glarginom (100 jedinica/mL).
Kod pacijenata sa skriningom na šećernom bolešću tipa 2 koji su lečeni bazalnim insulinom barem 6 meseci, primajući stabilne dnevne doze od 15 do 40 jedinica samostalno ili u kombinaciji sa jednim ili dva oralna antidijabetika (metformin, ili sulfonilurea, ili glinid, ili SGLT-2 inhibitor, ili DPP-4 inhibitor), imali su vrednosti HbA1c između 7,5% i 10% (srednja vrednost HbA1c 8,5% na skriningu) i koncentracije glukoze u plazmi natašte manje ili jednake 10,0 mmol/L ili 11,1 mmol/L, zavisno od njihovog prethodnog lečenju antidijabeticima.
Nakon skrininga, pacijenti koji su zadovoljavali uslove (n = 1018) ušli su 6-nedeljni uvodni period, u kom su pacijenti ostali na insulinu glarginu ili su se prebacili na insulin glargin, u slučaju da su prethodno primali drugi bazalni insulin, i da je njihova doza insulina titrirana/stabilizovana, dok su nastavili sa primenom metformina (ako je prethodno primenjivan). Prekinuto je lečenje bilo kojim drugim oralnim antidijabetikom. Na kraju uvodnog perioda, pacijenti sa vrednostima HbA1c između 7% i 10%, glukozom u plazmi natašte
≤7,77 mmol/L i dnevnom dozom insulina glargina od 20 do 50 jedinica, randomizovani su na lek Suliqua (n
= 367) ili na insulin glargin (n = 369).
Ova populacija sa šećernom bolešću tipa 2 imala je sledeće karakteristike: srednja vrednost starosti bila je 60,0 godina sa većinom pacijenta (56,3%) između 50 i 64 godine, a 53,3% su bile žene. Srednja vrednost ITM na početku bila je 31,1 kg/m2, sa 57,3% pacijenta sa vrednošću ITM ≥ 30 kg/m2. Srednje trajanje šećerne bolesti bilo je približno 12 godina i srednje trajanje prethodnog lečenja bazalnim insulinom bilo je približno 3 godine. Na skriningu 64,4% pacijenata primalo je insulin glargin kao bazalni insulin i 95,0% istovremeno je primalo barem 1 oralni antidijabetik.
U 30. nedelji primena leka Suliqua dovela je do statistički značajnog poboljšanja HbA1c (p-vrednost
<0,0001) u poređenju sa insulinom glarginom.
Videti tabelu i brojke navedene u nastavku za druge mere ishoda u ovom ispitivanju.
Rezultati u 30. nedelji – Ispitivanje šećerne bolesti tipa 2 nedovoljno kontrolisane bazalnim insulinom (mITT populacija)
Lek Suliqua | insulin glargin | |
Broj ispitanika (mITT) | 366 | 365 |
HbA1c (%) | ||
Početna vrednost (srednja vrednost; nakon | 8,1 | 8,1 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 6,9 | 7,5 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom | -1,1 | -0,6 |
Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | -0,5 | |
Pacijenti [n (%)] koji su dostigli vrednost HbA1c | 201 (54,9%) | 108 (29,6%) |
Koncentracija glukoze u plazmi natašte | ||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 7,33 | 7,32 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 6,78 | 6,69 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom | -0,35 | -0,46 |
Razlika nasuprot insulina glargina [95% interval | 0,11 | |
Postprandijalne koncentracije glukoze u | ||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 14,85 | 14,97 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 9,91 | 13,41 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom | -4,72 | -1,39 |
Razlika dobijena metodom najmanjih kvadrata | -3,33 | |
Srednja vrednost telesne mase (kg) | ||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 87,8 | 87,1 |
Promena od početne vrednosti dobijena metodom | -0,7 | 0,7 |
Poređenje naspram insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | -1,4 | |
Broj (%) pacijenata koji su postigli vrednost HbA1c <7,0% bez povećanja telesne mase u 30. | 125 | 49 |
Razlika udela naspram insulina glargina [95% interval pouzdanosti] (p-vrednost) | 20,8 | |
Dnevna doza insulina glargina | ||
Početna vrednost (srednja vrednost) | 35,0 | 35,2 |
Kraj ispitivanja (srednja vrednost) | 46,7 | 46,7 |
Promena doze insulina u 30.nedelji dobijena | 10,6 | 10,9 |
*nije uključeno u unapred određenom postepenom (step-down) postupku
**vrednost glukoze 2h nakon obroka minus vrednost glukoze pre obroka
Slika – srednja vrednost HbA1c (%) na početku skrininga, u vreme randomizacije, u svakoj vremenskoj tački (pacijenti koji su završili ispitivanje) i u 30. nedelji - mITT populacija
lečenje
nedelje
Ispitivanja kardiovaskularnog ishoda
Kardiovaskularna bezbednost insulina glargina utvrđena je u kliničkom ispitivanju ORIGIN, a kardiovaskularna bezbednost liksisenatida utvrđena je u kliničkom ispitivanju ELIXA. Nije sprovedeno nijedno kliničko ispitivanje kardiovaskularnog ishoda sa lekom Suliqua.
