Targocid® 200mg/3mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Targocid je indikovan kod odraslih osoba i dece od rođenja, za parenteralnu terapiju sledećih infekcija (videti delove 4.2, 4.4 i 5.1):

• komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva
• infekcija kostiju i zglobova
• bolničke pneumonije
• vanbolničke pneumonije
• komplikovanih infekcija urinarnog trakta
• infektivnog endokarditisa
• peritonitisa povezanog sa kontinuiranom ambulantnom peritonealnom dijalizom (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis CAPD)
• bakterijemije koja se javlja udružena sa bilo kojom od prethodno navedenih indikacija

Lek Targocid je takođe indikovan kao alternativna terapija peroralnoj terapiji za lečenje dijareje i kolitisa izazvanih infekcijom bakterijom Clostridium difficile.

Kada je prikladno, teikoplanin treba primenjivati u kombinaciji s drugim antibioticima. Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Dozu i trajanje lečenja treba prilagoditi prema vrsti i težini infekcije, kliničkom odgovoru pacijenta, kao i prema starosti, funkciji bubrega i drugim faktorima vezanima za pacijenta.

Merenje koncentracija u serumu

Po završetku početnog režima doziranja treba pratiti minimalne („trough“) koncentracije teikoplanina u serumu u ravnotežnom stanju kako bi se osiguralo postizanje minimalne („trough“) koncentracije u serumu:

• za većinu Gram-pozitivnih infekcija, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi najmanje 10 mg/L mereno (High Performance Liquid Chromatography HPLC) metodom ili najmanje 15 mg/L mereno metodom fluorescentne imunopolarizacije (Fluorescence Polarization Immunoassay, FPIA)
• za endokarditis i druge teške infekcije, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi 15-30 mg/L mereno HPLC metodom ili 30-40 mg/L mereno FPIA metodom.

Tokom terapije održavanja, minimalne koncentracije teikoplanina u plazmi mogu se određivati najmanje jednom nedeljno kako bi se osigurala njihova stabilnost.

Odrasli i stariji pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega

1mereno FPIA metodom Trajanje lečenja

Odluku o trajanju lečenja treba doneti na osnovu kliničkog odgovora. Za infektivni endokarditis odgovarajućim se obično smatra lečenje u trajanju od najmanje 21 dana. Lečenje ne sme trajati duže od 4 meseca.

Kombinovana terapija

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Dijareja i kolitis izazvani infekcijom bakterijom Clostridium difficile

Preporučena doza je 100-200 mg oralno dva puta na dan tokom 7-14 dana.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim u slučaju oštećenja bubrežne funkcije (videti u nastavku).

Odrasli i stariji pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenta sa oštećenom funkcijom bubrega dozu ne treba prilagođavati do četvrtog dana lečenja, nakon čega doziranje treba prilagoditi kako bi se održala minimalna koncentracija u serumu od najmanje 10 mg/L kada se meri metodom HPLC ili najmanje 15 mg/L kada se meri FIPA metodom.

Nakon četvrtog dana lečenja:

• pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min): dozu održavanja treba prepoloviti, bilo primenom doze svaki drugi dan ili primenom polovine doze jednom dnevno
• pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) i pacijenti na hemodijalizi: dozu treba smanjiti na jednu trećinu uobičajene doze, bilo primenom početne doze svaki treći dan ili primenom trećine doze jednom dnevno

Teikoplanin se ne odstranjuje hemodijalizom.

Pacijenti na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (CAPD)

Nakon jednokratne udarne intravenske doze od 6 mg/kg telesne mase, u prvoj nedelji se primenjuje 20 mg/L u svakoj kesi sa rastvorom za dijalizu, u drugoj nedelji 20 mg/L u svakoj drugoj kesi, a u trećoj nedelji 20 mg/L u kesi za noć.

Pedijatrijska populacija

Preporučene doze jednake su za odrasle i decu stariju od 12 godina.

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca:

Početna doza

Jedna doza od 16 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom prvog dana.

Doza održavanja

Jedna doza od 8 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom jednom dnevno.

Deca (od 2 meseca do 12 godina):

Početna doza:

Jedna doza od 10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski svakih 12 sati; daju se 3 takve doze.

Doza održavanja

Pojedinačna doza od 6-10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski jednom dnevno. Način primene

Teikoplanin treba primeniti intravenskim ili intramuskularnim putem. Intravenska injekcija može se primeniti ili kao bolus injekcija tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta.

Kod novorođenčadi se lek sme primeniti samo putem infuzije.

Kod infekcija Clostridium difficile koje izazivaju dijareju i kolitis, lek treba primenjivati oralno. Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na teikoplanin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Reakcije preosetljivosti

Prilikom primene teikoplanina prijavljene su ozbiljne, po život opasne reakcije preosetljivosti, ponekad sa smrtnim ishodom (npr. anafilaktički šok). Ako se pojavi alergijska reakcija na teikoplanin, terapija se mora odmah prekinuti i moraju se uvesti odgovarajuće hitne mere.

Teikoplanin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na vankomicin jer su moguće ukrštene reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaktički šok sa smrtnim ishodom.

