Tensec® plus 5mg+12.5mg film tableta

Esencijalna hipertenzija.

Fiksna kombinacija leka Tensec plus je indikovana u lečenju pacijenata kod kojih se krvni pritisak ne može, na adekvatan način, kontrolisati monoterapijom bisoprolola ili hidrohlortiazida.

Lek Tensec plus se primenjuje kod odraslih.

Doziranje

Fiksna dozna kombinacija leka Tensec plus se može primeniti kod pacijenata kod kojih se kontrola krvnog pritiska ne može postići primenom samo bisoprolola ili hidrohlortiazida.

Preporučuje se individualna titracija doze svakom komponentom leka ponaosob. Ako je klinički opravdano, može se uzeti u obzir direktno prelaženje sa monoterapije na fiksnu kombinaciju.

Uobičajena doza je 5 mg bisoprolola i 12, 5 mg hidrohlortiazida jednom dnevno (1 tableta leka Tensec plus ujutru).

Ako snižavanje krvnog pritiska nije adekvatno, doza se može povećati na 10 mg bisoprolola i 25 mg hidrohlortiazida jednom dnevno (2 tablete leka Tensec plus).

Oštećena funkcija bubrega ili jetre

U slučaju insuficijencije jetre ili bubrega, eliminacija hidrohlortiazidne komponente leka Tensec plus je smanjena. Ako je neophodna primena leka, poželjno je smanjiti dozu leka.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Deca i adolescenti

Bisoprolol/hidrohlortiazid ne treba primenjivati kod dece, s obzirom da nema iskustva o primeni ovog leka u pedijatrijskoj populaciji.

Način i dužina primene leka

Za oralnu primenu.

Lek Tensec plus treba uzimati ujutro, tokom ili posle doručka. Tabletu treba progutati celu sa malo tečnosti. Tableta se ne sme žvakati.

Dužina primene leka nije vremenski ograničena i zavisi od vrste i težine oboljenja.

Preporučuje se postepeno ukidanje bisoprolola, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca, s obzirom da nagli prekid terapije može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta (videti odeljak 4.4).

• poznata hipersenzitivnost na bisoprolol, hidrohlortiazid ili druge tiazide, sulfonamide ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.
• akutna srčana insuficijencija ili tokom faze dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva i.v. primenu inotropne terapije
• kardiogeni šok
• AV blok II ili III stepena (bez pejsmejkera)
• sindrom bolesnog sinusnog čvora (sick-sinus sindrom)
• SA blok
• simptomatska bradikardija sa srčanom frekvencom <60/min pre započinjanja terapije
• izražena hipotenzija (sistolni pritisak niži od 90 mmHg)
• teška bronhijalna astma
• teški oblici periferne vaskularne bolesti ili Reynaud-ov sindrom
• nelečeni feohromocitom (videti odeljak 4.4)
• hipokalemija rezistentna na terapiju
• teška hiponatrijemija
• hiperkalcemija
• teška bubrežna insuficijencija sa oligurijom ili anurijom (klirens kreatinina <30 mL/min i/ili serumski kreatinin > 1,8 mg/100 mL)
• akutni glomerulonefritis
• teško oštećenje fukcije jetre, uključujući hepatičku prekomu i komu
• metabolička acidoza
• giht
• dojenje (videti odeljak 4.6)

Terapiju ovim lekom ne treba naglo prekidati, već se mora postepeno prekidati u trajanju od nekoliko dana (rebound efekat). Ovo se posebno odnosi na pacijenate sa koronarnim oboljenjem srca, s obzirom na to da može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

U sledećim stanjima je potrebno posebno praćenje zdravstvenog stanja pacijenta:

• srčana insuficijencija kao prateća bolest (videti odeljak 4.3)
• dijabetes melitus sa velikim kolebanjima vrednosti glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani
• stroga dijeta
• AV blok I stepena
• Prinzmetalova angina pectoris
• teška koronarna bolest ili skleroza cerebralnih krvnih sudova
• okluzivna bolest perifernih arterija (pojačani simptomi mogu da se jave naročito na početku terapije)
• hipovolemija
• disfunkcija jetre (videti odeljak 4.3)

Kao i kod drugih beta-blokatora, bisoprolol može povećati osetljivost prema alergenima i težinu anafilaktičke reakcije. Ovo se takođe mora uzeti u obzir u toku procesa desenzibilizacije. Terapija epinefrinom ne daje uvek očekivane terapijske efekte.

Pacijenti sa psorijazom ili sa anamnestičkim podatkom o ranijoj psorijazi trebalo bi da uzimaju beta- blokatore (npr. bisoprolol) samo nakon pažljive procene koristi i rizika.

Terapija beta-blokatorima (npr. bisoprolol) može maskirati simptome tireotoksikoze.

Kod pacijenata sa feohromocitomom, bisoprolol se ne sme primenjivati dok se ne sprovede blokada α- receptora.

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji se uvode u opštu anesteziju, beta-blokatori smanjuju učestalost aritmija i ishemiju miokarda u toku indukcije anestezije, intubacije, kao i postoperativno. Danas se preporučuje da se primena beta-blokatora održava perioperativno. Anesteziolog mora da bude obavešten o terapiji beta-blokatorima, jer postoji mogućnost interakcije sa drugim lekovima, što može dovesti do bradiaritmije, smanjenja refleksne tahikardije i smanjenja refleksne sposobnosti kompenzacije izgubljene krvi. Ako se smatra da je prekid terapije beta-blokatorima pre operacije neophodan, dozu treba smanjivati postepeno do potpune obustave otprilike 48 sati pre anestezije (videti odeljak 4.5).

Iako kardioselektivni beta-1 blokatori imaju neznatan efekat na funkciju pluća, kao i sa svim beta blokatorima njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću disajnih puteva, osim ako postoje opravdani klinički razlozi za njihovu primenu. Kada postoje takvi razlozi bisoprolol/hidrohlortiazid može da se primeni uz oprez. Kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću pluća terapiju treba započeti nanjižom mogućom dozom bisoprolola i pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave novih simptoma (dispnea, intolerancija na napor, kašalj).

