Vasator® 20mg film tableta

Hiperholesterolemija

Lek Vasator je indikovan kao dodatak dijeti u cilju snižavanja povišenih vrednosti ukupnog holesterola, LDL-holesterola, apolipoproteina B i triglicerida kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta 10 godina ili starijih, sa primarnom hiperholesterolemijom, uključujući familijarnu hiperholesterolemiju (heterozigotni oblik) ili kombinovanu (mešovitu) hiperlipidemiju (odgovara tipovima IIa i IIb prema Fredricksonovoj klasifikaciji), kada ne reaguju adekvatno na dijetu i druge nefarmakološke mere.

Lek Vasator je takođe indikovan za sniženje ukupnog holesterola i LDL - holesterola kod odraslih pacijenata sa homozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom kao dodatna terapija drugim terapijama za snižavanje koncentracije lipida (npr. LDL afereza) i u situacijama kada te terapije nisu dostupne.

Prevencija kardiovaskularnih oboljenja

Lek Vasator je indikovan za prevenciju kardiovaskularnih događaja kod odraslih pacijenata sa visokim rizikom od pojave prvog kardiovaskularnog događaja (videti odeljak 5.1),kao dodatna terapija uz korekciju ostalih faktora rizika.

Doziranje

Pre uvođenja terapije atorvastatinom pacijent treba da otpočne standardnu dijetu za snižavanje vrednosti holesterola. Sa ovom dijetom treba nastaviti tokom terapije atorvastatinom.

Dozu treba individualno prilagoditi prema početnim vrednostima LDL-holesterola, ciljevima terapije i odgovoru pacijenta na terapiju.

Uobičajena početna doza je 10 mg jednom dnevno. Prilagođavanje doze treba vršiti u intervalima od 4 nedelje ili dužim. Maksimalna doza je 80 mg jednom dnevno.

Primarna hiperholesterolemija i kombinovana (mešovita) hiperlipidemija

Za većinu pacijenata je dovoljna doza od 10 mg jednom dnevno. Terapijski odgovor se vidi tokom 2 nedelje, a maksimalni terapijski odgovor se obično postiže tokom 4 nedelje. Postignuti terapijski odgovor se održava tokom hronične terapije.

Heterozigotna familijarna hiperholesterolemija

Preporučena početna doza atorvastatina je 10 mg dnevno. Doze treba individualizovati i podešavati svake 4 nedelje do doze od 40 mg dnevno. Nakon toga, doza se može povećavati do maksimalne doze od 80 mg dnevno ili se atorvastatin, u dozi od 40 mg dnevno može primeniti u kombinaciji sa sekvestrantima žučnih kiselina.

Homozigotna familijarna hiperholesterolemija

Dostupni su ograničeni podaci (videti odeljak 5.1).

Doza atorvastatina kod pacijenata sa homozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom je od 10 do 80 mg dnevno (videti odeljak 5.1). Atorvastatin treba primenjivati kao dodatak drugim terapijama za snižavanje lipida (npr. LDL afereza) i u situacijama kada ove terapije nisu dostupne.

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

U kliničkim ispitivanjima primarne prevencije primenjena je doza 10 mg dnevno. Mogu biti potrebne veće doze kako da bi se postigle vrednosti LDL-holesterola prema važećim smernicama.

Oštećena funkcija bubrega

Nije potrebno podešavanje doze (videti odeljak 4.4).

Oštećena funkcija jetre

Lek Vasator treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2). Lek Vasator je kontraindikovan kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem jetre (videti odeljak 4.3).

Primena kod starijih

Efikasnost i bezbednost primene preporučenih doza kod pacijenata starijih od 70 godina slična je onoj koja se zapaža u opštoj populaciji.

Primena kod pedijatrijske populacije

Hiperholesterolemija:

Primenu u pedijatrijskoj populaciji treba da sprovode samo lekari sa iskustvom u terapiji pedijatrijske hiperlipidemije, uz redovnu reevaluaciju stanja pacijenta sa ciljem procene uspešnosti terapije.

Preporučena početna doza za pacijente uzrasta 10 godina i starije iznosi 10 mg dnevno, uz titraciju doze do

20 mg dnevno. Titraciju treba izvršiti prema individualnom odgovoru pacijenta i podnošljivosti leka. Bezbednosne informacije u vezi sa primenom doza iznad 20 mg (što odgovara dozi od približno 0,5 mg/kg) su ograničene. Postoje ograničeni podaci o bezbednosti u pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 6 do 10 godina starosti (videti odeljak 5.1). Atorvastatin nije indikovan za lečenje pacijenata mlađih od 10 godina.

Drugi farmaceutski oblici/ jačine mogu biti prikladniji za primenu u ovoj populaciji.

Način primene

Lek Vasator je namenjen za oralnu primenu. Propisanu dnevnu dozu treba uzeti odjednom, u bilo koje vreme tokom dana, nezavisno od hrane.

Lek Vasator je kontraindikovan kod:

• pacijenata sa preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;
• pacijenata sa aktivnom bolešću jetre ili nerazjašnjenim perzistentnim povišenim vrednostima transaminaza u serumu, trostruko većim od gornje granice referentnih vrednosti;
• trudnica i dojilja kao i kod žena u generativnom periodu, koje ne preduzimaju odgovarajuće mere kontracepcije (videti odeljak 4.6).

Uticaj na jetru

Funkcijske testove jetre treba uraditi pre početka lečenja i periodično tokom lečenja. Kod pacijenata kod kojih se jave bilo koji znaci ili simptomi koji govore u prilog oštećenja jetre, treba uraditi funkcionalne testove jetre. Pacijente sa povećanim vrednostima transaminaza treba pratiti sve dok se vrednosti ne normalizuju. Ukoliko je porast transaminaza perzistentan i trostruko veći od gornje granice referentnih vrednosti, preporučuje se smanjenje doze ili prekid terapije atorvastatinom (videti odeljak 4.8).

Oprez je potreban kod pacijenata koji konzumiraju veće količine alkohola i/ili imaju bolest jetre u anamnezi. Prevencija moždanog udara primenom agresivne terapije sniženja holesterola (SPARCL studija)

Post-hoc analiza podgrupe pacijenata bez koronarne bolesti srca koji su u skorije vreme imali moždane

udare ili TIA (tranzitorni ishemijski atak) pokazala je veću incidencu hemoragijskog moždanog udara u grupi pacijenata koji su uzimali atorvastatin u dozi od 80 mg, u poređenju sa placebo grupom. Rizik je bio posebno izražen kod pacijenata uključenih u studiju, koji su prethodno imali hemoragijski moždani udar ili lakunarni infarkt. Odnos koristi i rizika od terapije atorvastatinom u dozi od 80 mg/dan kod pacijenata sa prethodnim hemoragijskim moždanim udarom ili lakunarnim infarktom ostaje nejasan. Zbog toga treba pažljivo proceniti potencijalni rizik od hemoragijskog moždanog udara pre početka lečenja atorvastatinom (videti odeljak 5.1).

Uticaj na skeletne mišiće

Kao i drugi inhibitori HMG-CoA reduktaze, atorvastatin može u retkim slučajevima da ošteti skeletne mišiće uz pojavu mijalgije, miozitisa i miopatije, koje mogu dalje da progrediraju do rabdomiolize, stanja koje može biti opasno po život i karakteriše se značajnim porastom vrednosti kreatin kinaze (CK) (> 10 puta u

odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti), mioglobinemijom i mioglobinurijom, koja može dovesti do renalne insuficijencije.

Pre početka terapije

Atorvastatin treba oprezno koristiti kod pacijenata sa faktorima rizika za rabdomiolizu. Pre početka terapije treba odrediti vrednosti kreatina (CK) u sledećim situacijama:

• oštećenje renalne funkcije
• hipotireoidizam
• nasledni mišićni poremećaji u ličnoj ili porodičnoj anamnezi
• miotoksično delovanje statina ili fibrata u anamnezi
• oboljenje jetre u anamnezi i/ili konzumiranje veće količine alkohola
• kod starijih pacijenata (starost > 70 godina) neophodno je razmotriti potrebu za određivanje CK, s obzirom na prisustvo drugih predisponirajućih faktora za pojavu rabdomiolize
• situacije kada može doći do porasta koncentracije atorvastatina u plazmi, kao što su interakcije lekovima (videti odeljak 4.5) i primena kod posebnih populacija uključujući genetske subpopulacije (videti odeljak 5.2).

U ovim situacijama je neophodno pažljivo kliničko praćenje pacijenata uz procenu odnosa koristi i rizika od lečenja atorvastatinom.