Insulin glargin
Ispitivanje ORIGIN (engl. Outcome Reduction with Initial Glargine Intervention) bilo je otvoreno, randomizovano ispitivanje sa 12537 pacijenata koje je poredilo lek LANTUS sa standardnim lečenjem u vremenu do prve pojave velikog neželjenog kardiovaskularnog događaja (engl. major adverse cardiovascular event, MACE). MACE je definisan kao kompozit kardiovaskularne smrti, nefatalnog infarkta miokarda i nefatalnog moždanog udara. Medijana trajanja praćenja ispitivanja bila je 6,2 godine. Incidenca MACE bila je slična između leka LANTUS i standardnog lečenja u ispitivanju ORIGIN [raspon hazarda (95% IP) za MACE; 1,02 (0,94, 1,11)].
Liksisenatid
ELIXA ispitivanje bilo je randomizovano, dvostruko slepo, placebom kontrolisano, multinacionalno ispitivanje koje je procenilo kardiovaskularne (KV) ishode tokom lečenja liksisenatidom kod pacijenata (n = 6068) sa šećernom bolešću tipa 2 koji su nedavno imali akutni koronarni sindrom. Primarni kompozitni ishod efikasnosti bilo je vreme do prve pojave bilo kojeg od sledećih događaja: kardiovaskularna smrt, nefatalni infarkt miokarda, nefatalni moždani udar ili hospitalizacija zbog nestabilne angine. Medijana trajanja praćenja ispitivanja bio je 25,8 meseci za grupu lečenu sa liksisenatidom i 25,7 meseci za placebo grupu.
Incidenca primarnog ishoda bila je slična u grupama za liksisenatid (13,4%) i placebo (13,2%):hazard ratio (HR) za liksisenatid u poređenju sa placebom bio je 1,017, sa dvostranim 95% intervalom pouzdanosti (IP) od 0,886 do 1,168.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove izuzela je obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka Suliqua u svim podgrupama pedijatrijske populacije za lečenje šećerne bolesti tipa 2 (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).
Resorpcija
Odnos insulina glargina/ liksisenatida nema značajan uticaj na farmakokinetiku insulina glargina i liksisenatida u leku Suliqua.
Nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida kod pacijenta sa šećernom bolešću tipa 1, insulin glargin nije pokazao izraženu maksimalnu koncentraciju. Izloženost insulinu glarginu nakon primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida iznosila je 86-88% u odnosu na zasebnu istovremenu primenu injekcija insulina glargina i liksisenatida. Ova razlika se ne smatra klinički značajnom.
Nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida kod pacijenta sa šećernom bolešću
tipa 1, medijana t
max
liksisenatida je bila u rasponu 2,5-3,0 sata. Iako je bilo prisutno malo smanjenje C
max
liksisentida od 22-34% u odnosu na zasebnu istovremenu primenu insulina glargina i liksisentida koje se ne smatra klinčki značajnim, površina ispod krive (PIK) je bila uporediva.
Nema klinički značajnih razlika u brzini resorpcije kada se liksisenatid kao monoterapija primenjuje supkutano u abdomen, deltoidno područje ili butinu.
Distribucija
Liksisenetid se u maloj meri veže (55%) za ljudske proteine. Prividan volumen distribucije liksisenatida nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida (Vz/F) iznosi približno 100 L.
Prividan volumen distribucije insulina glargina nakon supkutane primene kombinacije insulina glargina i liksisenatida (Vss/F) iznosi približno 1700 L.
