Lek Trinomia je indikovan za sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih događaja kao supstituciona terapija kod odraslih pacijenata kod kojih je postignuta adekvatna kontrola istovremenom primenom pojedinačnih komponenti ovog leka u identičnim terapijskim dozama.
Doziranje
Odrasli
Pacijenti kod kojih je postignuta kontrola bolesti primenom istih terapijskih doza acetilsalicilne kiseline, atorvastatina i ramiprila mogu direktno da se prebace na terapiju lekom Trinomia.
Terapiju treba započeti pod nadzorom lekara (videti odeljak 4.4).
U prevenciji kardiovaskularnih bolesti, ciljana doza održavanja ramiprila je 10 mg jednom dnevno.
Pedijatrijska populacija
Lek Trinomia je kontraindikovan kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).
Posebne populacije
- Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega: Dnevna doza kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega treba da se zasniva na vrednosti klirensa kreatinina (videti odeljak 5.2):
Lek Trinomia je kontraindikovan kod pacijenata na hemodijalizi i/ili pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljak 4.3).
Pored toga, maksimalna dnevna doza ramiprila kod ovih pacijenata iznosi 2,5 mg i terapija se mora započeti pod medicinskim nadzorom .
Lek Trinomia je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim ili aktivnim oštećenjem jetre (videti odeljak 4.3).
Istovremena primena sa drugim lekovima
Kod pacijenata koji istovremeno sa atorvastatinom uzimaju antiviralne lekove elbasvir/grazoprevir, doza atorvastatina ne treba da bude veće od 20 mg/dan (videti odeljke 4.4. i 4.5.)
Način primene
Lek Trinomia je namenjen za oralnu primenu.
Lek Trinomia treba primeniti oralno, jednu kapsulu dnevno, poželjno posle obroka.
Lek Trinomia treba progutati sa dovoljno tečnosti. Kapsula se ne sme žvakati niti drobiti pre gutanja. Kapsula ne sme da se otvara, sistem zatvaranja kapsule garantuje farmakološka svojstva aktivnih supstanci.
Potrebno je izbegavati sok od grejpfruta tokom terapije lekom Trinomia.
Lek Trinomia treba primenjivati kao supstitucionu terapiju samo kod pacijenata kod kojih je postignuta adekvatna kontrola bolesti istovremenom primenom pojedinačnih komponenti ovog leka u istim terapijskim dozama.
Upozorenja za posebne populacije:
Potreban je poseban medicinski nadzor u sledećim slučajevima:
Kao i kod drugih ACE inhibitora, ramipril može da ima slabije dejstvo na snižavanje krvnog pritiska kod pripadnika crne rase, verovatno zbog veće prevalence hipertenzije sa malim vrednostima renina kod populacije crne rase sa hipertenzijom.
Monitoring tokom terapije se zahteva u sledećim slučajevima:
Postoji rizik od insuficijencije bubrega, posebno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nakon transplantacije bubrega.
Upozorenje na specifična neželjena dejstva:
Testovi funkcije jetre bi trebalo da budu sprovedeni pre započinjanja terapije atorvastatinom i periodično nakon toga. Pacijenti kod kojih se razviju bilo koji znaci ili simptomi koji ukazuju na oštećenje funkcije jetre treba da sprovedu testove funkcije jetre. Pacijente kod kojih se pojave povećane vrednosti transaminaza treba pratiti sve dok se vrednosti ne vrate na normalu. Ukoliko povećanje vrednosti transaminaza veće više nego trostruko od gornje granice referentnih vrednosti (ULN) potraje, preporučuje se smanjenje doze leka Trinomia ili prekid terapije (videte odeljak 4.8.)
Lek Trinomia treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijanata koji konzumiraju značajne količine alkohola i/ili imaju bolest jetre u anamnezi.
U post hoc analizi podtipova moždanog udara kod pacijenata bez koronarnog oboljenja srca (engl. coronary heart disease, CHD) koji su nedavno imali moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak (TIA), primećena je veća incidenca hemoragijskog moždanog udara kod pacijenata koji su započeli terapiju atorvastatinom u dozi od 80mg u odnosu na placebo. Povećani rizik je posebno primećen kod pacijenata sa prethodnim hemoragijskim moždanim udarom ili lakunarnim infarktom na početku studije. Kod pacijenata sa prethodnim hemoragijskim moždanim udarom ili lakunarnim infarktom, odnos rizika i koristi za primenu atorvastatina u dozi od 80 mg nije sa sigurnošću utvrđen,pa potencijalni rizik od hemoragijskog moždanog udara treba pažljivo proceniti pre započinjanja terapije.
Atorvastatin, kao i drugi inhibitori HMG-CoA reduktaze, može u retkim slučajevima, imati uticaja na skeletene mišiće i izazvati mialgiju, miozitis i miopatiju sa progresijom do rabdomiolize, potencijalno po život ugrožavajućeg stanja koje se karakteriše značajnim povećanjem vrednosti kreatin-kinaze (CK) (> 10 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti, ULN (engl. Upper Limit of Normal)), mioglobinemijom i mioglobinurijom, što može da dovede do insuficijencije bubrega.
Pre započinjanja terapije:
Atorvastatin treba sa oprezom propisivati pacijentima sa predisponirajućim faktorima za pojavu rabdomiolize. Pre započinjanja terapije statinima treba odrediti vrednost kreatin-kinaze (CK) u sledećim slučajevima:
U ovim slučajevima, treba pažljivo razmotriti rizik od terapije u odnosu na moguću korist, pa se preporučuje kliničko praćenje pacijenata.
Ukoliko su vrednosti CK znatno povećane (> 5 x ULN) pre početka terapije, lečenje ne treba započinjati.
Određivanje vrednosti kreatin-kinaze:
Vrednosti kreatin-kinaze (CK) ne treba određivati nakon fizičkog napora ili u prisustvu bilo kojih faktora koji mogu da dovedu do povećanja vrednosti CK, što može otežati interpretaciju rezultata. Ukoliko su vrednosti CK značajno povećane (> 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti), ponovno merenje treba izvršiti nakon 5 do 7 dana kako bi se potvrdili rezultati.
Tokom terapije:
Veoma retko su prijavljivani slučajevi o razvoju imunološki-posredovane nekrotizirajuće miopatije (engl. immune-mediated necrotising myopathy, IMNM) tokom ili nakon terapije statinima, uključujući i atrovastatin. Imunološki-posredovana nekrotizirajuća miopatija se klinički karakteriše slabošću proksimalnih mišića i povećanim vrednostima kreatin-kinaze u serumu, koje se održavaju i pored prekida terapije statinima.
Istovremena primena sa drugim lekovima
Rizik od rabdomiolize je povećan kada se atorvastatin daje istovremeno sa određenim lekovima koji mogu da povećaju koncentraciju atorvastatina kao što su potentni inhibitori CYP3A4 ili transportnih proteina (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol i inhibitori HIV proteaze uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, tipranavir/ritonavir, itd.). Rizik od miopatije takođe može biti povećan i kod istovremene primene gemfibrozila i drugih derivata fibrinske kiseline, antivirusnih lekova u terapiji hepatitisa C (HCV) (npr. bocveprevir, telaprevir, elvasvir/grazoprevir),eritromicina, niacina ili ezetimiba. Ukoliko je moguće, treba razmotriti primenu terapije drugim lekovima (koji nemaju interakcije) umesto navedenih lekova.
U slučajevima kada je neophodna istovremena primena atorvastatina sa ovim lekovima, korist i rizik istovremene primene treba da budu pažljivo razmotreni. Kada se primenjuju lekovi koji povećavaju koncentraciju atorvastatina u plazmi, preporučuje se manja maksimalna doza atorvastatina. Dodatno, u slučaju istovremene primene sa potentnim CYP3A4 inhibitorima, treba razmotriti manje početne doze atorvastatina i obezbediti odgovarajuće kliničko praćenje ovih pacijenata (videti odeljak 4.5).
Lek Trinomia se ne sme primenjivati istovremeno sa sistemskim formulacijama fusidinske kiseline, kao ni tokom 7 dana nakon prestanka terapije fusidinskom kiselinom. Kod pacijentata kod kojih se smatra da je sistemska primena fusidinske kiseline neophodna, terapija statinom treba da bude prekinuta tokom trajanja
terapije fusidinskom kiselinom. Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom) kod pacijentata koji su istovremeno bili na terapiji statinom i fusidinskom kiselinom (videti deo 4.5). Pacijente treba savetovati da odmah potraže medicinsku pomoć ukoliko osete neki od simptoma slabosti mišića, bola ili osetljivost mišića.
Terapija statinom može biti ponovo uvedena 7 dana nakon primene poslednje doze fusidinske kiseline.
U izuzetnim slučajevima, kada je potrebna produžena sistemska primena fusidinskom kiselinom, npr u terapiji ozbiljnih infekcija, potreba za istovremenom primenom leka Trinomia i fusidinske kiseline može biti razmotrena od slučaja do slučaja i uz strog medicinski nadzor.
Pojedinačni slučajevi intersticijalne bolesti pluća prijavljeni su kod primene nekih statina, naročito tokom dugotrajne terapije (videti odeljak 4.8). Prisutni simptomi uključuju dispneju, neproduktivni kašalj i pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja (zamor, gubitak telesne mase i povišena telesna temperatura) Ukoliko se kod pacijenta posumnja na razvoj intersticijalne bolesti pluća, terapiju statinima treba odmah prekinuti.
Neki podaci sugerišu da statini kao grupa lekova povećavaju koncentraciju glukoze kod nekih pacijenata koji imaju veliki rizik od razvoja dijabetesa, što može dovesti do vrednosti hiperglikemije koja zahteva odgovarajuće lečenje. U odnosu na činjenicu da statini smanjuju vaskularni rizik, procenjeno je da to ne treba da bude razlog za prekid terapije. Kod pacijenata sa rizikom (glukoza našte 5,6 – 6,9 mmol/L, BMI > 30 kg/m2, povećan nivo triglicerida, hipertenzija) treba pratiti klinički status i biohemijske parametre u skladu sa nacionalnim vodičima.
Kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući ramipril, prijavljeni su slučajevi pojave angioedema (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave angioedema, mora se odmah prekinuti primena leka Trinomia.
Hitna terapija se mora odmah sprovesti. Pacijent mora biti pod lekarskim nadzorom najmanje 12 do 24 sata i otpušta se tek nakon potpunog povlačenja simptoma.
Intestinalni angioedem prijavljen je kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući ramipril (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata javio se bol u abdominu (sa ili bez mučnine ili povraćanja).
Istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana usled povećanog rizika od angioedema. Terapija sakubutril/valsartanom ne sme biti započeta ranije od 36 sati nakon primene poslednje doze leka Trinomia. Terapija lekom Trinomia ne sme biti započeta ranije od 36 sati nakon primene poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).
Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od nastanka angioedema (npr. otok jezika ili disajnih puteva, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez pri započinjanju terapije racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji su već na terapiji ACE inhibitorom.
Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik za razvoj hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS putem kombinovane primene ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se prema tome ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, nju treba sprovesti pod nadzorom lekara specijalizovanog u ovoj oblasti i uz pažljivo i često praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.
ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
Verovatnoća i težina pojave anafilaktičkih i anafilaktoidnih reakcije na otrov insekata i druge alergene, povećani su tokom terapije ACE inhibitorima. Zbog toga treba razmotriti privremen prekid terapije lekom Trinomia pre desenzitizacije.
Neutropenija/agranulocitoza, kao i trombocitopenija i anemija retko su zabeleženi, a prijavljivana je i depresija koštane srži. Preporučuje se redovno praćenje broja belih krvnih ćelija. Češće praćenje se preporučuje u početnoj fazi terapije i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, kod pacijenata sa kolagenim oboljenjem (npr. lupus erythematosus i scleroderma), kao i kod onih koji su na terapiji lekovima koji mogu da dovedu do promene krvne slike (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Pri upotrebi ACE inhibitora, prijavljena je pojava kašlja. Karakteristično je da je kašalj neproduktivan, uporan i prestaje sa prestankom terapije. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba uzeti u obzir pri diferencijalnoj dijagnozi kašlja.
Lek Trinomia sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Lek Trinomia sadrži sojin lecitin. Pacijenti koji su preosetljivi na kikiriki ili soju ne smeju da uzimaju ovaj lek.
Acetilsalicilna kiselina: farmakodinamske i farmakokinetičke interakcije:
- Efekat istovremeno primenjenih lekova na acetilsalicilnu kiselinu
Ostali inhibitori agregacije trombocita: inhibitori agregacije trombocita kao što su: tiklopidin i klopidogrel mogu da utiču na produžavanje vremena zgrušavanja krvi.
Ostali analgetici/nesteroidni antiinflamatorni lekovi i antireumatici: Ovi lekovi mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnog krvarenja i ulkusa.
