Tobramicin Teva 300mg/5mL rastvor za raspršivanje

Lek Tobramicin Teva je indikovan za lečenje hronične plućne infekcije uzrokovane bakterijom

Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom uzrasta od 6 godina i starijih. Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o adekvatnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Lek je namenjen deci starijoj od 6 godina i odraslima.

Lek Tobramicin Teva je namenjen samo za inhalaciju i ne sme se primenjivati parenteralnim putem. Doziranje

Preporučena doza za decu i odrasle je dva puta dnevno po jedna ampula tokom 28 dana. Ove dve doze treba inhalirati u razmaku koji iznosi što je bliže moguće 12 sati, ali ne sa razmakom manjim od 6 sati. Nakon 28 dana terapije, pacijenti treba da prekinu sa terapijom lekom Tobramicin Teva tokom narednih 28 dana. Treba održavati ciklus od 28 dana pod terapijom i 28 dana bez terapije.

Doziranje nije prilagođeno prema telesnoj masi. Svi pacijenti treba da dobiju jednu ampulu Tobramicin Teva (300 mg tobramicina) dva puta dnevno.

Kontrolisane kliničke studije sprovedene tokom šest meseci, uz korišćenje navedenog režima doziranja za tobramicin, pokazale su poboljšanje u funkciji pluća iznad osnovnog nivoa tokom perioda pauze od 28 dana bez terapije.

Praćenje doziranja tobramicina u kliničkim studijama

Bezbednost i efikasnost su procenjivane u kontrolisanim i studijama otvorenog tipa tokom 96 nedelja (12 ciklusa) ali nisu proučavane kod pacijenata mlađih od 6 godina, pacijenata sa forsiranim ekspiratornim volumenom u jednoj sekundi (FEV1) < 25% ili > 75% predviđenog ili kod pacijenata sa kolonizovanom bakterijom Burkholderia cepacia.

Terapiju treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju cistične fibroze. Lečenje lekom Tobramicin Teva treba nastaviti ciklično sve dok lekar smatra da pacijent ima kliničke koristi od uključivanja ovog leka u terapijski režim.

Ako je uočljivo kliničko pogoršanje stanja pluća, potrebno je razmisliti o dodatnoj antipseudomonalnoj terapiji. Kliničke studije su pokazale da mikrobiološki izveštaj koji ukazuje na in vitro rezistenciju na lek ne isključuje obavezno i kliničku korist za pacijenta.

Posebne grupe

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Nema dovoljno podataka za ovu populaciju koji bi podržali preporuku za ili protiv prilagođavanja doze.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Ne postoje podaci za ovu populaciju koji bi podržali preporuku za ili protiv prilagođavanja doze leka Tobramicin Teva. Informacije koje se odnose na nefrotoksičnost videti u odeljku 4.4, a informacije o izlučivanju u odeljku 5.2.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pošto se tobramicin ne metaboliše, ne očekuje se efekat oštećenja funkcije jetre na izloženost tobramicinu.

Pacijenti nakon transplatacije organa

Ne postoje odgovarajući podaci za primenu leka Tobramicin Teva kod pacijenata nakon transplantacije organa.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Tobramicin Teva kod dece mlađe od 6 godina nisu još uvek utvrđeni. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.1, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Način primene

Sadržaj jedne ampule potrebno je isprazniti u raspršivač (nebulizator) i primeniti inhalacijom tokomotprilike

15 minuta koristeći ručni PARI LC PLUS raspršivač za višekratnu upotrebu sa odgovarajućim

kompresorom. Odgovarajući kompresori su oni koji kada se pričvrste na PARI LC PLUS raspršivač stvaraju protok od 4 do 6 L/min i/ili pritisak od 110 do 217 kPa. Potrebno je slediti uputstva proizvođača koja se odnose na način održavanja i upotrebu raspršivača i kompresora.

Pacijent se inhalira lekom Tobramicin Teva dok sedi ili stoji uspravno i diše normalno kroz nastavak za usta na raspršivaču. Štipaljke za nos mogu pomoći pacijentu da lakše diše na usta. Pacijent treba da nastavi sa svojom uobičajenom respiratornom fizioterapijom. Upotreba odgovarajućih bronhodilatatora se mora nastaviti prema kliničkoj potrebi. Ukoliko pacijent prima nekoliko različitih respiratornih terapija preporučuje se da se terapija primenjuje sledećim redom: bronhodilatator, respiratorna fizioterapija, ostali lekovi za inhalaciju i na kraju lek Tobramicin Teva.

Maksimalna podnošljiva dnevna doza

Maksimalna podnošljiva dnevna doza leka Tobramicin Teva nije utvrđena.

Primena leka Tobramicin Teva je kontraindikovana kod svih pacijenta koji su preosetljivi na aktivnu supstancu, na bilo koji aminoglikozid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Opšta upozorenja

Za informacije o plodnosti, trudnoći i dojenju videti odeljak 4.6.

Lek Tobramicin Teva treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih se zna ili se sumnja na oštećenje funkcije bubrega, auditivni, vestibularni ili neuromuskularni poremećaj kao i kod pacijenata sa teškom, aktivnom hemoptizijom.

Praćenje koncentracija tobramicina u serumu

Kod pacijenata sa potvrđenim ili suspektnim auditivnim poremećajem ili poremećajem funkcije bubrega potrebno je pratiti koncetracije tobramicina u serumu. Ako kod pacijenta koji primi lek Tobramicin Teva dođe do pojave ototoksičnosti ili nefrotoksičnosti, potrebno je prekinuti terapiju tobramicinom dok koncentracija u serumu ne padne ispod 2 mikrograma/mL.

Koncentracije tobramicina u serumu treba pratiti kod pacijenata koji istovremeno primaju parenteralnu aminoglikozidnu terapiju (ili druge lekove koji mogu da utiču na izlučivanje putem bubrega). Ove pacijente je potrebno pratiti u skladu sa kliničkim zahtevima.

Koncentraciju tobramicina u serumu treba pratiti samo u uzorcima krvi iz vene, a ne iz prsta. Uzimanje uzoraka krvi iz prsta se ne preporučuje jer metod nije validiran i jer je uočeno da kontaminacija kože prstiju preparatom i nebulizacijom može dovesti do lažnog povećanja koncentracije tobramicina u serumu. Takođe, ova kontaminacija se ne može u potpunosti izbeći pranjem ruku pre testiranja.