Biotransformacija i eliminacija
Ispitivanje metabolizma kod pacijenata sa šećernom bolešću koji su primili samo insulin glargin ukazuje da se insulin glargin brzo metabolizuje na karboksilnim krajevima B lanca pri čemu nastaju dva aktivna metabolita: M1 (21A-Gly-insulin) i M2 (21A-Gly-des-30B-Thr-insulin). Glavni cirkulišući metabolit u plazmi je M1. Farmakokinetički i farmakodinamički nalazi pokazuju da se efekat supkutane injekcije insulina glargina uglavnom bazira na izloženosti metabolitu M1.
Kao peptid, liksisenatid se eliminiše glomerularnom filtracijom nakon čega sledi tubularna reapsorpcija i zatim metabolička razgradnja, što rezultira nastankom manjih peptida i aminokiselina, koji ponovo ulaze u metabolizam proteina. Nakon primene višekratnih doza kod pacijenata sa šećernom bolešću tipa 2 srednja vrednost terminalnog poluživota bila je približno 3 sata, a prividni srednji klirens (CL/F) približno 35 L/h.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega
Kod ispitanika sa blagim (klirens kreatinina 60-90 mL/min izračunat prema Cockcroft-Gaultovoj Formuli) umerenim (klirens kreatinina 30-60 mL/min) i teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 15-30 mL/min) vrednost PIK liksisenatida je bila povećana za 46%, 51% odnosno 87%. Insulin
glargin nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potreba za insulinom može biti smanjena zbog smanjenog metabolizma insulina.
Oštećenje funkcije jetre
Budući da se klirens liksisenatida odvija prvenstveno putem bubrega, nisu sprovedena farmakokinetička ispitivanja kod pacijenata sa akutnim ili hroničnim oštećenjem funkcije jetre. Ne očekuje se da bi poremećaj funkcije jetre moglo uticati na farmakokinetiku liksisenatida.
Insulin glargin nije ispitivan kod pacijenata sa šećernom bolešću i oštećenjem funkcije jetre. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre potreba za insulinom može biti smanjena zbog smanjenog kapaciteta za glukoneogenezu i smanjenog metabolizma insulina.
Starost, rasa, pol i telesna masa Insulin glargin
Uticaj starosti, rase i pola na farmakokinetiku insulina glargina nije procenjen. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima odraslih osoba lečenih insulinom glarginom (100 jedinica/mL), analiza podgrupa prema uzrastu, rasi i polu nije ukazala na razlike u bezbednosti i efikasnosti.
Liksisenatid
Starost nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida. U farmakokinetičkom ispitivanju starijih osoba koje ne boluju od šećerne bolesti primena liksisenatida u dozi od 20 mikrograma dovela je do srednjeg povećanja PIK liksisenatida od 29% u starijoj populaciji (11 ispitanika starosti od 65 do 74 godina i 7 ispitanika starosti od ≥ 75 godina) u poređenju sa 18 ispitanika starosti od 18 do 45 godina, što je verovatno povezano sa smanjenom funkcijom bubrega u starijoj starosnoj grupi.
S obzirom na rezultate farmakokinetičkih ispitivanja sprovedenih sa ispitanicima bele rase i japanskog i kineskog porekla, etničko poreklo nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida.
Pol nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku liksisenatida. Telesna masa nema klinički značajan uticaj na PIK liksisenatida.
Imunogenost
U prisutnosti antitela na liksisenatid, izloženost liksisentidu i varijabilnost u izloženosti se značajno povećavaju nezavisno od doze.
Pedijatrijska populacija
Nisu sprovedena ispitivanja sa lekom Suliqua kod dece i adolescenata uzrasta mlađeg od 18 godina.
Nisu provedena ispitivanja na životinjama sa kombinacijom insulina glargina i liksisenatida kako bi se ocenila toksičnost ponovljenih doza, kancerogenosti, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti.
Insulin glargin
Pretklinički podaci za insulin glargin ne upućuju na posebnu opasnost za ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti.