Sistemski glukokortikoidi (osim hidrokortizona kao supstitucione terapije kod Addisonove bolesti): Sistemski glukokortikoidi povećavaju rizik od gastroenteralnih ulkusa i krvarenja.
Diuretici: NSAIL mogu da izazovu akutnu insuficijenciju bubrega, naročito kod dehidriranih pacijenata. U slučaju istovremene primene leka Trinomia i diuretika, prepoučuje se održavanje normalne hidratacije pacijenta.
Alkohol: Alkohol povećava rizik od gastroenteralnih ulkusa i krvarenja.
Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): SSRI povećavaju rizik od krvarenja, naročito gastrointestinalnog, zbog njihovog sinergističkog efekta.
Urikozurici: Istovremena primena leka Trinomia smanjuje efekat urikozurika i povećava koncentraciju acetilsalicilne kiseline u plazmi, jer smanjuje njeno izlučivanje.
Metamizol: Metamizol može smanjiti efekat acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, kada se primenjuju istovremeno. Zbog toga ovu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju male doze aspirina zbog kardioprotektivnog dejstva.
Antikoagulansi i trombolitici: acetilsalicilna kiselina može da poveća rizik od krvarenja ukoliko se primenjuje pre ili u isto vreme sa antikoagulansima i tromboliticima. Zbog toga, pacijente kojima je potrebna terapija antikoagulansima i tromboliticima treba pratiti zbog moguće pojave znakova spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja.
Digoksin: NSAIL povećavaju koncentraciju digoksina u plazmi. Praćenje koncentracije digoksina u plazmi se preporučuje tokom istovremene primene ili prilikom prekidanja terapije lekom Trinomia.
Antidijabetici, uključujući insulin: istovremena primena leka Trinomia i antidijabetika uključujući insulin, povećava hipoglikemijski efekat ovih lekova. Preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak Farmakodinamske i farmakokinetičke interakcije ramiprila: upozorenja pri upotrebi).
Metotreksat: Salicilati mogu da istisnu metotreksat vezan za proteine plazme i da smanje renalni klirens metotreksata, što dovodi do toksičnih koncentracija ovog leka u plazmi. Istovremena primena sa metotreksatom u dozi od 15 mg ili više nedeljno je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). U slučaju doziranja metotreksata manjeg od 15 mg nedeljno, treba pratiti funkciju bubrega i krvnu sliku, a posebno na početku terapije.
Valproinska kiselina: salicilati mogu da istisnu valproinsku kisleinu vezanu za proteine plazme i smanje metabolizam ovog leka, što dovodi do povećanja koncentracije valproinske kiseline u plazmi.
Ibuprofen: Nema ubedljivih podataka o potencijalnim interakcijama kada se acetilsalicilna kiselina primenjuje istovremeno sa dugotrajnom terapijom ibuprofenom, iako neki eksperimentalni podaci pokazuju smanjeni efekat na agregaciju trombocita (videti odeljak 5.1).
Antiacidi: Antiacidi mogu da povećaju bubrežnu eliminaciju salicilata alkalizacijom urina.
ACE inhibitori: Iako je prijavljeno da acetilsalicilna kiselina može da smanji koristan efekat ACE inhibitora, time što smanjuje sintezu vazodilatornih prostaglandina, nekoliko studija je pokazalo da do negativne interakcije sa ACE inhibitorima dolazi pri velikim dozama aspirina (≥ 325 mg), ali ne i pri malim dozama (≤ 100 mg).
Ciklosporin: NSAIL mogu da povećaju nefrotoksičnost ciklosporina zbog efekata koji su posredovani renalnim prostaglandinima. Preporučuje se pažljivo praćenje funkcije bubrega, naročito kod starijih pacijenata.
Vankomicin: Acetilsalicilna kiselina može da poveća rizik od ototoksičnosti vankomicina. Interferon alfa: Acetilsalicilna kiselina smanjuje aktivnost interferona alfa.
Litijum: NSAIL utiču na smanjenje eliminacije litijuma, povećavajući koncentraciju litijuma u plazmi koja može da dostigne toksične vrednosti. Ne preporučuje se istovremena primena litijuma i NSAIL. Ukoliko je primena ove kombinacije neophodna, potrebno je pažljivo pratiti koncentracije litijuma u plazmi na početku terapije, u fazama prilagođavanja doze i u toku obustavljanja terapije.
Barbiturati: Acetilsalicilna kiselina može da poveća koncentraciju barbiturata u plazmi.
Zidovudin: Acetilsalicilna kiselina može da poveća koncentraciju zidovudina u plazmi kompetitivnom inhibicijom glukuronidacije ili direktnom inhibicijom hepatičkog mikrozomalnog metabolizma.
Fenitoin: Acetilsalicilna kiselina može da poveća koncentraciju fenitoina u plazmi.
Laboratorijske analize: Acetilsalicilna kiselina može da utiče na sledeće analitičke testove:
Atorvastatin: farmakodinamske i farmakokinetičke interakcije
Atorvastatin se metaboliše putem citohroma P450 3A4 (CYP3A4) i predstavlja supstrat hepatičkih transportera, organskih anjonskih-transportnih polipeptida 1B1 (OATP1B1) i 1B3 (OATP1B3) transportera. Metaboliti atorvastatina su substrati za OATP1B1. Atorvastatin je takođe prepoznat i kao supstrat proteina višestruke rezistencije na lekove (engl. the multi-drug resistance protein 1, MDR1) i proteina rezistencije kancera dojke (engl. breast cancer resistance protein, BCRP) , koji mogu da ograniče intestinalnu resorpciju i bilijarni klirens atorvastatina (videti odeljak 5.2).. Istovremena primena lekova koji inhibiraju CYP 3A4 ili transportne proteine može dovesti do povećanja koncentracije atorvastatina u plazmi i posledičnog povećanja
rizika od miopatije. Rizik može biti povećan i pri istovremenoj primeni atorvastatina sa drugim lekovima koji mogu izazvati miopatiju, kao što su derivati fibrinske kiseline, fusidinska kiselina i ezetimib (videti odeljak 4.4).
Inhibitori CYP3A4
Pokazano je da snažni CYP3A4 inhibitori dovode do značajnog povećanja koncentracije atorvastatina (videti Tabelu 1 i informacije u nastavku teksta). Istovremenu primenu snažnih inhibitora CYP3A4 (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol , neki antivirusni lekovi koji se koriste u terapiji HCV (npr. elbasvir/grazoprevir)) i inhibitori HIV proteaze uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, i dr.) treba izbegavati, ukoliko je moguće. Ukoliko se istovremena primena ovih lekova sa atorvastatinom ne može izbeći, potrebno je razmotriti primenu manjih početnih i maksimalnih doza atorvastatina i preporučuje se odgovarajući klinički nadzor ovih pacijenata (videti Tabelu 1).
Umereni CYP3A4 inhibitori (npr. eritromicin, diltiazem, verapamil i flukonazol) mogu da povećaju koncentracije atorvastatina u plazmi (videti Tabelu 1). Primećen je povećan rizik od miopatije kada se eritromicin primenjuje istovremeno sa statinima. Studije interakcije sa verapamilom i amjodaronom nisu rađene. I amjodaron i verapamil su poznati kao inhibitori CYP3A4 i istovremena primena sa atorvastatinom može dovesti do povećanja izloženosti atorvastatinu. Zbog toga treba razmotriti primenu manjih maksimalnih doza atorvastatina i preporučuje se odgovorajući klinički nadzor pacijenata kada se atorvastatin primenjuje istovremeno sa umerenim inhibitorima CYP3A4. Odgovarajuće kliničko praćenje se preporučuje kako pri započinjanja terapije, tako i nakon podešavanja doze inhibitora.
Induktori CYP3A4
Istovremena primena atorvastatina sa induktorima citohroma P450 3A (npr. efavirenz, rifampicin, kantarion) može dovesti do varijabilnog smanjenja koncentracije atorvastatina u plazmi. Zbog dvostrukog mehanizma interakcije rifampicina (indukcija citohrom P450 3A i inhibicija hepatocitnog transportera preuzimanja OATP1B1) preporučuje se istovremena primena rifampicina i atorvastatina, jer u slučaju odložene primene atorvastatina nakon primene rifampicina dolazi do značajne redukcije koncentracije atorvastatina u plazmi. Efekat rifampicina na koncentraciju atorvastatina u hepatocitma nije poznat, zbog toga, ukoliko se istovremena primena ova dva leka ne može izbeći, stanje pacijenta treba pažljivo pratiti da bi se utvrdila efikasnost leka.
Inhibitori transportnih proteina
Inhibitori transportnih proteina (npr. ciklosporin) mogu dovesti do povećanja sistemske izloženosti atorvastatinu (videti Tabelu 1). Nije poznat efekat inhibicije hepatičkog transportera preuzimanja na koncentracije atorvastatina u hepatocitima. U slučaju da se istovremena primena ne može izbeći, preporučuje se smanjenje doze i kliničko praćenje efikasnosti leka (videti Tabelu 1).
Gemfibrozil/derivati fibrinske kiseline
Upotreba fibrata kao monoterapije se ponekad dovodi u vezu sa događajima povezanim sa mišićima, uključujući i rabdomiolizu. Rizik od nastanka ovih događaja može biti povećan kod istovremene primene derivata fibrinske kiseline sa atorvastatinom. Ukoliko se istovremena primena ne može izbeći, treba obezbediti odgovarajući nadzor pacijenata (videti odeljak 4.4).
Ezetimib
Upotreba ezetimiba kao monoterapije se dovodi u vezu sa događajima povezanim sa mišićima, uključujući i rabdomiolizu. Rizik od nastanka ovih događaja može biti povećan pri istovremenoj upotrebi ezetimiba i atorvastatina. Preporučuje se odgovarajući klinički nadzor pacijenta.
Holestipol
Koncentracija atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi je bila manja (približno za 25%) kada je holestipol primenjen istovremeno sa atorvastatinom. Međutim, efekti na lipide su bili veći kada su atorvastatin i holestipol primenjivali istovremeno, nego kada su primenjivani pojedinačno.
Fusidinska kiselina
Istovremena primena sistemskih oblika fusidinske kiseline i statina može povećati rizik od pojave miopatije, uključujuči i rabdomiolizu. Još uvek nije poznat tačan mehanizam ove interakcije (bilo da je farmakodinamski, farmakokinetički ili njihova kombinacija). Kod pacijenata koji su primali kombinaciju ovih lekova prijavljivani su slučajevi rabdomiolize (uključujući i smrtni ishod).
Ukoliko je sistemska primena fusidinske kiseline neophodna, terapija statinom treba da bude prekinuta tokom terapije fusidinskom kiselinom. (videti odeljak 4.4).
Kolhicin
Iako studije interakcija između atorvastatina i kolhicina nisu sprovedene, prijavljivani su slučajevi miopatije prilikom istovremene primene atrovastatina sa kolhicinom, zbog toga je neophodan poseban oprez kada se propisuje njihova istovremena primena.
Kada se primene višestruke doze digoksina i 10 mg atorvastatina istovremeno, koncentracije digoksina u
plazmi u stanju ravnoteže se neznatno povećavaju. Pacijente koji primaju digoksin treba kontrolisati na odgovarajući način.
Oralni kontraceptivi
Istovremena primena atorvastatina sa oralnim kontraceptivima povećava koncentracije noretindrona i etinilestradiola u plazmi.
Varfarin
U kliničkoj studiji kod pacijenata koji su primali hroničnu terapiju varfarinom, istovremena primena 80 mg atorvastatina dnevno je izazvala neznatno smanjenje protrombinskog vremena od oko 1,7 sekundi tokom prva četiri dana primene, a vrednosti su se vratile na normalu u toku 15 dana terapije atorvastatinom. Iako su primećeni samo izuzetno retki klinički značajni slučajevi interakcija sa antikoagulansima, pre započinjanja terapije atorvastatinom, kao i periodično tokom terapije, treba proveravati protrombinsko vreme kod pacijenta koji su na terapiji kumarinskim antikoagulansima da bi se utvrdilo da ne dolazi do značajnih izmena protrombinskog vremena. Kada se uspostavi stabilno protrombinsko vreme, treba ga kontrolisati u intervalima koji se inače preporučuju pri primeni kumarinskih antikoagulanasa. Istu proceduru treba ponoviti i ukoliko se prekida primena leka Trinomia. Primena atorvastatina kod pacijenata koji ne primaju antikoagulanse nije dovedena u vezu sa krvarenjem niti promenama protrombinskog vremena.