U slučaju bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koje mogu dati simptome, potrebno je istovremeno sa bisoprololom/hidrohlortiazidom primeniti i bronhodilatatore. Povremeno, kod pacijenata sa astmom može se povećati otpor u disajnim putevima, zbog čega je potrebno povećati dozu β2- simpatomimetika.

Lek Tensec plus je kontaindikovan kod pacijenata sa teškom bronhijalnom astmom (videti odeljak 4.3).

Fotosenzitivne reakcije na tiazidne diuretike mogu da se pojave. U slučaju da je terapija neophodna, savetuje se zaštita delova tela koji su izloženi suncu ili veštačkim UV zracima. Ako se tokom terapije jave teške fotosenzitivne reakcije, preporučuje se prekid terapije.

Hidrohlorotiazid, sulfonamid, može uzrokovati idiosinkratsku reakciju koja može dovesti do akutne tranzitorne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi su iznenadno smanjenje oštrine vida ili bol u oku, koji obično počinju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon prve primena leka. Nelečen akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prekid terapije hidrohlorotiazida što je pre moguće. Momentalno lečenje lekovima ili hirurško lečenje bi trebalo uzeti u obzir ako intraokularni pritisak ostane nekontrolisan. Faktori rizika za nastanak akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da budu prethodna alergija na sulfonamide ili penicillin.

Disbalans elektrolita i tečnosti

Kao posledica prisutne hidrohlortiazidne komponente dugotrajna terapija može dovesti do disbalansa elektrolita i tečnosti, naročito do hipokalemije i hiponatrijemije, kao i do hipomagnezijemije,

hipohloremije i hiperkalcemije. Hipokalemija pogoduje razvoju teških aritmija, a u nekim slučajevima i letalanu torsades de pointes.

Kao rezultat disbalansa tečnosti i elektrolita može doći do pogoršanja metaboličke alkaloze.

Tokom dugotrajne terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom potrebno je redovno pratiti vrednosti serumskih elektrolita (posebno kalijuma, natrijuma i kalcijuma), kreatinina i uree, lipida u serumu (holesterola i triglicerida), mokraćne kiseline i šećera u krvi.

Kod pacijenata sa hiperurikemijom je povećan rizik od dobijanja gihta. Prijavljeni su slučajevi akutnog holecistitisa kod pacijenata sa holelitijazom.

Tokom dugotrajne terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom potrebno je da pacijenti vode računa o tome da unose dovoljne količine tečnosti.

Aktivni sportisti moraju da imaju u vidu da ovaj lek sadrži supstancu koja može dati pozitivnu reakciju na doping testu.

Nemelanomski karcinom kože

Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Ne preporučuje se istovremena primena sa:

Litijum: bisoprolol/hidrohlortiazid može pojačati kardiotoksične i neurotoksične efekte litijuma tako što smanjuje izlučivanje litijuma.

Kalcijumskim antagonistima tipa verapamila i diltiazema: negativan efekat na kontraktilnost miokarda i AV sprovođenje. Intravenska primena kalcijumskih antagonista tipa verapamila kod pacijenata na terapiji beta- blokatorima može dovesti do teške hipotenzije i AV bloka.

Antihipertenzivima sa centralnim delovanjem kao što je npr. klonidin i ostali (npr. metildopa, moksonidin, rilmenidin): istovremena terapija sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom može dovesti do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjena srčana frekvencija i minutni volumen, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, naročito pre prekida terapije beta-blokatorima, povećava rizik od pojave "rebound" hipertenzije.

Kombinacije koje treba primenjivati sa oprezom:

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina (npr. felodipin, amlodipin): istovremena terapija može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni mogućnost pogoršanja funkcije komore kao pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Kombinovana terapija sa drugim antihipertenzivima ili lekovima koji mogu izazvati efekat smanjenja krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini): pojačavanje antihipertenzivnog efekta.

ACE inhibitori (npr. kaptopril, enalapril), antagonisti angiotenzin II receptora: tokom započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora), postoji rizik od značajnog pada krvnog pritiska i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata sa prethodnom deplecijom natrijuma, a posebno kod pacijenata sa stenozom renalne arterije.

Ako je prethodna antihipertenzivna terapija diureticima uzrokovala depleciju natrijuma, potrebno je ukinuti diuretike pre započinjanja terapije ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) ili terapiju ACE inhibitorima (ili antagonistima angiotenzin II receptora) započeti sa manjim dozama.

Antiaritmici I grupe (npr. hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): može biti produženo vreme AV sprovođenja i pojačani negativni inotropni efekti.

Antiaritmici III grupe (npr.amjodaron): mogu biti pojačani efekti na vreme AV sprovođenja.

Antiaritmici koji mogu izazvati torsades de pointes: antiaritmici IA grupe (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid) i antiaritmici III grupe (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid). Hipokalemija može doprineti pojavi torsades de pointes.

Lekovi koji nisu antiaritmici, a mogu indukovati torsade de pointes: astemizol, eritromicin i.v., halofantrin, pentamidin, sparfloksacin, terfenadin i vinkamin. Hipokalemija može doprineti pojavi torsades de pointes.

Parasimpatikomimetici: kombinovana terapija može dovesti do produženja vremena AV sprovođenja i rizika od bradikardije.

Lokalna primena beta-blokatora (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu pojačati sistemske efekte bisoprolola.

Insulin i oralni antidijabetici: pojačani efekti na smanjenje glukoze u krvi. Blokada beta-adrenoreceptora može maskirati znake hipoglikemije.

Anestetici: slabljenje efekta refleksne tahikardije i povećanje rizika od hipotenzija (videti odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: smanjenje srčane frekvence, produženo vreme AV sprovođenja. Ako se tokom terapije bisoprololom/hidrohlortiazidom jave hipokalemija i/ili hipomagnezijemija, miokard može biti osetljiviji na kardiotonične glikozide, a kao rezultat toga mogu se intenzivirati njihovi efekti i neželjena dejstva.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje efikasnost bisoprolola u snižavanju krvnog pritiska. Kod uzimanja salicilata u velikim dozama može da bude pojačano toksično dejstvo salicilata na centralni nervni sistem. Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova kod pacijenata kod kojih se javi hipovolemija može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije.

Beta-agonisti (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može smanjiti efekte oba leka. Kada se primenjuju kod alergijskih reakcija, mogu biti potrebne veće doze adrenalina.