Bronhospazam

Bronhospazam, koji može nastupiti nakon inhalacije lekovima, prijavljen je i kod primene tobramicina raspršivanjem. Prva doza leka Tobramicin Teva se obavezno mora dati pod nadzorom lekara, nakon upotrebe bronhodilatatora, ako je to deo terapije koju pacijent trenutno prima. FEV1 (forsirani ekspiratorni volumen) treba meriti pre i nakon raspršivanja leka. Ako se utvrdi da kod pacijenta koji ne prima bronhodilatatore, terapija izaziva bronhospazam, test treba da se posebno ponovi uz primenu bronhodilatatora. Nastup bronhospazma uz terapiju sa bronhodilatatorima može da ukaže na alergijsku reakciju. Ako se sumnja na alergijsku reakciju, davanje leka Tobramicin Teva treba prekinuti. Bronhospazam treba lečiti na klinički odgovarajući način.

Neuromuskularni poremećaji

Lek Tobramicin Teva treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijenata sa neuromuskularnim poremećajima kao što je parkinsonizam ili neka druga stanja praćena miastenijom, uključujući myasthenia gravis, zato što aminoglikozidi mogu pogoršati mišićnu slabost zbog potencijalnog dejstva sličnog dejstvu kurarea na neuromuskularnu funkciju.

Nefrotoksičnost

Iako se parenteralna terapija aminoglikozidima povezuje sa nefrotoksičnošću, tokom kliničkih ispitivanja sa tobramicinom primenjenim putem inhalacije nije bilo dokaza o pojavi nefrotoksičnosti.

Lek treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim ili suspektnim poremećajem funkcije bubrega, uz praćenje koncentracije tobramicina u serumu. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, tj. kod kojih je kreatinin u serumu > 2 mg/dL (176,8 mikromola/L) nisu bili uključeni u kliničke studije.

Na osnovu postojeće kliničke prakse, preporučuje se procena funkcije bubrega pre započinjanja terapije. Periodično treba ponovo proveravati koncentracije uree i kreatinina nakon svakih 6 završenih ciklusa lečenja lekom Tobramicin Teva (180 dana terapije aminoglikozidima putem raspršivanja).

Ukoliko postoje znaci nefrotoksičnosti, terapiju tobramicinom treba prekinuti u potpunosti dok se koncentracije tobramicina u serumu ne spuste ispod 2 mikrolitra/mL. Tada lekar može odlučiti da li da se terapija nastavi. Pacijente koji istovremeno primaju parenteralnu terapiju aminoglikozida treba pratiti na klinički prikladan način s obzirom na postojanje rizika od kumulativne toksičnosti.

Ototoksičnost

Prijavljena je ototoksičnost pri parenteralnoj primeni aminoglikozida, koja se manifestuje i kao auditivna i kao vestibularna toksičnost. Ototoksičnost, merena kao gubitak sluha ili kao audiometrijska procena, tokom kontrolisanih kliničkih studija sa tobramicinom primenjenim raspršivanjem se nije javila. U otvorenim studijama i postmarketinškoj praksi, kod nekih pacijenata koji su ranije ili istovremeno primali aminoglikozide intravenskim putem, dolazilo je do gubitka sluha. Pacijenti sa gubitkom sluha često su prijavljivali tinitus. Vestibularna toksičnost se može manifestovati kao vertigo, ataksija ili vrtoglavica. Lekar mora uzeti u obzir mogućnost da aminoglikozidi mogu da uzrokuju kohlearnu ili vestibularnu toksičnost i slušne funkcije treba da se kontrolišu tokom terapije tobramicinom. Audiološko ispitivanje pre početka terapije tobramicinom može biti neophodno kod pacijenata sa predisponirajućim faktorom rizika za ototoksičnost zbog prethodne sistemske terapije aminoglikozidima. Dodatno, pojava tinitusa zahteva oprez, jer predstavlja simptom ototoksičnosti. Ako pacijent prijavi tinitus ili gubitak sluha za vreme aminoglikozidne terapije, lekar treba da uputi pacijenta na audiološku procenu. Pacijente koji istovremeno primaju aminoglikozide parenteralnim putem, treba pratiti na adekvatan način, uzimajući u obzir rizik od toksičnosti.

Potreban je oprez prilikom propisivanja leka Tobramicin Teva pacijentima sa poznatim ili suspektnim slušnim ili vestibularnim poremećajem funkcije. Lekari treba da razmotre audiološku procenu kod pacijenata koji pokazuju bilo koji poremećaj auditorne funkcije ili imaju povećani rizik od poremećaja sluha.

Hemoptiza

Inhalacija rastvora za raspršivanje može da izazove refleks kašlja. Upotreba leka Tobramicin Teva kod pacijenata sa aktivnom, teškom hemoptizom može se primeniti samo ako se smatra da korist od terapije prevazilazi rizik od izazivanja dalje hemoragije.

Mikrobiološka rezistencija

Neki pacijenti na terapiji tobramicinom pokazuju povećanje minimalne inhibitorne koncentracije aminoglikozida za ispitivane izolate P. aeruginosa. Teorijski, postoji rizik da pacijenti lečeni tobramicinom primenjenim raspršivanjem mogu da razviju izolate P. aeruginosa rezistentne na intravenski tobramicin (videti odeljak 5.1).

Studije interakcija nisu rađene sa lekom Tobramicin Teva, rastvor za raspršivaje.

Pacijenti koji su uzimali tobramicin istovremeno sa dornazom alfa, β-agonistima, inhalacionim kortikosteroidima i drugim oralnim i parenteralnim antipseudomonasnim antibioticima, imali su neželjena dejstva koja su bila slična kao kod pacijenata u kontrolnoj grupi.

Istovremenu i/ili sekvencijalnu primenu tobramicina sa drugim lekovima sa potencijalnim nefrotoksičnim ili ototoksičnim dejstvima treba izbegavati. Neki diuretici mogu pojačati toksičnost aminoglikozida time što menjaju koncentracije antibiotika u serumu i tkivima. Posebno, lek Tobramicin Teva ne treba istovremeno primenjivati sa furosemidom, ureom ili manitolom.

Amfotericin B, cefalotin, ciklosporin, takrolimus i polimiksini povećavaju potencijalnu toksičnost parenteralno primenjenih aminoglikozida.