Ukoliko su vrednosti CK značajno povišene (> 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti), ne treba započinjati terapiju atorvastatinom.

Određivanje kreatin kinaze

Vrednosti kreatin kinazu (CK) ne treba određivati posle intenzivnog fizičkog napora ili ukoliko postoji bilo koji drugi uzrok porasta CK, jer to može da oteža interpretaciju rezultata. Ukoliko su bazalne vrednosti CK značajno povišene (> 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti), treba ponoviti merenje posle 5 - 7 dana da bi se potvrdili rezultati.

Za vreme terapije

• Od pacijenata treba tražiti da odmah prijave bilo koji bol u mišićima, grčeve ili slabost mišića, posebno ukoliko su praćeni malaksalošću i povišenom temperaturom.
• Ukoliko se ovi simptomi jave dok je pacijent na terapiji atorvastatinom, treba odrediti vrednosti CK. Ukoliko su ove vrednosti značajno povišene (>5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti), terapiju treba prekinuti.
• Ukoliko su simptomi u mišićnima ozbiljni i prouzrokuju svakodnevne tegobe, čak i ako su vrednosti CK ≤ 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti, treba razmotriti prekid terapije.
• Ukoliko se simptomi povuku i vrednosti CK normalizuju, treba razmotriti ponovno uvođenje atorvastatina ili uvođenje alternativnog statina, u najmanjoj dozi i uz pažljivo praćenje.
• Atorvastatin se mora obustaviti ukoliko dođe do klinički značajnog porasta CK vrednosti (>10 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti) ili ukoliko je dijagnoza rabdomiolize potvrđena ili suspektna.

Istovremena primena drugih lekova

Rizik od rabdomiolize je veći kada se atorvastatin daje istovremeno sa lekovima koji povećavaju njegovu koncentraciju u plazmi, kao što su: snažni inhibitori CYP3A4 ili transportnih proteina (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol i inhibitori HIV-proteaze, uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir i dr). Osim toga, rizik od miopatije je veći kod istovremene primene sa gemfibrozilom i drugim fibratima, boceprevirom, eritromicinom, niacinom, ezetimibom, telaprevirom ili kombinacijom tipranavir/ritonavir. Ukoliko je moguće, umesto ovih lekova treba razmotriti primenu alternativne terapije, koja ne ulazi u interakciju sa atorvastatinom.

Veoma retko su tokom ili nakon terapije pojedinim statinima prijavljeni slučajevi imunološki posredovane nekrotizirajuće miopatije. Ovo stanje se karakteriše perzistentnom proksimalnom mišićom slabošću i povišenim vrednostima kreatin kinaze u serumu, koja perzistira uprkos završetku terapije statinima.

Ukoliko je neophodna istovremena primena navedenih lekova sa atorvastatinom, treba pažljivo proceniti odnos koristi i rizika. Kada pacijenti primaju lekove koji povećavaju koncentraciju atorvastatina u plazmi, preporučuje se primena manje maksimalne doze atorvastatina. Osim toga, kod potentnih inhibitora CYP3A4 teba razmotriti primenu manje početne doze atorvastatina uz kliničko praćenje pacijenta (videti odeljak 4.5).

Ne preporučuje se istovremena primena atorvastatina i fusidinske kiseline. Treba razmotriti privremeno obustavljanje terapije atorvastatinom tokom primene fusidinske kiseline (videti odeljak 4.5).

Primena kod dece

Nije utvrđena bezbednost primene atorvastatina kod dece, u pogledu uticaja na razvoj (videti odeljak 4.8).

Intersticijalna bolest pluća

Prijavljeni su izolovani slučajevi intersticijalne bolesti pluća kod primene nekih statina, naročito nakon dugotrajne primene (videti odeljak 4.8). Simptomi uključuju dispneju, neproduktivni kašalj i pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja (umor, gubitak telesne mase i povišenu telesnu temperaturu). Ukoliko je intersticijalna bolest pluća suspektna, terapiju statinom treba odmah prekinuti.

Diabetes mellitus

Neki podaci sugerišu da statini kao grupa lekova podižu koncentraciju šećera u krvi kod nekih pacijenata, a kod pacijenata sa povišenim rizikom od pojave dijabetesa, mogu dovesti do hiperglikemije, i u tim slučajevima je potrebna adekvatna antidijabetska terapija. Ovaj rizik je, međutim, nadmašen smanjenjem vaskularnog rizika sa statinima i stoga, ne bi trebalo da bude razlog za prekid terapije statinima. Pacijente sa povišenim rizikom (glukoza natašte 5,6 do 6,9 mmol/L, BMI>30 kg/m2, povećane vrednosti triglicerida, hipertenzija) treba nadzirati i klinički status i biohemijske parametre, u skladu sa nacionalnim vodičima.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Vasator sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije za galaktozu, nedostatak Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Dejstvo drugih lekova na atorvastatin pri istovremenoj primeni

Atorvastatin se metaboliše preko citohroma P450 3A4 (CYP3A4) i supstrat je za transportne proteine, npr. za OATP1B1 transporter preuzimanja u jetru. Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili transportnih proteina može da poveća koncentraciju atorvastatina u plazmi i posledičnog povećanja rizika od miopatije. Rizik može da bude veći i kod istovremene primene sa drugim lekovima koji imaju potencijal da indukuju miopatiju, kao što su derivati fibrinske kiseline i ezetimib (videti odeljak 4.4).

Inhibitori CYP3A4

Snažni inhibitori CYP3A4 značajno povećavaju koncentraciju atorvastatina (videti Tabelu 1 i tekst niže). Ukoliko je moguće, treba izbegavati istovremenu primenu atorvastatina i potentnih inhibitora CYP3A4 (npr. ciklosporin, telitromicin, klaritromicin, delavirdin, stiripentol, ketokonazol, vorikonazol, itrakonazol, posakonazol i inhibitori HIV proteaza, uključujući ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, i dr.). U slučajevima kada istovremena primena ne može da se izbegne treba razmotriti odgovarajuće kliničko praćenje pacijenata (videti Tabelu 1).

Umereni inhibitori CYP3A4 (npr. eritromicin, diltiazem, verapamil i flukonazol) mogu da povećaju koncentraciju atorvastatina u plazmi (videti Tabelu 1). Primećen je veći rizik od miopatije kod primene

eritromicina u kombinaciji sa statinima. Nisu rađena ispitivanja interakcija amjodarona i verapamila sa atorvastatinom. Poznato je da i amjodaron i verapamil inhibišu CYP3A4, te kod istovremene primene sa atorvastatinom može doći do porasta njegove koncentracije u plazmi. Kod istovremene primene sa umerenim inhibitorima CYP3A4 preporučuje se manja maksimalna doza atorvastatina i odgovarajuće kliničko praćenje pacijenata na početku terapije i nakon podešavanja doze inhibitora.

Induktori CYP3A4

Istovremena primena atorvastatina i induktora citohroma P450 3A (npr. efavirenz, rifampicin, kantarion) može da dovede do promenljivog smanjenja koncentracije atorvastatina u plazmi. Zbog dvostrukog mehanizma interakcije rifampicina (indukcija citohroma P450 3A i inhibicija transportera preuzimanja u hepatocite OATP1B1), preporučuje se uzimanje doze atorvastatina i rifampicina u isto vreme, jer bi odlaganje uzimanja atorvastatina posle rifampicina dovelo do značajnog smanjenja koncentracije atorvastatina u plazmi. Međutim, nije poznat efekat rifampicina na koncentracije atorvastatina u hepatocitima i ukoliko istovremena primena ne može da se izbegne, preporučuje se pažljivo praćenje efikasnosti.

Inhibitori transportnih proteina

Inhibitori transportnih proteina (npr. ciklosporin) mogu da povećaju sistemsku izloženost atorvastatinu (videti Tabelu 1). Nije poznat efekat inhibicije transportera preuzimanja u jetru na koncentraciju atorvastatina u hepatocitima. Ukoliko istovremena primena ne može da se izbegne, preporučuje se smanjenje doze i kliničko praćenje efikasnosti (videti Tabelu 1).

Gemfibrozil/derivati fibrinske kiseline

Monoterapija fibratima povremeno dovodi do oštećenja mišića, uključujući rabdomiolizu. Rizik od ovih događaja može biti veći kod istovremene primene derivata fibrinske kiseline sa atorvastatinom. Ukoliko istovremena primena ne može da se izbegne, preporučuje se primena najmanje efikasne doze atorvastatina uz pažljivo praćenje pacijenata (videti odeljak 4.4).