Simpatomimetici, agonisti alfa- i beta-receptora (npr. adrenalin, noradrenalin): U kombinaciji sa bisprololom, ove supstance mogu demskirati vazokonstriktorno dejstvo na alfa receptorima uz mogući porast krvnog pritiska i pogoršanje intermitentnih klaudikacija. Ovakve interakcije su češće kod neselektivnih beta- blokatora.

Lekovi koji povećavaju izlučivanje kalijuma (npr. kortikosteroidi, ACTH, karbenoksolon, amfotericin B, furosemid ili laksativi): istovremena primena može dovesti do povećanog gubitka kalijuma.

Metildopa: u izolovanim slučajevima prijavljena je hemoliza kao rezultat stvaranja antitela na hidrohlortiazid.

Efekat lekova koji smanjuju vrednosti mokraćne kiseline može biti smanjen pri istovremenoj primeni sa bisoprololom/hidrohlortiazidom. Kod istovremene primene alopurinola i tiazidnih diuretika opisane su teške reakcije preosetljivosti posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

Holestiramin, holestipol: smanjenje resorpcije hidrohlortiazidne komponente u leku Tensec plus. Dejstvo antikoagulantne terapije može biti oslabljeno.

U slučaju istovremene primene obratiti pažnju:

Meflokin: povećan rizik od bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori, izuzev MAO-B inhibitora): povećanje hipotenzivnog efekta beta-blokatora, ali i povećan rizik od hipertenzivne krize.

Kortikosteroidi: smanjenje antihipertenzivnih efekata leka (kortikosteroidima indukovano zadržavanje vode i natrijuma).

Derivati egrotamina: može biti pojačan vazospastični efekat.

Istovremena primena sa lekovima koji mogu izazvati fotosenzitivnost može povećati osetljivost na svetlost.

Rifampicin: Istovremena primena lekova (npr. rifampcina) koji dovodi do indukcije enzima jetre, mogu smanjiti poluvreme eliminacije bisoprolola/hidrohlortiazida. Prilagođavanje doze bisoprolola/hidrohlortiazida plus uopšteno nije potrebno.

Trudnoća

Farmakološki efekat bisoprolola može imati negativan efekat na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Beta blokatori generalno smanjuju perfuziju placente. Zbog toga može doći do intrauterinog poremećaja rasta, smrti fetusa, pobačaja ili prevremenog porođaja. Neželjeni efekti (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se pojave i kod fetusa i kod novorođenčeta. Kada je terapija beta blokatorima neophodna, preporučuje se upotreba selektivnih beta 1- blokatora.

Postoje ograničena iskustva sa primenom hidrohlortiazida u trudnoći, posebno u prva tri meseca. Rezultati na životinjama su ograničeni.

Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, upotreba hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može izazvati poremećaj fetoplacentalne perfuzije, fetalne i neonatalne efekte kao što su ikterus, disbalans elektrolita i trombocitopenija. Kod trudnica sa esencijalnom hipertenzijom, hidrohlortiazid treba koristiti samo u retkim slučajevima gde nije moguća druga alternativna terapija.

Upotreba leka Tensec plus tokom trudnoće se ne preporučuje jer ovaj lek sadrži tiazidni diuretik. Diuretici mogu povećati fetoplacentalnu ishemiju, sa pratećim rizikom od fetalne hipotrofije.

Zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije bez povoljnog uticaja na tok bolesti, hidrohlortiazid ne treba primenjivati u trudnoći u slučaju gestacijskih edema, gestacijske hipertenzije ili preeklampsije.

Primena bisoprolola/hidrohlortiazida tokom trudnoće se ne preporučuje.

Dojenje

Bisoprolol fumarat se može izlučiti u majčino mleko.

Hidrohlorid ulazi u malim količinama u majčino mleko.Tijazidni diuretici u visokim dozama pojačavaju diurezu i mogu inhibirati laktaciju.

Upotreba leka Tensec plus se ne preporučuje tokom dojenja.

Plodnost

Nema dovoljno podataka o upotrebi lekova bisoprolol/hidrohlortiazid i njihovim efektima na plodnost kod ljudi.

Bisoprolol i hidrohlortiazid nisu pokazali efekte na plodnost u studijama sprovedenim na životinjama.

Bisoprolol/hidrohlortiazid nema ili ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ciljana istraživanja su pokazala da ne postoje direktna oštećenja sposobnosti reagovanja. Međutim zbog efekta smanjenja krvnog prtiska koji ima bisoprolol/hidrohlortiazid i usled individualnih razlika u reakciji na lek, sposobnost aktivnog upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti oslabljena. Ovo treba imati na umu naročito na početku terapije, prilikom promene leka, kao i prilikom istovremene upotrebe alkohola.

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti a prema klasi sistema organa: Veoma često (>1/10)

Često (>1/100 do <1/10) Povremeno (>1/1,000 do < 1/100) Retko (>1/10,000 do <1/1,000) Veoma retko (<1/10,000),

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

Poremećaji krvi i limfnog sistema Retko: leukopenija, trombocitopenija Veoma retko: agranulocitoza

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: hiperglikemija, hiperurikemija (može kod pacijenata sa predispozicijom dovesti do napada gihta), disbalans tečnosti i elektrolita (naročito hipokalemija i hiponatremija, hipomagnezemija i hipohloremija, kao i hiperkalcemia)

Povremeno: gubitak apetita

Veoma retko: metabolička alkaloza

Psihijatrijski poremećaji Povremeno: nesanica, depresija Retko: noćne more, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: vrtoglavica*, glavobolja*

Poremećaji oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (uzeti u obzir ako pacijent koristi kontaktna sočiva), poremećaji vida

Veoma retko: konjunktivitis

Nepoznato: akutna tranzitorna miopija, akutni glaukom zatvorenog ugla

Poremećaji uha i labirinta

Retko: poremećaji sluha

Kardiološki poremećaji

Povremeno: bradikardija, poremećaj AV sprovođenja, pogoršanje postojeće srčane insuficijencije

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili utrnulosti u ekstremitetima Povremeno: ortostatska hipotenzija, vaskulitis Retko: sinkopa

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili anamnestičkim podatkom o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća

Retko: alergijski rinitis

Nepoznato: intersticijalne bolesti pluća

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Povremeno: abdominalne tegobe, pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: hepatitis, žutica, akutni holecistits (posebno kod postojeće holelitijaze)