Međutim, „sindrom crvenog čoveka“ u anamnezi koji je u vezi sa primenom vankomicina nije kontraindikacija za terapiju teikoplaninom.

Reakcije na infuziju

U retkim slučajevima (čak i kod prve doze) primećen je sindrom crvenog čoveka (skup simptoma koji uključuju pruritus, urtikariju, eritem, angioneurotski edem, tahikardiju, hipotenziju, dispneju).

Smanjenje brzine ili prekid primene infuzije može dovesti do povlačenja tih reakcija. Reakcije na infuziju mogu se ograničiti ako se dnevna doza ne primenjuje u obliku bolus injekcije nego kao infuzija tokom

30 minuta.

Teške bulozne reakcije

Kod primene teikoplanina prijavljeni su Stevens-Johnsonov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN), po život opasne kožne reakcije koje mogu imati i smrtni ishod. Ako se pojave simptomi ili znaci SJS-a ili TEN-a (npr. progresivni kožni osip često praćen pojavom plikova na koži ili lezijama sluznice), treba odmah prekinuti terapiju teikoplaninom.

Spektar antibakterijskog dejstva

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Racionalna primena teikoplanina treba da uzme u obzir raspon antibakterijskog dejstva, bezbednosni profil i primerenost standardne antibakterijske terapije u terapiji individualnog pacijenta. Na osnovu ovoga se očekuje da će teikoplanin u većini slučajeva biti primenjen za lečenje teških infekcija kod pacijenata kod kojih se standardna antibakterijska aktivnost smatra nedovoljnom.

Udarni režim doziranja

Budući da su podaci o bezbednosti primene ograničeni, pacijente treba pažljivo pratiti kod primene teikoplanina u dozama od 12 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, zbog mogućnosti pojave neželjenih dejstava. Kod primene ovog režima, uz preporučene periodične hematološke analize, treba pratiti i koncentracije kreatinina u krvi.

Teikoplanin se ne sme primenjivati intraventrikularno. Trombocitopenija

Tokom primene teikoplanina prijavljena je pojava trombocitopenije. Preporučuju se periodične hematološke analize tokom trajanja terapije, uključujući kompletnu krvnu sliku.

Nefrotoksičnost

Kod pacijenata na terapiji teikoplaninom prijavljena je pojava renalne insuficijencije (videti odeljak 4.8). Pacijente sa insuficijencijom bubrega i/ili pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivno primaju i druge lekove sa poznatim nefrotoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, kolistin, amfotericin B, ciklosporin i cisplatin) treba pažljivo pratiti, a to praćenje bi trebalo da uključuje i testove slušne funkcije.

Budući da se teikoplanin izlučuje prvenstveno putem bubrega, neophodno je prilagoditi dozu teikoplanina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Ototoksičnost

Kao i kod drugih glikopeptida, i kod pacijenata na terapiji teikoplaninom je prijavljena pojava ototoksičnosti (gluvoća i tinitus) (videti odeljak 4.8). Pacijente kod kojih se tokom terapije teikoplaninom pojave znaci i simptomi slabljenja sluha ili poremećaja unutrašnjeg uha, treba pažljivo proceniti i pratiti, posebno u slučaju dugotrajne terapije i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivno primaju i druge lekove sa poznatim neurotoksičnim/ototoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinska kiselina) treba pažljivo pratiti i proceniti korist terapije teikoplaninom ako dođe do pogoršanja slušne funkcije.

Moraju se preduzeti posebne mere opreza kada se teikoplanin primenjuje kod pacijenata koji zahtevaju istovremenu terapiju ototoksičnim i/ili nefrotoksičnim lekovima pri čijoj se primeni preporučuju redovne hematološke analize, kao i testovi funkcije jetre i bubrega.

Superinfekcija

Kao i kod drugih antibiotika, primena teikoplanina, posebno u dužem vremenskom periodu, može za posledicu imati prekomeran rast neosetljivih mikroorganizama. Ako se za vreme terapije razvije superinfekcija, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski bez natrijuma.

Nisu sprovedene posebne studije interakcija.

Teikoplanin i rastvori aminoglikozida su inkompatibilni pa se ne smeju mešati u injekcijama; međutim, kompatibilni su u tečnosti za dijalizu pa se slobodno mogu koristiti u terapiji peritonitisa povezanoga sa CAPD-om. Potreban je oprez kada se uz teikoplanin istvremeno ili sukcesivno primenjuju drugi lekovi sa poznatim nefrotoksičnim ili ototoksičnim potencijalom. Ovo uključuje aminoglikozide, kolistin, amfotericin B, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinsku kiselinu (videti odeljak 4.4). Međutim, nema dokaza koji bi ukazivali na sinergijsku toksičnost u kombinaciji sa teikoplaninom.

U kliničkim studijama teikoplanin se primenjivao kod velikog broja pacijenata koji su već primali različite lekove, uključujući druge antibiotike, antihipertenzive, anestetike, kardiovaskularne lekove i antidijabetike, bez znakova neželjene interakcije.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija sprovođene su samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Podaci o primeni teikoplanina kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost pri velikim dozama (videti odeljak 5.3): kod pacova je primećena povećana incidenca mrtvorođenosti i neonatalnog mortaliteta. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zato lek Targocid ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko je to neophodno. Ne može se isključiti potencijalan rizik od oštećenja unutrašnjeg uha i bubrega fetusa (videti odeljak 4.4).