Liksisenatid
U 2-godišnjim ispitivanjima kancerogenosti nakon supkutane primene kod pacova i miševa primećeni su nesmrtonosni tumori C-ćelija štitaste žlezde za koje se smatra da su uzrokovani negenotoksičnim mehanizmom posredovanim receptorom GLP-1, na koji su glodari posebno osetljivi. Kod pacova su pri svim dozama zabeleženi hiperplazija C-ćelija i adenom, a nivoi izloženosti pri kojoj nisu zabeleženi neželjeni uticaji (engl. no observed adverse effect level, NOAEL) nije se mogla utvrditi. Kod miševa su se ti efekti javili kod nivoa izloženosti više od 9,3 puta veće od one koja se postiže kod ljudi nakon primene terapijske doze. Karcinom C-ćelija nije zabeležen kod miševa, a kod pacova se javio kod nivoa izloženosti približno 900 puta veće od izloženosti kod ljudi nakon primene terapijske doze.
U 2-godišnjem ispitivanju kancerogenosti nakon supkutane primene kod miševa, u grupi koja je primala srednju dozu zabeležena su 3 slučaja adenokarcinoma u endometrijumu, uz statistički značajan porast koji odgovara odnosu izloženosti od 97 puta. Nisu opaženi efekti povezani sa lečenjem.
Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na direktne štetne uticaje na plodnost kod mužjaka i ženki pacova. U pasa lečenih liksisenatidom primećene su reverzibilne lezije na testisima i epididimisu. Kod zdravih muškaraca nije primećen sa tim povezan uticaj na spermatogenezu.
U ispitivanjima embriofetalnog razvoja opažene su malformacije, zastoj u rastu, zakasnelo okoštavanje i dejstvo na skelet pri svim dozama liksisenatida kod pacova (odnos izloženosti 5 puta veći od onog kod ljudi) te pri visokim dozama liksisenatida kod kunića (odnos izloženosti 32 puta veći od onog kod ljudi). U obe vrste je primećena blaga toksičnost za majku koja se manifestovala niskim unosom hrane i smanjenom telesnom masom. Neonatalni rast bio je smanjen u mužjaka pacova izloženih visokim dozama liksisenatida tokom kasne gestacije i laktacije, a zapaženo je i blago povećanje smrtnosti mladunčadi.
Glicerol (85%); Metionin; Metakrezol; Cink-hlorid;
Hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH);
Voda za injekcije.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.
24 meseca
Rok upotrebe nakon prve upotrebe napunjenog injekcionog pena: 28 dana Pen u upotrebi
Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne odlagati u frižider. Ne zamrzavati. Ne čuvati sa pričvršćenom iglom.
Napunjeni injekcioni pen čuvati dalje od direktnog izvora toplote i svetlosti. Nakon svake injekcije, zatvarač pena se mora vratiti na pen radi zaštite od svetlosti.
Neotvoreni pen
Čuvati u frizideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Ne zamrzavati i ne stavljati neposredno uz pregradu za zamrzavanje ili rashladni uložak. Napunjen injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Suliqua, 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.
Igle nisu uključene u pakovanje.
Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek.
Suliqua, 100 jedinica/mL + 33 mikrograma/mL, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.
Igle nisu uključene u pakovanje.
Spoljašnje pakovanje je kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek
Pre prve upotrebe, pen se mora izvaditi iz frižidera i čuvati na temperaturi ispod 25°C 1 do 2 sata. Uložak treba pregledati pre upotrebe. Sme se upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan, ako nema vidljivih čvrstih čestica i ako je vodenaste konzistencije.
Lek Suliqua se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom niti razređivati. Mešanje ili razeđivanje može promeniti vreme i način delovanja leka, a mešanje može uzrokovati taloženje.
Pre svake upotrebe mora se pričvrstiti nova igla. Igle se ne smeju ponovo upotrebljavati. Nakon svake injekcije pacijent treba da baci iglu.
U slučaju začepljenja igle, pacijenti moraju da se pridržavaju uputstava opisanih u „Uputstvu za upotrebu“ koje dolaze zajedno sa Uputstvom za lek.
Prazni penovi se nikada ne smeju ponovno upotrebiti i moraju se propisno zbrinuti. Da bi se sprečio mogući prenos bolesti, svaki pen sme da koristiti samo jedan pacijent.
Pre svake injekcije uvek se mora proveriti nalepnica kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Suliqua i drugih antidijabetičkih lekova koji se primenjuju, a to uključuje i dva različita pena leka Suliqua (videti odeljak 4.4).