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip, fotosenzitivnost, purpura, urtikarija)

Veoma retko: alopecija, lupus eritematozus, beta-blokatori mogu indukovati ili pogoršati psorijazu ili indukovati egzantem sličan psorijazi

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno: mišićna slabost i grčevi

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: akutni intersticijalni nefritis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko: impotencija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: umor*

Povremeno: astenija

Veoma retko: bol u grudima

Laboratorijska ispitivanja

Često: povećanje koncentracije triglicerida i holesterola, glikozurija Povremeno: porast amilaze, reverzibilni porast kreatinina i uree u serumu Retka: povećanje vrednosti enzima jetre (AST, ALT)

Neoplazme- benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe)

Nepoznato: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom)

*Ovi simptomi se javljaju naročito na početku terapije. Obično su blagi i povlače se tokom 1 do 2 nedelje. Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski karcinom kože:

Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja

Najčesći znaci predoziranja obuhvataju bradikardiju, hipotenziju, bronhospazam, akutnu srčanu insuficijenciju kao i hipoglikemiju. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja sa bisoprololom kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili koronarnom bolešću srca. Ovi pacijenti su imali bradikardiju i hipotenziju. Svi pacijenti su se oporavili.

Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola pokazuje velike interindividualne razlike, kada pacijenti sa bolestima srce mogu biti veoma osetljivi.

Kliničku sliku akutnog ili hroničnog predoziranja hidrohlorotiazidima karakteriše veoma izražen gubitak tečnosti ili elektrolita. Najčešći znaci predoziranja su vrtoglavica, mučnina, pospanost, hipovolemija, hipotonija, hipokalijemija.

Terapija

U slučaju predoziranja bisoprololom/hidrohlortiazidom treba odmah prekinuti dalju primenu leka i započeti sa suportivnom i simptomatskom terapijom.

Na osnovu malog broja raspoloživih podataka, zna se da se bisoprolol teško može ukloniti hemodijalizom. Nije poznato u kojoj količini se hidrohlortiazid može ukloniti iz organizma putem hemodijalize.

Nakon 4 do 5 sati hemodijalize, u dijalizatu ima oko 5% neizmenjenog bisoprolola.

Simptomi mogu da se leče davanjem atropina 0,5-2,0 mg i.v. ili orciprenalina 0,5-1 mg, polako i.v. do početka dejstva. Možda će u terapiji biti potrebno uključiti primenu pejsmejkera. Može se davati i glukagon u dozi od 1-5 mg (maksimalno do 10 mg) intravenski.

U slučaju eventualne pojave bronhospazma mogu se dati npr. fenoterol ili salbutamol u vidu aerosola. Eventualno supstitucija volumena tečnosti i supstitucija kalijuma.

Farmakoterapijska grupa: selektivni beta-adrenergički blokatori i tiazidi

ATC šifra: C07BB07 Mehanizam dejstva

Bisoprolol

Bisoprolol je beta adrenergički blokator sa središnjim položajem u odnosu na lipofilnost/hidrofilnost.

Bisoprolol ima izraženu beta1-selektivnost (kardioselektivnost) bez intrinzičke simpatomimetičke aktivnosti i bez klinički značajnog efekta na stabilnost membrane.

Bisoprolol smanjuje odgovor na simpatoadrenergičko delovanje blokadom beta-receptora srca. Ovo dovodi do smanjenja srčane frekvence i kontraktilnosti srčanog mišića, čime se smanjuje potrošnja kiseonika u miokardu.

Hidrohlortiazid

Hidrohlortiazid je benzotiazidni derivat koji primarno povećava izlučivanje elektrolita, a sekundarno diurezu usled izlučivanja osmotski vezane vode.

Hidrohlortiazid inhibira resorpciju natrijuma pre svega u distalnim tubulima sa mogućim maksimalnim izlučivanjem u proseku 15% natrijuma koji se izluči glomerularnom filtracijom. Stepen izlučivanja hlorida u proseku odgovara izlučivanju natrijuma.

U prisustvu hidrohlortiazida, takođe se povećava izlučivanje kalijuma, što uglavnom zavisi od izlučivanja kalijuma u distalnim tubulima i sabirnim tubulima (povećana razmena jona natrijuma i kalijuma). Acidoza ili alkaloza ne utiču u značajnoj meri na efekte izlučivanja soli ili diuretske efekte hidrohlortiazida.

U početku je mali uticaj na stepen glomerularne filtracije.

Tokom dugotrajne terapije hidrohlortiazidom, izlučivanje kalcijuma putem bubrega je smanjeno, što može dovesti do hiperkalcemije.

Hidrohlortiazid relaksira glatke mišiće i time smanjuje periferni vaskularni otpor.

Kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina <30 mL/min i/ili serumski kreatinin >1,5 mg/100 mL) hidrohlortiazid je praktično bez efekta. Kod pacijenata sa renalnim i ADH osetljivim insipidnim dijabetesom, hidrohlortiazid ima antidiuretski efekat.

Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).

Bisoprolol

Bioraspoloživost bisoprolola u formi film tableta je 90%. Nakon unosa, bisoprolol se skoro u potpunosti resorbuje (>90%). Zajedno sa malim efektom prvog prolaska kroz jetru (<10%) vode do apsolutne bioraspoloživosti od 88%. Bisoprolol se može uzeti natašte, kao i sa doručkom, bez promena u resorpciji ili bioraspoloživosti. Stepen vezivanja bisoprolola za proteine plazme je 30%.

Farmakokinetika bisoprolola nije osetljiva na patofiziološke promene proteina u plazmi, npr. porast α1- glikoproteina. Maksimalne vrednosti leka u plazmi se postižu obično 1-3 sata nakon primene. Kao umereno lipofilna supstanca, volumen distribucije bisoprolola pri niskom stepenu vezivanja za proteine plazme je 226

± 11 l (x ± SEM). Bisoprolol se eliminiše iz plazme na dva načina: 50% se metaboliše do inaktivnih metabolita u jetri a zatim eliminiše putem bubrega. Ostalih 50% se izlučuje putem bubrega kao neizmenjeni lek. Poluvreme eliminacije iz plazme je 10-12 sati. Vrednosti Cmax i PIK bisoprolola, pri ravnotežnoj koncentraciji, su bioekvivalentne u fiksnoj kombinaciji sa hidrohlorotiazidom u odnosu na monokomponentni preparat.