Dojenje

Nije poznato da li se teikoplanin izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o izlučivanju teikoplanina u mleko životinja. Odluku o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Targocid mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Targocid za ženu.

Plodnost

Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazala poremećaj plodnosti.

Lek Targocid zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Teikoplanin može izazvati pojavu vrtoglavice i glavobolje, što može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se pojave ova neželjena dejstva ne smeju upravljati vozilima niti rukovati mašinama.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U tabeli u nastavku navedena su sva neželjena dejstva koje su se javila u incidenciji većoj nego kod primene placeba i kod više od jednoga pacijenta. Učestalost neželjenih dejstava definisana je kao:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedene u opadajućem redosledu prema ozbiljnosti.

Kada se primenjuju doze teikoplanina od 12 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, pacijente je potrebno pratititi zbog moguće pojave neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Prijavljeni su slučajevi slučajne primene prevelikih doza kod pedijatrijskih pacijenata. U jednom slučaju je zabeležena agitacija kod novorođenčeta uzrasta 29 dana koje je primilo 400 mg leka intravenski (95 mg/kg).

Terapija

Terapija predoziranja teikoplaninom treba da bude simptomatska.

Teikoplanin se ne uklanja hemodijalizom dok je uklanjanje peritonealnom dijalizom sporo.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; glikopeptidni antibakterijski lekovi

ATC šifra: J01XA02

Mehanizam dejstva

Teikoplanin inhibira rast osetljivih mikroorganizama ometanjem biosinteze ćelijskog zida na mestu različitom od onoga na koje deluju beta-laktami. Sinteza peptidoglikana blokirana je specifičnim vezivanjem za D-alanil-D-alanin rezidue.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na teikoplanin može biti zasnovana na sledećim mehanizmima:

• Modifikacija ciljne strukture: ovaj oblik rezistencije posebno je primećen kod bakterije Enterococcus faecium. Modifikacija se zasniva na zameni funkcije terminalnog D-alanin-D-alanina aminokiselinskog lanca u mureinskom prekursoru sa D-ala-D-laktatom, čime se smanjuje afinitet za vankomicin. Enzimi odgovorni za to su novosintetisani D-laktat dehidrogenaza ili ligaza.
• Smanjena osetljivost ili rezistencija stafilokoka na teikoplanin zasniva se na prekomernoj proizvodnji mureinskih prekursora za koje se teikoplanin vezuje.

Može doći do ukrštene rezistencije između teikoplanina i glikoproteina vankomicina. Brojne enterokoke rezistentne na vankomicin osetljive su na teikoplanin (fenotip van-B).

Granične vrednosti u ispitivanju osetljivosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) prema kriterijumima Evropskog komiteta za ispitivanje osetljivosti bakterija (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST), verzija 7.1 od 10 marta 2017., prikazane su u sledećoj tabeli:

• MIK vrednosti za glikopeptide zavise od primenjene metode i treba ih utvrditi metodom mikrodilucije u bujonu (videti ISO 20776). S. aureus sa MIK vrednostima za vankomicin od 2 mg/mL na granici je distribucije MIK-a za divlji soj, što može umanjiti klinički odgovor.

Granična vrednost rezistencije za S. aureus snižena je na 2 mg/mL kako bi se izbeglo prijavljivanje na glikopeptide intermedijerno osetljivih izolata S. aureus (GISA) jer se ozbiljne infekcije GISA izolatima ne mogu lečiti većim dozama vankomicina ni teikoplanina.

• Izolati sa MIK vrednostima iznad granice osetljivosti vrlo su retki ili još nisu prijavljeni. Testovi identifikacije i antimikrobne osetljivosti svakog takvog izolata moraju se ponoviti i, ako se rezultat potvrdi, izolat poslati u referentnu laboratoriju.

„IE“ znači da nema dovoljno dokaza koji bi ukazivali na to da je određeni lek dobar izbor za lečenje infekcije izazvane određenom vrstom

Može se prijaviti MIK vrednost uz komentar, ali bez popratne kategorizacije u grupe S, I ili R.

Farmakokinetički/farmakodinamički odnos

Antimikrobno dejstvo teikoplanina zavisi od vremena tokom koga je koncentracija leka viša od minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za patogen.

Osetljivost

Prevalencija rezistencije odabranih vrsta može se razlikovati s obzirom na geografsko područje i tokom vremena pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod terapije teških infekcija. Po potrebi treba zatražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da dovodi u pitanje korisnost leka kod barem nekih vrsta infekcija.

Vrste koje su obično osetljive Aerobne Gram-pozitivne bakterije Corynebacterium jeikeium a Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus (uključujući meticilin rezistentne sojeve)

Streptococcus agalactiae

Streptococcus dysgalactiae podvrsta equisimilis a

(streptokoke grupe C i G) Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes Streptokoki iz grupe viridans a b

Anaerobne Gram-pozitivne bakterije Clostridium difficile a Peptostreptococcus spp.a

Vrste kod kojih bi stečena rezistencija mogla biti problem

Aerobne Gram-pozitivne bakterije Enterococcus faecium Staphylococcus epidermidis Staphylococcus haemolyticus Staphylococcus hominis

Prirodno rezistentne bakterije Sve Gram-negativne bakterije Ostale bakterije

Chlamydia spp. Chlamydophila spp. Legionella pneumophila Mycoplasma spp.