Jedinjenja platine mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti. Antiholinesteraza i botulinusni toksin povećavaju neuromuskularne efekte.

Lek Tobramicin Teva ne treba primenjivati tokom trudnoće ili dojenja osim u slučaju ako korist od lečenja majke opravdava rizik kojem se izlaže plod ili dete.

Plodnost

Nije uočen nikakav uticaj na plodnost mužjaka ili ženki u ispitivanjima na životinjama nakon supkutane primene (videti odeljak 5.3).

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni tobramicina putem inhalacije kod trudnica. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala teratogena dejstva tobramicina (videti odeljak 5.3). Aminoglikozidi mogu prouzrokovati oštećenje ploda uključujući kongenitalnu gluvoću kada se kod trudnica postignu velike sistemske koncentracije leka. Tobramicin ne treba primenjivati tokom trudnoće ili dojenja osim ukoliko korist za majku prevazilazi rizike za plod ili bebu. Ako se tobramicin primenjuje tokom trudnoće ili trudnoća nastupi za vreme primene tobramicina, pacijentkinja treba da bude obaveštena o mogućim rizicima za plod.

Dojenje

Tobramicin, prisutan sistemski u organizmu, se izlučuje u majčino mleko. Nije poznato da li primena tobramicina inhalacijom postiže dovoljno velike koncentracije u serumu da bi se detektovao u majčinom mleku. Zbog potencijalnog rizika od ototoksičnosti i nefrotoksičnosti tobramicina za odojče, mora se doneti odluka da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija sa lekom.

Lek Tobramicin Teva ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

U kontrolisanim kliničkim ispitivajima, disfonija i tinitus su bila jedina neželjena dejstva prijavljena kod značajno više pacijenata koji su lečeni tobramicinom (13% kod pacijenata lečenih tobramicinom u odnosu na 7% u placebo grupi) i (3% kod lečenih tobramicinom u odnosu na 0% u placebo grupi). Ove epizode tinitusa su prolazne i rešavaju se bez prekida terapije tobramicinom i prema audiološkom testu nisu bile povezane sa trajno izgubljenim sluhom. Ponovljenim ciklusima lečenja tobramicinom ne povećava se rizik od tinitusa.

Druga neželjenia dejstva od kojih su neka uobičajena posledica osnovne bolesti, ali gde uzročno-posledična veza sa primenom tobramicina nije mogla biti isključena su: promena boje sputuma, infekcija respiratornog trakta, mijalgija, polipi u nosu i otitis media.

Procenjena učestalost: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100 do < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tokom sprovođenja otvorenih studija i prema postmarketinškom iskustvu, kod nekih pacijenata sa produženom prethodnom ili istovremenom primenom aminoglikozida intravenski dolazilo je do gubitka sluha (videti odeljak 4.4). Parenteralno primenjeni aminoglikozidi su povezani sa reakcijama preosetljivosti, ototoksičnošću i nefrotoksičnošću (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Primena tobramicina inhalacijom ima za rezultat malu sistemsku bioraspoloživost. Simptomi kod predoziranja aerosolom mogu uključivati tešku promuklost.

U slučaju nenamernog gutanja leka Tobramicin Teva, rastvor za raspršivanje, mala je verovatnoća za razvoj toksičnosti s obzirom na to da se tobramicin slabo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta.

U slučaju pogrešne intravenske primene leka Tobramicin Teva, rastvor za raspršivanje, predoziranje tobramicinom primenjenim parenteralno može dovesti do znakova i simptoma kao što su vrtoglavica, tinitus, vertigo, gubitak sluha, respiratorni distres i/ili neuromuskularna blokada i oštećenje funkcije bubrega.

U slučaju akutne toksičnosti, terapija uključuje momentalni prekid primene tobramicina i kontrolu funkcije bubrega. Koncentracije tobramicina u serumu mogu biti od pomoći u praćenju predoziranja. U slučaju predoziranja, mora se uzeti u obzir mogućnost interakcija leka sa promenama u eliminaciji tobramicina ili drugih lekova.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; ostali aminoglikozidi

ATC šifra: J01GB01 Mehanizam dejstva

Tobramicin je aminoglikozidni antibiotik koji proizvodi Streptomyces tenebrarius. Deluje prvenstveno tako što inhibira sintezu proteina, što dovodi do promene u propustljivosti ćelijske membrane, progresivnog kidanja ćelijske opne i eventualno do smrti ćelije. On je baktericid u koncentracijama jednakim ili malo većim od inhibitornih koncentracija.

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na tobramycin se može javiti putem nekoliko mehanizama uključujući: promene ribozimalne subjedinice unutar bakterijske ćelije, interferenciju sa transportom tobramicina u ćeliju i inaktiviranje tobramicina dejstvom nekoliko enzima (na primer enzimi adenililacije, fosforilacije i acetilacije). Takođe, može da se javi ukrštena rezistencija sa drugim aminoglikozidima.

Granične vrednosti

Ustanovljene granične vrednosti osetljivosti bazirane su na sistemskoj primeni tobramicina i moguće da nisu primenjive kod inhalacione primene leka. U skladu sa CPMP/EWP/558/95 rev.1, sledeće granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) se za tobramycin definišu od EUCAST (eng. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing Version 1.1 2010).

Prevalencija stečene rezistencije može varirati geografski i od vremena za odabrani soj; poželjne su lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, potrebno je aktivno potražiti savet kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da je korisnost agensa kod bar nekih tipova infekcije upitna.

Organizmi povezani sa plućnim infekcijama kod cistične fibroze (CF) kod kojih se može očekivati odgovor na inhalacioni tobramicin su sledeći:

Informacije iz kliničkih studija

Sputum kod cistične fibroze (CF) ispoljava inhibitorno dejstvo na lokalnu biološku aktivnost aminoglikozida primenjenih raspršivanjem. To iziskuje da koncentracije inhalacionog tobramicina u sputumu budu oko deset puta iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za supresiju rasta P. aeruginosa, odnosno dvadeset pet puta iznad MIK za baktericidnu aktivnost.