Ezetimib

Primena ezetimiba kao monoterapije je povezana sa oštećenjem mišića, uključujući rabdomiolizu. Rizik od ovih događaja je veći ukoliko se primenjuje istovremeno sa atorvastatinom. Preporučuje se adekvatno kliničko praćenje ovih pacijenata.

Holestipol

Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi su bile manje za oko 25% kada je holestipol primenjen istovremeno sa atorvastatinom. Međutim, efekti na lipidni status su bili veći kada su se ova dva leka primenjivala u kombinaciji, u poređenju sa efektom pojedinačnih komponenti.

Fusidinska kiselina

Nisu rađena ispitivanja interakcija između atorvastatina i fusidinske kiseline. Kao i kod drugih statina, tokom postmarketinškog praćenja prijavljeno je oštećenje mišića, uključujući rabdomiolizu, kod kombinovane primene atorvastatina i fusidinske kiseline. Mehanizam ove interakcije nije poznat. Pacijente koji uzimaju ovu kombinaciju lekova treba pažljivo pratiti i razmotriti privremeno obustavljanje terapije atorvastatinom.

Kolhicin

Iako nisu rađene studije interakcija atorvastatina i kolhicina, prilikom njihove istovremene primene su prijavljeni slučajevi miopatije. Iz tog razloga je potreban oprez prilikom istovremene primene atorvastatina i kolhicina.

Dejstvo atorvastatina na druge lekove pri istovremenoj primeni

Digoksin

Kod kombinovane primene više doza digoksina i 10 mg atorvastatina dolazi do blagog porasta ravnotežne koncentracije (steady state) digoksina. Zbog toga je potrebno pažljivo praćenje pacijenata koji uzimaju digoksin.

Oralni kontraceptivi

Istovremena primena atorvastatina sa oralnim kontraceptivima dovodi do povećanja koncentracije noretindrona i etinil-estradiola u plazmi.

Varfarin

U kliničkoj studiji, kod pacijenata koji su primali hroničnu terapiju varfarinom, istovremena primena atorvastatina u dozi od 80 mg/dan dovela je do malog skraćenja protrombinskog vremena (za oko 1,7 sekunde) tokom prva 4 dana primene, koje se normalizovalo unutar 15 dana terapije atorvastatinom. Iako samo u retkim slučajevima dolazi do klinički značajnih antikoagulantnih interakcija, kod pacijenata koji uzimaju kumarinske antikoagulanse protrombinsko vreme treba određivati pre početka terapije atorvastatinom i dovoljno često na početku terapije da bi se uverilo da nema značajnih promena u protrombinskom vremenu. Kada se protrombinsko vreme stabilizuje, dalje ga treba pratiti u uobičajenim intervalima koji se preporučuju za pacijente na terapiji kumarinskim antikoagulansima. Ukoliko se doza atorvastatina promeni ili obustavi, istu proceduru treba ponoviti. Terapija atorvastatinom nije povezana sa krvarenjem ili promenom u protrombinskom vremenu kod pacijenata koji ne uzimaju antikoagulanse.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija između lekova sprovedene su samo na odraslim osobama. Interakcije kod dece nisu poznate. Kod pedijatrijske populacije treba uzeti u obzir interakcije i upozorenja za odrasle, navedena u odeljku 4.4.

Interakcije sa lekovima

Tabela 1. Dejstvo istovremeno primenjenih lekova na farmakokinetiku atorvastatina

&Podaci dati kao x-puta predstavljaju jednostavan odnos između kombinovane primene i primene samo atorvastatina (tj. 1 put – nema promene). Isto tako, podaci prikazani kao procenat promene, predstavljaju procentualnu razliku u odnosu na primenu samo atorvastatina (tj. 0% - nema promene).

# Videti odeljke 4.4. i 4.5 za klinički značaj.

*sadrži jednu ili više komponenti koje inhibišu CYP3A4 i samim tim mogu da povećaju koncentraciju lekova koji se metabolišu preko CYP3A4. Takođe, uzimanje jedne čaše soka od grejpfruta od 240 mL smanjuje PIK aktivnog ortohidroksimetabolita za 20,4%. Velike količine soka od grejpfruta (više od 1,2 L/dan, tokom 5 dana), 2,5 puta povećavaju PIK atorvastatina, i 1,3 puta PIK aktivnih inhibitora HMG-CoA reduktaze (atorvastatina i metabolita).

^Aktivnost ekvivalentna ukupnom atorvastatinu. Porast je prikazan kao »↑«, a smanjenje kao »↓«.

Tabela 2. Dejstvo atorvastatina na farmakokinetiku drugih istovremeno primenjenih lekova

& Podaci prikazani kao procenat promene, predstavljaju procentualnu razliku u odnosu na primenu samo atorvastatina (tj. 0% - nema promene).

*Istovremena primena većeg broja doza atorvastatina i fenazona nema ili ima mali efekat na klirens fenazona.

Porast je prikazan kao »↑«, a smanjenje kao »↓«.

Žene u generativnom periodu

Žene u generativnom periodu treba da koriste adekvatne metode kontracepcije tokom lečenja atorvastatinom (videti odeljak 4.3).

Trudnoća

Lek Vasator je kontraindikovan tokom trudnoće (videti odeljak 4.3). Bezbednost primene atorvastatina kod trudnica nije utvrđena. Nisu sprovedene kontrolisane kliničke studije primene atorvastatina kod trudnica. Postoje retki izveštaji o kongenitalnim malformacijama kod intrauterinog izlaganja inhibitorima HMG-CoA reduktaze. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Tretman skotnih ženki atorvastatinom smanjuje fetalni nivo mevalonata - prekursora biosinteze holesterola. Ateroskleroza je hroničan proces i obično prekid primene hipolipemika tokom trudnoće ima mali uticaj na dugotrajni rizik povezan sa primarnom hiperholesterolemijom.

Iz ovih razloga, lek Vasator ne sme da se koristi kod žena koje su trudne, planiraju trudnoću ili misle da su trudne. Lečenje lekom Vasator treba obustaviti tokom trudnoće ili dok se ne utvrdi da žena nije u drugom stanju (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nije poznato da li se atorvastatin i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Kod pacova, koncentracija atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi bile su slične kao u mleku (videti odeljak 5.3). Zbog mogućnosti pojave ozbiljnih neželjenih dejstava, žene koje su na terapiji atorvastatinom ne treba da doje (videti odeljak 4.3). Primena atorvastatina je kontraindikovana tokom perioda dojenja (videti odeljak 4.3).

Plodnost

U studijama na životinjama atorvastatin nije uticao na fertilitet mužjaka i ženki (videti odeljak 5.3).

Lek Vasator ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.

Prema podacima iz placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja sa atorvastatinom bilo je uključeno 16066 pacijenata, od kojih je 8755 dobijalo atorvastatin i 7311 placebo u proseku 53 nedelje. Kod 5,2% pacijenata atorvastatin je bio obustavljen zbog neželjenih dejstava, u poređenju sa 4% pacijenata u placebo grupi.

Na osnovu podataka iz kliničkih studija i opsežnog postmarketinškog iskustva niže je prikazan profil neželjenih dejstava atorvastatina.

Procenjena učestalost neželjenih dejstava je rangirana na sledeći način: česta (≥1/100, <1/10), povremena (≥1/1000, <1/100), retka (≥1/10000, <1/1000), veoma retka (≤1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

Infekcije i infestacije

Česta: nazofaringitis

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retka: trombocitopenija

Poremećaji imunskog sistema Česta: alergijske reakcije Veoma retka: anafilaksa

Poremećaji metabolizma i ishrane

Česta: hiperglikemija

Povremena: hipoglikemija, porast telesne mase, anoreksija

Psihijatrijski poremećaji

Povremena: noćne more, nesanica

Poremećaji nervnog sistema

Česta: glavobolja

Povremena: vrtoglavica, parestezija, hipoestezija, disgeuzija, amnezija

Retka: periferna neuropatija

Poremećaji oka Povremena: zamućen vid Retka: poremećaj vida

Poremećaji uha i labirinta

Povremena: tinitus

Veoma retka: gubitak sluha

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Česta: faringolaringealni bol, epistaksa

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: konstipacija, flatulencija, dispepsija, mučnina, dijareja

Povremena: povraćanje, bol u gornjem i donjem delu abdomena, podrigivanje, pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji Povremena: hepatitis Retka: holestaza

Veoma retka: insuficijencija jetre

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremena: urtikarija, kožni osip, pruritus, alopecija

Retka: angioneurotski edem, bulozni dermatitis, uključujući erythema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Česta: mijalgija, artralgija, bol u ekstremitetima, spazam mišića, otok zglobova, bol u leđima

Povremena: bol u vratu, slabost mišića

Retka: miopatija, miozitis, rabdomioliza, tendinopatija ponekad komplikovana rupturom tetiva

Nepoznata učestalost: imunološki posredovana nekrotizirajuća miopatija (videti odeljak 4.4)

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Veoma retka: ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Povremena: malaksalost, astenija, bol u grudima, periferni edem, umor, hiperpireksija

Ispitivanja

Česta: poremećaj funkcionalnih testova jetre, povišena vrednost kreatin kinaze u krvi

Povremena: pozitivan nalaz leukocita u urinu.