• Trenutni podaci nisu bili dostupni u vreme objavljivanja ovih tablica. U bazičnoj literaturi, standardnim izdanjima i preporukama za lečenje pretpostavlja se osetljivost
• Zajednički izraz za heterogenu grupu streptokoknih vrsta. Stopa rezistencije može varirati zavisno od vrste streptokoka

Resorpcija

Teikoplanin se primenjuje parenteralnim putem (intravenski ili intramuskularno). Nakon intramuskularne primene, bioraspoloživost teikoplanina (u poređenju sa intravenskom primenom) gotovo je potpuna (90%). Nakon šest dana intramuskularne primene doze od 200 mg, srednja (SD) maksimalna koncentracija teikoplanina (Cmax) iznosi 12,1 (0,9) mg/L, a postiže se 2 sata nakon primene.

Nakon udarne doze od 6 mg/kg primenjene intravenski svakih 12 sati tokom prvih 3 do 5 doza, vrednosti Cmax kreću se u rasponu od 60 do 70 mg/L, a vrednosti Ctrough su obično iznad 10 mg/L. Nakon intravenske udarne doze od 12 mg/kg primenjene svakih 12 sati tokom prve 3 doze, srednje vrednosti Cmax procenjuju se na približno 100 mg/L, a Ctrough na približno 20 mg/L.

Nakon doze održavanja od 6 mg/kg primenjene jednom dnevno, vrednost Cmax iznosi približno 70 mg/L, a Ctrough približno 15 mg/L. Nakon doze održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, vrednosti Ctrough kreću se u rasponu od 18 do 30 mg/L.

Kada se primjenjuje oralno, teikoplanin se ne resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Kada je jednokratna doza od 250 ili 500 mg primenjena oralno kod zdravih ispitanika, teikoplanin nije pronađen u serumu niti mokraći, nego samo u fecesu (otprilike 45% primenjene doze) u nepromenjenom obliku.

Distribucija

Vezivanje za proteine u humanom serumu kreće se u rasponu od 87,6 do 90,8%, bez varijacija funkcije koncentracija teikoplanina. Teikoplanin se u serumu uglavnom vezuje za humani albumin. Teikoplanin se ne distribuira u crvene krvne ćelije.

Volumen distribucije u stanju dinamičke ravnoteže (Vss) kreće se u rasponu od 0,7 do 1,4 mL/kg. Najviše vrednosti Vss primećene su u nedavnim ispitivanjima gde je period prikupljanja uzoraka bio duži od 8 dana.

Teikoplanin se distribuira uglavnom u pluća, miokard i koštana tkiva, pri čemu su odnosi tkivo/serum veći od 1. U eksudatima plikova, sinovijalnoj tečnosti i peritonealnoj tečnosti odnosi tkivo/serum kretali su se u rasponu od 0,5 do 1. Eliminacija teikoplanina iz peritonealne tečnosti odvija se istom brzinom kao i eliminacija iz seruma. U pleuralnoj tečnosti i potkožnom masnom tkivu odnosi tkivo/serum iznosili su između 0,2 i 0,5. Teikoplanin ne prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Teikoplanin u nepromenjenom obliku glavni je molekul pronađen u plazmi i mokraći, što ukazuje na minimalan metabolizam. Dva metabolita verovatno nastaju hidroksilacijom, a predstavljaju 2-3% primenjene doze.

Eliminacija

Teikoplanin se u nepromenjenom obliku uglavnom izlučuje mokraćom (80% unutar 16 dana) dok je 2,7% primenjene doze pronađeno u fecesu (putem izlučivanja kroz žuč) unutar 8 dana nakon primene.

Poluvreme eliminacije teikoplanina varira od 100 do 170 sati u najnovijim ispitivanjima u kojima su uzorci krvi prikupljani tokom približno 8 do 35 dana.

Ukupan klirens teikoplanina je nizak i kreće se u rasponu od 10 do 14 mL/h/kg, a bubrežni klirens iznosi 8-12 mL/h/kg, što ukazuje na to da se teikoplanin uglavnom izlučuje bubrežnim mehanizmima.

Linearnost

Teikoplanin je pokazao linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 2 do 25 mg/kg. Posebne populacije

• Oštećenje bubrežne funkcije:

Budući da se teikoplanin izlučuje putem bubrega, eliminacija teikoplanina se smanjuje sa stepenom oštećenja bubrežne funkcije. Ukupan klirens i bubrežni klirens teikoplanina zavise od klirensa kreatinina.

• Stariji pacijenti:

U starijoj populaciji se farmakokinetika teikoplanina ne menja, osim u slučaju oštećenja bubrežne funkcije.

• Pedijatrijska populacija:

Primećen je veći ukupan klirens (15,8 mL/h/kg za novorođenčad, 14,8 mL/h/kg za srednji uzrast od

8 godina) i kraće poluvreme eliminacije (40 sati za novorođenčad, 58 sati za osmogodišnjake) u odnosu na odrasle pacijente.