Uputstva za upotrebu koje dolaze sa Uputstvom za lek moraju se pažljivo pročitati pre upotrebe leka Suliqua. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Suliqua je lek u obliku injekcije za lečenje šećerne bolesti koji sadrži dve aktivne supstance:
Lek Suliqua se koristi za lečenje odraslih osoba sa šećernom bolešću tipa 2 kako bi pomogao u kontroli nivoa šećera u krvi kada je ona previsoka. Primenjuje se sa metforminom kada drugi lekovi nisu sami dovoljni za kontrolu šećera u krvi. Ti drugi lekovi mogu biti lekovi za lečenje šećerne bolesti koji se uzimaju oralno (kroz usta) (poput metformina, lekova derivata sulfoniluree) ili insulin.
Ako koristite drugi lek za lečenje šećerne bolesti, proverite sa svojim lekarom treba li da prestanete sa korišćenjem tog leka kada počnete da koristite lek Suliqua.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte se svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Suliqua ako:
Pažljivo se pridržavajte uputstva za doziranje, praćenje nivoa šećera (u krvi i mokraći), način ishrane i fizičkoj aktivnosti (fizički rad i rekreacija) i tehniku ubrizgavanja, koje ste dobili od svog lekara.
Obratite posebnu pažnju na sledeće:
Prilikom korišćenja ovog leka obratite pažnju na sledeće i obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre primene leka Suliqua:
Putovanje
Razgovarajte se svom lekaru pre putovanja. Možda ćete morati da razgovarate o:
Deca i adolescenti
Nema iskustava sa primenom leka Suliqua kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina; zbog toga se primena leka Suliqua ne preporučuje u ovom uzrastu.
Drugi lekovi i lek Suliqua
Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Neki lekovi mogu da izazovu promene u nivou šećera u krvi. To može da znači da treba promeniti dozu leka Suliqua. Zato, pre nego što uzmete neki lek, pitajte svog lekara hoće li on uticati na nivo šećera u krvi i šta treba da uradite ako bude potrebno. Morate biti oprezni i kada prestajete sa uzimanjem nekih lekova.
Lek Suliqua može da utiče na dejstvo nekih lekova koje uzimate oralno. Neki lekovi kao što su antibiotici, oralni kontraceptivi, statini (lekovi kao što su atorvastatin za smanjenje holesterola), gastrorezistentne
tablete ili kapsule koje se ne smeju predugo zadržavati u želucu ćete možda morati da uzmete najmanje jedan sat pre ili četiri sata posle injekcije leka Suliqua.
Do pada nivoa šećera u krvi (hipoglikemija) može doći ako uzmete:
Do pada nivoa šećera u krvi (hiperglikemija) može doći ako uzmete:
Nivo šećera u krvi može bilo da poraste, bilo da opadne ako uzmete:
Lekovi koji mogu da oslabe upozoravajuće simptome niskog nivoa šećera u krvi:
Beta blokatori i neki drugi lekovi (kao što su klonidin, gvanetidin, rezerpin – za lečenje povišenog krvnog pritiska mogu otežati prepoznavanje simptoma koji upozoravaju na nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Mogu čak i prikriti ili sasvim sprečiti prve simptome koji ukazuju na suviše niske nivoe šećera u krvi.
Ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili ako niste sigurni) obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre primene ovog leka.
Varfarin i drugi antikoagulansi
Obavestite svog lekara ako uzimate varfarin ili druge antikoagulanse (lekove koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi) jer ćete možda morati češće da radite analize krvi (koje se zovu “međunarodni'internacionalni normalizovani odnos”odnos' ili INR) kako bi proverili zgrušavanje krvi.
Primena leka Suliqua sa alkoholom
Nivoi Vašeg šećera u krvi mogu se povisiti ili sniziti ako pijete alkoholna pića. Trebalo bi češće da proveravate nivoe šećera u krvi.
Trudnoća i dojenje
Lek Suliqua se ne treba primenjivati u trudnoći. Nije poznato može li lek Suliqua da naškodi plodu.
Lek Suliqua ne treba primenjivati tokom dojenja. Nije poznato da li se lek Suliqua izlučuje u majčino mleko. Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Suviše niski ili suviše visoki nivoi šećera u krvi (pogledajte uokvirene informacije na kraju ovog uputstva za lek) mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima, alatima ili mašinama. Vaša koncentracija može biti oslabljena. To može biti opasno po Vas i druge.