Hidrohlortiazid

Nakon oralne primene, hidrohlortiazid se resorbuje iz gastrointestinalog trakta u proseku 80%.

Sistemska raspoloživost je 71 ± 15%. Stepen vezivanja hidrohlortiazida za proteine plazme je 64%; relativni volumen distribucije je 0,5-1,1 l/kg. Kod zdravih osoba više od 95% hidrohlortiazida se putem bubrega izlučuje u neizmenjenom obliku. Poluvreme eliminacije je 2,5 sata kada je funkcija bubrega normalna. Maksimalne plazma vrednosti se obično postižu nakon 2-5 sati. Ove vrednosti se povećavaju kod oštećenja funkcije bubrega i u proseku iznose 20 sati kod pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom. Diuretski efekat se javlja tokom 1-2 sata. Diuretski efekat traje 10-12 sati, u zavisnosti od doze a antihipertenzivno dejstvo se održava do 24 sata.

U standardnim testiranjima pretkliničke toksičnosti (studije hronične toksičnosti, mutageni, genotoksični i karcinogeni potencijal), utvrđeno je da bisoprolol i hidrohlortiazid ne predstavljaju specifični rizik po ljudsku populaciju. Zajedno sa ostalim beta-blokatorima, visoke doze bisoprolola takođe uzrokuju toksične efekte kod skotnih životinja (smanjena ishrana i smanjenje telesne mase) i kod embriona/fetusa (povećan broj abortusa, smanjenje telesne mase na rođenju, usporen fizički razvoj do završetka laktacije). Međutim, nema dokaza da bisoprolol ili hidrohlortiazid imaju teratogeni potencijal.

Nije zabeležena povećana toksičnost pri kombinovanoj primeni ove dve komponente.

Jezgro tablete:

• Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni
• Celuloza, mikrokristalna
• Magnezijum-stearat
• Skrob, preželatinizovan
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni

Film tablete:

• Hipromeloza
• Dimetikon 350
• Makrogol 400
• Titan-dioksid (E 171)
• Gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172).

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 25 o C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC/PE/PVDC blister sa 10 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Tensec plus se primenjuje u terapiji visokog krvnog pritiska (esencijalne hipertenzije). Sadrži dve aktivne supstance: bisoprolol i hidrohlortiazid koje se međusobno dopunjuju u cilju smanjenja krvnog pritiska.

Bisoprolol pripada grupi lekova poznatoj kao beta-blokatori. Bisoprolol blokira specifične beta receptore u srcu i dovodi do smanjenja srčane frekvence, kontraktilne snage srčanog mišića, usporava sprovođenje od pretkomora do komora i smanjuje aktivnost određenih prenosnih supstanci koje dovode do porasta krvnog pritiska (smanjenje aktivnosti renina).

Hidrohlortiazid pripada grupi diuretika (tiazidni diuretici) i dovodi do povećanog izlučivanja vode i elektrolita.

Vaš lekar će Vam propisati lek Tensec plus u slučaju da pojedinačna terapija bisoprololom ili hidrohlortiazidom ne dovodi do postizanja željene vrednosti krvnog pritiska.

• ako ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol, hidrohlortiazid ili druge tiazide, sulfonamide ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka navedenu u odeljku 6.
• ako imate naglo nastalu srčanu slabost (akutna srčana insuficijencija) ili pogoršanje postojeće srčane slabosti (dekompenzovana srčana slabost), koja zahteva intravensku terapiju sa supstancama koje jačaju snagu srca
• ako ste u stanju šoka usled poremećaja funkcije srca (kardiogeni šok)
• ako imate poremećaje srčanog ritma (AV blok II i III stepena - bez pejsmejkera, “sick-sinus” sindrom, SA blok)
• ako imate smanjenu srčanu frekvencu (puls u miru < 60/min) pre započinjanja terapije
• kod izraženo niskog krvnog pritiska (sistolni pritisak manji od 90 mm Hg)
• ako imate teške napade gušenja
• ako imate uznapredovale poremećaje cirkulacije ekstremiteta ili suženja krvnih sudova u predelu prstiju na nogama i rukama (što može uzrokovati osećaj bockanja i trnjenja ili promenu boje prstiju na rukama i nogama) (periferna vaskularna bolest ili Reynaud-ov sindrom)
• ako imate nelečeni tumor srži nadbubrežne žlezde koji stvara hormone (feohromocitom)
• ako imate nedostatak kalijuma koji ne reaguje na terapiju (hipokalemija), izraziti nedostatak natrijuma (teška hiponatrijemija) ili povećane vrednosti kalcijuma u krvi (hiperkalcemija)
• ako imate teško oštećenje funkcije bubrega sa izrazito oslabljenim ili potpunim prestankom stvaranja urina (klirens kreatinina < 30 mL/min ili serumski kreatini > 1,8 mg/100 mL) ili akutno zapaljenje bubrega (akutni glomerulonefritis)
• ako imate teško oštećenje funkcije jetre i poremećaj svesti (hepatička koma i prekoma)
• ako je povećana kiselost Vaše krvi (metabolička acidoza)
• ako imate giht (oboljenje nastalo kao posledica povećanih vrednosti mokraćne kiseline u krvi)
• ukoliko dojite (videti odeljak "Trudnoća i dojenje")

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Tensec plus ukoliko imate:

• srčanu slabost kao prateću bolest, ukoliko je moguće terapiju treba započeti bisoprololom, jednokomponentnim lekom uz preporučene faze titracije na početku lečenja
• promenljive vrednosti šećera u krvi (šećernu bolest) s obzirom na to da postoji rizik od pada šećera u krvi (potrebno je redovno praćenje laboratorijskih vrednosti glukoze u krvi)
• ste dugotrajnoj strogoj dijeti
• blagi poremećaj sprovođenja impulsa iz pretkomore u komoru (AV blok prvog stepena)
• bol u grudima koji je uzrokovan spazmom krvnih sudova srca i u miru (Prinzmetalova angina)
• ozbiljno zadebljanje koronarnih krvnih sudova ili krvnih sudova u mozgu
• perifernu vaskularnu bolest pri čemu se tegobe mogu pojačati, naročito na početku terapije
• smanjenu količinu tečnosti u organizmu (hipovolemiju)
• oštećenu funkciju jetre.
• ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja. Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštitite svoju kožu od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Tensec plus.