U kontrolisanim kliničkim studijama, 97% pacijenata koji su primali tobramicin primenjen inhalacijom postigli su 10 puta veće koncentracije u sputumu u odnosu na minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za

P. aeruginosa izolovane kod svakog pacijenta pojedinačno, a istovremeno 95% pacijenata koji su primali inhalacioni tobramicin postigli su 25 puta veće koncentracije u odnosu na MIK. Klinička korist je i dalje postignuta kod većine pacijenata sa izolovanim sojevima za koje je MIK vrednost znatno viša od granica osetljivosti za aminoglikozide primenjene parenteralno.

U nedostatku konvencionalne granice osetljivosti kod upotrebe raspršivanjem, moraju se primeniti mere opreza kod definisanja organizama kao osetljivih ili neosetljivih na tobramicin primenjen raspršivanjem. Međutim, kliničke studije su pokazale da mikrobiološki izveštaji koji ukazuju na in vitro rezistentnost na lek ne isključuju nužno kliničku korist za pacijenta.

Većina pacijenata sa P. aeruginosa izolatima sa tobramicin MIK < 128 mikrograma/mL u kontroli, pokazali su poboljšanje plućne funkcije posle terapije sa inhalacionim tobramicinom . Pacijenti sa izolatima P. aeruginosa kod kojih je MIK ≥ 128 mikrograma/mL u kontroli imaju manje izgleda za povoljan klinički odgovor. Međutim, sedam od 13 pacijenata (54%) kod placebom kontrolisanih ispitivanja koji su stekli izolat sa MIK ≥ 128 mikrograma/mL dok su koristili inhalacioni tobramicin, imali su poboljšanje plućne funkcije.

Tokom svih 96 nedelja trajanja produženih studija, tobramicin MIK50 za P. aeruginosa porastao je sa 1 na 2 mikrograma/mL, a MIK90 sa 8 na 32 mikrograma/mL.

U kliničkim studijama, lečenje inhalacionim tobramicinom pokazuje malo, ali jasno povećanje minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) izolovanih sojeva P. aeruginosa za tobramicin, amikacin i gentamicin.

Svakih dodatnih 6 meseci lečenja rezultiralo je postepenim povećanjem

približne veličine kao što su ona primećena u toku 6 meseci kontrolisanih studija. Preovlađujući mehanizam rezistencije na aminoglikozide uočen kod sojeva P. aeruginosa izolovanih kod hronično inficiranih CF pacijenata je nepropustljivost, definisana kao opšti nedostatak osetljivosti na sve aminoglikozide. P.

aeruginosa izolovana kod pacijenata sa CF takođe je pokazala adaptivnu rezistenciju na aminoglikozide, koju karakteriše vraćanje osetljivosti kada se isključi antibiotik.

Ostale informacije

Nema dokaza da su pacijenti koji su primali do 18 meseci inhalacioni tobramicin bili izloženi većem riziku od dobijanja B. cepacia, S. maltophilia ili A. xylosoxidans, nego što bi se očekivalo kod pacijenata koji nisu lečeni tobramicinom. Vrste Aspegillus-a su češće izdvajane iz sputuma kod pacijenata koji su primali tobramicin; međutim, kliničke posledice kao sto je alergijska bronhopulmonalna aspergiloza javljale su se retko i sa sličnom učestalošću kao kod kontrolne grupe.

Ne postoji dovoljno podataka o kliničkoj bezbednosti i efikasnosti kod dece mlađe od 6 godina.

U jednoj otvorenoj studiji bez kontrole, 88 pacijenata sa CF (37 pacijenata uzrasta između 6 meseci i 6 godina, 41 pacijent uzrasta između 6 i 18 godina i 10 pacijenata iznad 18 godina) sa ranom (nehronočnom) infekcijom P. aeruginosa su bili 28 dana na terapiji tobramicinom. Posle 28 dana, pacijenti su nasumičnim izborom (1:1) ili prestali (n=45) ili su nastavili terapiju dodatnih 28 dana (n=43).

Primarni ishod bila je medijana vremena do ponovne pojave P. aeruginosa (bilo koji soj) koja je bila 26,1 mesec za grupu koja je terapiju primala 28, odnosno 25,8 meseci za grupu koja je terapiju primala 56 dana. Utvrđeno je da je 93%, odnosno 92% pacijenata bilo bez P. aeruginosa infekcije 1 mesec nakon završetka terapije u trajanju od 28 dana, odnosno 56 dana. Primena tobramicina sa režimom doziranja dužim od 28 dana kontinuirane terapije nije odobrena.

Klinička efikasnost i bezbednost

Dve identično dizajnirane, dvostruko slepe, randomizovane, placebom kontrolisane kliničke studije sa paralelnim grupama u trajanju od 24 nedelje (Studija 1 i Studija 2) sprovedene su kod pacijenata sa cističnom fibrozom sa P. aeruginosa da bi podržale prvu registraciju sprovedenu 1999. godine. Ove studije su uključivale 520 ispitanika koji su na početku imali vrednosti FEV1 između 25% i 75% od predviđene normalne vrednosti. Pacijenti koji su bili mlađi od 6 godina ili oni koji su imali vrednosti kreatinina na početku > 2 mg/dL, kao i oni kojima je izolovana Burkholderia cepacia iz sputuma, bili su isključeni iz studija. U ovim kliničkim studijama, 258 pacijenata je primalo tobramicin raspršivanjem bez prijema u bolnicu koristeći ručni PARI LC PLUS™ raspršivač za višekratnu primenu sa DeVilbiss® Pulmo-Aide® kompresorom.

U svakoj od studija, kod pacijenata koji su bili na terapiji tobramicinom, primećena su značajna poboljšanja plućne funkcije kao i značajno smanjenje broja kolonija (engl. colony forming units, CFU) bakterije P. aeruginosa u sputumu tokom primene leka. Srednja vrednost FEV1 je bila iznad vrednosti na početku u periodima pauze u trajanju od 28 dana, iako se u većini slučajeva na određeni način vraćala na početne vrednosti. Gustina bakterija u sputumu vratila se na početne vrednosti u periodu prekida terapije. Smanjenje gustine bakterija u sputumu bilo je sve manje sa svakim uzastopnim ciklusom leka.

Kod pacijenata koji su primali tobramicin u proseku je zabeležen manji broj dana hospitalizacije i manji broj dana u kojima je bila potrebna parenteralna terapija antipseudomonalnim antibioticima u poređenju sa pacijentima na placebo terapiji.