Kod pacijenata koji su primali lek atorvastatin, kao i kod primene drugih inhibitora HMG-CoA reduktaze, prijavljena je povišena koncentracija serumskih transaminaza. Ove promene su obično blage, tranzitorne, i ne zahtevaju prekid terapije. Klinički značajan porasta transaminaza u serumu (> 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti) zabeležen je kod 0,8% pacijenata na atorvastatinu. Porast je bio dozno zavistan i reverzibilan kod svih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Porast kreatin kinaze u serumu (CK) više od 3 puta u odnosu na gornje granice referentnih vrednosti bio je kod 2,5% pacijenata na atorvastatinu, slično kao i kod drugih inhibitora HMG-CoA reduktaze u kliničkim studijama. Povećanje veće od 10 puta od normalnih vrednosti javljao se kod 0,4% pacijenata lečenih atorvastatinom (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Klinička baza podataka o bezbednosti obuhvata bezbednosne podatke za 249 pedijatrijska pacijenta koji su dobijali atorvastatin, među kojima je 7 pacijenata bilo mlađe od 6 godina, 14 pacijenata je bilo uzrasta od 6 do 9 godina i 228 pacijenata je bilo uzrasta od 10 do 17 godina.

Poremećaji nervnog sistema Česta: glavobolja

Gastrointestinalni poremećaji Česta: abdominalni bol

Laboratorijska ispitivanja

Česta: povišene vrednosti alanin-aminotransferaze, povišene vrednosti kreatin-fosfokinaze u krvi.

Na bazi postojećih podataka, očekuje se da učestalost, tip i težina neželjenih dejstava kod dece budu ista kao kod odraslih. Iskustvo o bezbednosti dugotrajne primene atorvastatina kod dece je za sada ograničeno.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena kod primene drugih statina:

• Seksualna disfunkcija
• Depresija
• Izolovani slučajevi intersticijalne bolesti pluća, naročito kod dugotrajne terapije (videti odeljak 4.4.)
• Diabetes mellitus: učestalost zavisi od prisustva ili odsustva faktora rizika (glukoza u krvi natašte ≥ 5,6 mmol/L, BMI > 30 kg/m2, povećane vrednosti triglicerida, hipertenzija u anamnezi).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema specifične terapije kod predoziranja lekom Vasator. U slučaju predoziranja, pacijenta treba lečiti simptomatski i po potrebi preduzeti suportivne mere. Treba sprovesti laboratorijske testove funkcije jetre i pratiti vrednosti CK u serumu. Zbog izraženog vezivanja atorvastatina za proteine plazme, ne očekuje se da hemodijaliza može značajno da povećava klirens atorvastatina.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji smanjuju nivo holesterola i triglicerida, inhibitori HMG-CoA reduktaze

ATC šifra: C10AA05

Atorvastatin je selektivni, kompetitivni inhibitor HMG-CoA reduktaze, enzima koji ograničava stopu pretvaranja 3-hidroksi-3metil-glutaril-koenzima A (HMG-CoA) u mevalonat, koji je prekursor sterola, uključujući holesterol. Trigliceridi i holesterol se u jetri inkorporiraju u lipoproteine veoma niske gustine (VLDL) i oslobađaju u plazmu da bi se preneli u periferna tkiva. Lipoproteini male gustine (LDL) nastaju od VLDL i katabolišu se primarno putem receptora sa visokim afinitetom za LDL (LDL-receptori).

Atorvastatin snižava koncentraciju holesterola u plazmi i lipoproteina u serumu inhibirajući HMG-CoA reduktazu, a kasnije i biosintezu holesterola u jetri i povećava broj hepatičkih LDL receptora na površini ćelije, što omogućava povećano preuzimanje i katabolizam LDL čestica.

Atorvastatin smanjuje stvaranje LDL i broj LDL čestica. Atorvastatin prouzrokuje veliko i trajno povećanje aktivnosti LDL receptora zajedno sa povoljnom promenom kvaliteta cirkulišućih LDL čestica. Atorvastatin efektivno snižava LDL-holesterol kod pacijenata sa homozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom, kod populacije koja nema uobičajen odgovor na hipolipemijske lekove.

Pokazano je da atorvastatin snižava koncentraciju ukupnog holesterola (30 - 46%), LDL-holesterola (41 - 61%), apolipoproteina B (34 - 50%) i triglicerida (14 - 33%) dok uslovljava varijabilno povećanje HDL- holesterola i apolipoproteina A1 u zavisnosti od doze. Ovi rezultati su isti i kod pacijenata koji boluju od heterozigotne familijarne hiperholesterolemije, nefamilijarnih formi hiperholesterolemije i mešanih hiperlipidemija, uključujući i pacijente koji boluju od insulin nezavisnog dijabetesa.

Redukcija ukupnog holesterola i apolipoproteina B je pokazala da smanjuje rizik za nastanak kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularnog mortaliteta.

Homozigotna familijarna hiperholesterolemija

Osmonedeljna multicentrična, otvorena compassionate use studija obuhvatila je 335 pacijenata, od kojih je 89 bolovalo od homozigotne familijarne hiperholesterolemije. Od ovih 89 pacijenata, prosečni procenat sniženja LDL holesterola iznosio je približno 20%. Atorvastatin je primenjivan u dozama do 80 mg/dan.

Ateroskleroza

U REVERSAL (Reversing Atherosclerosis with Aggressive Lipid-Lowering Study) studiji je procenjivan efekat atorvastatina 80 mg/dan (intenzivno snižavanje lipida) i pravastatina 40 mg/dan (standardno snižavanje lipida) na koronarnu aterosklerozu kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, putem intravaskularnog ultrazvuka (IVUS) tokom angiografije. U ovom randomizovanom duplo-slepom, multicentričnom, kontrolisanom ispitivanju, IVUS je bio urađen na početku i 18 meseci nakon lečenja kod 502 pacijenta. U grupi ispitanika lečenih atorvastatinom (n = 253) nije bilo progresije ateroskleroze.

U proseku procenat promene ukupnog volumena ateroma (primarni kriterijum studije) u odnosu na početne vrednosti je bio – 0,4% (p=0,98) u atorvastatin grupi, a +2,7% (p=0,001) u pravastatin grupi (n=249).

U poređenju sa pravastatinom, efekat atorvastatina je bio statistički signifikantan (p=0,02). Efekat intenzivnog smanjenja nivoa lipida na kardiovaskularne krajnje ciljeve (endpoint) (npr. potreba za revaskularizacijom, nefatalni infarkt miokarada, koronarna smrt) nije bio proučavan u ovoj studiji.

U atorvastatin grupi, LDL-H je bio snižen do srednje vrednosti 2,04 mmol/L ± 0,8 (78,9 mg/dL ± 30) od početne vrednosti 3,89 mmol/L ± 0,7 (150 mg/dL ± 28), dok je u pravastatin grupi LDL-H bio 2,85 mmol/L± 0,7 (110 mg/dL ± 26) od početne vrednosti 3,89 mmol/L ± 0,7 (150 mg/dL ± 26) (p=0.0001).

Atorvastatin je takođe signifikantno snizio ukupni holesterol za 34,1% (pravastatin: -18,4%, p < 0.0001), srednje vrednosti triglicerida za 20% (pravastatin: -6,8%, p < 0.0009) i srednje vrednosti apolipoprtoteina B za 39,1% (pravastatin: - 22%, p < 0.0001). Atorvastatin je povisio srednju vrednost HDL-H za 2,9% (pravastatin za 5,6%, p=NS). Srednje sniženje nivoa C reaktivnog proteina (CRP) je 36,4% u grupi koja je primala atorvastatin u poređenju sa smanjenjem od 5,2% u grupi koja je primala pravastatin (p<0.0001).