Ako ste na terapiji koja slabi ili sprečava alergijske reakcije ili ako ste imali teške alergijske reakcije (terapija desenzibilizacije), beta-blokatori kao što je bisoprolol-fumarat mogu povećati osetljivost na supstance koje uzrokuju alergije, kao i težinu generalizovanih alergijskih reakcija. Lečenje adrenalinom u ovom slučaju ne pokazuje uvek željeno dejstvo.

Kod pacijenata koji imaju psorijazu ili je neko u porodici imao ovo oboljenje, lek Tensec plus uzimajte samo nakon konsultacije sa lekarom koji će proceniti korist i rizik terapije.

Terapija bisoprololom može maskirati simptome povećane aktivnost štitaste žlezde.

Kod pacijenata sa retkim tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom) lek Tensec plus sme da se uzima samo zajedno sa terapijom tzv. alfa-blokatorima.

Pre uvođenja pacijenta u opštu anesteziju, neophodno je da obavestite anesteziologa ako ste na terapiji lekom Tensec plus, pošto može doći do interakcije ovog leka sa drugim lekovima. Najčešće je potrebno pre hirurškog zahvata obustaviti terapiju lekom Tensec plus, ali ona mora da bude spora i postepena, da se završi najkasnije do 48 sati pre hirurške intervencije. O ovome će odlučiti ordinirajući lekar.

Kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili drugim respiratornim opstruktivnim bolestima pluća i disajnih puteva sa suženjem disajnih puteva, potreban je oprez zbog mogućnosti pojave otežanog disanja ili pogoršanja bronhospazama (gušenje izazvano grčom disajne muskulature). Povremeno može doći do povećanog otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom što može zahtevati povećanje doze Vašeg leka za astmu. Ako patite od teškog oblika astme, ne smete uzimati lek Tensek plus. Molimo Vas da odmah informišete svog lekara ako patite od hronične opstruktivne bolesti pluća ili blage astme i ako se kod Vas nakon uzimanja leka Tensek plus pojave nove teškoće pri disanju, kašljalj ili krkljanje posle fizičkog napora.

Hidrohlortiazid u ovom leku može uzrokovati povećanu osetljivost Vaše kože na sunce ili veštačke UV zrake. Zaštitite delove tela koji su izložni sunčevoj svetlosti ili veštačkim UV zracima, prestanite sa uzimanjem ovog leka i obratite se Vašem lekaru ukoliko tokom terapije dođe do pojave ospe, svraba ili preosetljivosti kože.

Aktivna supstanca hidrohlortiazid može da izazove retku reakciju koja dovodi do smanjene oštrine vida i bolova u oku (akutna tranzitorna miopija ili akutni glaukom zatvorenog ugla). Ovo mogu da budu simptomi povišenog intraokularnog pritisaka i mogu da se pojave u roku od nekoliko sati do nekoliko dana od početka primene leka Tensec plus. Ako se ne leče, ovi simptomi mogu da dovedu do trajnog gubitka vida. Prvi korak u lečenju je ukidanje hidrohlortiazida čim je moguće.

Dugotrajna terapija hidrohlortiazidom može da dovede do poremećaja tečnosti i elektrolita, posebno do nedostatka kalijuma, natrijuma, magnezijuma, hlora kao i kalcijuma. Nedostatak kalijuma može doprineti razvoju ozbiljnih poremećaja srčanog ritma, a povremeno i aritmiji torsades de pointes koja može biti životno ugrožavajuća.

Prekomerna kiselost krvi (metabolička alkaloza) može da se pogorša usled poremećenog balansa tečnosti i elektrolita.

Tokom dugotrajne terapije lekom Tensec plus Vaš lekar će redovno proveravati vrednosti elektrolita u serumu (naročito kalijuma, natrijuma i kalcijuma), kreatinina i ureje, holesterola, triglicerida, mokraćne kiseline i šećera.

Ako imate povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija), može biti povećan rizik od napada gihta.Vaš lekar može redovno kontrolisati mokraćnu kiselinu u krvi ukoliko bolujete od gihta.

Prijavljeni su slučajevi akutnog zapaljenja žučne kese (holecistitis) kod pacijenata sa kalkulozom žučne kese (kamen u žučnoj kesi).

Treba voditi računa o pravovremenoj nadoknadi tečnosti

Ako se pojave srčane komplikacije, u slučaju prekomernog pada krvnog pritiska (ošamućenost, vrtoglavica), nedostatka daha ili u slučaju predoziranja, neophodno je postaviti pacijenta u ležeći položaj sa glavom nižom od ostalog dela tela, i odmah potražiti savet lekara.

Sportisti

Za ovu grupu pacijenata je važno da znaju da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može pokazati pozitivnu reakciju na doping testu.

Drugi lekovi i Tensec plus

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne preporučuje se istovremena primena zajedno sa sledećim lekovima:

Litijum: bisoprolol/hidrohlortiazid može pojačati kardiotoksične i neurotoksične efekte litijuma tako što smanjuje izlučivanje litijuma.

Kalcijumskim antagonistima tipa verapamila i diltiazema: negativan efekat na kontraktilnost miokarda i AV sprovođenje. Intravenska primena kalcijumskih antagonista tipa verapamila kod pacijenata na terapiji beta- blokatorima može dovesti do teške hipotenzije i AV bloka (pada pritiska i poremećaja sprovođenja).

Lekovi za visok krvni pritisak (antihipertenzivi) sa centralnim dejstvom kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonidin ili rilmenidin)-mogu dovesti do pogoršanja srčane insuficijencije.