U proširenim studijama 1 i 2, otvorenog tipa, bilo je 396 pacijenata od ukupno 464 koji su završili jednu od dve dvostruke slepe studije tokom 24 nedelje. Ukupno, 313, 264 i 120 pacijenata su završili terapiju tobramicinom tokom 48, 72, odnosno 96 nedelja. Stopa opadanja plućne funkcije bila je značajno niža nakon započinjanja terapije tobramicinom u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo tokom trajanja dvostruko slepog randomizovanog perioda. Utvrđen pad krive na regresionom modelu plućne funkcije iznosio je -6,52% tokom slepe placebo terapije i -2,53% tokom lečenja tobramicinom primenjenim raspršivanjem (p = 0,0001).

Resorpcija

Tobramicin je katjonski polarni molekul koji ne prolazi lako kroz epitelne membrane. Očekuje se da će sistemska izloženost tobramicinu nakon inhalacije u prvom redu biti preko plućne resorpcije dozne frakcije koja je dospela do pluća, budući da se tobramicin ne resorbuje u zadovoljavajućoj meri kada se primenuje oralnim putem. Bioraspoloživost tobramicina može da varira zbog individualnih razlika u performansama raspršivača i patološkog stanja disajnih puteva.

Koncentracije u sputumu: Deset minuta nakon inhalacije prve doze od 300 mg tobramicina, prosečna koncentracija tobramicina u sputumu je bila 1237 mikrograma/g (opseg: od 35 do 7414 mikrograma/g). Tobramicin se ne akumulira u sputumu; posle 20 nedelja terapije tobramicinom, prosečna koncentracija tobramicina u sputumu 10 minuta nakon inhalacije je bila 1154 mikrograma/g (opseg: od 39 do 8085 mikrograma/g). Primećena je visoka varijabilnost koncentracija tobramicina u sputumu. Dva sata nakon inhalacije, koncentracije tobramicina u sputumu su opale do približno 14% u odnosu na vrednosti tobramicina izmerene 10 minuta nakon inhalacije.

Koncentracije u serumu: Merdijana koncentracije tobramicina u serumu 1 sat nakon inhalacije bila je 0,95 mikrograma/mL (opseg: ispod granice kvantifikacije [engl. below limit of quantitation, BLQ] do 3,62 mikrograma/mL). Nakon 20 nedelja terapije, medijana koncentracije tobramicina u serumu 1 sat nakon doziranja je bila 1,05 mikrograma/mL (opseg: ispod granice merljivosti (eng. BLQ- below the limit of quantification) do 3,41 mikrograma/mL). Za poređenje, najveće koncentracije nakon intravenske ili intramuskularne primene pojedinačne doze tobramicina od 1,5 do 2 mg/kg najčešće se kreće u opsegu od 4 do 12 mikrograma/mL.

Distribucija

Nakon primene tobramicina raspršivanjem, tobramicin ostaje koncentrovan primarno u disajnim putevima. Manje od 10% tobramicina se vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Tobramicin se ne metaboliše i primarno se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku. Eliminacija

Eliminacija tobramicina primenjenog putem inhalacije nije ispitivana.

Sistemski apsorbovan, tobramicin se eliminiše uglavnom glomerularnom filtracijom kao nepromenjeno jedinjenje. Prividno terminalno poluvreme eliminacije tobramicina iz seruma nakon inhalacije 300 mg pojedinačne doze tobramicina je iznosilo 3 sata kod pacijenata sa cističnom fibrozom.

Mada nisu bili dostupni podaci za pacijente kod kojih su vrednosti kreatinina u serumu iznosile 2 mg/dL (176,8 mikromola/L) ili više ili vrednosti azota iz uree (engl. blood urea nitrogen, BUN) iznosile 40 mg/dL ili više i nisu bili uključeni u kliničke studije, očekuje se da funkcija bubrega utiče na izloženost tobramicinu.

Neresorbovani tobramicin se verovatno primarno eliminiše iskašljavanjem u sputumu.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti ili reproduktivne toksičnosti, pokazuju da glavnu opasnost za ljude predstavljaju bubrežna toksičnost i ototoksičnost. U ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza, ciljni organi toksičnosti su bubrezi i vestibularne/kohlearne funkcije. Uopšteno, toksičnost se opaža pri značajno većim sistemskim koncentracijama tobramicina od onih koje se postižu inhalacijom pri preporučenoj kliničkoj dozi.

Ispitivanja karcinogenosti sa tobramicinom primenjenim inhalacijom ne ukazuju na povećanu učestalost bilo koje vrste tumora. Tobramicin nije pokazao genotoksični potencijal u nizu testova genotoksičnosti.

Nisu sprovedena ispitivanja reproduktivne toksičnosti sa tobramicinom primenjenim inhalacijom, ali supkutana primena u dozama od 100mg/kg/dnevno kod pacova i maksimalna podnošljiva doza od 20 mg/kg/dnevno kod kunića tokom organogeneze, nije bila teratogena. Teratogenost se ne može proceniti pri većim parenteralnim dozama kod kunića jer indukuje toksičnost kod majke i abortus. Ototoksičnost nije procenjivana kod potomstva za vreme pretkliničkih reproduktivnih toksikoloških ispitivanja sa tobramicinom.

Na osnovu raspoloživih podataka iz ispitivanja na životinjama, rizik od toksičnosti (npr. ototoksičnosti) za vreme prenatalne izloženosti se ne može isključiti.

Supkutana primena do 100 mg/kg tobramicina nije uticala na ponašanje prilikom parenja niti je izazvala oštećenje plodnosti kod mužjaka i ženki pacova.

• Natrijum-hlorid
• Sumporna kiselina (za podešavanje pH)
• Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)
• Voda za injekcije

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima u raspršivaču.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Kesice (otvorene ili neotvorene) se mogu čuvati do 28 dana na temperature do 25 °C.

Ampule sa rastvorom za raspršivanje su za jednokratnu upotrebu. Celokupan sadržaj ampule treba iskoristiti odmah nakon otvaranja ampule (videti odeljak 6.6). Odbaciti preostali sadržaj.

Čuvanje neotvorenog leka:

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5mL od polietilena niske gustine u kojoj se nalazi rastvor za raspršivanje.

Intermedijerno pakovanje je slojevita PET/Al/LDPE kesica u kojoj se nalaze 4 ampule.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 14 kesica (56 ampula) i Uputstvo za lek.