Tabela 1: Efekat istovremeno primenjenih lekova na farmakokinetiku atorvastatina
Istovremeno primenjeni lek i režim doziranja | Atorvastatin | ||
Doza (mg) | Promena PIK& | Kliničke preporuke# | |
Tipranavir 500 mg dva puta dnevno/ Ritonavir 200 mg dva puta dnevno, | 40 mg prvog | ↑ 9,4 puta | Lek Trinomia je kontraindikovan u ovim slučajevima. |
Telaprevir 750 mg/8h, 10 dana | 20 mg pojedinačna doza | ↑ 7,9 puta | |
Ciklosporin 5,2 mg/kg/dan, stabilna doza | 10 mg jednom | ↑ 8,7 puta | |
Lopinavir 400 mg dva puta dnevno / | 20 mg jednom | ↑ 5,9 puta | U slučajevima kada je istovremena primena sa atorvastatinom neophodna, preporučuje se manja doza |
Klaritromicin 500 mg dva puta dnevno | 80 mg jednom | ↑ 4,4 puta |
tokom 9 dana | dnevno tokom 8 dana | dozama atorvastatina većim od 20 mg, preporučuje se kliničko | |
Sakvinavir 400 mg dva puta dnevno/ Ritonavir (300 mg dva puta dnevno od 5-7. dana, povećano na 400 mg dva puta dnevno 8. dana), od 5-18. dana, 30 | 40 mg jednom | ↑ 3,9 puta | U slučajevima kada je istovremena primena sa atorvastatinom neophodna, preporučuje se manja doza održavanja atorvastatina. Kod doza atorvastatina većih od 40 mg, preporučuje se kliničko praćenje ovih pacijenata. |
Darunavir 300 mg dva puta dnevno/ritonavir 100 mg dva puta | 10 mg jednom | ↑ 3,3 puta | |
Itrakonazol 200 mg jednom dnevno | 40 mg kao | ↑ 3,3 puta | |
Fosamprenavir 700 mg dva puta dnevno/ ritonavir 100 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 10 mg jednom | ↑ 2,5 puta | |
Fosamprenavir 1400 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 10 mg jednom | ↑ 2,3 puta | |
Nelfinavir 1250 mg dva puta dnevno tokom 14 dana | 10 mg jednom | ↑ 1,7 puta^ | Nema posebnih preporuka. |
Sok od grejpfruta, 240 mL jednom dnevno * | 40 mg, kao pojedinačna doza | ↑ 37% | Istovremena primena velikih količina soka od grejpfruta i atorvastatina se ne |
Diltiazem 240 mg jednom dnevno tokom 28 dana | 40 mg, kao pojedinačna doza | ↑ 51% | Nakon započinjanja ili prilagođavanja doze diltiazema, preporučuje se |
Eritromicin 500 mg dva puta dnevno tokom 7 dana | 10 mg, kao pojedinačna doza | ↑ 33%^ | Preporučuje se manja |
Amlodipin 10 mg, kao pojedinačna | 80 mg, kao | ↑ 18% | Nema posebnih preporuka. |
Cimetidin 300 mg četiri puta dnevno tokom 2 nedelje | 10 mg jednom | ↓ manje od 1% | Nema posebnih preporuka. |
Antacid suspenzija magnezijuma i | 10 mg jednom | ↓ 35%^ | Nema posebnih preporuka. |
Efavirenz 600 mg jednom dnevno | 10 mg tokom 3 | ↓ 41% | Nema posebnih preporuka. |
Rifampicin 600 mg jednom dnevno tokom 7 dana (istovremena primena) | 40 mg kao pojedinačna doza | ↑ 30% | Ukoliko se uporedna primena ne može izbeći, preporučuje se istovremeno davanje atorvastatina sa rifampicinom uz kliničko |
Rifampicin 600 mg jednom dnevno tokom 5 dana (doze razdvojene) | 40 mg kao pojedinačna doza | ↓ 80% | |
Gemfibrozil 600 mg dva puta dnevno tokom 7 dana | 40 mg kao pojedinačna doza | ↑ 35% | Preporučuje se manja početna |
Fenofibrat 160 mg jednom dnevno | 40 mg kao | ↑ 3% | Preporučuje se manja početna |
pacijenata. | |||
Boceprevir 800 mg tri puta dnevno, 7 dana | 40 mg kao pojedinačna doza | ↑ 2,3 puta | Preporučuju se manje početne doze i kliničko praćenje pacijenata. Doza atrovastatina ne bi trebalo da pređe 20 mg dnevno tokom istovremene |
Glekaprevir 400 mg jednom dnevno/pibrentasvir 120 mg jednom dnevno, 7 dana | 10 mg jednom dnevno, tokom 7 dana | ↑ 8.3 puta | Istovremena primena sa lekovima koji sadrže glekaprevir ili pibrentasvir je kontraindikovana (videti |
Elbasvir 50 mg jednom dnevno/ grazoprevir 200 mg jednom dnevno, tokom 13 dana | 10 mg kao pojedinačna doza | ↑ 1.95 puta | Ne sme se prekoračiti dnevna doza atorvastatina od 20 mg tokom istovremene primene sa lekovima koji sadrže elbasvir |
& Podaci prikazani kao x-puta povećanje predstavljaju odnos između istovremene primene lekova i primene monoterapije atorvastatina (npr. 1-put = nema promene). Podaci prikazani kao promena u % predstavljaju procentualne razlike u odnosu na primenu monoterapije atorvastatina (npr. 0% = nema promene).
# Videti odeljke 4.3, 4.4 i 4.5 za podatke o kliničkom značaju.
^ U odnosu na ukupnu aktivnost atorvastatina Povećanje je prikazano kao “↑”, smanjenje kao “↓”
Tabela 2: Uticaj atorvastatina na farmakokinetiku istovremeno primenjenih lekova
Atorvastatin i režim doziranja | Istovremeno primenjeni lek | ||
Lek/Doza (mg) | Promena | Kliničke preporuke | |
80 mg jednom dnevno tokom 10 dana | Digoksin 0,25 mg jednom dnevno tokom | ↑ 15% | Pacijente na terapiji digoksinom treba pratiti na odgovarajući način. |
40 mg jednom dnevno tokom 22 dana | Oralni kontraceptiv jednom dnevno tokom 2 meseca | ↑ 28% | Nema posebnih preporuka. |
80 mg jednom dnevno | * Fenazon, 600 mg kao pojedinačna | ↑ 3,0% | Nema posebnih |
10 mg pojedinačna doza | Tipranavir 500 mg dva puta dnevno / ritonavir 200 mg dva puta dnevno | Bez promene | Nema posebnih preporuka. |
10 mg jednom dnevno | Fosamprenavir 1400 mg dva puta | ↓ 27% | Nema posebnih |
10 mg jednom dnevno tokom 4 dana | Fosamprenavir 700 mg dva puta | Bez promene | Nema posebnih preporuka. |
& Podaci prikazani kao promena u % predstavljaju procentualne razlike u odnosu na primenu monoterapije atorvastatina (npr. 0% = nema promene).
Ramipril: farmakodinamske i farmakokinetičke interakcije
Kontraindikovane kombinacije
-Vantelesni terapijski postupci koji dovode do kontakta između krvi i negativno naelektrisanih površina kao što su dijaliza ili hemofiltracija sa određenim visoko propustljivim membranama (npr. poliakrilonitril membranama) i afereza lipoproteina male gustine sa dekstran-sulfatom, može da dovede do ozbiljnih anafilaktoidnih reakcija (videti odeljak 4.3). Ukoliko je ovakva terapija neophodna, treba razmotriti primenu drugih tipova membrana za dijalizu ili drugih klasa antihipertenzivnih lekova.
-Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema: Istovremena primena ACE inhibitora sa kombinacijom sakubutril/valsartan je kontraindikovana jer povećava rizik od angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4.)
Mere opreza pri upotrebi:
Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) usled kombinovane primene ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin-II receptora ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih dejstava kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa pojedinačnom primenom lekova koji deluju na RAAS sistem (videti odeljak 4.3, 4.4 i 5.1)
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu bi trebalo da koriste efikasne mere kontracepcije tokom terapije (videti odeljak 4.3. )
Trudnoća
Lek Trinomia je kontraindikovana tokom trudnoće (videti odeljak 4.3).
Primena ACE inhibitora se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3 i 4.4).
Epidemiološki podaci u pogledu rizika od teratogenog dejstva nakon primene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu dovoljni za donošenje zaključaka; međutim, malo povećnje rizika se ne može isključiti. Osim u slučaju kada se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnim, terapiju ACE inhibitorom kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću treba zameniti drugom antihipertenzivnom terapijom koja ima utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Terapiju ACE inhibitorima treba prekinuti odmah nakon utvrđivanja trudnoće i, ukoliko je potrebno, započeti drugu alternativnu terapiju.
Poznato je da izloženost ACE inhibitorima/antagonistima angiotenzin II receptor (AIIRA) tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće potvrđeno dovodi do humane fetotoksičnosti (smanjena renalna funkcija, oligohidramnion, usporeno okoštavanje kosti lobanje) i neonatalne toksičnosti (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Ukoliko je izloženost ACE inhibitorima nastupila u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje. Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog mogućnosti pojave hipotenzije, oligurije i hiprekalemije (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, acetilsalicilna kiselina se primenjuje samo kada je to izuzetno neophodno.
Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od smrtnog ishoda kod ploda, srčanih malformacija i nastanka gastroschisis-a nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina tokom rane trudnoće. Pretpostavlja se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije.
Iskustvo sa primenom dnevnih doza od 50-150 mg acetilsalicilne kiseline kod trudnica u drugom i trećem trimestru nije pokazalo inhibiciju trudova, niti povećanu sklonost ka krvarenju kao ni prerano zatvaranje ductus arteriosus.
Nema dovoljno dostupnih podataka koji mogu da potvrde ili odbace povezanost primene acetilsalicilne kiseline sa povećanim rizikom od pobačaja. Pored toga, nema dostupnih podataka koji potvrđuju povezanost primene acetilsalicilne kiseline sa malformacijama, iako povećani rizik nastanka gastroschisis-a ne može da se isključi.
U jednoj meta analizi koja uključuje podatke 6 kohort studija, 1 kontrolisane randomizovane studije i 15 kontrolisanih studija slučajeva (Kozer et al, 2002) koje su proučavale odnos između nastanka malformacija i lečenja acetilsalicilnom kiselinom tokom prvog trimestra trudnoće, nije pokazano značajano povećanje rizika od malformacija (odds ratio = 1,33 OR IC 95%:0,94 – 1,89). Najznačajnija kohort studija je uključivala oko 15000 trudnica koje su uzimale acetilsalicilnu kiselinu tokom prvog trimestra trudnoće.
Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost vezano za aktivne supstance aletilsalicilnu kiselinu, atrovastatin i ramipril (videti odeljak 5.3).
Ukoliko žene koje planiraju trudnoću, ili žene u prvom i drugom trimestru trudnoće koriste lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu, trajanje lečenja mora biti što je moguće kraće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće primena inhibitora sinteze prostaglandina može izložiti plod:
Pri kraju trudnoće, majka i plod mogu biti izloženi:
Bezbednost primene atorvastatina u trudnoći nije ustanovljena. Ne postoje kontrolisane studije primene atorvastatina kod trudnica. Prijavljeni su retki izveštaji o kongenitalnim anomalijama nakon intra utero
izlaganja inhibitorma HMG-CoA reduktaze. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Terapija majke atorvastatinom može dovesti do smanjenja vrednosti mevalonata, prekursora u biosintezi holesterola, kod ploda. Pošto je ateroskleroza hroničan proces, prekid primene lekova za smanjenje nivoa holesterola tokom trudnoće imao bi mali uticaj na dugoročni rizik koji je u vezi sa primarnom hiperholesterolemijom.
Zbog svih navedenih razloga lek Trinomia ne sme da se primenjuje u trudnoći, u periodu planiranja trudnoće ili ukoliko se sumnja na trudnoću. Terapija lekom Trinomia se mora prekinuti tokom trajanja trudnoće ili dok se ne utvrdi da pacijentkinja nije trudna (videti poglavlja 4.3 i 4.4).
Dojenje
Male količine acetilsalicilne kiseline i njenih metabolita se izlučuju u majčino mleko. Nije poznato da li se atorvastatin i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko.Kod pacova, koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi su slične onima u mleku (videte odeljak 5.3.) Pored toga, nema dovoljno podataka o primeni ramiprila tokom dojenja (videti odeljak 5.2).
Zbog mogućnost nastanka ozbiljnih neželjenih reakcija, žena koja uzima lek Trinomia ne sme da doji svoje dete. Lek Trinomia je kontraindikovan tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.3).
Plodnost
U studijama na životinjama, atorvastatin nije imao uticaj na plodnost ženki i mužjaka (videti odeljak 5.3).
Acetilsalicilna kiselina i atorvastatin imaju zanemarljiv ili nemaju nikakav uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Ramipril kao komponenta ovog leka izaziva neke neželjene reakcije (npr. simptomi sniženog krvnog pritiska kao što je vrtoglavica) koje mogu da utiču na koncentraciju i sposobnost reagovanja, i time predstavljaju rizik u situacijama kada su ovakve sposobnosti od posebne važnosti (npr. upravljane vozilima ili rukovanje mašinama).