Kombinacije koje treba primenjivati sa oprezom:

Važno je da obavestite lekara ako uzimate neke od sledećih lekova:

• lekove koji snižavaju krvni pritisak (ACE inhibitore (kaptopril, enalapril) i antagoniste angiotenzin II receptora (može doći do poremećaja funkcije bubrega), blokatore kalcijumskih kanala (tipa felodipin, amlodipin), određene lekove za spavanje (barbiturate) ili lekove za lečenje psihijatrijskih oboljenja (fenotiazin, triciklične antidepresive)
• lekovi za lečenje koronarne srčane bolesti ili poremećaja srčanog ritma kao što su antiaritmici prve grupe (npr. lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon, antiaritmici IA grupe, npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid i antiaritmici III grupe npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid: može doći do pogoršanja srčane funkcije, poremećaja ritma i pada krvnog pritiska.
• lekove koji indukuju torsade de pointes, a nisu antiaritmici (npr. astemizol, intravenski eritromicin, halofantrin, pentamidin, sparfloksacin, terfenadin, vinkamin)
• parasimpatomimetici (između ostalog lekovi za inkontinenciju stolice i mokraće, za urođenu slabost mišića i Alchajmerovu bolest) – povećan rizik od usporenog rada srca
• lokalni beta blokatori, uključujući kapi za oči za lečenje glaukoma
• insulin ili drugi oralni antidijabetici za smanjenje vrednosti šećera u krvi (za lečenje šećerne bolesti)- smanjenje vrednosti šećera u krvi može da bude pojačano, a simptomi upozorenja za male vrednosti šećera u krvi, naročito povišena frekvenca pulsa, mogu da budu maskirani ili umanjeni. Zato su neophodne redovne laboratorijske kontrole šećera u krvi.
• anestetici: anesteziolog bi trebalo da bude informisan o terapiji lekom Tensec plus pre uvođenja u totalnu anesteziju
• lekove koji pomažu radu srca (kardiotonični glikozidi)
• lekove za ublažavanje bolova ili antiinflamatorne lekove (npr. acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni lekovi)-koji deluju na smanjenje krvnog pritiska lekom Tensec plus može da bude smanjeno
• ß-simpatomimetici (vazokonstriktori, dekongestivni lekovi) – npr. izoprenalin, dobutamin
• lekove koji deluju na nervni sistem (simpatomimetici sa alfa i beta mimetičkim dejstvom, npr. adrenalin, noradrenalin) – alfa mimetičko dejstvo se pojačava (povećanje krvnog pritiska, pogoršanje intermitentne klaudikacije (bolovi u nozi nakon dužeg hoda))
• lekove koji vode do povećanog gubitka kalijuma (glukokortikoidi, ACTH, karbenoksolon, amfotericin B ili lekovi sa diuretskim efektom kao što je furosemid, određene laksative): istovremena primena sa lekom Tensec plus može da dovede do nedostatka kalijuma
• metildopa – postoji mogućnost u izolovanim slučajevima od povećane razgradnje crvenih krvnih zrnaca
• efekat lekova za izbacivanje mokraćne kiseline koji se primenjuju kod gihta može da bude smanjen usled primene leka Tensec plus. Kod istovremene primene alopurinola i tiazidnih diuretika opisane su ozbiljne reakcije preosetljivosti, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega
• holestiramin ili holestipol (u terapiji visokog holesterola)-može da smanji resorpciju hidrohlortiazidne koja ima na smanjenje krvnog pritiska
• lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi (antikoagulansi) – istovremena primena sa lekom Tensec plus može da oslabi dejstvo

Voditi računa kod istovremene primene sa sledećim lekovima:

• Meflokin (lek protiv malarije)
• Inhibitori monoaminookisdaze (lekovi za terapiju depresije)
• Hormoni kore nadbubrežne žlezde (kortizon) – može da umanji efekat smanjenja krvnog pritiska.
• Lekove za migrenu koji sadrže ergotamine – može biti pojačan efekat ovih lekova
• Lekovi koji dovode do pojačane osetljivosti na svetlost – osetljivost može da bude još više pojačana
• Lekovi (npr. rifampicin) koji utiču na enzime koji deluju na razgradnju lekova – može biti skraćeno vreme zadržavanja bisoprolola u organizmu (generalno nije potrebno povećanje doze).

Uzimanje leka Tensec plus sa alkoholom

Konzumiranje alkohola može povećati efekat leka Tensec plus na snižavanje krvnog pritiska.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća:

Morate obavestiti svog lekara o tome da ste trudni ili da mislite da ste trudni. Vaš lekar će Vam u tom slučaju savetovati da uzimate neki drugi alternativni lek. S obzirom na to da se lek Tensec plus ne preporučuje u trudnoći, prevashodno zbog toga što ovaj lek prolazi placentalnu barijeru. Kada se koristi nakon trećeg meseca trudnoće može da izazove štetne efekte na fetus i novorođenče.

Dojenje:

Obavestite svog lekara ukoliko dojite ili planirate da započnete dojenje. Lek Tensec plus se ne preporučuje kod dojilja.Vaš lekar će zahtevati lečenje drugim alternativnim lekom dok dojite.

Plodnost:

Nema dovoljno podataka o upotrebi kombinacije lekova bisoprolol, hidrohlortiazid i njihovim efektima na plodnost kod ljudi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tensec plus nema ili ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, usled individualnih razlika u reakciji na lek, sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti smanjena. Ovo treba imati na umu naročito na početku terapije, prilikom promene leka, kao i prilikom istovremene upotrebe alkohola.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Osim ako lekar ne propiše drugačije, uobičajene doze su:

Jedna tableta leka Tensec plus 5 mg/12,5 mg, jednom dnevno (što odgovara 5 mg bisoprolol-fumarata i 12,5 mg hidrohlortiazida).

Ukoliko snižavanje krvnog pritiska nije adekvatno, doza se može povećati na 2 tablete leka Tensec plus 5mg/12,5mg jednom dnevno (što odgovara 10 mg bisoprolol-fumarata i 25 mg hidrohlortiazida).

Lečenje je obično dugoročna terapija.

Terapija lekom Tensec plus treba da se završi postepenim smanjivanjem doze (sa prepolovljenom dozom u periodu od 7-10 dana). Ordinirajući lekar će odlučiti o dužini terapije što zavisi od prirode i težine bolesti. Nemojte sami menjati dozu leka Tensec plus bez saveta Vašeg lekara.

Oštećena funkcija bubrega i jetre

Kod blagih do srednje teških poremećaja funkcije bubrega smanjena je eliminacija hidrohlorotiazidne komponente. Kod pacijenata sa teškim poremećajem bubrega (klirens kreatinina <30mL/min i kreatinin u serumu >1,8 mg/100mL) i poremećajem funkcije jetre ne sme se primenjivati lek Tensec plus.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze.