Ovaj lek je sterilan, apirogen, vodeni preparat za jednokratnu upotrebu. S obzirom na to da ne ne sadrži konzervanse, ceo sadržaj ampule treba upotrebiti odmah nakon otvaranja a neiskorišćenu količinu rastvora teba odbaciti. Otvorene ampule se ne smeju čuvati za ponovnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Tobramicin Teva sadrži aktivnu supstancu tobramicin, koji je antibiotik iz grupe aminoglikozida. Lek Tobramicin Teva se koristi za lečenje hronične plućne infekcije uzrokovane bakterijom

Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom uzrasta od 6 godina i starijih. On ubija bakterije i pomaže da se poboljša disanje. Kada se tobramicin udahne, a ne uzima kao tableta, više antibiotika dospeva u vaša pluća.

Lek Tobramicin Teva ne smete primenjivati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tobramicin, na bilo koju vrstu aminoglikozidnih antibiotika ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenje i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Tobramicin Teva u slučaju da se bilo šta od navedenog odnosi na Vas:

• Problemi sa sluhom, zvonjava u ušima (uključujući zujanje u ušima i vrtoglavicu). Lekar će možda uraditi ispitivanje Vašeg sluha i ravnoteže pre započinjanja terapije ili u bilo kom trenutku tokom terapije lekom Tobramicin Teva;
• Krv u ispljuvku (sadržaju koji iskašljavate). Lekar Vas može posavetovati da prestanete sa primenom leka Tobramicin Teva, sve dok ne bude malo krvi ili u opšte ne bude krvi u Vašem ispljuvku;
• Raniji problemi sa bubrezima. Pre početka lečenja lekom Tobramicin Teva, lekar će proveriti da li Vaši bubrezi rade ispravno;
• Slabost mišića koja traje ili se vremenom pogoršava, simptomi koji su povezani sa stanjima kao što je miastenija ili Parkinsonova bolest.
• Rezistencija na antibiotike.

Inhalacija lekovima može da uzrokuje stezanje u grudima, a to takođe može izazvati i inhalacija lekom Tobramicin Teva. Vašu prvu dozu treba da uzmete pod nadzorom Vašeg lekara i on će proveriti funkciju Vaših pluća pre i nakon doziranja leka. Ukoliko do sada niste koristili ovaj lek, Vaš lekar može da preporuči da uzimate bronhodilatator (npr. salbutamol), pre primene leka Tobramicin Teva.

Deca

Lek Tobramicin Teva se ne daje deci mlađoj od 6 godina jer ne postoji dovoljno podataka o primeni u ovoj populaciji.

Drugi lekovi i Tobramicin Teva

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove nabavljene bez recepta.

Ne treba da uzimate lek Tobramicin Teva dok primenjujete sledeće lekove::

• Diuretike koji sadrže furosemid (lekovi za povećano izlučivanje tečnosti);
• Ureu ili manitol koji se koriste za lečenje teških stanja kod hospitalizovanih pacijenata;
• Lekove koji mogu oštetiti bubrege ili sluh.

Kao što primate inhalacioni tobramicin, možete primati injekcije tobramicina ili drugih aminoglikozida. Te injekcije, koje mogu povećati male koncentracije aminoglikozida postignute

inhalacijom tobramicina, se ne preporučuju za primenu kada se istovremeno uzimaju sledeći lekovi:

• Amfotericin B, cefalotin, ciklosporin, takrolimus, polimiksini
• Jedinjenja platine (kao što je karboplatin i cisplatin)
• Antiholinesteraze (kao što su neostigmin i piridostigmin) ili botulinum toksin.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Moguća neželjena dejstva tobramicina primenjenog putem inhalacije kod trudnica nisu poznata. Međutim, veće koncentracije tobramicina i sličnih lekova u krvi koje mogu da se jave kada se prime injekcijom, mogu da prouzrokuju oštećenje ploda (npr. gluvoću).

Dojenje

Nije poznato da li se inhalacioni tobramicin izlučuje u majčino mleko.

Plodnost

Neželjena dejstva na plodnost nisu verovatna, ali se ne mogu isključiti.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Tobramicin Teva ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Za inhalacionu upotrebu.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je dve ampule dnevno u periodu od 28 dana. Uobičajena doza je ista za sve osobe uzrasta od 6 godina i starije.

Inhalirajte sadržaj po jedne ampule ujutru i uveče. Između doza treba da prođe period od 12 sati.

Nakon ovog perioda, 28 dana nećete uzimati Vaš lek, zatim ponovo započinje sledeći 28-dnevni tretman.

Važno je da uzimate lek dva puta dnevno tokom 28 dana tretmana i zatim održavate 28 –dnevne cikluse sa i bez terapije.

Lek Tobramicin Teva treba primenjivati pomoću čistog, suvog PARI LC PLUS raspršivača (nebulizatora) za višekratnu upotrebu i odgovarajućeg kompresora.

Pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet u vezi odabira kompresora. Vaš lekar ili farmaceut Vas mogu posavetovati kako da pravilno primenjujete Vaš lek i koji Vam je pribor za to potreban. Za druge inhalacione lekove kao što je dornase alfa koji se može koristiti za izbacivanje sputum kod cistične fibroze, može vam biti potreban drugačiji nebulizator.

Pre nego što počnete da primenjujete lek Tobramicin Teva, pripremite sledeći pribor:

• Tobramicin Teva ampulu
• PARI LC PLUS raspršivač za višekratnu upotrebu
• Odgovarajući kompresor
• Cev za povezivanje raspršivača i kompresora
• Čiste papirne ili platnene ubruse
• Štipaljku za nos (ako je potrebno).

Pre nego što otpočnete sa primenom leka, treba da proverite da li Vaš raspršivač i kompresor rade ispravno, prema uputstvu proizvođača.