Ove reakcije se najčešće javljaju pri prelasku sa drugog leka na lek Trinomia ili pri povećanju doze leka. Zbog toga se tokom primene leka Trinomia ne preporučuje upravljanje vozilima niti rukovanje mašinama tokom nekoliko sati nakon primene.
Sažetak bezbednosnog profila
Lek Trinomia primenjuje se samo kao supstituciona terapija kod odraslih pacijenata kod kojih je postignuta adekvatna kontrola istovremenom primenom pojedinačnih komponenti ovog leka u identičnim terapijskim dozama.
Najčešća neželjena dejstva povezana sa primenom acetilsalicilne kiseline su gastrointestinalni poremećaji. Ulceracije i krvarenje su povremena neželjena dejstva (≥1/1000 do <1/100). Perforacija u gastrointestinalnom sistemu se javlja veoma retko (<1/10000). Pacijentima treba posebno naglasiti da se odmah obrate lekaru ukoliko primete krv u stolici ili crnu (katranastu) stolicu ili primete krv u povraćanom sadržaju (to su znaci teškog gastrointestinalnog krvarenja).
Poznata neželjena dejstva na terapiju ramiprilom su perzistentan suvi kašalj i reakcije koje su posledica hipotenzije. Povremene neželjene reakcije (≥1/1000 do <1/100) povezane sa terapijom ramiprilom su angioedem, oštećenje funkcije bubrega i jetre. Neutropenija i agranulocitoza su prijavljene retko (≥1/10000 do <1/1000).
Mialgija (bol u mišićima, mišićni grčevi, oticanje zglobova) je često neželjeno dejstvo statina. Miopatija i rabdomijaliza su retka neželjena dejstva (≥1/10000 do <1/1000). Treba razmotriti praćenje vrednosti kreatin- kinaze kao procenu pacijenata koji su imali povećane vrednosti kreatin-kinaze na početku terapije (> 5 puta od gornje granice referentnih vrednosti).
Prema podacima iz placebo kontrolisanih kliničkih studija sa atorvastatinom kojima je praćeno 16066 pacijenata (8755 na atorvastatinu i 7311 na placebu) na terapiji koja je prosečno trajala 53 nedelje, prekid terapije koji je povezan sa pojavom neželjenih dejstava zabeležen je kod 5,2% pacijenata koji su primali atorvastatin u odnosu na 4,0% pacijenata koji su primali placebo.
Kod pacijenata koji su primali atorvastatin, kao i kod drugih inhibitora HMG CoA reduktaze, javlja se povećana vrednost transaminaza u serumu. Ove promene su obično bile blage, prolazne i nisu zahtevale prekid terapije. Klinički značajno povećanje vrednosti transaminaza u serumu (3 puta i više od normalnih vrednosti) javljalo se kod 0,8% pacijenata koji su primali atorvastatin. Ovo povećanje je bilo dozno zavisno i reverzibilno kod svih pacijenata.
Povećanje vrednosti kreatin-kinaze (CK) u serumu 3 puta i više od normalnih vrednosti javljalo se kod 2,5% pacijenata na atorvastatinu, slično kao i kod drugih inhibitora HMG CoA reduktaze u kliničkim ispitivanjima. Povećanje veće od 10 puta u odnosu na normalne vrednosti javljalo se kod 0,4% pacijenata koji su primali atorvastatin (videti odeljak 4.4).
Sledeća neželjena dejstva prijavljena su prilikom terapije nekim statinima:
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela 3: Tabelarni prikaz neželjenih reakcija | ||||
MedDRA | Učestalost | |||
Ramipril | Atrovastatin | Acetilsalicilna kiselina | ||
eozinofilija | povremeno | |||
smanjenje broja belih krvnih ćelija (uključujući neutropeniju ili agranulocitozu), smanjenje broja crvenih krvnih ćelija, smanjenje vrednosti hemoglobina, smanjenje | ||||
ozbiljna krvarenja koja u pojedinačnim slučajevima mogu biti životno ugrožavajuća, kao što je cerebralna hemoragija, prijavljena su kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom i/ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju |
krvarenja kao što je krvarenje iz nosa, krvarenje desni, pojačano stvaranje modrica (krvarenje kože), krvarenje iz urogenitalnog sistema, sa mogućim produženjem vremena krvarenja (videti odeljak 4.4). Ovaj efekat može da traje od | ||||
trombocitopenija | retko | |||
depresija koštane srži, pancitopenija, hemolitička anemija | nepoznata učestalost | |||
gastroinestinalni poremećaji kao što su gorušica, mučnina, | ||||
manji gubitak krvi iz gastrointestinalnog sistema (engl. | veoma često | |||
dispepsija, mučnina, dijareja | često | često | ||
povraćanje | često | povremeno | ||
poremećaj varenja, abdominalna | često | |||
gastrointestinalno zapaljenje | često | povremeno | ||
konstipacija | povremeno | često | ||
flatulencija | često | |||
gastrontestinalni ulkusi | povremeno | |||
gastrointestinalna krvarenja | povremeno | |||
anemija usled nedostatka gvožđa koja nastaje usled okultnog krvarenja u gastrointestinalnom | ||||
bol u gornjem i donjem abdomenu, | povremeno | |||
pankreatitis (slučajevi smrtnog ishoda su veoma retki kod primene ACE inhibitora), povećanje vrednosti enzima pankreasa, angioedem tankog creva, bol u gornjem delu abdomena | ||||
glositis | povremeno | |||
perforacije gastrointestinalnog ulkusa. Pacijent treba odmah da se obrati svom lekaru ukoliko primeti crnu stolicu ili krv u sadržaju nakon povraćanja (znaci ozbiljnog | ||||
aftozni stomatitis | nepoznata | |||
Respiratorni, | paroksimalni bronhospazam, teška | često |
medijastinalni poremećaji | bol u grkljanu i ždrelu, epistaksa | često | ||
neproduktivan, nadražajni kašalj, | često | |||
bronhospazam uključujući pogoršanje astme, nazalna | povremeno | |||
Infekcije i | nazofaringitis | često | ||
glavobolja | često | često | ||
vrtoglavica | često | povremeno | ||
vertigo, ageuzija | povremeno | |||
parestezija, disgeuzija | povremeno | povremeno | ||
hipoestezija, amnezija | povremeno | |||
periferna neuropatija | retko | |||
tremor, poremećaj ravnoteže | retko | |||
ishemija mozga uključujući ishemijski insult i tranzitorni ishemijski atak, oštećenje psihomotornih funkcija, osećaj | ||||
Nije primenljivo (mogu biti simptomi predoziranja, videti odeljak | ||||
osip, naročito makulopapularni | često | |||
reakcije na koži | povremeno | |||
urtikarija, osip na koži, svrab, | povremeno | |||
angioedem; u izuzetno retkim slučajevima, opstrukcija disajnih puteva koja je posledica angioedema može imati smrtni | ||||
angioneurotski edem, bulozni dermatitis, uključujući multiformni eritem, Stevens-Jonson-ov sindrom | ||||
eksfolijativni dermatitis, urtikarija, | retko | |||
fotosenzitivne reakcije | veoma retko | |||
multiformni eritem | nepoznata | veoma retko | ||
toksična epidermalna nekroliza, | nepoznata | |||
pemfigus, pogoršanje psorijaze, psoriaziformni dermatitis, | nepoznata učestalost | |||
Poremećaji imunskog sistema | alergijske reakcije | često | ||
reakcije preosetljivosti na koži, | retko |
respiratornom sistemu, gastro- intestinalnom sistemu i kardio- vaskularnom sistemu, posebno kod pacijenata sa astmom (sa sledećim mogućim simptomima: snižen krvni pritisak, dispneja, rinitis, nazalna kongestija, anafilaktički | ||||
anafilaksa | voma retko | |||
anafilaktičke ili anafilaktoidne | nepoznata učestalost | |||
hepatitis | povremeno | |||
povećanje vrednosti enzima jetre | povremeno | |||
holestaza | retko | |||
holestatska žutica, hepatocelularna | retko | |||
insuficijencija jetre | veoma retko | |||
povećane vrednosti u testovima | veoma retko | |||
akutna insuficijencija jetre, holestatski ili citolitički hepatitis | nepoznata učestalost | |||
oštećenje funkcije bubrega, uključujući akutnu insuficijenciju bubrega, povećano izlučivanje urina, pogoršanje postojeće proteinurije, povećanje | ||||
oštećenje funkcije bubrega | veoma retko | |||
hiperglikemija | često | |||
povećana koncentracija kalijuma u | često | |||
hipoglikemija | povremeno | veoma retko | ||
povećanje telesne mase | povremeno | |||
anoreksija | povremeno | povremeno | ||
smanjen apetit | povremeno | |||
pri malim dozama, acetilsalicilna kiselina utiče na smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline. | ||||
smanjena koncentracija natrijuma | nepoznata | |||
noćne more, nesanica | povremeno | |||
depresivno raspoloženje, anksioznost, nervoza, nemir, poremećaj spavanja, uključujući | ||||
stanje konfuzije | retko |
poremećaji pažnje | nepoznata | |||
Poremećaji na nivou oka | zamućen vid | povremeno | povremeno | |
poremećaji vida | povremeno | retko | ||
konjunktivitis | retko | |||
Poremećaji na nivou uha i labirinta | tinitus | retko | povremeno | |
oštećen sluh | retko | |||
gubitak sluha | veoma retko | |||
mialgija, spazam mišića | često | često | ||
bol u ekstremitetima, otok | često | |||
artralgija | povremeno | često | ||
bol u vratu, zamor mišića | povremeno | |||
miopatija, miozitis, rabdomioliza, | retko | |||
imuno-posredovane nekrotizirajuće miopatije (videti | nepoznata učestalost | |||
sindrom sličan lupusu | veoma retko | |||
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | prolazna erektilna impotencija, | povremeno | ||
ginekomastija | nepoznata | veoma retko | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | bol u grudima, zamor | često | povremeno | |
pireksija | povremeno | povremeno | ||
opšta slabost, periferni edem | povremeno | |||
astenija | retko | povremeno | ||
poremećaj vrednosti dobijenih u testovima funkcije jetre, povećana | često | |||
pozitivan nalaz leukocita u urinu | povremeno | |||
Kardiološki poremećaji | ishemija miokarda koja uključuje anginu pektoris ili infarkt miokarda, tahikardija, aritmija, | |||
hipotenzija, snižen ortostatski | često | |||
naleti crvenila praćeni osećajem | povremeno | |||
vaskularna stenoza, hipoperfuzija, | retko | |||
Raynaud-ov fenomen | nepoznata |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Acetilsalicilna kiselina
Kod hroničnog predoziranja acetilsalicilnom kiselinom uglavnom se javljaju simptomi centralnog nervnog sistema kao što je pospanost, vrtoglavica, konfuzija ili mučnina (salicilizam). Sa druge strane, akutna intoksikacija acetilsalicilnom kiselinom predstavlja ozbiljan poremećaj acido-bazne ravnoteže. Čak i pri primeni terapijskih doza, može se javiti respiratorna alkaloza usled pojačane respiracije. To se kompenzuje pojačanom renalnom eliminacijom hidrogen karbonata, i time se pH vrednost krvi održava na normalnom nivou. Kod toksičnih doza, ova kompenzacija nije dovoljna, tako da se pH vrednost krvi i koncentracija hidrogen karbonata smanjuju. Nivo parcijalnog pritiska ugljen-dioksida u krvi može biti normalan. Klinička slika podseća na metaboličku acidozu. U stvari, to je kombinacija respiratorne i metaboličke acidoze. Razlozi su: otežano disanje zbog toksične doze, akumulacija kiseline, delom zbog smanjene renalne eliminacije (sumporna i fosforna kiselina, kao i salicilna, mlečna, acetilsirćetna kiselina, itd.) koja nastaje usled poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Osim toga, javlja se i poremećaj koncentracije elektrolita, posebno ozbiljno smanjenje koncentracije kalijuma.
Simptomi akutne intoksikacije
Pored poremećaja acido-bazne ravnoteže, ravnoteže elektrolita (npr. smanjenje koncentracije kalijuma), primećene su i hipoglikemija, osip na koži kao i gastrointestinalno krvarenje, hiperventilacija, tinitus, mučnina, povraćanje, poremećaj vida i sluha, glavobolja, vrtoglavica i dezorijentacija. U slučajevima teške intoksikacije (veće od 400 mikrograma/mL) mogu se javiti delirijum, tremor, respiratorni distres, preznojavanje, dehidratacija, hipertermija i koma. U slučaju intoksikacije sa smrtnim ishodom, uzrok je najčešće respiratorna insuficijencija.