Rezultati studije se odnose na dozu od 80 mg. Zbog toga se ne mogu ekstrapolirati na niže dozne režime. Profili bezbednosti i podnošljivosti kod dve terapijske grupe su bili slični.

Efekat intenzivne terapije snižavanja lipida na glavne kardiovaskularne ciljeve nije bio proučavan

u ovoj studiji. Zbog toga nije jasan klinički značaj ovih rezultata u pogledu primarne i sekundarne prevencije kardiovaskularnih događaja.

Akutni koronarni sindrom

U MIRACL studiju (Myocardial Ishemia reduction with agressive Cholesterol Lowering) je bilo uključeno ukupno 3086 pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (non Q infarkt ili nestabilna angina) od kojih je 1538 primalo atorvastatin u dozi od 80 mg/dan i 1548 placebo. Lečenje je započeto u akutnoj fazi nakon primanja u bolnicu i trajalo je 16 nedelja. Lečenje atorvastatinom u dozi od 80 mg/dan odložilo je nastanak prethodno definisanih krajnjih ciljeva studije (smrt zbog bilo kog uzroka, nefatalni infarkt miokarda, srčani zastoj i angina pektoris sa potvrđenom ishemijom miokarda i potrebom za hospitalizacijom), sa smanjenjem rizika za 16% (p = 0,048). Na ovo smanjenje je najviše uticalo smanjenje rehospitalizacije zbog angine pektoris sa dokazanom miokardnom ishemijom za 26% (p = 0,018). Drugi sekundarni ciljevi studije nisu dostigli statističku značajnost (ukupno: placebo: 22,2%; atorvastatin: 22,4%).

Bezbednosni profil atorvastatina u MIRACL studiji bio je sličan onom opisanom u odeljku 4.8.

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

U randomiziranoj, duplo slepoj, placebo kontrolisanoj ASCOT-LLA studiji (Anglo Scandinavian Cardiac Outcomes Trial Lipid Lowering Arm) ispitivan je efekat atorvastatina na fatalnu i nefatalnu koronarnu bolest srca kod hipertenzivnih pacijenata starosti od 40 do 79 godina, koji ranije nisu imali infarkt miokarda, niti su lečili anginu pektoris, sa ukupnim holesterolom ≤ 6,5 mmol/L (251 mg/dL). Svi pacijenti su imali najmanje 3 od prethodno definisanih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti (muški pol, starost ≥ 55 godina, pušenje, dijabetes, anamneza koronarne bolesti srca kod rođaka prve linije, odnos ukupnog holesterola i HDL ≥ 6, periferna vaskularna bolest, hipertrofija leve komore, prethodni cerebrovaskularni događaj, specifične abnormalnosti na EKG i proteinuriju/albuminuriju). Nisu svi uključeni pacijenti imali visoki rizik od prvog kardiovaskularnog događaja.

Pacijenti su bili lečeni antihipertenzivnom terapijom (ili amlodipinom ili atenololom) i atorvastatinom u dozi od 10 mg/dan (n = 5.168), odnosno placebom (n = 5.137).

Atorvastatin je doveo do sledećeg smanjenja apsolutnog i relativnog rizika:

1 Bazirano na razlici u gruboj proceni učestalosti događaja koji su se javljali tokom srednjeg perioda praćenja od 3,3 godine.

Ukupni mortalitet i kardiovaskularni mortalitet nisu bili značajno smanjeni (185 vs. 212 događaja, p = 0,17 i 74 vs. 82 događaja, p = 0,51). U podgrupi koja je analizirala pol (81% muškaraca, 19% žena) povoljni efekat atorvastatina je postojao kod muškaraca, ali ne i kod žena, verovatno zbog manje učestalosti događaja u ženskoj podgrupi. Ukupni i kardiovaskularni mortalitet je bio brojčano veći kod žena (38 vs. 30 i 17 vs. 12), ali ova razlika nije bila statistički značajna. Postojala je značajna interakcija sa osnovnom antihipertenzivnom terapijom. Učestalost pojave primarnog cilja studije (fatalna koronarna bolest srca plus nefatalni infarkt miokarda) bila je značajno manja kod pacijenata na terapiji atorvastatinom i amlodipinom (HR 0,47 (0,32 – 0,69), p = 0,00008), što nije bio slučaj kod pacijenata na terapiji atenololom (HR 0,83 (0,59 – 1,17), p = 0,287).

U randomiziranoj, duplo slepoj, multicentričnoj, placebo kontrolisanoj CARDS studiji (Collaborative Atorvastatin Diabetes Study) bio je ispitivan efekat atorvastatina na fatalnu i nefatalnu kardiovaskularnu bolest kod pacijenata sa dijabetesom tip II, uzrasta 40 - 75 godina, bez prethodne kardiovaskularne bolesti u anamnezi, sa vrednostima LDL holesterola ≤ 4,14 mmol/L (160 mg/dL) i triglicerida ≤ 6,78 mmol/L (600 mg/dL). Svi pacijenti su imali najmanje jedan od sledećih faktora rizika: hipertenzija, aktivno pušenje, retinopatija, mikroalbuminurija ili makroalbuminurija.

Pacijenti su primali atorvastatin u dozi od 10 mg/dan (n = 1428) ili placebom (n = 1410) prosečna dužina praćenja je bila 3,9 godine.

Atorvastatin je doveo do sledećeg smanjenja apsolutnog i relativnog rizika:

1 Bazirano na razlici u gruboj proceni učestalosti događaja koji su se javljali tokom srednjeg perioda praćenja od 3,9 godina.

AIM - akutni infarkt miokarda; CABG – koronarno arterijska bypass graft hirurgija; IM - infarkt miokarda; PTCA – perkutana transluminalna koronarna angioplastika.

Nije bilo razlike u efektu lečenja između polova, starosti ili početnih vrednosti LDL holesterola. Povoljan trend je primećen kod mortaliteta (82 smrtna ishoda u placebo grupi vs. 61 smrtni ishod u atorvastatin grupi, p = 0,0592).

Rekurentni moždani udar

U SPARCL studiji (Stroke Prevention by Aggressive Reduction in Cholesterol Levels) ispitivan je efekat atorvastatina u dozi od 80 mg/dan, u poređenju sa placebom, na moždani udar kod 4731 pacijenta koji je imao moždani udar ili TIA (tranzitorni ishemijski atak) u poslednjih 6 meseci, bez koronarne bolesti srca u anamnezi. 60% ispitanika su bili muškarci starosti od 21 – 92 godine (prosečno 63 godine) sa početnim vrednostima LDL-holesterola od 133 mg/dL (3,4 mmol/L). Prosečne vrednosti LDL holesterola su bile 73 mg/dL (1,9 mmol/L) tokom lečenja atorvastatinom i 129 mg/dL (3,3 mmol/L) tokom primene placeba. Srednje vreme praćenja bilo je 4,9 godina.

Atorvastatin je u dozi od 80 mg/dan smanjio rizik od fatalnog i nefatalnog moždanog udara za 15% u odnosu na placebo (HR 0,85; 95% CI, 0,72 – 1,00; p = 0,05 ili 0,84; 95% CI, 0,71 – 0,99; p = 0,03 nakon

prilagođavanja u odnosu na početne faktore). Ukupni mortalitet bio je 9,1% (216/2.365) u grupi atorvastatina

vs. 8,9% (211/2.366) u placebo grupi.

Iz post-hoc analize se vidi da je primena 80 mg atorvastatina smanjila incidencu ishemijskog moždanog udara (218/2365, 9,2% vs. 274/2366, 11,6%; p = 0,01) i povećala incidencu hemoragičnog moždanog udara (55/2365, 2,3% vs. 33/2366, 1,4%; p = 0,02) u poređenju sa placebom:

• Rizik od hemoragičnog moždanog udara bio je veći kod pacijenata koji su ušli u studiju sa prethodnim hemoragičnim moždanim udarom (7/45 atorvastatin vs. 2/48 placebo; HR 4,06; 95% CI, 0,84 – 19,57), a rizik od ishemijskog moždanog udara bio je sličan između grupa (3/45 atorvastatin vs. 2/48 placebo; HR 1,64; 95% CI, 0,27 – 9,82).
• Rizik od hemoragičnog moždanog udara bio je veći kod pacijenata koji su ušli u studiju sa prethodnim lakunarnim infarktom (20/708 za atorvastatin vs. 4/701 za placebo; HR 4,99; 95% CI, 1,71 – 14,61), ali je rizik od ishemijskog moždanog udara bio manji kod ovih pacijenata (79/708 za atorvastatin vs. 102/701 za placebo; HR 0,76; 95% CI, 0,57 – 1,02). Moguće da je neto rizik od moždanog udara bio veći kod pacijenata sa prethodnim lakunarnim infarktom koji su dobijali 80 mg atorvastatina na dan.