Nakon ponovljene parenteralne primene kod pacova i pasa, primećeno je dejstvo na bubrege, koje je bilo zavisno od doze i reverzibilno. Studije kojima se ispitivao potencijal izazivanja ototoksičnosti kod zamoraca ukazale su na mogućnost blagog oštećenja kohlearne i vestibularne funkcije, ali bez morfoloških oštećenja. Supkutana primena teikoplanina u dozama do 40 mg/kg na dan nije uticala na plodnost mužjaka ni ženki pacova. U studijama embriofetalnog razvoja nisu primećene malformacije nakon supkutane primene doza do 200 mg/kg na dan kod pacova i intramuskularne primene doza do 15 mg/kg na dan kod kunića. Međutim, kod pacova je došlo do povećane incidencije mrtvookoćenih fetusa pri dozama od 100 mg/kg na dan i više i do neonatalne smrtnosti pri dozama od 200 mg/kg na dan. Isti učinak nije prijavljen kod doze od 50 mg/kg na dan. Perinatalna i postnatalna studija kod pacova nije pokazala dejstvo na plodnost generacije F1 niti na preživljavanje i razvoj generacije F2 nakon supkutane primene doza do 40 mg/kg na dan.

Teikoplanin nije pokazao nikakav potencijal izazivanja antigenosti (kod miševa, zamoraca ili kunića), genotoksičnosti ni lokalne iritacije.

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju natrijum-hlorid

natrijum-hidroksid (za prilagđavanje pH)

Rastvarač

voda za injekcije

Rastvori teikoplanina i aminoglikozida nisu kompatibilni ukoliko se mešaju direktno i zato ih ne treba mešati pre injiciranja.

Ako se teikoplanin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim antibioticima, mora se primeniti odvojeno. Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka:

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je hemijska i fizička stabilnost, leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi 2-8 C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 200 mg/3 mL:

Unutrašnje pakovanje je:

za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 10 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 400 mg/3 mL:

Unutrašnje pakovanje je:

za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 22 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Lek je namenjen samo za jednokratnu primenu.

Priprema rekonstituisanog rastvora:

• Polako prebaciti celokupan sadržaj rastvarača u bočicu sa praškom.
• Bočicu zatim lagano obrtati između dlanova dok se prašak kompletno ne rastvori. Ukoliko rastvor zapeni, ostaviti bočicu da odstoji približno 15 minuta. Treba primeniti samo bistri i žućkasti rastvori.

Rekonstituisani rastvor sadržaće 200 mg teikoplanina u 3,0 mL i 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.

Rekonstituisani rastvor se može injicirati direktno ili se alternativno može razblažiti ili se može primeniti oralno.

Priprema razblaženog rastvora pre primene u obliku infuzije:

Lek Targocid se može primeniti u sledećim infuzionim rastvorima:

• rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);
• Ringer-ov rastvor,
• Ringer-laktat rastvor,
• 5% rastvor glukoze za injekcije
• 10% rastvor glukoze za injekcije
• rasvor 0,18% natrijum-hlorida i 4% glukoze
• rasvor 0,45% natrijum-hlorida i 5% glukoze;
• rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 1,36% ili 3,86% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Targocid sadrži aktivnu supstancu teikoplanin. Pripada grupi lekova koja se naziva antibakterijski lekovi (antibiotici) koji deluje tako što uništava bakterije koje uzrokuju infekcije u organizmu.

Lek Targocid se primenjuje kod odraslih i dece (uključujući novorođenčad) za lečenje bakterijskih infekcija:

• kože i tkiva ispod kože – ponekad se nazivaju „infekcijama mekog tkiva“
• zglobova i kostiju
• pluća
• urinarnog (mokraćnog) sistema
• srca – ponekad se naziva „endokarditis“
• trbušnog zida - peritonitis
• krvi, kada ih je izazvalo neko od gore navedenih zdravstvenih stanja

Lek Targocid se može koristiti za lečenje nekih infekcija koje uzrokuju bakterije „Clostridium difficile“ u crevima. U tom se slučaju rastvor se uzima oralno.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na teikoplanin ili na bilo koju od pomoćnnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Targocid:

• ako ste alergični na antibiotik koji se zove „vankomicin“
• ako imate crvenilo gornjeg dela tela (sindrom crvenog čoveka)
• ako imate smanjen broj krvnih pločica (trombocitopeniju)
• ako imate problema sa bubrezima
• ako uzimate druge lekove koji mogu uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima

Možda ćete obavljati redovne analize kako bi se proverila krvna slika i utvrdilo rade li Vam bubrezi i jetra pravilno (videti „Drugi lekovi i lek Targocid“)

Ako se nešto od prethodno navedenoga odnosi na Vas (ili niste sigurni), obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego što primite lek Targocid.

Laboratorijske analize

Možda ćete tokom lečenja obavljati analize kojima se kontroliše rad bubrega i/ili sluh. Verovatnoća za to je veća:

• ako Vaše lečenje bude dugotrajno
• ako imate problema sa bubrezima
• ako uzimate ili biste mogli uzeti druge lekove koji utiču na nervni sistem, bubrege ili sluh

Kod pacijenata koji primaju Targocid tokom dužeg vremenskog perioda može doći do pojačanog rasta bakterija na koje antibiotik ne deluje – Vaš lekar će to proveriti.