Terapija intoksikacije
Terapija intoksikacije acetilsalicilnom kiselinom zavisi od težine, stadijuma i kliničkih simptoma intoksikacije.
Terapija obično podrazumeva uobičajene mere za smanjenje resorpcije aktivne supstance, praćenje odnosa vode i elektrolita, kao i regulisanje poremećaja telesne temperature i respiratorne funkcije. Najpre treba sprovesti mere da bi se ubrzala eliminacija i normalizacija acido-bazne ravnoteže i elektrolita. Pored infuzione primene natrijum-bikarbonata i kalijum-hlorida, primenjuju se i diuretici. Urin bi trebalo da bude alkalan, da bi se povećala jonizacija salicilne kiseline i smanjila tubularna resorpcija. Preporučuje se praćenje vrednosti određenih parametara u krvi (pH vrednost, parcijalni pritisak ugljen-dioksida, koncentracija bikarbonata, koncentracija kalijuma, itd). U teškim slučajevima, može biti potrebna hemodijaliza.
U slučaju sumnje na predoziranje, pacijenta treba zadržati na posmatranju tokom 24 sata, jer za razvoj simptoma i povećanje koncentracije salicilata u plazmi može da bude potrebno i nekoliko sati.
Atorvastatin
Nema specifične terapije za predoziranje atorvastatinom. U slučaju predoziranja, pacijenta treba lečiti simptomatski i po potrebi uvoditi suportivne mere. Potrebno je pratiti funkciju jetre i vrednost CK u serumu. Budući da se atorvastatin u velikoj meri vezuje za proteine plazme, od hemodijalize se ne može očekivati da značajno poveća klirens atorvastatina.
Ramipril
Simptomi predoziranja ACE inhibitorima uključuju naglašenu perifernu vazodilataciju (sa izraženom hipotenzijom, šokom), bradikardiju, disbalans elektrolita i bubrežnu insuficijenciju. Pacijenta treba pažljivo pratiti, a terapija treba da bude simptomatska i suportivna. Predložene mere uključuju primarnu detoksikaciju (gastrična lavaža, primena adsorbensa) i mere za povratak hemodinamske stabilnosti, uključujući primenu
alfa 1 adrenergičnih agonista ili angiotenzina II (angiotenzinamid). Ramiprilat, aktivni metabolit ramiprila, se slabo uklanja iz cirkulacije hemodijalizom.
Farmakoterapijska grupa: Sredstva koja smanjuju lipide u serumu; inhibitori HMG CoA reduktaze, ostale kombinacije
ATC šifra: C10BX06
Pedijatrijska populacija
Evropska Agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata studija sa lekom Trinomia kod svih podgrupa pedijatrijskih pacijenata u prevenciji ishemijske bolesti srca (videti odeljak 4.2 za više informacija o pedijatrijskoj primeni).
Acetilsalicilna kiselina
Acetilsalicilna kiselina ireverzibilno inhibira agregaciju trombocita. Ovaj efekat na trombocite nastaje usled acetilacije ciklooksigenaze. Time se ireverzibilno inhibiše sinteza tromboksana A2 (prostaglandin koji podstiče agregaciju trombocita i vazokonstrikciju) u trombocitima. Ovaj efekat je trajan i obično traje tokom celih 8 dana životnog veka trombocita.
Paradoksalno, acetilsalicilna kiselina takođe inhibira i sintezu prostaciklina (prostaglandina koji inhibira agregaciju trombocita ali sa vazodilatornim dejstvom) u endotelnim ćelijama krvnih sudova. Ovaj efekat je privremen. Čim se acetilsalicilna kiselina eliminiše iz krvi, u nukleisanim ćelijama endotela dolazi do ponovne sinteze prostaciklina. Zbog toga, pojedinačna mala dnevna doza acetilsalicilne kiseline
(< 100 mg/dnevno) dovodi do inhibicije tromboksana A2 u trombocitima, a da pri tome ne utiče značajno na sintezu prostaciklina.
Acetilsalicilna kiselina pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (derivat salicilne kiseline) sa analgetskim, antipiretskim i antiinflamatornim svojstvima. Mehanizam dejstva zasnovan je na nepovratnoj inhibiciji enzima ciklooksigenaze koji učestvuju u sintezi prostaglandina. Veće doze acetilsalicilne kiseline se koriste za lečenje blagih do umerenih bolova, povišene telesne temperature, kao i za lečenje akutnih i hroničnih zapaljenskih oboljenja kao što je reumatoidni artritis.
Eksperimentalni podaci ukazuju da primena ibuprofena može inhibirati efekte malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita pri istovremenoj primeni. Podaci iz jedne studije pokazali su da primena jedne doze od 400 mg ibuprofena 8 sati pre ili pola sata nakon primene acetilsalicilne kiseline u dozi od 81 mg (oblik sa trenutnim oslobađanjem) dovodi do smanjenja efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Međutim, ovi podaci su ograničeni usled nepouzdanosti pri ekstrapolaciji ex vivo podataka na kliničku praksu. Zbog toga, ne može da se izvede relevantan zaključak u vezi sa redovnom primenom ibuprofena, i ne može da se razmatra nijedan klinički relevantan efekat povremene primene ibuprofena.
Atorvastatin
Atorvastatin je selektivni, kompetitivni inhibitor HMG-CoA reduktaze, enzima od kojeg zavisi brzina konverzije 3-hidroksi-3-metil-glutaril koenzima A u mevalonat, jedan od prekursora sterola uključujući i holesterol. Trigliceridi i holesterol se u jetri inkorporiraju u VLDL lipoproteine (engl. Very Low-Density Lipoprotein) i oslobađaju se u plazmu kojom dalje odlaze u periferna tkiva. LDL liporotein se stvara iz VLDL-a i katabolizuje se prvenstveno preko receptora sa vrlo visokim afinitetom za LDL (LDL receptori).
Atorvastatin smanjuje nivo holesterola i lipoproteina u plazmi inhibirajući HMG-CoA reduktazu i sintezu holesterola u jetri, i preko povećavanja broja hepatičkih LDL-receptora na površini ćelija, što omogućava povećano preuzimanje i katabolizam LDL čestica.
Atorvastatin smanjuje stvaranje LDL i broj LDL čestica. Atorvastatin prouzrokuje veliko i trajno povećanje aktivnosti LDL receptora povezano sa povoljnom promenom kvaliteta cirkulišućih LDL čestica. Atorvastatin
efektivno smanjuje LDL-H kod pacijenata sa homozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom, kod populacije koja normalno ne reaguje na hipolipemijske lekove.
Pokazano je da atorvastatin smanjuje nivo ukupnog holesterola (30%-46%), LDL-H (41%-61%), apoliportoteina B (34%-50%) i triglicerida (14%-33%) dok izaziva varijabilno povećanje nivoa HDL-H i apoliporoteina A1 u studijama odgovora na dozu. Ovi rezultati su isti i kod pacijenata koji boluju od heterozigotne familijarne hiperholesterolemije, nefamilijarnih formi hiperholesterolemije i mešanih hiperlipidemija, uključujući i pacijente koji boluju od dijabetes melitusa tip 2.
Pokazalo se da smanjenje nivoa ukupnog holesterola, LDL-H i apolipoproteina B smanjuje rizik za nastanak kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularnog mortaliteta.
Klinička efikasnost i bezbednost
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
U randomiziranoj, duplo-slepoj, placebo kontrolisanoj studiji ASCOT-LLA (engl. Anglo-Scandinavian Cardiac Outcomes Trial Lipid Lowering Arm), evaluiran je efekat atorvastatina na koronarnu bolest srca sa i bez smrtnog ishoda. Pacijenti su imali hipertenziju, bili su uzrasta 40-79 godina, bez prethodnih infarkta miokarda ili terapije angine pektoris, i sa nivoima ukupnog holesterola ≤ 6,5 mmol/l (251 mg/dL). Svi pacijenti su imali bar još 3 od sledećih faktora kardiovaskularnog rizika: muški pol, starosti ≥55 godina, pušenje, dijabetes, anamneza koronarne bolesti srca kod rođaka prvog kolena, odnosno ukupni holesterol/HDL-H >6, bolest perifernih arterija, hipertrofiju leve komore, prethodni cerebrovaskularni događaj, specifične abnormalnosti u EKG-u, proteinuriju/albuminuriju. Nisu svi odabrani pacijenti procenjeni kao visokorizični za razvoj prvog kardiovaskularnog događaja.
Pacijenti su lečeni antihipertenzivnom terapijom (ili amlodipinom ili atenololom) i raspoređeni da dobijaju 10 mg atorvastatina dnevno (n=5168) ili placebo (n=5137).
Efekat primene atorvastatina na apsolutno i relativno smanjenje rizika je sledeći:
Događaj | Relativno smanjenje | Broj događaja | Smanjenje apsolutnog | p-vrednost |
Koronarna bolest sa | 36% | 100: 154 | 1,1% | 0,0005 |
Ukupno kardiovaskularnih događaja | 20% | 389: 483 | 1,9% | 0,0008 |
Ukupno koronarnih događaja | 29% | 178: 247 | 1,4% | 0,0006 |
1 Zasnovano na razlici kod neobrađenih događaja koji su se javili tokom srednjeg perioda prećenja od 3,3 godine
Ukupni mortalitet i kardiovaskularni mortalitet nisu bili značajno smanjeni (185 prema 212, p=0,17 i 74 prema 82, p=0,51). U podgrupi koja je analizirala pol (81% muškaraca, 19% žena), pozitivan efekat atorvastatina je uočen kod muškaraca ali ne i kod žena, verovatno zbog male frekvencije događaja u
ženskoj podgrupi. Ukupni i kardiovaskularni mortalitet je numerički bio veći kod ženskih pacijenata (38 prema 30 i 17 prema 12), ali ovo nije bilo statistički značajno. Postojala je statistički značajna interakcija početne terapije antihipertenzivima. Primarni cilj studije (koronarna bolest srca sa smrtnim ishodom plus infarkt miokarda bez smrtnog ishoda) je značajno bio redukovan atorvastatinom u grupi pacijenata koji su primali amlodipin (HR 0,47 (0,32-0,69), p=0,00008), ali ne i u grupi koja je primala atenolol (HR 0,83 (0,59-1,17), p=0,287).
Efekat atorvastatina je proučavan i u randomiziranoj, duplo-slepoj, multicentričnoj, placebo kontrolisanoj studiji CARDS (engl. Collaborative Atorvastatin Diabetes Study), gde je ispitivano dejstvo atorvastatina na kardiovaskularne bolesti sa ili bez smrtnog ishoda kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 uzrasta 40-75
godina, bez prethodne kardiovaskularne bolesti, sa LDL-H ≤ 4,14 mmol/L (160 mg/dL) i TG ≤ 6,78 mmol/L (600 mg/dL). Pored toga, svi pacijenti su imali bar još jedan od sledećih faktora rizika: hipertenzija, aktivno pušenje, retinopatija, mikroalbuminurija ili makroalbuminurija.
U ovoj studiji pacijenti su bili lečeni ili atorvastatinom u dozi od 10 mg dnevno (n=1428) ili placebom (n=1410), a prosečna dužina praćenja je bila 3,9 godina.
Efekat primene atorvastatina na apsolutno i relativno smanjenje rizika je sledeći:
Događaj | Relativno smanjenje rizika | Broj događaja (atorvastatin: placebo) | Smanjenje apsolutnog rizika1 | p-vrednost |
Glavni kardiovaskularni događaji: AIM sa i bez smrtnog ishoda, bezbolni IM, naprasna srčana smrt, nestabilna angina, CABG, PTCA, revaskularizacija, šlog | 37% | 83: 127 | 3,2% | 0,0010 |
IM (AIM sa i bez smrtnog ishoda, bezbolni IM) | 42% | 38: 64 | 1,9% | 0,0070 |
Moždani udar (sa i bez smrtnog ishoda) | 48% | 21: 39 | 1,3% | 0,0163 |
1 Zasnovano na razlici kod neobrađenih događaja koji su se javili tokom srednjeg perioda prećenja od 3,9 godina
AIM = akutni infarkt miokarda, CABG = bajpas koronarne arterije graftom, IM = infarkt miokarda, PTCA = perkutana transluminalna koronarna angioplastika.
Nije bilo dokaza da na terapijski efekat kod pacijenata utiču pol, uzrast ili kontrolni nivoi LDL-H.
Relativno smanjenje rizika od smrtnog ishoda je uočeno što se tiče stope smrtnosti (82 smrtna ishoda u placebo grupi prema 61 smrtnih ishoda u atorvastatin grupi, p=0,0592).