Ukupni mortalitet bio je 15,6% (7/45) za atorvastatin vs. 10,4% (5/48) za placebo u podgrupi koja je imala prethodni hemoragijski moždani udar. Ukupni mortalitet usled svih uzroka bio je 10,9% (77/708) za atorvastatin vs. 9,1% (64/701) za placebo u podgrupi pacijenata koji su imali prethodni lakunarni infarkt.

Pedijatrijska populacija

Heterozigotna familijarna hiperholesterolemija kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina Osmonedeljno, otvoreno ispitivanje u cilju procene farmakokinetskih i farmakodinamskih karakteristika atorvastatina, kao i njegove bezbednosti i podnošljivosti, bilo je sprovedeno kod dece i adolescenta sa genetski potvrđenom heterozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom i početnim vrednostima LDL- holesterola ≥ 4 mmol/L. Bilo je uključeno ukupno 39 dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina. U kohortnu grupu A bilo je uključeno 15 dece uzrasta od 6 do 12 godina, Tanner stadijum 1. U kohortnu grupu B bilo je uključeno 24 dece, uzrasta od 10 do 17 godina, Tanner stadijum ≥ 2.

Inicijalna doza atorvastatina bila je 5 mg/dan u obliku tablete za žvakanje u kohortnoj grupi A i 10 mg u obliku tablete u kohortnoj grupi B. Bilo je dozvoljeno da se doza atorvastatina udvostruči ukoliko se ne postignu ciljne vrednosti LDL-holesterola <3,35 mmol/L nakon 4 nedelje i ukoliko se atorvastatin dobro podnosi.

Srednje vrednosti LDL-holesterola, ukupnog holesterola, VLDL-holesterola i Apo B su se smanjile uglavnom kod svih ispitanika do druge nedelje od početka terapije. Kod ispitanika kod kojih je doza bila udvostručena, dodatno smanjenje bilo je primećeno najranije posle dve nedelje nakon povećanja doze, na prvoj proceni. Srednja vrednost smanjenja lipidnih parametara bilo je slično u obe kohorte, bez obzira da li su ispitanici ostali na početnoj dozi ili je doza bila udvostručena. Nakon 8 nedelja, procenat promene LDL- holesterola i ukupnog holesterola u odnosu na početne vrednosti bio je u proseku oko 40%, odnosno 30%.

Heterozigotna familijarna hiperholesterolemija kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 do 17 godina

U duplo slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju koje se kasnije nastavilo otvorenom fazom, bilo je uključeno 187 dečaka i devojčica (u periodu posle menarhe), uzrasta 10 - 17 godina (srednji uzrast 14,1 godina) sa heterozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom ili teškom hiperholesterolemijom. Ispitanici su bili randomizirani u dve grupe koje su tokom 26 nedelja dobijale atorvastatin (n = 140) ili placebo (n = 47), nakon čega su svi dobijali atorvastatin narednih 26 nedelja. Doziranje atorvastatina (jednom dnevno) bilo je 10 mg/dan tokom prve 4 nedelje, sa povećanjem doze na 20 mg/kg ukoliko su vrednosti LDL- holesterola bile iznad 3,36 mmol/L. Atorvastatin je značajno snizio koncentraciju ukupnog holesterola, LDL- holesterola, triglicerida i apolipoproteina B u plazmi nakon 26 nedelja terapije tokom duplo slepe faze.

Prosečna vrednost postignutog LDL-holesterola iznosila je 3,38 mmol/L (1,81 – 6,26 mmol/L) u grupi koja je primala atorvastatin, u poređenju sa 5,91 mmol/L (3,93 – 9,96 mmol/L) u placebo grupi tokom prvih 26 nedelja duplo slepe faze studije.

Dodatno ispitivanje atorvastatina u poređenju sa holestipolom kod pedijatrijskih pacijenata sa hiperholesterolemijom uzrasta 10 – 18 godina pokazalo je da je atorvastatin (n = 25) doveo do signifikantnog sniženja LDL-holesterola nakon 26 nedelja (p < 0,05), u poređenju sa holestipolom (n = 31).

Compassionate use ispitivanje kod pacijenata sa teškom hiperholesterolemijom (uključujući pacijente sa homozigotnom hiperholesterolemijom) bilo je sprovedeno kod 46 pedijatrijskih pacijenata lečenih atorvastatinom koji je bio titriran u skladu sa postignutim terapijskim efektom (neki pacijenti su dobijali 80 mg na dan). Studija je trajala 3 godine: LDL-holesterol je bio snižen za 36%.

Dugoročna efikasnost terapije atorvastatinom tokom detinjstva na smanjenje morbiditeta i mortaliteta u odrasloj dobi nije ispitivana.

Evropska Agencija za lekove je ukinula obavezu dostavljanja rezultata ispitivanja atorvastatina kod dece starosti od 0 do najmanje 6 godinau terapiji heterozigotne hiperholesterolemije kao i kod dece starosti od 0 do manje od 18 godina u homozigotne familijarne hiperholesterolemije, kombinovane (mešovite) hiperholesterolemije, primarne hiperholesterolemije i u prevenciji kardiovaskularnih događaja (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).

Resorpcija

Nakon oralne primene atorvastatin se brzo resorbuje. Maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) se postižu 1 – 2 sata nakon primene. Stepen resorpcije raste proporcionalno povećanju doze. Bioraspoloživost atorvastatina iz film tableta je 95% do 99% u poređenju sa oralnim rastvorom. Apsolutna bioraspoloživost atorvastatina je oko 12%, a sistemska bioraspoloživost inhibitorne aktivnosti HMG-CoA reduktaze je oko 30%. Niska sistemska raspoloživost se objašnjava presistemskim klirensom u sluzokoži gastrointestinalnog trakta i/ili metabolizmom prvog prolazka kroz jetru.

Distribucija

Prosečni volumen distribucije atorvastatina iznosi 381 litar. Vezivanje atorvastatina za proteine plazme je ≥ 98%.

Biotransformacija

Atorvastatin se metaboliše preko citohroma P450 3A4 u orto- i parahidroksi derivate i različite produkte beta-oksidacije. Pored drugih puteva, ovi produkti se dalje metabolišu preko glukuronizacije. U in vitro uslovima, inhibicija HMG-CoA reduktaze putem orto- i parahidroksi metabolita je ekvivalentna inihibiciji atorvastatina. Približno 70% cirkulišuće inhibicije HMG-CoA reduktaze nastaje zahvaljujući aktivnim metabolitima.

Izlučivanje

Atorvastatin se primarno izlučuje preko žuči nakon hepatičkog i/ili ekstrahepatičkog metabolizma. Međutim, izgleda da atorvastatin ne podleže značajnoj enterohepatičkoj recirkulaciji. Prosečno poluvreme eliminacije kod ljudi iznosi oko 14 sati. Poluvreme inhibicije HMG-CoA reduktaze je 20 - 30 sati, zbog učestvovanja aktivnih metabolita.

Posebne populacije

Stariji: Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivih metabolita u plazmi su veće kod zdravih starijih osoba nego kod mladih odraslih osoba. Međutim, efekat atorvastatina na lipide je sličan kod starijih i mladih osoba.

Pedijatrijski pacijenti: U otvorenom, osmonedeljnom ispitivanju, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 6 do 17 godina) sa heterozigotnom familijarnom hiperholesterolemijom sa stadijumom 1 po Tanner-u (n = 15) i stadijumu ≥ 2 po Tanner-u (n = 24) i početnim vrednostima LDL-holesterola ≥4 mmol/L su bili lečeni sa 5 ili 10 mg atorvastatina u obliku tableta za žvakanje, odnosno sa 10 ili 20 mg atorvastatina u obliku film tableta, jednom dnevno. Telesna masa je bila jedina značajna kovarijansa u populacijskom farmakokinetskom modelu atorvastatina. Oralni klirens atorvastatina kod pedijatrijskih pacijenata bio je sličan kao kod odraslih, nakon alometrijskog prilagođavanja prema telesnoj masi. Konzistentno snižavanje LDL- i ukupnog holesterola zabeleženo je nakon izlaganja, u rasponu doza, atorvastatinu i o- hidroksiatorvastatinu.

Pol: Koncentracije atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita kod žena se razlikuje u odnosu na muškarce (žene: Cmax je veći za oko 20%, a PIK je manji za oko 10%). Ove razlike nisu klinički značajne, i ne dovode do klinički značajnih razlika u efektu na lipide.