Drugi lekovi i lek Targocid

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Naime, lek Targocid može uticati na delovanje nekih drugih lekova. Isto tako, neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Targocid.

Posebno obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate neke od sledećih lekove:

• aminoglikozide, jer se oni ne smeju mešati sa lekom Targocid u istoj injekciji. Oni takođe mogu uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima.
• amfotericin B – lek za lečenje gljivičnih infekcija koji može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima
• ciklosporin – lek koji utiče na imunski sistem i može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima
• cisplatin – lek koji se koristi za lečenje zloćudnih tumora, a može uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima
• tablete za izbacivanje tečnosti (kao što je furosemid) – zovu se i „diuretici“, a mogu uzrokovati probleme sa sluhom i/ili bubrezima

Ako se nešto od prethodno navedenoga odnosi na Vas (ili niste sigurni) obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri pre nego primite Targocid.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Oni će odlučiti da li možete da primite ovaj lek tokom trudnoće. Može postojati rizik od oštećenja unutrašnjeg uha i bubrega fetusa (ploda).

Dojenje

Pre nego primite ovaj lek, obavestite lekara ako dojite. Lekar će odlučiti da li možete da nastavite sa dojenjem dok primate lek Targocid.

Plodnost

Ispitivanja reprodukcije kod životinja nisu ukazala na probleme sa plodnošću.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojava neželjenih dejstava poput vrtoglavice i glavobolje, su mogući tokom terapije lekom Targocid. Ukoliko se ovi simptomi ispolje kod Vas, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Targocid sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski bez natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je

Odrasli i deca (12 godina i starija) koji nemaju problema sa bubrezima Infekcije kože i mekog tkiva, pluća i mokraćnog sistema

• Početna doza (tokom prve tri doze): 6 mg po svakom kilogramu telesne mase, primenjeno svakih 12 sati injekcijom u venu ili mišić
• Doza održavanja: 6 mg po svakom kilogramu telesne mase, primenjeno jedanput na dan injekcijom u venu ili mišić

Infekcije kostiju i zglobova, kao i infekcije srca

• Početna doza (tokom prvih tri do pet doza): 12 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno svakih 12 sati injekcijom u venu ili mišić
• Doza održavanja: 12 mg po kilogramu telesne mase, primenjeno jedanput na dan injekcijom u venu ili mišić

Infekcija koju uzrokuje bakterija Clostridium difficile

Preporučena doza je 100 do 200 mg oralno, dva puta na dan tokom 7 do 14 dana.

Odrasli i stariji pacijenti sa problemima bubrega (oštećenje funkcije bubrega)

Ako imate problema sa bubrezima, obično je potrebno smanjenje doze nakon četvrtog dana lečenja:

• osobe sa blagim i umerenim ošećenjem funkcije bubrega – doza održavanja će se davati svaki drugi dan ili će se polovina doze održavanja davati jedanput na dan
• osobe sa teškim ošećenjem funkcije bubrega ili osobe na hemodijalizi – doza održavanja će se davati svaki treći dan ili će se trećina doze održavanja davati jedanput na dan

Peritonitis kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi

Početna doza iznosi 6 mg po kilogramu telesne mase, a primenjuje se kao jednokratna injekcija u venu, nakon čega sledi:

• prve nedelje: 20 mg/L u svakoj kesici za dijalizu
• druge nedelje: 20 mg/L u svakoj drugoj kesici za dijalizu
• treće nedelje: 20 mg/L u kesici za noć

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca

Početna doza (prvog dana): 16 mg po svakom kilogramu telesne mase u obliku infuzije kapanjem u venu

• Doza održavanja: 8 mg po svakom kilogramu telesne mase jedanput na dan u obliku infuzije kapanjem u venu

Deca (od 2 meseca do 12 godina)

• Početna doza (prve tri doze): 10 mg po svakom kilogramu telesne mase svakih 12 sati injekcijom u venu
• Doza održavanja: 6-10 mg po svakom kilogramu telesne mase jedanput na dan injekcijom u venu

Kako se lek Targocid primenjuje

Ovaj lek će Vam obično davati lekar ili medicinska sestra.

• Primeniće se injekcijom u venu (intravenska primena) ili mišić (intramuskularna primena).
• Takođe se može primeniti u obliku infuzije kapanjem u venu.

Kod novorođenčadi i odojčad uzrasta do 2 meseca sme se primenjivati samo infuzija. Za lečenje određenih infekcija rastvor se može uzeti kroz usta (oralna primena).

Ako ste primili više leka Targocid nego što treba

Malo je verovatno da će Vam lekar ili medicinska sestra dati više leka nego što je potrebno. Međutim, ako mislite da ste primili više injekcija/infuzije leka Targocid ili se osećate uznemireno, odmah se obratite svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primite lek Targocid

Malo je verovatno da će se ovo desiti jer će Vam lek davati za to obučeno medicinsko osoblje.