Pitajte svog lekara možete li da vozite:
Lek Suliqua sadrži natrijum i metakrezol
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. „suštinski je bez natrijuma“. Ovaj lek sadrži metakrezol, koji može izazavati alergijske reakcije.
Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Vaš lekar Vam može reći da primenite različitu dozu leka Suliqua u odnosu na dozu insulina koju ste prethodno primenjivali.
Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.
Na osnovu Vašeg načina života, rezultata laboratorijskih analiza nivoa šećera u krvi i ranije upotrebe insulina, Vaš lekar će:
Lekar će Vam možda reći da uzimate lek Suliqua sa drugim lekovima za lečenje visokog nivoa šećera u krvi.
Koliko leka ubrizgati
Lek Suliqua 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL napunjen injekcioni pen:
Vaša doza leka Suliqua primjenjuje se u „doznim podeljcima“. Brojač doza na penu pokazuje broj doznih podeljaka.
Nemojte ubrizgavati dozu koja je manja od 10 doznih podeljaka. Nemojte ubrizgavati dozu koja je veća od 40 doznih podeljaka. Vaš lekar će Vam propisati drugu jačinu leka ako Vam je potrebna veća doza od 40 doznih podeljaka. Za korake od 30-60 doznih podeljaka, dostupan je lek Suliqua 100 jedinica/mL + 33 mikrograma/mL rastvora za injekciju u napunjenom injekcionom penu.
Na nivo šećera u krvi mogu uticati brojni faktori. Morate ih poznavati kako biste znali šta da uradite ako se promeni nivo šećera u krvi i kako da sprečite da on postane prevše visok ili previše nizak. Za dodatne informacije pogledajte uokviren tekst na kraju ovog uputstva za lek.
Primena kod starijih pacijenata (65 godina i starijih)
Ako imate 65 ili više godina, razgovarajte sa svojim lekarom jer Vam možda treba manja doza.
Ako imate problema sa bubrezima ili jetrom
Ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom, razgovarajte sa svojim lekarom jer Vam možda treba manja doza.
Kada ubrizgati lek Suliqua
Primenite lek Suliqua jednom dnevno, sat vremena pre obroka. Poželjno je ubrizgati lek Suliqua pre istog obroka svaki dan, nakon što ste odabrali najprikladniji način.
Pre nego što ubrizgate lek Suliqua
Da izbegnete greške, uvek proverite pakovanje leka i nalepnicu (oznaku) na penu pre svakog ubrizgavanja kako bi bili sigurni da imate odgovarajuću pen, a posebno ako ubrizgavate više od jednog leka.
Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta ako niste sigurni.
Druge važne informacije o upotrebi napunjenih injekcionih penova
Kako ubrizgati
Nemojte primeniti lek Suliqua:
Nikada nemojte špricem izvlačiti rastvor iz pena kako bi izbegli greške prilikom doziranja i potencijalno predoziranje.
Ako je pen oštećen, nije ispravno čuvan, ako niste sigurni da li radi ispravno ili ako primetite da Vam se regulacija šećera u krvi neočekivano pogoršava:
Ako ste primenili više leka Suliqua nego što treba
Ako ste ubrizgali suviše ovog leka, nivo šećera u krvi može postati suviše nizak (hipoglikemija). Da biste sprečili suviše nizak nivo šećera u krvi, kontrolišite nivo šećera u krvi i uzimajte više hrane. Ako šećer u krvi postane suviše nizak, pogledajte savete u uokvirenom delu na kraju ovog Uputstva za lek.
Ako ste zaboravili da primenite lek Suliqua
Ako ste propustili dozu leka Suliqua ili niste ubrizgali dovoljno insulina, nivo šećera u krvi može suviše da poraste (hiperglikemija).
Ako je potrebno, lek Suliqua se može ubrizgati pre sledećeg obroka.
Ako naglo prestanete da primenjujete lek Suliqua
Ne prekidajte sa primenom ovog leka bez savetovanja sa lekarom. Ako to uradite to može dovesti do vrlo visokog nivoa šećera u krvi (hiperglikemija) i nakupljanja kiseline u krvi (ketoacidoza).
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ako primetite znakove suviše niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemija), odmah preduzmite mere za povećanje nivoa šećera u krvi (pogledajte uokviren deo na kraju ovog uputstva).
Hipoglikemija može biti veoma ozbiljna i veoma je česta uz lečenje insulinom (može da se javi kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek).