Oštećena funkcija bubrega: Oboljenje bubrega ne utiče na koncentraciju atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi i njegove efekte na lipide.

Oštećena funkcija jetre: Koncentracija atorvastatina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi je značajno veća (Cmax oko 16 puta i PIK oko 11 puta) kod pacijenata sa hroničnom alkoholnom bolešću jetre (Child-Pugh B).

SLOC1B1 polimorfizam: Hepatičko preuzimanje svih inhibitora HMG-CoA uključujući atorvastatin vrši se preko OATP1B1 transportera. Kod pacijenata sa SLCO1B1 polimorfizmom postoji rizik od povišenog izlaganja atorvastatinu što može da poveća rizik od rabdomiolize (videti odeljak 4.4).

Polimorfizam u genskom kodiranju OATP1B1 (SLCO1B1 c.521CC) povezan je sa 2,4 puta većom izloženošću atorvastatinu (PIK) u poređenju sa genotipskom varijantom (c.521TT). Kod ovih pacijenata je takođe moguće genetsko oštećenje hepatičkog preuzimanja atorvastatina. Posledice na efikasnost atorvastatina nisu poznate.

Atorvastatin nije pokazao mutageni i klastogeni potencijal u četiri in vitro i jednom in vivo testu. Atorvastatin nije bio kancerogen kod pacova, ali su velike doze kod miševa (koje dovode do 6-11 puta povećane vrednosti PIK0-24 u odnosu na vrednosti koje se postižu kod ljudi nakon primene najviše preporučene doze) dovele do hepatocelularnog adenoma kod mužjaka i hepatocelularnog karcinoma kod ženki.

Dokazi iz eksperimentalnih studija na životinjama ukazuju da inhibitori HMG-CoA reduktaze mogu uticati na razvoj embriona ili fetusa. Atorvastatin nije imao uticaja na fertilitet i nije bio teratogen kod pacova, kunića i pasa. Ipak, toksičnost na fetus uočena je kod pacova i kunića pri primeni doza koje su bile toksične za majku. Kod mladunaca pacova primećen je odloženi razvoj i smanjeno postnatalno preživljavanje pri izlaganju gravidnih ženki visokim dozama atorvastatina. Postoji dokaz o prolasku kroz placentu kod pacova.

Koncentracije atorvastatina u plazmi kod pacova slične su koncentracijama u mleku. Nije poznato da li se atorvastatin i njegovi metaboliti izlučuju u mleku kod ljudi.

Vasator 10 mg, 20 mg, 40 mg

Jezgro tablete:

kalcijum-karbonat laktoza, monohidrat celuloza, mikrokristalna kroskarmeloza-natrijum povidon

polisorbat 60

silicijum dioksid, koloidni, bezvodni talk

magnezijurn -stearat

Film:

Opadry White 03F28342: hipromeloza, makrogol 6000, titan-dioksid, talk

Nije primenljivo.

2 godine

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Vasator 10 mg, 20 mg, 40 mg

Unutrašnje pakovanje je blister od PA/ AL/PVC-AL materijala.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta, ukupno 30 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Vasator sadrži aktivnu supstancu atorvastatin i pripada grupi lekova koji se nazivaju „statini“, koji regulišu količine lipida (masnoća) u krvi.

Lek Vasator se koristi za snižavanje masnoća u krvi (holesterola i triglicerida), kada dijeta sa niskim sadržajem masti i drugi nemedicinski postupci (promena načina života, fizičke vežbe) ne dovode do zadovoljavajućih rezultata. Ukoliko imate povišeni rizik za nastanak bolesti srca, lek Vasator se može primenjivati u cilju smanjenja tog rizika, čak iako je holesterol u granicama normale. Tokom terapije lekom Vasator potrebno je da nastavite dijetu sa niskim sadržajem masti.

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

Lek Vasator ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na atorvastatin, druge lekove za snižavanje masnoća u krvi ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6)
• ukoliko imate oboljenje jetre
• ukoliko imate nerazjašnjeno povišene vrednosti funkcionalnih testova jetre (perzistentni porast transaminaza u serumu, trostruko veći od gornje granice referentnih vrednosti)
• ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu i ne koristite pouzdanu kontracepciju
• ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću
• ukoliko dojite.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Vasator:

• ukoliko ste ranije imali poremećaj moždane cirkulacije kao što su moždani udar sa krvarenjem, tranzitorni ishemijski atak (TIA) ili imate ožiljke od ranijih tzv. lakunarnih moždanih udara
• ukoliko imate ili ste imali oboljenje bubrega
• ukoliko imate smanjenu funkciju štitaste žlezde (hipotireoidizam)
• ukoliko imate neobjašnjive bolove u mišićima ili bolove koji se ponavljaju, ili ukoliko imate neko od oboljenja mišića u ličnoj ili porodičnoj istoriji bolesti
• ukoliko ste ranije imali bolove u mišićima usled uzimanja drugih lekova za smanjenje nivoa masnoće u krvi (kao što su drugi statini ili fibrati)
• ukoliko redovno konzumirate značajne količine alkohola
• ukoliko ste ranije imali oboljenje jetre
• ukoliko ste stariji od 70 godina.

Pre uzimanja leka Vasator posavetujte se sa Vašim lekarom:

• Ukoliko imate ozbiljne probleme sa disanjem (tešku respiratornu insuficijenciju).

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, Vaš lekar će tražiti da uradite odgovarajuće laboratorijske analize krvi pre početka lečenja a verovatno i tokom lečenja lekom Vasator, da bi predvideo potencijalni rizik od neželjenih dejstava u vezi sa oštećenjem mišića. Rizik od oštećenja mišića, npr. od rabdomiolize, raste kada se u isto vreme primenjuju drugi lekovi (videti odeljak 2: „Primena drugih lekova“).

Obavestite lekara ili farmaceuta ukoliko imate konstantnu mišićnu slabost koja ne prolazi. Za dijagnozu mogu biti potrebne dodatne analize i lekovi.

Dok ste na terapiji ovim lekom, bićete pod nadzorom ukoliko imate šećernu bolest ili ste u riziku od razvoja šećerne bolesti. Rizik od razvoja dijabetesa je prisutan ukoliko imate visok nivo šećera i masnoća u krvi, ukoliko ste gojazni i imate visok krvni pritisak. Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti i funkciju Vaše jetre, ukoliko je to potrebno odgovarajućim laboratorijskim testovima.

Drugi lekovi i lek Vasator

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Postoje lekovi koji mogu da izmene delovanje leka Vasator ili njihovo delovanje može da bude izmenjeno pod dejstvom leka Vasator. Ove interakcije mogu da smanje efikasnost jednog ili oba leka. Isto tako, ove interakcije mogu da povećaju rizik od pojave neželjenih dejstava uključujući i ozbiljno stanje sa oštećenjem mišića, poznato kao rabdomioliza (videti odeljak 4). Lekar će sve ovo razmotriti kada bude odlučivao o dozi leka Vasator.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate:

• lekove koji menjaju imunološki odgovor organizma, npr. ciklosporin
• određene antibiotike ili antigljivične lekove npr. eritromicin, klaritromicin, telitromicin, ketokonazol, itrakonazol, vorikonazol, flukonazol, posakonazol, rifampicin, fusidinska kiselina
• lekove iz drugih grupa koji regulišu nivo masnoća u krvi, npr. gemfibrozil, drugi fibrati, holestipol
• lekove iz grupe blokatora kalcijumskih kanala za lečenje angine pektoris ili povišenog krvnog pritiska, npr. amlodipin, diltiazem; lekove za lečenje poremećaja srčanog ritma, npr. digoksin, verapamil, amjodaron
• lekove za lečenje SIDE (HIV infekcije) npr. ritonavir, lopinavir, atazanavir, indinavir, darunavir, kombinacija tiranavir/ritonavir i dr.
• pojedine lekove za lečenje hepatitisa C npr. telaprevir
• druge lekove za koje se zna da ulaze u interakciju sa lekom Vasator, kao što su: ezetimib (za smanjenje holesterola), varfarin (za sprečavanje zgrušavanja krvi), oralni kontraceptivi, stiripentol (antikonvulziv za lečenje epilepsije), cimetidin (za lečenje gorušice i čira želuca), fenazon (lek protiv bolova), antacidi (lekovi za neutralisanje povišene kiseline u želucu koji sadrže soli aluminijuma ili magnezijuma) i boceprevir (za lečenje bolesti jetre kao što je hepatitis C)
• lekove i preparate koji se izdaju bez lekarskog recepta, a u sebi sadrže: kantarion.