Ako imate dodatnih pitanja o primni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah prekinite lečenje i obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od u nastavku navedenih neželjenih dejstava – možda će Vam biti potrebno hitno lečenje:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Iznenadna, po život opasna alergijska reakcija – znaci mogu uključivati: otežano disanje ili zviždanje pri disanju, oticanje, osip, svrab, povišenu telesnu temperaturu, jezu

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• crvenilo gornjeg dela tela

Nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• plikovi na koži, ustima, očima ili polnim organima – to mogu biti znaci stanja koja se zovu „toksična epidermalna nekroliza“ ili „Stevens-Johnsonov sindrom“ili reakcija na lek praćena eozinofilijom i opštim simptomima (DRESS). Ovi simptomi u početku podsećaju na grip, a zatim se javlja osip na licu praćen visokom temperaturom, groznicom, povećanjem vrednosti enzima jetre u krvi, praćen povećanjem jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila) u krvi i uvećanjem limfnih čvorova.

Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite neku od prethodno navedenih neželjenih dejstava.

Odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava – možda će Vam biti potrebno hitno lečenje:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• oticanje i ugrušci u veni
• otežano disanje ili suženje disajnih puteva (bronhospazam)
• veći broj infekcija nego inače – to mogu biti znakovi smanjenog broja krvnih ćelija

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• nedostatak belih krvnih ćelija (agranulocitoza)– znaci mogu uključivati: povećanu telesnu temperaturu, tešku groznicu, bolove u grlu ili ranice u ustima
• problemi sa bubrezima ili promene u radu bubrega - vidi se iz rezultata analiza
• epileptički napadi

Odmah obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako primetite neko od prethodno navedenih neželjenih dejstava.

Druga neželjena dejstva

Obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ako primetite neku od sledećih neželjenih dejstava:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osip, crvenilo, svrab
• bol
• povišena telesna temperatura

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj krvnih pločica
• povišene vrednosti enzima jetre u krvi
• povišene vrednosti kreatinina u krvi (kontrola funkcije bubrega)
• gubitak sluha, zvonjava u ušima ili osećaj da se pomerate Vi ili predmeti oko Vas
• mučnina ili povraćanje, proliv
• vrtoglavica ili glavobolja

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija (apsces)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• tegobe na mestu primene injekcije – poput crvenila kože, bola ili oticanja Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Targocid posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon oznake „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je fizička i hemijska stabilnost leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi 2-8 C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je teikoplanin.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 200 mg/3 mL:

Jedna bočica sadrži 200 mg teikoplanina, što odgovara najmanje 200000 i.j. Nakon rekonstitucije, rastvor će sadržati 200 mg teikoplanina u 3,0 mL.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 400 mg/3 mL:

Jedna bočica sadrži 400 mg teikoplanina, što odgovara najmanje 400000 i.j. Nakon rekonstitucije, rastvor će sadržati 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.

Pomoćne supstance su:

prašak: natrijum-hlorid i natrijum-hidroksid rastvarač: voda za injekcije.

Kako izgleda lek Targocid i sadržaj pakovanja

• Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 200 mg/3 mL:
• Unutrašnje pakovanje je:
• za prašak bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 10 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.
• za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije.
• ​
• Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.
• ​
• Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 400 mg/3 mL:
• Unutrašnje pakovanje je:
• za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 22 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.
• za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije.
• ​
• Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

SANOFI-AVENTIS D.O.O. BEOGRAD

Španskih boraca 3/VI, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

SANOFI S.P.A.

ViaValcanello 4, Anagni (FR), Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 1 x (200 mg) + 1 x (3 mL)rastvarača: 515-01-01319-19-001 od 25.10.2019.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 1 x (400 mg) + 1 x (3 mL) rastvarača: 515-01-01321-19-001 od 25.10.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Targocid je indikovan kod odraslih osoba i dece od rođenja, za parenteralnu terapiju sledećih infekcija (videti delove Doziranje i način primene, Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka):

• komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva
• infekcija kostiju i zglobova
• bolničke pneumonije
• vanbolničke pneumonije
• komplikovanih infekcija urinarnog trakta
• infektivnog endokarditisa
• peritonitisa povezanog sa kontinuiranom ambulantnom peritonealnom dijalizom (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis CAPD)
• bakterijemije koja se javlja udružena sa bilo kojom od prethodno navedenih indikacija

Lek Targocid je takođe indikovan kao alternativna terapija peroralnoj terapiji za lečenje dijareje i kolitisa izazvanih infekcijom bakterijom Clostridium difficile.

Kada je prikladno, teikoplanin treba primenjivati u kombinaciji s drugim antibioticima. Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Dozu i trajanje lečenja treba prilagoditi prema vrsti i težini infekcije, kliničkom odgovoru pacijenta, kao i prema starosti, funkciji bubrega i drugim faktorima vezanima za pacijenta.

Merenje koncentracija u serumu

Po završetku početnog režima doziranja treba pratiti minimalne („trough“) koncentracije teikoplanina u serumu u ravnotežnom stanju kako bi se osiguralo postizanje minimalne („trough“) koncentracije u serumu:

• za većinu Gram-pozitivnih infekcija, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi najmanje 10 mg/L mereno (High Performance Liquid Chromatography HPLC) metodom ili najmanje 15 mg/L mereno metodom fluorescentne imunopolarizacije (Fluorescence Polarization Immunoassay, FPIA)
• za endokarditis i druge teške infekcije, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi 15-30 mg/L mereno HPLC metodom ili 30-40 mg/L mereno FPIA metodom.