Nizak nivo šećera u krvi znači da nema dovoljno šećera u Vašoj krvi.
Ako Vam se nivo šećera u krvi suviše snizi, možete se onesvestiti (izgubiti svest).
Ako nivo šećera predugo ostane veoma nizak, to može uzrokovati oštećenje mozga i može biti opasno po život. Za više informacija, pogledajte uokviren deo na kraju ovog uputstva.
Druge neželjene reakcije
Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite sledeće neželjeno dejstvo:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Rok upotrebe
Ne smete koristiti lek Suliqua posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i nalepnici pena nakon oznake
„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvanje
Neotvoreni pen
Čuvati u frizideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Ne zamrzavati ili stavljati kraj odjeljka za zamrzavanje ili rashladnog uloška. Napunjen injekcioni pen čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Pen u upotrebi ili ako se lek nosi kao rezervni
Pen se može čuvati najduže 28 dana van frižidera, ali na temperaturi do 25°C. Bacite pen nakon isteka tog vremenskog perioda.
Nemojte vraćati pen u frižider i nemojte ga zamrzavati. Čuvajte pen zaštićen od direktnog izvora toplote i svetlosti. Kada ne koristite pen, uvek na njemu držite zatvarač radi zaštite od svetlosti.
Nemojte ostavljati pen u automobilu po izuzetno toplom ili hladnom danu. Nemojte čuvati pen sa pričvršćenom iglom.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivne supstance su insulin glargin i liksisenatid.
Jedan napunjeni injekcioni pen sadrži 300 jedinica insulina glargina i 150 mikrograma liksisenatida u 3 mL rastvora.
Jedan mL sadrži 100 jedinica insulina glargina i 50 mikrograma liksisenatida.
Jedan dozni podeljak sadrži jednu jedinicu insulina glargina i 0,5 mikrograma liksisenatida.
Pomoćne supstance su: glicerol (85%); metionin; metakrezol; cink-hlorid; hlorovodonična kiselina, koncentrovana (za podešavanje pH); natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); voda za injekcije.
Kako izgleda lek Suliqua i sadržaj pakovanja
Rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu.
Bezbojan do skoro bezbojan rastvor, najviše referentni rastvor B9.
Pakovanje:
Unutrašnje pakovanje je uložak od bezbojnog stakla tipa I zatvoren crnim čepom od brombutil gume sa jedne strane, i sa kapicom od aluminijuma sa laminiranim diskom za zatvaranje sa druge strane (disk je od sintetske izopren gume sa spoljašnje strane i brombutil gume u kontaktu sa proizvodom) sa 3 mL rastvora. Uložak je integrisan u penu.
Igle nisu uključene u pakovanje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 pena i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
SANOFI-AVENTIS D.O.O. BEOGRAD
Španskih boraca 3/VI, Beograd - Novi Beograd
Proizvođač:
SANOFI-AVENTIS DEUTSCHLAND GMBH
Industriepark Hochst-Bruningstrasse 50, H500, H590, H600, H785, H790, Frankfurt am Main, Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-02623-18-001 od 02.10.2019.
HIPERGLIKEMIJA I HIPOGLIKEMIJA
Ako uzimate insulin, uvek nosite sa sobom sledeće:
Hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi)
Ako Vam je nivo šećera u krvi suviše visok (hiperglikemija), možda niste ubrizgali dovoljno insulina. Razlozi zbog kojih dolazi do hiperglikemije:
Primeri uključuju:
Upozoravajući znaci hiperglikemije
Žeđ, povećana potreba za mokrenjem, umor, suva koža, crvenilo lica, gubitak apetita, nizak krvni pritisak, ubrzani rad srca, pojava glukoze i ketonskih tela u mokraći. Bol u stomaku, brzo i duboko disanje, pospanost ili čak gubitak svesti mogu biti znaci ozbiljnog stanja (ketoacidoza) do kojeg dolazi usled nedostatka insulina.
Šta da uraditi ukoliko osećate hiperglikemije?
Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
Ako se nivo Vašeg šećera u krvi isuviše snizi, možete izgubiti svest. Ozbiljna hipoglikemija može dovesti do srčanog udara ili oštećenja mozga i može biti opasna po život. Morate naučiti da prepoznate znake koji ukazuju na pad nivoa šećera u krvi kako biste mogli da preduzmete mere kojima ćete sprečiti dalje pogoršanje.