Ramipril Mehanizam dejstva:
Ramiprilat, aktivni metabolit proleka ramiprila, inhibira enzim dipeptidilkarboksipeptidazu I (sinonimi: angiotenzin-konvertujući enzim (ACE); kininaza II). U plazmi i tkivu ovaj enzim katalizuje konverziju angiotenzina I u aktivnu vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II, a isto tako i razgradnju aktivnog vazodilatatora bradikinina. Smanjenje stvaranja angiotenzina II i inhibicija razgradnje bradikinina dovodi do vazodilatacije.
Pošto angiotenzin II takođe stimuliše oslobađanje aldosterona, ramiprilat izaziva smanjenje izlučivanja aldosterona. Prosečan odgovor na monoterapiju ACE inhibitorom je manji kod hipertenzivnih pacijenata crne rase (afro-karipskih) (uglavnom kod pacijenata sa hipertenzijom koji imaju malu vrednost renina) nego kod pacijenata koji nisu crne rase.
Farmakodinamska dejstva
Antihipertenzivna svojstva:
Primena ramiprila dovodi do značajnog smanjenja perifernog arterijskog otpora. Uopšteno, ne postoje velike promene u protoku plazme kroz bubrege i brzine glomerularne filtracije. Primena ramiprila kod pacijenata sa hipertenzijom dovodi do sniženja krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju, bez kompenzatornog ubrzavanja srčanog ritma.
Kod većine pacijenata antihipertenzivno dejstvo nastaje za približno 1 do 2 sata nakon pojedinačne oralno primenjene doze. Maksimalno dejstvo pojedinačne doze obično se dostiže za 3 do 6 sati nakon oralne primene. Antihipertenzivno dejstvo pojedinačne doze uglavnom traje 24 sata.
Maksimalno antihipertenzivno dejstvo kod kontinuirane primene ramiprila je obično vidljivo nakon 3 do 4 nedelje od početka primene. Pokazano je da se antihipertenzivno dejstvo održava i tokom dugotrajne terapije od 2 godine.
Nagli prekid primene ramiprila ne dovodi do brzog i prekomernog povratnog skoka krvnog pritiska. Srčana insuficijencija:
Pokazalo se da je ramipril efikasan kao dodatak konvencionalnoj terapiji diureticima i izabranim
kardiotoničnim glikozidima kod pacijenata sa funkcionalnim klasama II-IV prema NYHA klasifikaciji (engl.
New York Heart Association).
Lek je imao korisno dejstvo na hemodinamiku srca (smanjenje pritiska punjenja leve i desne komore srca, smanjenje ukupnog perifernog vaskularnog otpora, povećanje srčanog rada, i poboljšanje srčanih pokazatelja). Takođe se smanjuje i neuroendokrina aktivacija.
Klinička efikasnost i bezbednost
Kardiovaskularna prevencija/Nefroprotekcija:
Preventivna placebo-kontrolisana studija (HOPE studija), sprovedena je kod više od 9200 pacijenata kod kojih je ramipril dodat standardnoj terapiji. U studiju su bili uključeni pacijenti sa povećanim rizikom od pojave kardiovaskularnih bolesti usled aterotrombotičkih kardiovaskularnih poremećaja (istorija koronarne bolesti srca, moždani udar ili periferna vaskularna bolest) ili dijabetes melitusa sa najmanje jednim dodatnim faktorom rizika (dokumentovana mikroalbuminurija, hipertenzija, povišen nivo ukupnog holesterola, smanjen nivo holesterola visoke gustine ili pušenje cigareta).
Studija je pokazala da ramipril statistički značajno smanjuje incidencu infarkta miokarda, smrtnost od kardiovaskularnih uzroka i moždanog udara, pojedinačno ili u kombinaciji (primarno kombinovani događaji).
Tabela 8: HOPE studija: glavni rezultati
Ramipril | Placebo | Relativni rizik | p- vrednost | |
% | % | |||
Svi pacijenti | n=4645 | N=4652 | ||
Primarno kombinovani događaji | 14,0 | 17,8 | 0,78 (0,70-0,86) | <0,001 |
Infarkt miokarda | 9,9 | 12,3 | 0,80 (0,70-0,90) | <0,001 |
Smrtni ishod usled kardiovaskularnih događaja | 6,1 | 8,1 | 0,74 (0,64-0,87) | <0,001 |
Moždani udar | 3,4 | 4,9 | 0,68 (0,56-0,84) | <0,001 |
Sekundarni parametri praćenja | ||||
Smrtni ishod (bez obzira na uzrok) | 10,4 | 12,2 | 0,84 (0,75-0,95) | 0,005 |
Potreba za revaskularizacijom | 16,0 | 18,3 | 0,85 (0,77-0,94) | 0,002 |
Hospitalizacija usled nestabilne angine | 12,1 | 12,3 | 0,98 (0,87-1,10) | NS |
Hospitalizacija usled srčane insuficijencije | 3,2 | 3,5 | 0,88 (0,70-1,10) | 0,25 |
Komplikacije vezane za dijabetes | 6,4 | 7,6 | 0,84 (0,72-0,98) | 0,03 |
MICRO-HOPE studija je prethodno definisana podstudija studije HOPE koja je istraživala uticaj dodatne doze ramiprila od 10 mg na već uspostavljene režime doziranja u odnosu na placebo kod ukupno 3577 pacijenata sa normalnim ili povišenim krvnim pritiskom koji su imali najmanje 55 godina starosti (bez gornje granice starosti), od kojih je većina imala dijabetes tip 2 (i sa najmanje još jednim kardiovaskularnim faktorom rizika).
Primarna analiza je pokazala da se kod 117 (6,5%) pacijenata koji su bili na terapiji ramiprilom i 149 (8,4%) na terapiji placebom razvila očigledna nefropatija, koja odgovara rezultatu RRR 24%; 95 % CI [3-40], p
=0,027.
Multicentrična randomizovana, duplo slepa sa uporednim grupama, placebo kontrolisana REIN studija imala je za cilj da proceni dejstvo terapije ramiprilom na brzinu opadanja stope glomerularne funkcije (GFR) kod 352 normotenzivna ili hipertenzivna pacijenta (uzrasta 18-70 godina) koji boluju od blage (srednje izlučivanje proteina urinom > 1 i < 3g/24 h) ili teške proteinurije (≥3 g/24 h), uslovljene hroničnom nedijabetesnom nefropatijom. Obe subpopulacije bile su prospektivno stratifikovane.
Kod pacijenata sa ozbiljnom proteinurijom (deo pacijenata kod kojih je prerano prekinuto ispitivanje zbog boljih rezultata u grupi pacijenata koja je uzimala ramipril) glavna analiza je pokazala da je mesečno prosečno smanjenje brzine GFR bilo manje kod primene ramiprila u odnosu na primenu placeba; -0,54 (0,66) prema -0,88 (1,03) mL/min/mesečno, p =0,038. Razlike između grupa bile su prema tome 0,34 [0,03-0,65] mesečno, i oko 4 mL/min/godišnje; kod 23,1 % pacijenata u grupi koja je uzimala ramipril dostignut je kombinovani sekundarni parameter efikasnosti dupliranja polaznih koncentracija serumskog kreatinina i/ili terminalne bubrežne bolesti (ESRD) (potreba za dijalizom ili transplantacijom bubrega) u odnosu na 45,5 % u placebo grupi (p=0,02).
Sekundarna prevencija posle akutnog infarkta miokarda:
AIRE studija uključila je više od 2000 pacijenata sa prolaznim/trajnim kliničkim znacima srčane insuficijencije posle zabeleženog infarkta miokarda. Terapija ramiprilom započeta je 3 do 10 dana posle akutnog infarkta miokarda. Studija je pokazala da je nakon prosečnog vremena praćenja od 15 meseci smrtnost kod pacijenata na terapiji ramiprilom bila 16,9%, a da je kod pacijenata na placebo terapiji smrtnost bila 22,6%. To znači da je apsolutno smanjenje smrtnosti bilo 5,7%, a smanjenje relativnog rizika bilo je 27% (95 % CI [11-40%]).
Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS):
U dve velike randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivana je kombinovana primena ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora.
ONTARGET studija je uključivala pacijente sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem, ili tip 2 dijabetes melitusom i dokazanim oštećenjem ciljnog organa u istoriji bolesti. VA NEPHRON-D studija je uključivala pacijente sa tip 2 dijabetes melitusom i dijabetesnom nefropatijom.
Rezultati navedenih studija nisu pokazali značajan povoljan efekat na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je primećen povećan rizik za hiperkalemiju, akutno oštećenje bubrega i/ili hipotenziju u poređenju sa monoterapijom. Uzevši u obzir slična farmakodinamska svojstva, navedeni rezultati su primenljivi i na druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.
ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora zbog toga ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) studija dizajnirana je da se ispita korist uključivanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa tip 2 dijabetes melitusom i hroničnim oboljenjem
bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem, ili obe bolesti. Studija je prekinuta pre vremena zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrtnost i moždani udar su brojno bili učestaliji u aliskiren grupi nego u placebo grupi i posmatrani neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i renalna disfunkcija) su znatno učestalije prijavljivani u aliskiren grupi nego u placebo grupi.
Acetilsalicilna kiselina
Acetilsalicilna kiselina se metaboliše u glavni aktivni metabolit, salicilnu kiselinu, pre, tokom i nakon resorpcije. Metaboliti se uglavnom eliminišu putem bubrega. Pored salicilne kiseline, glavni metaboliti acetilsalicilne kiseline su glicinski konjugat salicilne kiseline (salicilurna kiselina), glukuronid etar i estar salicilne kiseline (salicil fenil i salicil acil glukuronid), kao i gentizinska kiselina, koja nastaje oksidacijom salicilne kiseline i njenog glicinskog konjugata.
Resorpcija acetilsalicilne kiseline nakon oralne primene je brza i potpuna, u zavisnosti od formulacije. Hidroliza acetil ostatka iz acetilsalicilne kiseline se u određenoj meri odvija tokom prolaza kroz gastrointestinalnu sluzokožu. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu nakon 10-20 minuta (kod acetilsalicilne kiseline) ili nakon 0,3 do 2 sata (kod ukupnih salicilata).
Nakon primene pojedinačne doze, prisustvo hrane nije imalo uticaj na ukupnu raspoloživost leka, ali je produženo vreme do postizanja maksimalne koncentracije (tmax) acetilsalicilne kiseline za 1,1 sat i smanjena maksimalna koncentracija leka u plazmi (Cmax) za približno 42%.
Kinetika eliminacije salicilne kiseline u velikoj meri zavisi od doze, budući da je kapacitet organizma da metaboliše salicilnu kiselinu ograničen (poluvreme eliminacije može da iznosi između 2 i 30 sati).
Poluvreme eliminacije acetilsalicilne kiseline iznosi samo par minuta, poluvreme eliminacije salicilne kiseline iznosi 2 sata nakon primene doze od 0,5 g acetilsalicilne kiseline, 4 sata nakon primene doze od 1g, a povećava se na 20 sati nakon primene pojedinačne doze od 5g.
Vezivanje za proteine plazme kod ljudi zavisi od koncentracije; prijavljene su vrednosti od 49% do više od 70% kod acetilsalicilne kiseline, a 66% do 98% kod salicilne kiseline. Nakon primene acetilsalicilne kiseline moguće je izmeriti koncentraciju salicilne kiseline u likvoru i sinovijalnoj tečnosti. Salicilna kiselina prolazi kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko.
Atorvastatin Resorpcija:
Atorvastatin se brzo resorbuje posle oralne primene; maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže posle 1-2 sata. Stepen resorpcije i koncentracije atorvastatina u plazmi se povećavaju srazmerno povećanju doze atorvastatina. Bioraspoloživost atorvastatina iz film tableta je 95% do 99% u odnosu na bioraspoloživost rastvora za oralnu primenu. Apsolutna bioraspoloživost atorvastatina je 12%, a sistemska raspoloživost inhibitorne aktivnosti za HMG CoA reduktazu je približno 30%. Mala sistemska raspoloživost se pripisuje presistemskom klirensu u sluzokoži gastrointestinalnog sistema i/ili metabolizmu prvog prolaza kroz jetru.
Nakon primene pojedinačne doze, prisustvo hrane nije imalo uticaj na ukupnu raspoloživost leka, ali je produženo vreme do postizanja maksimalne koncentracije (tmax) atorvastatina za 1,7 sati i smanjena maksimalna koncentracija leka u plazmi (Cmax) za približno 47%.
Distribucija:
Srednji volumen distribucije za atorvastatin je oko 381 litar. Atorvastatin je ≥ 98% vezan za proteine plazme.
Biotransformacija
Atorvastatin se metaboliše preko citohroma P450 3A4 do orto- i parahidroksi-derivata i raznih produkata
beta-oksidacije. Pored ovih puteva ovi proizvodi se dalje metabolišu glukuronidacijom. In vitro inhibicija HMG CoA reduktaze orto- i parahidroksi-derivatima je ekvivalentna inhibiciji atorvastatinom. Oko 70% cirkulišuće inhibitorne aktivnosti za HMG CoA reduktazu se pripisuje aktivnim metabolitima.