Tokom terapije održavanja, minimalne koncentracije teikoplanina u plazmi mogu se određivati najmanje jednom nedeljno kako bi se osigurala njihova stabilnost.

Odrasli i stariji pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega

1mereno FPIA metodom Trajanje lečenja

Odluku o trajanju lečenja treba doneti na osnovu kliničkog odgovora. Za infektivni endokarditis odgovarajućim se obično smatra lečenje u trajanju od najmanje 21 dana. Lečenje ne sme trajati duže od 4 meseca.

Kombinovana terapija

Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.

Dijareja i kolitis izazvani infekcijom bakterijom Clostridium difficile

Preporučena doza je 100-200 mg oralno dva puta na dan tokom 7-14 dana.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu, osim u slučaju oštećenja bubrežne funkcije (videti u nastavku).

Odrasli i stariji pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenta sa oštećenom funkcijom bubrega dozu ne treba prilagođavati do četvrtog dana lečenja, nakon čega doziranje treba prilagoditi kako bi se održala minimalna koncentracija u serumu od najmanje 10 mg/L kada se meri metodom HPLC ili najmanje 15 mg/L kada se meri FIPA metodom.

Nakon četvrtog dana lečenja:

• pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min): dozu održavanja treba prepoloviti, bilo primenom doze svaki drugi dan ili primenom polovine doze jednom dnevno
• pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) i pacijenti na hemodijalizi: dozu treba smanjiti na jednu trećinu uobičajene doze, bilo primenom početne doze svaki treći dan ili primenom trećine doze jednom dnevno

Teikoplanin se ne odstranjuje hemodijalizom.

Pacijenti na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (CAPD)

Nakon jednokratne udarne intravenske doze od 6 mg/kg telesne mase, u prvoj nedelji se primenjuje 20 mg/L u svakoj kesi sa rastvorom za dijalizu, u drugoj nedelji 20 mg/L u svakoj drugoj kesi, a u trećoj nedelji 20 mg/L u kesi za noć.

Pedijatrijska populacija

Preporučene doze jednake su za odrasle i decu stariju od 12 godina.

Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca:

Početna doza

Jedna doza od 16 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom prvog dana.

Doza održavanja

Jedna doza od 8 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom jednom dnevno.

Deca (od 2 meseca do 12 godina):

Početna doza:

Jedna doza od 10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski svakih 12 sati; daju se 3 takve doze.

Doza održavanja

Pojedinačna doza od 6-10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski jednom dnevno. Način primene

Teikoplanin treba primeniti intravenskim ili intramuskularnim putem. Intravenska injekcija može se primeniti ili kao bolus injekcija tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta.

Kod novorođenčadi se lek sme primeniti samo putem infuzije.

Kod infekcija Clostridium difficile koje izazivaju dijareju i kolitis, lek treba primenjivati oralno.

Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju natrijum-hlorid

natrijum-hidroksid (za prilagđavanje pH)

Rastvarač

voda za injekcije

Inkompatibilnost

Rastvori teikoplanina i aminoglikozida nisu kompatibilni ukoliko se mešaju direktno i zato ih ne treba mešati pre injiciranja.

Ako se teikoplanin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim antibioticima, mora se primeniti odvojeno.

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka:

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Nakon rekonstitucije, dokazana je hemijska i fizička stabilnost, leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi 2-8 C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 200 mg/3 mL: Unutrašnje pakovanje je:

za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 10 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Targocid, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 400 mg/3 mL:

Unutrašnje pakovanje je:

za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 22 mL, zatvorena gumenim zatvaračem od brombutil gume, zapečaćena aluminijumskim prstenom i flip-off plastičnim poklopcem.

za rastvarač: ampula od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), koja sadrži 3 mL vode za injekcije.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek je namenjen samo za jednokratnu primenu. Priprema rekonstituisanog rastvora:

• Polako prebaciti celokupan sadržaj rastvarača u bočicu sa praškom.
• Bočicu zatim lagano obrtati između dlanova dok se prašak kompletno ne rastvori. Ukoliko rastvor zapeni, ostaviti bočicu da odstoji približno 15 minuta. Treba primeniti samo bistri i žućkasti rastvori.

Rekonstituisani rastvor sadržaće 200 mg teikoplanina u 3,0 mL i 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.

Rekonstituisani rastvor se može injicirati direktno ili se alternativno može razblažiti ili se može primeniti oralno.

Priprema razblaženog rastvora pre primene u obliku infuzije:

Lek Targocid se može primeniti u sledećim infuzionim rastvorima:

• rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);
• Ringer-ov rastvor,
• Ringer-laktat rastvor,
• 5% rastvor glukoze za injekcije
• 10% rastvor glukoze za injekcije
• rasvor 0,18% natrijum-hlorida i 4% glukoze
• rasvor 0,45% natrijum-hlorida i 5% glukoze;
• rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 1,36% ili 3,86% glukoze.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.