Razlozi zbog kojih dolazi do hipoglikemije:
Primeri uključuju:
Suliqu“).
Hipoglikemija se takođe češće može pojaviti:
Znaci upozorenja koji ukazuju na hipoglikemiju
Prvi znaci se mogu javiti u celom telu. Primeri znakova koji Vam govore da nivo šećera u krvi previše ili prebrzo pada su: znojenje, lepljiva koža, anksioznost, ubrzani ili nepravilni rad srca, visok krvni pritisak i osećaj lupanja srca. Ovi znaci se obično se razvijaju pre znakova niskog nivoa šećera u mozgu.
Drugi znaci uključuju: glavobolju, jak osećaj gladi, mučninu ili povraćanje, umor, pospanost, nemir, probleme sa spavanjem, agresivno ponašanje, teškoće sa koncentracijom, usporene reakcije, depresiju, ometenost, teškoće pri govoru (ponekad potpun gubitak sposobnosti govora), promene vida, drhtavicu, nemogućnost kretanja (paraliza), trnce u šakama i rukama, utrnulost i trnce u području oko usta, vrtoglavicu, gubitak samokontrole, nesposobnost vođenja brige o samom sebi, napade, gubitak svesti.
Kada znaci hipoglikemije mogu biti manje izraženi:
Prvi znaci koji upozoravaju na hipoglikemiju mogu biti promenjivi, manje uočljivi ili pak da izostanu:
U tim slučajevima kod Vas može se razviti teška hipoglikemija (možete čak i izgubiti svest) pre nego što postanete svesni problema koji Vas je zadesio. Upoznajte se sa znakovima koji upozoravaju na hipoglikemiju. Ako je potrebno, češće merite nivo šećera u krvi. To Vam može pomoći u prepoznavanju blagih epizoda hipoglikemije. Ako teško prepoznajete upozoravajuće znake, izbegavajte situacije (na primer vožnju automobila) koja može i za Vas i za druge da bude rizična ukoliko se pojave simptomi hipoglikemije.
Šta uraditi u slučaju hipoglikemije?
Kad primenjujete lek Suliqua oporavak od niskog nivoa šećera u krvi može duže potrajati jer Suliqua sadrži dugodelujući insulin (insulin glargin).
Šta bi druge osobe trebalo da urade ako Vi imate hipoglikemiju
Lek Suliqua 100 jedinica/mL + 50 mikrograma/mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu (10-40)
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
Prvo pročitajte uputstvo za lek i ovo uputstvo za upotrebu
Lek Suliqua (10-40) pen sadrži insulin glargin i liksisenatid. Kombinacija lekova u ovom penu namenjena je za dnevno ubrizgavanje 10-40 doznih podeljaka leka Suliqua.
Sačuvajte ovo Uputstvo za upotrebu jer će Vam možda ponovo trebati.
Važne informacije
Naučite da ubrizgate:
Treba Vam pomoć?
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi leka Suliqua, o penu ili šećernoj bolesti, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Dodatni pribor koji će Vam biti potreban:
Mesta za ubrizgavanje
Upoznajte Vaš pen
rezervoar insulina
klip
otvor za očitavanje doze
pokazivač doze
štitnik pena gumeni zaptivač dozni podeljci ime leka
*Nećete videti klip dok ne ubrizgate nekoliko doza
KORAK 1: Pregledajte Vaš pen
prsten za biranje doze
dugme za ubrizgavanje
Izvadite nov pen iz frižidera barem 1 sat pre ubrizgavanja. Ubrizgavanje hladnog leka je bolnije.
KORAK 2: Pričvrstite novu iglu
Rukovanje iglama
KORAK 3: Uradite test bezbednosti
Pre svake injekcije uvek uradite test bezbednosti kako biste:
Ako se tečnost ne pojavi:
Ako vidite mehuriće vazduha
KORAK 4: Odaberite dozu
Kako da očitate kroz otvor za očitavanje doze
Jedinice leka u Vašem penu
KORAK 5: Ubrizgajte dozu
KORAK 6: Uklonite iglu
Kako čuvati pen Neotvoreni pen
Pen u upotrebi
Kako održavati pen Pažljivo rukujte penom
Zaštitite pen od prašine i prljavštine
Odlaganje pena