Eliminacija
Atorvastatin se eliminiše primarno preko žuči posle hepatičkog i/ili ekstrahepatičkog metabolizma; međutim, izgleda da lek ne podleže značajno enterohepatičkoj recirkulaciji. Srednje poluvreme eliminacije atorvastatina kod čoveka je oko 14 sati, ali je poluvreme inhibitorne aktivnosti za HMG CoA reduktazu 20 do 30 sati zbog doprinosa aktivnih metabolita.
Atorvastatin je supstrat hepatičkih transportera, polipeptida za prenos organskih anjona 1B1 (OATP1B1) i 1B3 (OATP1B3). Metaboliti atorvastatina su supstrati OATP1B1. Atorvastatin je identifikovan i kao supstrat efluksnih transportnih P-glikoproteina (P-gp) i proteina rezistencije kancera dojke (engl. breast cancer resistance protein, BCRP), što može ograničiti intestinalnu resorpciju i bilijarni klirens atorvastatina.
Posebne populacije
Stariji pacijenti: Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi su veće kod zdravih starijih pacijenata nego kod mladih odraslih osoba dok su efekti na lipide bili slični kao i kod mlađe populacije pacijenata.
Pedijatrijska populacija: U otvorenom, osmonedeljnom ispitivanju, pedijatrijski pacijenti sa stadijumom 1 po Tanneru (N=15) i stadijumom ≥2 po Tanneru (N=24) (uzrasta od 6 do 17 godina) sa heterozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom i kontrolnim vrednostima LDL-H od ≥4 mmol/L lečeni su tabletama za žvakanje sa 5 ili 10 mg atorvastatina ili film tabletama sa 10 ili 20 mg atorvastatina, jednom dnevno. Telesna masa je jedina značajna kovarijansa u populacionom farmakokinetičkom modelu za atorvastatin. Prividni oralni klirens atorvastatina kod pedijatrijskih ispitanika bio je sličan onom zabeleženom kod odraslih, nakon alometrijskog prilagođavanja prema telesnoj masi. Konzistentno smanjenje vrednosti LDL-H i ukupnog holesterola zabeleženo je u rasponu doza atorvastatina i o-hidroksiatorvastatina.
Pol: Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi kod žena se razlikuju (za oko 20% je veća Cmax i za 10% manja PIK) u odnosu na muškarce. Međutim, nije bilo klinički značajnih razlika u dejstvu na lipide između muškaraca i žena.
Insuficijencija bubrega: Bolest bubrega nema uticaja na koncentracije atorvastatina ili njegovih aktivnih metabolita u plazmi, kao ni na njihove efekte na lipide.
Insuficijencija jetre: Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi su značajno povećane (oko 16 puta Cmax i 11 puta PIK) kod pacijenata sa hroničnom alkoholnom bolešću jetre (engl. Child-Pugh B).
SLOC1B1 polimorfizam: OATP1B1 transportni protein učestvuje u preuzimanju svih inhibitora HMG CoA reduktaze, uključujući i atorvastatin, od strane ćelija jetre. Kod pacijenata sa prisutnim polimorfizmom SLCO1B1 postoji rizik od povećane izloženosti atorvastatinu, što može dovesti do povećanog rizika od rabdomiolize (videti odeljak 4.4). Polimorfizam gena koji kodira transportni protein OATP1B1 (SLCO1B1 c.521CC) povezan je sa 2,4 puta povećanom sistemskom izloženošću (PIK) u odnosu na osobe koje nemaju ovu genotipsku varijantu (c.521TT). Kod ovih pacijenata je takođe moguće genetsko oštećenje hepatičkog preuzimanja atorvastatina. Moguće posledice po efikasnost nisu poznate.
Ramipril Resorpcija
Nakon oralne primene ramipril se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog sistema; maksimalna koncentracija ramiprila u plazmi se postiže nakon jednog sata. Obim resorpcije je najmanje 56% i na nju ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom sistemu. Bioraspoloživost aktivnog metabolita ramiprilata nakon oralne primene 2,5 mg i 5 mg ramiprila je 45%.
Nakon primene pojedinačne doze, prisustvo hrane smanjuje srednju vrednost PIK za 26%, i produžava
vreme do postizanja maksimalne koncentracije (tmax) ramiprila za 1,2 sata i smanjuje maksimalnu koncentraciju leka u plazmi (Cmax) za približno 69%. Smatra se da uticaj hrane na PIK i Cmax ramiprila nije klinički značajan.
Maksimalna koncentracija ramiprilata, jedinog aktivnog metabolita ramiprila, u plazmi se postiže nakon 2 do 4 sata. Ravnotežna koncentracija ramiprilata u plazmi nakon jedne primenjene doze dnevno uobičajenim dozama ramiprila, postiže se obično četvrtog dana lečenja.
Distribucija
Oko 73% ramiprila se vezuje za serumske proteine, dok je kod ramiprilata taj procenat oko 56%.
Metabolizam
Ramipril se skoro u potpunosti metaboliše u ramiprilat i u estar diketopiperazina, diketopiperazinsku kiselinu i glukuronide ramiprila i ramiprilata.
Eliminacija
Izlučivanje metabolita se primarno vrši putem bubrega.
Koncentracije ramiprilata u plazmi smanjuju se polifazno. Zbog njegovog snažnog saturacionog vezivanja za ACE i spore disocijacije od enzima, ramiprilat pokazuje produženu terminalnu fazu eliminacije pri veoma malim koncentracijama u plazmi.
Efektivno poluvreme eliminacije ramiprilata nakon ponovljenih jednodnevnih doza ramiprila bilo je 13 – 17 sati za doze od 5 do 10 mg ramiprila, i značajno duže pri primeni manjih doza od 1,25 do 2,5 mg ramiprila. Ova razlika je posledica saturacionog kapaciteta enzima za vezivanje ramiprilata.
Koncentracija ramiprila i njegovih metabolita u majčinom mleku, nakon primenjene pojedinačne oralne doze, ne može se detektovati. Ipak, efekat višestrukih doza nije poznat.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2): Izlučivanje ramiprilata putem bubrega je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, a bubrežni klirens ramiprilata je proporcionalan klirensu kreatinina. Ovo dovodi do povećanih koncentracija ramiprilata u plazmi, koje se sporije smanjuju nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2): Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam ramiprila u ramiprilat je usporen zbog smanjene aktivnosti hepatičnih esteraza, pa je koncentracija ramiprila u plazmi kod ovih pacijenata povećana. Međutim, maksimalne koncentracije ramiprilata se ne razlikuju od onih koje se javljaju kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.
Sa kombinacijom aktivnih supstanci nije rađena nijedna pretklinička studija bezbednosti.
Acetilsalicilna kiselina
Pretklinički bezbednosni profil acetilsalicilne kiseline je dobro dokumentovan. U studijama na životinjama, salicilati nisu pokazali oštećenja organa osim oštećenja bubrega u slučaju velikih doza.
Acetilsalicilna kiselina je ispitana detaljno in vitro i in vivo vezano za njen mutageni potencijal. Nalazi nisu dali relevantne dokaze o mutagenim efektima. Isto važi i za studije o kancerogenosti.
Salicilati su pokazali teratogena svojstva kod nekoliko životinjskih vrsta. Registrovani su poremećaji implantacije, embriotoksični i fetotoksični efekti, kao i poremećaji sposobnosti učenja kod prenatalno izloženog potomstva.
Atorvastatin
Atorvastatin nije ispoljio mutageni i klastogeni potencijal u četiri testa in vitro, kao ni u jednom in vivo modelu. Atorvastatin nije bio kancerogen kod pacova, ali su velike doze kod miševa (koje dovode do 6-11 puta povećane vrednosti PIK0-24 u odnosu na vrednosti koje se postižu kod ljudi nakon primene najveće
preporučene doze) dovele do pojave hepatocelularnog adenoma kod mužjaka i hepatocelularnog karcinoma kod ženki.
Dokazi iz eksperimentalnih studija na životinjama ukazuju na to da inhibitori HMG CoA reduktaze mogu uticati na razvoj embriona ili fetusa. Atorvastatin nije imao uticaja na plodnost i nije bio teratogen kod pacova, kunića i pasa. Ipak, toksičnost kod fetusa uočena je kod pacova i kunića pri primeni doza koje su bile toksične za majku. Kod mladunaca pacova primećen je odloženi razvoj i smanjeno postnatalno preživljavanje pri izlaganju gravidnih ženki velikim dozama atorvastatina. Postoji dokaz o prolasku kroz placentu kod pacova.
Koncentracije atorvastatina u plazmi kod pacova slične su koncentracijama u mleku. Nije poznato da li se atorvastatin i njegovi metaboliti izlučuju u mleko kod ljudi.
Ramipril
Oralna primena ramiprila nije pokazala akutno toksično dejstvo kod glodara i pasa. Studije hronične oralne primene sprovedene su na pacovima, psima i majmunima. Kod sve tri vrste nađene su naznake promena u koncentraciji elektrolita u plazmi i u krvnoj slici.
Kao posledica farmakodinamske aktivnosti ramiprila kod pasa i majmuna je primećeno izraženo uvećanje jukstaglomerularnog aparata pri primeni dnevnih doza od 250 mg/kg/dan. Pacovi, psi i majmuni su podnosili dnevne doze od 2, 2,5 i 8 mg/kg/dan, tim redom, bez štetnih dejstava. Primećeno je ireverzibilno oštećenje bubrega kod mladunaca pacova kod kojih je primenjena pojedinačna doza ramiprila.
Studije reproduktivne toksičnosti kod pacova, kunića i majmuna nisu pokazale teratogena svojstva ramiprila. Plodnost nije bila oštećena ni kod mužjaka ni kod ženki pacova. Primena ramiprila kod ženki pacova tokom trudnoće i laktacije dovela je do ireverzibilnog oštećenje bubrega (dilatacije bubrežnih čašica) kod potomstva pri primeni dnevne doze od 50 mg/kg ili više.
Obimna ispitivanja mutagenosti korišćenjem većeg broja sistema testiranja nisu pokazala da ramipril ima mutagena ili genotoksična svojstva. Dugoročne studije karcinogenosti na miševima i pacovima nisu pružile dokaz o karcinogenim efektima.
Trinomia, 20 mg/100 mg/2,5 mg, kapsula tvrda Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553);
natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat;
skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A);
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;
hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga: polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553);
soja lecitin (E322);
ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon;
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441);
titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crni (E172); Mastilo: šelak;
gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol;
amonijum-hidroksid.
Trinomia, 20 mg/100 mg/5 mg, kapsula tvrda Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553);
natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat;
skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A);
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;
hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga:
polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553);
soja lecitin (E322); ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon;
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441);
titan-dioksid (E171);
gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172), Mastilo: šelak;
gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol;
amonijum-hidroksid.
Trinomia, 20 mg/100 mg/10 mg, kapsula tvrda
Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553);
natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat;
skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A);
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;
hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga:
polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553);
soja lecitin (E322); ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon;
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441);
titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid,crveni (E172), Mastilo: šelak;
gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol;
amonijum-hidroksid.
Nije primenljivo.
3 godine
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Unutrašnje pakovanje je Al-OPA/Al/PVC blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Trinomia sadrži tri aktivne supstance: atorvastatin, acetilsalicilnu kiselinu i ramipril.
Acetilsalicilna kiselina pripada grupi lekova koji imaju antiagregacijsko dejstvo, koje sprečava slepljivanje ćelija krvi i formiranje krvnih ugrušaka.
Atorvastatin pripada grupi lekova koji se nazivaju statini i koji normalizuju nivo lipida (masnoća) u krvi. Ovi lekovi se koriste za snižavanje nivoa masnoća, poznatih kao holesterol i trigliceridi u krvi, kada dijeta sa smanjenim unosom masnoća i druge promene načina života nisu dale rezultate. Ukoliko kod Vas postoji povećan rizik od nastanka srčanih bolesti, atorvastatin se može primenjivati u cilju smanjenja tog rizika, čak iako je nivo holesterola u granicama normale. U toku lečenja atorvastatinom treba nastaviti sa dijetom sa smanjenim unosom masnoće.
Ramipril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), koji deluju tako što smanjuju proizvodnju određenih supstanci u organizmu koje mogu da povećaju krvni pritisak; opuštaju i proširuju krvne sudove; i olakšavaju srcu da pumpa krv kroz telo.
Lek Trinomia se primenjuje kao supstituciona terapija kod odraslih pacijenata kod kojih je postignuta adekvatna kontrola simptoma istovremenom primenom ove tri aktivne supstance (acetilsalicilne kiseline, atorvastatina i ramiprila) u istim dozama, a u cilju smanjivanja rizika od kardiovaskularnih događaja kod pacijenata koji su prethodno već imali neki kardiovaskularni događaj.