Pripremanje Vašeg leka za inhalaciju

• Dobro operite ruke sapunom i vodom.
• Svaka folija sadrži 4 ampule. Izrežite ili pocepajte vrećicu, izvadite ampulu i stavite vrećicu od folije u frižider.

par ampula

• Stavite delove Vašeg PARI LC PLUS raspršivača na čist, suv papirni ili platneni ubrus. Treba da imate sledeće delove:
• Raspršivač, vrh
• Raspršivač, dno
• Poklopac ventila za udisanje
• Usnik sa ventilom
• Cev
• Skinite vrh raspršivača sa dna raspršivača tako što ćete okrenuti vrh u smeru suprotnom od kazaljke na satu i zatim ga podići. Spustite vrh na ubrus i postavite donji deo raspršivača uspravno na ubrus.
• Povežite jedan kraj cevi sa izlazom vazduha kompresora. Proverite da li je cev čvrsto postavljena i priključite kompresor u električnu utičnicu.
• Otvorite ampulu držeći donji deo jednom rukom i drugom rukom okrećući vrh. Pazite da ne istisnete ampulu dok ne budete spremni da je ispraznite u dno raspršivača.
• Kada ste spremni, istisnite sav sadržaj ampule u dno raspršivača.
• Vratite vrh raspršivača. Okrenite gornji deo u smeru kazaljke na satu dok se sigurno ne pričvrsti za dno raspršivača.
• Pričvrstite usnik na izlaz za raspršivač. Čvrsto gurnite poklopac ventila za udisanje na vrh raspršivača. Poklopac ventila za udisanje mora da se uklopi čvrsto (proverite u Vašem uputstvu za PARI LC PLUS raspršivač).
• Priključite slobodni kraj cevi na dovod vazduha na dnu raspršivača, pazeći da držite raspršivač uspravno. Čvrsto pritisnite cev na ulaz za vazduha.

Kako uzimati lek

• Uključite kompresor.
• Proverite da li iz usnika izlazi ravnomerna magla. Ako nema magle, proverite da li svi priključci cevi i kompresor rade ispravno.

3

Sedite ili stanite uspravno tako da možete normalno da dišete.

4 Postavite usnik između zuba i na vrh jezika. Dišite kroz usta (štipaljka za nos može da pomogne). Pokušajte da ne blokirate protok vazduha jezikom.

• Nastavite dok ne nestane sav Tobramicin Teva rastvor za raspršivanje i više se ne stvara magla.
• Ne zaboravite da nakon primene očistite i definfikujete Vaš raspršivač. Nikada nemojte koristiti zaprljan ili začepljen raspršivač. Ne treba da dajete svoj raspršivač drugima na upotrebu.

Potrebno je oko 15 minuta da se uzme sav lek. Kada šolja raspršivača bude prazna, može se čuti zvuk prštanja. Ako ste prekinuti ili morate da kašljete ili da se odmoriti tokom tretmana, isključite kompresor da biste sačuvali lek. Kada ste spremni da nastavite tretman, ponovo uključite kompresor.

Ako primenjujete nekoliko različitih tretmana za cističnu fibrozu, treba da ih primenjujete sledećim redosledom:

• bronhodilatator (npr. salbutamol)
• grudna fizioterapija
• drugi inhalacioni lekovi
• i zatim Tobramicin Teva, rastvor za raspršivanje.

Ako niste sigurni, proverite redosled sa Vašim lekarom.

Ako ste primenili više leka Tobramicin Teva nego što treba

Ako udahnete previše leka Tobramicin Teva, može da dođe do teške promuklosti. Potrudite se da se što pre javite Vašem lekaru.

Ako lek Tobramicin Teva slučajno progutate, nemate razloga za zabrinutost, ali obavestite Vašeg lekara što pre.

Ako ste zaboravili da primenite lek Tobramicin Teva

Ako ste zaboravili da primenite lek Tobramicin Teva i razmak je najmanje 6 sati do sledeće doze, uzmite dozu što je pre moguće. U suprotnom, sačekajte sledeću dozu.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Tobramicin Teva

Ne bi trebalo da prestanete sa primenom leka Tobramicin Teva, rastvor za raspršivanje dok ne završite terapijski ciklus ili ako Vam to nije savetovao Vaš lekar.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna

• Stezanje u grudima sa otežanim disanjem (retko)
• Alergijske reakcije i reakcije preosetljivosti uključujući koprivnjaču i svrab (veoma retko)

Ukoliko Vam se jave navedena ozbiljna neželjena dejstva, prestanite sa primenom leka Tobramicin Teva i odmah se javite Vašem lekaru.

Sledeća neželjena dejstva su registrovana sa približnom učestalošću:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Promena glasa (promuklost)
• Pojačan kašalj
• Nedostatak daha
• Bol u grlu

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Bol u grudima
• Bolovi
• Laringitis (izmenjen glas sa bolom u grlu i otežanim gutanjem
• Zvonjenje u ušima
• Rane (ulceracije) u ustima
• Osip
• Osećaj slabosti
• Povišena telesna temperatura
• Glavobolja
• Mučnina
• Suženje disajnih puteva (bronhospazam)
• Nelagoda u grudom košu
• Povraćanje
• Gubitak apetita
• Vrtoglavica
• Povećana količina ispljuvka
• Iskašljavanje krvi
• Gubitak glasa
• Krvarenje iz nosa
• Curenje nosa
• Poremećaj ukusa
• Astma
• Bol u leđima
• Kod pacijenata koji su primali lek Tobramicin Teva istovremeno ili nakon ponovljenih doza injekcija tobramicina ili sličnih lekova može da se javi gubitak sluha.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): bol u stomaku

• Bol u uhu
• Proliv
• Bol u stomaku
• Gljivične infekcije
• Otok limfnih žlezda
• Preosetljivost
• Pospanost
• Ubrzano disanje
• Smanjena količina kiseonika (hipoksija)
• Sinusitis
• Koprivnjača (urtikarija)
• Svrab (pruritus)
• Osećaj opšteg lošeg stanja.

Pacijenti sa cističnom fibrozom imaju mnoge simptome ove bolesti. Oni mogu da se javljaju i za vreme primene leka Tobramicin Teva, rastvor za raspršivanje, ali ne bi trebalo da budu učestaliji ili teži nego pre. Pacijenti su često prijavljivali promenu boje ispljuvka, plućnu infekciju, bol u mišićima, polipe u nosu i infekcije uha.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Tobramicin Teva posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati. Kesice (otvorene ili neotvorene) se mogu čuvati do 28 dana na temperaturi do 25 °C.

Za jednokratnu upotrebu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je tobramicin. Jedna ampula sa 5 mL rastvora za raspršivanje sadrži 300 mg tobramicina.
• Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid, sumporna kiselina (za podešavanje pH), natrijum-hidroksid (za podešavanje pH), voda za injekcije.