Uzimanje leka Vasator sa hranom, pićima i alkoholom

Videti odeljak 3 za način primene leka Vasator. Imajte u vidu sledeće:

Sok od grejpfruta

Tokom lečenja lekom Vasator nemojte piti više od 1 - 2 čaše soka od grejpfruta na dan, jer veće količine mogu promeniti dejstvo ovog leka.

Alkohol

Izbegavajte konzumiranje velike količine alkoholnih pića tokom uzimanja ovog leka. Za detalje, videti odeljak 2:

“Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Vasator“

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete koristiti lek Vasator ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću.

Ne smete koristiti lek Vasator ukoliko ste u reproduktivnom periodu, osim ukoliko koristite pouzdane metode kontracepcije.

Ne smete koristiti lek Vasator ukoliko dojite.

Bezbednost leka Vasator tokom trudnoće i dojenja nije dokazana.

Pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Vasator nema uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, nemojte upravljati motornim vozilom niti rukovati mašinama ukoliko je Vaša sposobnost obavljanja ovih aktivnosti smanjena pod uticajem leka Vasator.

Lek Vasator sadrži laktozu

Lek Vasator sadrži laktozu. Ako Vam je lekar ranije rekao da imate netoleranciju na neke šećere, obratite se lekaru pre nego što počnete da uzimate ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Tokom terapije lekom Vasator morate nastaviti sa dijetom sa smanjenim unosom masnoća, koju treba da započnete po savetu lekara i pre početka terapije lekom Vasator.

Uobičajena početna doza leka Vasator kod odraslih i dece uzrasta od 10 godina ili starijih je jedna tableta od 10 mg, jednom dnevno. Ukoliko je potrebno, Vaš lekar može da poveća dozu da bi se postigao odgovarajući efekat leka. Podešavanje doze se vrši u intervalima od 4 ili više nedelja. Maksimalna doza leka Vasator za odrasle je 80 mg jednom dnevno, a za decu 20 mg jednom dnevno.

Tabletu progutati celu sa dovoljnom količinom vode, u bilo koje doba dana, sa ili bez hrane. Potrudite se da uzimate ovaj lek svaki dan u isto vreme.

Lek Vasator uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Dužinu trajanja terapije lekom Vasator odrediće Vaš lekar.

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko mislite da lek Vasator suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam.

Ako ste uzeli više leka Vasator nego što treba

Ako ste slučajno uzeli veću dozu leka Vasator nego što je trebalo (više od uobičajene dnevne doze), potražite savet od svog lekara ili u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite sa sobom preostale tablete, pakovanje ili uputstvo kako bi stručno osoblje u bolnici znalo koja terapija je prikladna za lečenje predoziranja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Vasator

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka onako kako Vam je preporučio lekar.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Vasator

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi primene ovog leka ili ukoliko želite da prekinete lečenje, obratite se za savet Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ozbiljne alergijske reakcije koje se manifestuju oticanjem lica, jezika i ždrela, što može dovesti do otežanog disanja i gutanja
• Ozbiljno oboljenje kože sa ljuštenjem i oticanjem kože, stvaranjem plikova po koži i sluzokoži usne duplje, očima, genitalijama, praćeno groznicom. Osip u obliku crvenih pečata, najčešće na dlanovima i stopalima, koji može da preraste u plikove.
• Slabost, osetljivost ili bol u mišićima uz istovremeno loše opšte stanje i visoku temperaturu. Ovo stanje je posledica teškog oštećenja mišića. Može se dogoditi da se i nakon prekida terapije stanje ne popravi, da ugrožava život i izazove oboljenje bubrega.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ukoliko se pojavi neočekivano ili neuobičajeno krvarenje ili pojava modrica, treba što pre da se obratite Vašem lekaru. Ovi simptomi mogu da idu u prilog oštećenju jetre.

Druga moguća neželjena dejstva atorvastatina:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje sluzokože nosa (curenje ili zapušenost nosa), bol u grlu, krvarenje iz nosa
• alergijske reakcije
• povišene vrednosti šećera u krvi (ukoliko bolujete od šećerne bolesti treba redovno da kontrolišete vrednosti šećera u krvi), povećanje nivoa enzima kreatin kinaze u krvi
• glavobolja
• mučnina, zatvor, gasovi, otežano varenje, proliv (dijareja)
• bol u zglobovima, mišićima, leđima i ekstremitetima, grčevi u mišićima, otoci zglobova
• laboratorijske analize krvi koje ukazuju na poremećaj funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak apetita (anoreksija), povećanje telesne mase, smanjenje nivoa šećera u krvi (ukoliko bolujete od šećerne bolesti treba redovno da pratite koncentraciju šećera u krvi)
• noćne more, nesanica
• vrtoglavica, osećaj mravinjanja u prstima na rukama i nogama, smanjena osetljivost kože na dodir ili bol, poremećaj čula ukusa, gubitak pamćenja
• zamagljen vid
• zujanje u ušima i/ili glavi
• povraćanje, podrigivanje, bolovi u gornjim i donjim delovima trbuha, zapaljenje gušterače praćeno bolom u trbuhu (pankreatitis )
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• osip, kožni osip i svrab, koprivnjača, gubitak kose
• bol u vratu, mišićna slabost
• umor, loše opšte stanje, subjektivni osećaj pacijenta da se ne oseća dobro, bol u grudima, otok, posebno skočnog zgloba (periferni edemi), povišena temperatura
• pozitivan nalaz belih krvnih zrnaca (leukocita) u mokraći.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj vida
• neočekivano krvarenje ili pojava modrica
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača)
• oštećenje tetiva
• periferna neuropatija.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije: simptomi uključuju iznenadno zviždanje u grudima, bol ili stezanje u grudima, otok očnih kapaka, lica, usana, usta, jezika ili ždrela, otežano disanje, kolaps
• gubitak sluha
• uvećanje žlezdanog tkiva dojki kod muškaraca (ginekomastija).

Nepoznata neželjena dejstva (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• mišićna slabost koja je konstantna.

Moguća neželjena dejstva koja su prijavljena kod primene drugih lekova iz grupe „statina“:

• poremećaji seksualne funkcije
• depresija
• problemi sa disanjem, uključujući dugotrajan kašalj i/ili kratak dah ili groznicu
• dijabetes: verovatnoća pojave je veća ukoliko imate povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, ukoliko imate prekomernu telesnu masu i visok krvni pritisak. Bićete pod nadzorom lekara dok uzimate lek.

Ukoliko neko od navedenih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije pomenuto u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju

Ne smete koristiti lek Vasator posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca: atorvastatin-kalcijum, trihidrat.

Vasator 10 mg:

Jedna film tableta sadrži 10 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata).

Vasator 20 mg:

Jedna film tableta sadrži 20 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata).

Vasator 40 mg:

Jedna film tableta sadrži 40 mg atorvastatina (u obliku atorvastatin-kalcijum, trihidrata).

Pomoćne supstance:

Vasator 10 mg, 20 mg, 40 mg

Jezgro tablete: kalcijum-karbonat; laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; povidon; polisorbat 60; silicijum dioksid, koloidni, bezvodni; talk; magnezijurn-stearat

Film:

Opadry White 03F28342: hipromeloza, makrogol 6000, titan-dioksid, talk

Kako izgleda lek Vasator i sadržaj pakovanja

Vasator 10 mg su okrugle, blago bikonveksne film tablete, bele boje. Vasator 20 mg su okrugle, blago bikonveksne film tablete, bele boje.

Vasator 40 mg su ovalne, blago bikonveksne film tablete, bele boje, sa podeonom linijom sa jedne strane. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister od PA/ AL/PVC-AL materijala.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta, ukupno 30 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

AVE PHARMACEUTICAL D.O.O. BEOGRAD

Ustanička 17, Beograd

Proizvođač

AVE PHARMACEUTICAL D.O.O. BEOGRAD,

Ustanička 17, Beograd, Republika Srbija; mesto proizvodnje AVE PHARMACEUTICAL D.O.O., Beogradski put bb, Tehnološki park, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Broj obnove dozvole za stavljanje u promet leka Vasator, film tablete, 30 x 10 mg: 515-01-01184-18-002 od 20.02.2019.

Broj obnove dozvole za stavljanje u promet leka Vasator, film tablete, 30 x 20 mg: 515-01-01186-18-002 od 20.02.2019.

Broj obnove dozvole za stavljanje u promet leka Vasator, film tablete, 30 x 40 mg: 515-01-01188-18-002 od 20.02.2019.