Primena kod dece i adolescenata

Nema iskustava o upotrebi leka Tensec plus kod dece i adolescenata. Iz ovog razloga se ne može preporučiti primena kod dece i adolescenata.

Način primene:

Za oralnu upotrebu.

Lek je namenjen za odrasle.

Progutajte tabletu ujutro, natašte, tokom ili nakon doručka sa dovoljnom količinom tečnosti. Tablete nemojte žvakati. .

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Ako ste uzeli više Tensec plus nego što treba

Odmah obavestite svog lekara.

U skladu sa težinom predoziranja, on će odlučiti o eventualnim neophodnim merama. Najčešći simptomi predoziranja su usporeni rad srca, izraziti pad krvnog pritiska (ošamućenost, vrtoglavica), akutna slabost srčanog mišića (edemi, nedostatak vazduha) i znaci niskog nivoa šećera u krvi.

Bronhospazam može dovesti do otežanog disanja (respiratornog distresa).

Kliničku sliku akutnog ili hroničnog predoziranja hidrohlortiazidom odlikuje veliki gubitak tečnosti i elektrolita. Najčešći znaci predoziranja su vrtoglavica, mučnina, povraćanje, pospanost, slabost mišića.

U slučaju predoziranja, terapija lekom Tensec plus mora da se prekine. Potrebno je odmah potražiti savet lekara.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Tensec plus

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Tensec plus

Ne prekidajte uzimanje leka Tensec plus bez saveta Vašeg lekara.

Doza leka se mora postepeno smanjivati. Ovo treba imati u vidu naročito kod pacijenata sa bolestima koronarnih krvnih sudova (ishemijske bolesti srca), s obzirom na to da nagli prekid terapije može dovesti do akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Da biste izbegli ozbiljne posledice, odmah kontaktirajte lekara ako neželjeno dejstvo značajno utiče na vas, ako se pojavi iznenada ili brzo pogoršava.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećane vrednosti šećera u krvi, povećane vrednosti masnoća u krvi (triglicerida, holesterola), povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi (kod pacijenata sa određenim predispozicijama može dovesti do napada gihta), poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (smanjenje kalijuma i natrijuma, magnezijuma i hlora, kao i porast kalcijuma u krvi)
• umor, vrtoglavica, glavobolja. Ovi simptomi se javljaju naročito na početku terapije. Generalno su blagi i obično se povlače tokom 1 do 2 nedelje
• osećaj hladnoće ili utrnulosti u rukama i nogama
• mučnina, povraćanje, proliv, otežano pražnjenje creva

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak apetita
• nesanica, depresija
• usporen srčani rad (bradikardija), poremećaj srčanog ritma, pogoršanje postojeće srčane slabosti
• pad krvnog pritiska pri ustajanju koji može dovesti do ošamućenosti i vrtoglavice (ortostatska hipotenzija), zapaljenje zida krvnih sudova (vaskulitis)
• grč disajne muskulature (bronhospazam) kod pacijenata sa bronhijalnom astmom i podacima o ranijoj hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, što dovodi do gušenja
• bol u stomaku, zapaljenje pankreasa (pancreatitis)
• mišićna slabost i grčevi
• malaksalost
• prolazni porast serumskog kreatinina i uree, porast vrednosti laboratorijskih amilaza u krvi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj belih krvnih zrnaca i krvnih pločica (leukopenija, trombocitopenija) ova neželjena dejsta prate sledeći simptomi: bol u grlu, temperatura, veća podložnosti infekcijama, umor, bledilo, povećana sklonost ka krvarenju)
• noćne more, halucinacije (vidne i slušne obmane)
• smanjeno stvaranje suza (potreban je oprez kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva), poremećaji vida
• poremećaji sluha
• iznenadni, kratkotrajni gubitak svesti
• zapušenost nosa, svrab i curenje iz nosa (alergijski rinitis)
• porast vrednosti enzima jetre (AST, ALT), zapaljenje jetre (hepatitis), žutica, zapaljenje žučne kese (naročito ako postoji kamen u žuči)
• reakcije preosetljivosti (svrab, prolazno crvenilo, osip na koži, osetljivost na svetlost, krvni izlivi na koži, koprivnjača)
• akutno zapaljenje bubrega
• impotencija

Veoma retka neželjena dejstva:

• izraženo smanjenje broja granulocita (vrsta belih krvnih ćelija) u krvi (agranulocitoza) povećava rizik od nastanka infekcija i temperature
• metabolička alkaloza, (povećane vrednosti pH krvi preko 7,4)
• zapaljenje konjunktiva (konjunktivitis)
• bol u grudima
• izazivanje ili pogoršanje psorijaze ili ospe slične psorijazi, alopecija (opadanje kose), kožni lupus eritematozus
• kao posledica hipokalemije mogu se javiti sledeći simptomi: osećaj trnjenja u rukama i nogama (parestezija), apatija, zamor, iscrpljenost, mišićna slabost, preterano nakupljanje gasova u digestivnom traktu (meteorizam) ili poremećaj srčanog ritma. Izraziti pad vrednosti kalijuma u krvi može dovesti do prekida u pasaži creva (paralitički ileus), i u ekstremnim uslovima do poremećaja svesti i kome.

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• intersticijalne bolesti pluća
• smanjena oštrina vida i bol u oku (prolazna miopija i akutno povećanje očnog pritiska)
• rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tensec plus posle isteka roka naznačenog na spoljašnjem pakovanju ("Važi do"). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dana navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 o C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su:

Jedna film tableta leka Tensec plus sadrži:

bisoprolol-fumarat 5 mg

hidrohlortiazid 12,5 mg

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat; skrob, preželatinizovan; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film tablete: hipromeloza; dimetikon 350; makrogol 400; titan-dioksid (E 171); gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172).

Kako izgleda lek Tensec plus i sadržaj pakovanja

Film tablete.

Okrugle, ružičaste do crvene bikonveksne film tablete sa utisnutom podeonom linijom na obe strane i utisnutim oznakama “B-H” i “5-12” na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC/PE/PVDC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tablete (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01655-18-001 od 15.03.2019.