Kako izgleda lek Tobramicin Teva i sadržaj pakovanja

Rastvor za raspršivanje.

Bezbojna do žuta bistra tečnost bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5mL od polietilena niske gustine u kojoj se nalazi rastvor za raspršivanje.

Intermedijerno pakovane je slojevita PET/Al/LDPE kesica u kojoj se nalaze 4 ampule.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 14 kesica (56 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD, Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2021.

Režim izdavanja:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno, lek se može izdavati i na lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

515-01-00323-19-002 od 22.04.2021.

Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim stručnjacima

Terapijske indikacije

Lek Tobramicin Teva je indikovan za lečenje hronične plućne infekcije uzrokovane bakterijom

Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom uzrasta od 6 godina i starijih. Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o adekvatnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Lek je namenjen deci starijoj od 6 godina i odraslima.

Doziranje i način primene

Lek Tobramicin Teva je namenjen samo za inhalaciju i ne sme se primenjivati parenteralnim putem. Doziranje

Preporučena doza za decu i odrasle je dva puta dnevno po jedna ampula tokom 28 dana. Ove dve doze treba inhalirati u razmaku koji iznosi što je bliže moguće 12 sati, ali ne sa razmakom manjim od 6 sati. Nakon 28 dana terapije, pacijenti treba da prekinu sa terapijom lekom Tobramicin Teva tokom narednih 28 dana. Treba održavati ciklus od 28 dana pod terapijom i 28 dana bez terapije.

Doziranje nije prilagođeno prema telesnoj masi. Svi pacijenti treba da dobiju jednu ampulu Tobramicin Teva (300 mg tobramicina) dva puta dnevno.

Kontrolisane kliničke studije sprovedene tokom šest meseci, uz korišćenje navedenog režima doziranja za tobramicin, pokazale su poboljšanje u funkciji pluća iznad osnovnog nivoa tokom perioda pauze od 28 dana bez terapije.

Praćenje doziranja tobramicina u kliničkim studijama

Bezbednost i efikasnost su procenjivane u kontrolisanim i studijama otvorenog tipa tokom 96 nedelja (12 ciklusa) ali nisu proučavane kod pacijenata mlađih od 6 godina, pacijenata sa forsiranim ekspiratornim volumenom u jednoj sekundi (FEV1) < 25% ili > 75% predviđenog ili kod pacijenata sa kolonizovanom bakterijom Burkholderia cepacia.

Terapiju treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju cistične fibroze. Lečenje lekom Tobramicin Teva treba nastaviti ciklično sve dok lekar smatra da pacijent ima kliničke koristi od uključivanja ovog leka u terapijski režim.

Ako je uočljivo kliničko pogoršanje stanja pluća, potrebno je razmisliti o dodatnoj antipseudomonalnoj terapiji. Kliničke studije su pokazale da mikrobiološki izveštaj koji ukazuje na in vitro rezistenciju na lek ne isključuje obavezno i kliničku korist za pacijenta.

Posebne grupe

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Nema dovoljno podataka za ovu populaciju koji bi podržali preporuku za ili protiv prilagođavanja doze.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Ne postoje podaci za ovu populaciju koji bi podržali preporuku za ili protiv prilagođavanja doze leka Tobramicin Teva. Informacije koje se odnose na nefrotoksičnost videti u odeljku „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka, a informacije o izlučivanju u odeljku „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Pošto se tobramicin ne metaboliše, ne očekuje se efekat oštećenja funkcije jetre na izloženost tobramicinu.

Pacijenti nakon transplatacije organa

Ne postoje odgovarajući podaci za primenu leka Tobramicin Teva kod pacijenata nakon transplantacije organa. Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Tobramicin Teva kod dece mlađe od 6 godina nisu još uvek utvrđeni. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Način primene

Sadržaj jedne ampule potrebno je isprazniti u raspršivač (nebulizator) i primeniti inhalacijom tokomotprilike

15 minuta koristeći ručni PARI LC PLUS raspršivač za višekratnu upotrebu sa odgovarajućim kompresorom. Odgovarajući kompresori su oni koji kada se pričvrste na PARI LC PLUS raspršivač stvaraju protok od 4 do 6 L/min i/ili pritisak od 110 do 217 kPa. Potrebno je slediti uputstva proizvođača koja se odnose na način održavanja i upotrebu raspršivača i kompresora.

Pacijent se inhalira lekom Tobramicin Teva dok sedi ili stoji uspravno i diše normalno kroz nastavak za usta na raspršivaču. Štipaljke za nos mogu pomoći pacijentu da lakše diše na usta. Pacijent treba da nastavi sa svojom uobičajenom respiratornom fizioterapijom. Upotreba odgovarajućih bronhodilatatora se mora nastaviti prema kliničkoj potrebi. Ukoliko pacijent prima nekoliko različitih respiratornih terapija preporučuje se da se terapija primenjuje sledećim redom: bronhodilatator, respiratorna fizioterapija, ostali lekovi za inhalaciju i na kraju lek Tobramicin Teva.

Maksimalna podnošljiva dnevna doza

Maksimalna podnošljiva dnevna doza leka Tobramicin Teva nije utvrđena.

Lista pomoćnih supstanci

• Natrijum-hlorid
• Sumporna kiselina (za podešavanje pH)
• Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)
• Voda za injekcije

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima u raspršivaču.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Kesice (otvorene ili neotvorene) se mogu čuvati do 28 dana na temperature do 25 °C.

Ampule sa rastvorom za raspršivanje su za jednokratnu upotrebu. Celokupan sadržaj ampule treba iskoristiti odmah nakon otvaranja ampule (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”). Odbaciti preostali sadržaj.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvanje neotvorenog leka:

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5mL od polietilena niske gustine u kojoj se nalazi rastvor za raspršivanje.

Intermedijerno pakovanje je slojevita PET/Al/LDPE kesica u kojoj se nalaze 4 ampule.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 14 kesica (56 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Ovaj lek je sterilan, apirogen, vodeni preparat za jednokratnu upotrebu. S obzirom na to da ne ne sadrži konzervanse, ceo sadržaj ampule treba upotrebiti odmah nakon otvaranja a neiskorišćenu količinu rastvora teba odbaciti. Otvorene ampule se ne smeju čuvati za ponovnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.