Posebno razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati neki od sledećih lekova:
Suplementi kalijuma (uključujući zamene za so koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum i ostale lekove koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u krvi (npr. trimetoprim i kotrimoksazol protiv bakterijskih infekcija, ciklosporin koji je imunosupresivni lek koji se koristi u prevenciji odbacivanja transplantiranih organa i heparin koji se koristi za razređivanje krvi i prevenciju stvaranja ugrušaka).
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Trinomia:
Ukoliko osetite neobjašnjiv bol, osetljivost ili slabost u mišićima, odmah se obratite svom lekaru. U retkim slučajevima problemi sa mišićima mogu da budu ozbiljni, uključujući oštećenje mišića koje dovodi do oštećenja bubrega, a veoma retko i do smrtnog ishoda.
Obavezno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko osetite slabost mišića koja ne prolazi. Mogu biti potrebni dodatni testovi i lekovi kako bi se mišićna slabost utvrdila i lečila.
Rizik od oštećenja mišića je veći kod određenih grupa pacijenata. Recite Vašem lekaru ukoliko se bilo šta od navedenog u nastavku odnosi na vas:
Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, Vaš lekar će Vas uputiti na redovne laboratorijske analize krvi pre, a verovatno i tokom lečenja da bi predvideo rizik od neželjenih reakcija koje su u vezi sa mišićima. Poznato je da se povećava rizik od neželjenih reakcija na mišićima, kao što je rabdomioliza, kada se određeni lekovi uzimaju istovremeno (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Trinomia”).
Tokom terapije ovim lekom Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti ukoliko bolujete od dijabetesa (šećerne bolesti) ili ste pod rizikom od razvoja ovog oboljenja. Rizik od razvoja dijabetesa je prisutan ukoliko imate veliki nivo šećera i masnoća u krvi, gojazni ste i imate visok krvni pritisak.
Generalno se preporučuje da se dehidratacija, hipovolemija ili nedostatak elektrolita koriguju pre započinjanja lečenja (kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (srčanom slabošću) moraju se pažljivo proceniti koristi ovih korekcija u odnosu na rizike preopterećenja tečnošću i elektrolitima).
Drugi lekovi i lek Trinomia
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, zbog toga što je moguće da neki od njih utiču na dejstvo leka Trinomia ili da lek Trinomia utiče na njihovo dejstvo.
Lek Trinomia sadrži acetilsalicilnu kiselinu, koja može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što i drugi lekovi mogu da utiču na njeno dejstvo. Recite svom lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, koji mogu da povećaju mogućnost pojave neželjenih reakcija:
Recite lekaru ukoliko uzimate neki od navedenih lekova koji mogu da umanje dejstvo acetilsalicilne kiseline:
Recite svom lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, acetilsalicilna kiselina može da umanji njihovo dejstvo:
Lek Trinomia sadrži atorvastatin, koji takođe može da utiče na dejstvo nekih lekova. Takođe, neki lekovi mogu izmeniti terapijsko dejstvo atorvastatina. Ovakva vrsta međusobne interakcije može povećati rizik od neželjenih reakcija ili njihovu ozbiljnost, uključujući i ozbiljno stanje u kome dolazi do oštećenja mišića opisano u odeljku 4. Recite svom lekaru ukoliko uzimate sledeće lekove:
lečenje epilepsije), fenazon (lek za ublažavanje bolova), cimetidin (antagonist H2 receptora), kolhicin (lek za lečenje gihta) i antacidi (lekovi za neutralizaciju želudačne kiseline, koji sadrže aluminijum i magnezijum).
Lek Trinomia sadrži ramipril, koji takođe može da utiče na dejstvo nekih lekova. Takođe, neki lekovi mogu izmeniti terapijsko dejstvo ramiprila. Recite svom lekaru ukoliko uzimate sledeće lekove, jer oni mogu da povećaju mogućnost nastanka neželjenih reakcija:
Kažite lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova jer oni mogu da umanje dejstvo ramiprila:
Kažite lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova jer primena ramiprila može da utiče na njihovo dejstvo:
Vaš lekar će možda morati da promeni Vašu dozu i/ili preduzme druge mere opreza ukoliko uzimate blokatore angiotenzin II receptora ili aliskiren (videti odeljak „Lek Trinomia ne smete uzimati“ i
„Upozorenja i mere opreza“).
Ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na vas (ili ukoliko niste sigurni), obratite se lekaru pre primene leka Trinomia.
Uzimanje leka Trinomia sa hranom ili pićima
Alkohol povećava rizik za pojavu čira i krvarenja u želucu i crevima. Pored toga, alkohol može da ima aditivni efekat sa lekovima koji snižavaju krvni pritisak. Zbog toga se ne preporučuje konzumiranje alkohola tokom lečenja lekom Trinomia.
Sok od grejpfruta sadrži jednu ili više komponenti koje utiču na način na koji organizam koristi neke lekove, uključujući i lek Trinomia. Treba izbegavati konzumiranje soka od grejpfruta.
Lek Trinomia treba primenjivati po mogućstvu posle obroka (videti odeljak 3).
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, ne smete da uzimate lek Trinomia. Ukoliko zatrudnite tokom lečenja lekom Trinomia, odmah prekinite sa primenom leka i obratite se svom lekaru. U slučaju planirane trudnoće, treba unapred preći na odgovarajuću alternativnu terapiju.
Ne smete uzimati lek Trinomia tokom dojenja.
Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efikasne mere kontracepcije tokom lečenja. Pre primene bilo kog leka, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Tokom primene leka Trinomia može se javiti vrtoglavica. Ovo se češće dešava pri prelasku sa drugih lekova na lek Trinomia, ili pri povećavanju doze leka. Ukoliko se ovo desi, nemojte da upravljate vozilima niti da rukujete mašinama.
Lek Trinomia sadrži laktozu, monohidrat i sojin lecitin.
Lek Trinomia sadrži šećer pod nazivom laktoza, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Lek Trinomia sadrži sojin lecitin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje ne koristiti ovaj lek.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Način primene
Ovaj lek se primenjuje oralno, po mogućstvu nakon obroka. Kapsulu progutajte celu, sa malo tečnosti.
Kapsulu ne smete da otvarate, drobite niti žvaćete.
Doziranje
Uobičajena doza je jedna kapsula jednom dnevno.
Vaš lekar će da odredi odgovarajuću dozu leka, na osnovu vašeg zdravstvenog stanja, trenutne terapije i rizika.
Ako ste uzeli više leka Trinomia nego što treba
Vrtoglavica i zujanje u ušima, posebno kod starijih pacijenata, mogu biti simptomi teške intoksikacije. Odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove. Nemojte da upravljate vozilom do bolnice; neka vas neko drugi odveze ili pozovite hitnu pomoć. Ponesite pakovanje leka kako bi lekar znao koji ste lek uzeli.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Trinomia
Ukoliko propustite dozu leka, uzmite sledeću dozu u predviđeno vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!
Ako naglo prestanete da uzimate lek Trinomia
Ne prekidajte sa primenom leka Trinomia bez konsultacije sa Vašim lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Prestanite sa primenom leka Trinomia, i odmah se obratite lekaru, ukoliko se pojavi neka od sledećih neželjeni reakcija ili simptoma – može vam biti potrebna hitna medicinska pomoć, recite odmah svom lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove ili službe hitne pomoći:
kontrolisan i/ili koji su bili istovremeno na terapiji antikoagulansima (lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi).
Odmah se obratite svom lekaru ukoliko osetite sledeće simptome:
Neželjena dejstva pojedinačnih komponenti leka: acetilsalicilne kiseline, atorvastatina ili ramiprila: Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite sledeće neželjene reakcije, ukoliko se one pogoršaju ili ukoliko traju duže od nekoliko dana.
Acetilsalicilna kiselina
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 od 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Glavobolja, vrtoglavica, konfuzna stanja, poremećaj sluha ili zujanje u ušima (tinitus), posebno kod starijih pacijenata mogu se javiti simptomi predoziranja (videti odeljak „Ako ste uzeli više leka Trinomia nego što treba”).
Atorvastatin
Moguća neželjena dejstva koja su prijavljena pri primeni nekih statina (isti tip lekova)
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
grudima, oticanje očnih kapaka, lica, usana, usta, jezika i grla, otežano disanje, kolaps;
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Neželjena dejstva leka Trinomia (acetilsalicilna kiselina, atrovastatin ili ramipril)
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.
Ne smete koristiti lek Trinomia posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju
neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Trinomia, 20 mg/100 mg/2,5 mg, kapsula tvrda
Aktivne supstance su atorvastatin, acetilsalicilna kiselina i ramipril. Jedna kapsula, tvrda sadrži 20 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata), 100 mg acetilsalicilne kiseline i 2,5 mg ramiprila.
Pomoćne supstance:
Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553); natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga:
polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553); soja lecitin (E322); ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441); titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crni (E172);
Mastilo: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol; amonijum-hidroksid.
Trinomia, 20 mg/100 mg/5 mg, kapsula tvrda
Aktivne supstance su atorvastatin, acetilsalicilna kiselina i ramipril. Jedna kapsula sadrži 20 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin kalcijum-trihidrata), 100 mg acetilsalicilne kiseline i 5 mg ramiprila.
Pomoćne supstance:
Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553); natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga:
polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553); soja lecitin (E322); ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441); titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172), Mastilo: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol; amonijum-hidroksid.
Trinomia, 20 mg/100 mg/10 mg, kapsula tvrda
Aktivne supstance su atorvastatin, acetilsalicilna kiselina i ramipril. Jedna kapsula sadrži 20 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin kalcijum-trihidrata), 100 mg acetilsalicilne kiseline i 10 mg ramiprila.
Pomoćne supstance:
Jezgro:
celuloza, mikrokristalna (E 460); talk (E553); natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat; skrob, preželatinizovan; kalcijum-karbonat (E170); hidroksipropilceluloza (E463); polisorbat 80 (E433); krospovidon (tip A); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; hipromeloza (E464); natrijum-stearilfumarat.
Film obloga:
polivinilalkohol; titan-dioksid (E171); talk (E553); soja lecitin (E322); ksantan guma (E415); hipromeloza (E464); trietilcitrat (E1505); povidon; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).
Omotač kapsule:
želatin (E441); titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172),
Mastilo: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol; amonijum-hidroksid.
Kako izgleda lek Trinomia i sadržaj pakovanja
Kapsula, tvrda.
Trinomia, 20 mg/100 mg/2,5 mg, kapsula tvrda:
Tvrde, želatinske kapsule veličine 0 sa neprovidnim svetlo sivim telom i kapom, sa oznakom „AAR 100/20/2.5“ koje sadrže dve film tablete acetilsalicilne kiseline bele ili skoro bele boje, sa oznakom „AS“, dve zeleno-smeđe film tablete atorvastatina sa oznakom „AT“ i jednu svetlo žutu film tabletu ramiprila sa oznakom „R2“.
Trinomia, 20 mg/100 mg/5 mg, kapsula tvrda:
Tvrde, želatinske kapsule veličine 0 sa neprovidnom svetlo ružičastom kapom i neprovidnim svetlo sivim telom, sa oznakom „AAR 100/20/5“ koje sadrže dve film tablete acetilsalicilne kiseline bele ili skoro bele boje, sa oznakom „AS“, dve zeleno-smeđe film tablete atorvastatina sa oznakom „AT“ i jednu svetlo žutu film tabletu ramiprila sa oznakom „R5“.
Trinomia, 20 mg/100 mg/10 mg, kapsula tvrda:
Tvrde, želatinske kapsule veličine 0 sa neprovidnim svetlo ružičastim telom i kapom, sa oznakom „AAR 100/20/10“ koje sadrže dve film tablete acetilsalicilne kiseline bele ili skoro bele boje, sa oznakom „AS“,
dve zeleno-smeđe film tablete atorvastatina sa oznakom „AT“ i jednu svetlo žutu film tabletu ramiprila sa oznakom „R1“.
Unutrašnje pakovanje je Al-OPA/Al/PVC blister koji sadrži 7 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
AMICUS SRB D.O.O., Milorada Jovanovića 9, Beograd Proizvođač:
FERRER INTERNACIONAL, SA, Joan Buscalla, 1-9, Sant Cugat Del Valles, Barselona, Španija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Decembar, 2021.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Trinomia, kapsula tvrda, 28 x (20 mg/100 mg/2,5 mg): 515-01-00666-21-001 od 16.12.2021.
Trinomia, kapsula tvrda, 28 x (20 mg/100 mg/5 mg): 515-01-00667-21-001 od 16.12.2021.
Trinomia, kapsula tvrda, 28 x (20 mg/100 mg/10 mg): 515-01-00668-21-001 od 16.12.2021.