Vazotal® Duo 4mg+10mg tableta

Lek Vazotal Duo je indikovan kao supstituciona terapija esencijalne arterijske hipertenzije i/ili stabilne koronarne arterijske bolesti, kod pacijenata kod kojih je postignuta kontrola oboljenja istovremenom primenom perindoprila i amlodipina, datih u istim dozama.

Doziranje

Jedna tableta dnevno kao pojedinačna doza, najbolje ujutru, pre jela.

Kombinacija sa fiksnim dozama nije pogodna za početnu terapiju.

Ukoliko je potrebno promeniti doziranje, doza leka Vazotal Duo se može prilagoditi ili se može razmotriti individualna titracija sa pojedinačnim komponentama ove kombinacije.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i stariji pacijenti (videti odeljke 4.4 i 5.2)

Eliminacija perindoprilata je smanjena kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Zbog toga, uobičajeno medicinsko praćenje uključuje često praćenje vrednosti kreatinina i kalijuma.

Lek Vazotal Duo se može primeniti kod pacijenata sa vrednošću klirensa kreatinina (Clcr) ≥ 60 mL/min, ali se ne preporučuje kod pacijenata sa vrednošću Clcr ˂ 60 mL/min. Kod ovih pacijenata se preporučuje individualna titracija doze sa pojedinačnim komponentama.

Amlodipin primenjen u sličnim dozama kod starijih i mlađih pacijenata ima jednako dobru podnošljivost. Kod starijih pacijenata se preporučuje uobičajeni režim doziranja, ali uz pažljivo povećanje doze.

Promene koncentracije amlodipina u plazmi nisu bile povezane sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin se ne može ukloniti dijalizom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2)

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nisu ustanovljene preporuke za doziranje, tako da se određivanje doze mora sprovesti sa oprezom počevši od manjih vrednosti doznog raspona (videti odeljke 4.4 i 5.2). Da bi se odredila optimalna početna doza i doza održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, preporučuje se individualna titracija doze sa pojedinačnim komponentama. Farmakokinetika amlodipina nije ispitivana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, primenu amlodipina treba započeti u najmanjoj dozi i polako titrirati.

Pedijatrijska populacija

Lek Vazotal Duo ne treba primenjivati kod dece i adolescenata, jer efikasnost i bezbednost primene perindoprila i amlodipina nisu utvrđeni u kombinaciji.

Način primene Oralna upotreba.

Vezane za perindopril:

• preosetljivost na perindopril ili bilo koji drugi ACE inhibitor,
• angioedem u anamnezi koji se dovodi u vezu sa prethodnom terapijom ACE inhibitorima,
• nasledni ili idiopatski angioedem,
• drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6),
• istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR ˂ 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1),
• istovremena primena kombinacije sakubitril/valsartan. Sa terapijom perindoprilom se ne sme započeti pre isteka perioda od 36 sati posle primene poslednje doze kombinacije sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.4 i 4.5)

Vezane za amlodipin:

• teška hipotenzija,
• preosetljivost na amlodipin ili na bilo koji drugi dihidropiridin,
• šok, uključujući kardiogeni šok,
• opstrukcija izlaznog trakta leve komore (npr. stenoza aorte visokog stepena),
• hemodinamski nestabilna insuficijencija srca nakon akutnog infarkta miokarda.

Vezane za fiksnu kombinaciju amlodipin/perindopril:

Sve kontraindikacije koje se odnose na prethodno navedene pojedinačne komponente treba primeniti i na fiksnu kombinaciju amlodipin/perindopril.

• Preosetljivost na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenu u odeljku 6.1

Upozorenja povezana sa pojedinačnim komponentama, koja su navedena u tekstu koji sledi, takođe se odnose i na fiksnu kombinaciju leka Vazotal Duo.

Povezano sa perindoprilom

Posebna upozorenja

Preosetljivost/angioedem

Kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril (videti odeljak 4.8), retko je prijavljivan angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa. Ova stanja se mogu javiti bilo kada u toku terapije. U tim slučajevima, terapiju lekom Vazotal Duo treba odmah prekinuti i sprovesti odgovarajuće praćenje pacijenata koje treba nastaviti dok ne dođe do potpunog povlačenja simptoma. Kod pacijenata kod kojih su otokom zahvaćeni samo lice i usne, ovo stanje se obično povlačilo bez terapije, iako se pokazalo da je primena antihistaminika bila od koristi u ublažavanju simptoma.

Angioedem povezan sa edemom larinksa može biti sa smrtnim ishodom. Kada su edemom zahvaćeni jezik, ždrelo ili larinks što verovatno može izazvati opstrukciju disajnih puteva, odmah treba primeniti hitnu terapiju. To može uključiti primenu adrenalina i/ili održavanje prohodnosti disajnog puta pacijenta. Pacijent treba da bude pod pažljivim medicinskim nadzorom do potpunog i trajnog nestanka simptoma.

Kod pacijenata sa angioedemom u anamnezi, a koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitorima, postoji povećan rizik od nastanka angioedema tokom terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Intestinalni angioedem je retko prijavljivan kod pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata se javlja bol u abdomenu (sa ili bez mučnine ili povraćanja); a u nekim slučajevima nije bilo ranijeg angioedema lica i vrednosti C-1 esteraze bile su normalne. Angioedem je bio dijagnostikovan procedurama koje su uključivale kompjuterizovanu tomografiju (CT skener) abdomena ili ultrazvuk, ili tokom hirurškog zahvata, a simptomi su se povukli posle ukidanja terapije ACE inhibitorima. Intestinalni angioedem treba uključiti u okviru diferencijalne dijagnoze kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima kod kojih se javio bol u abdomenu (videti odeljak 4.8).

Istovremena primena perindoprila sa kombinacijom sakubitril/valsartan je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Terapija sakubitril/valsartan ne sme se započeti pre 36 sati od poslednje doze perindoprila. Ako je terapija sa sakubitril/valsartan prekinuta, terapija perindoprilom ne sme se započeti 36 sati od poslednje doze sakubitril/valsartan (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može imati veći rizik od nastanka angioedema (npr. edem disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez na početku primene racekadotrila, mTOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptina kod pacijenata koji već uzimaju neki ACE inhibitor.

Anafilaktoidne reakcije tokom afereze lipoproteina male gustine (engl. low-density lipoproteins, LDL)

Kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore tokom afereze lipoproteina male gustine dekstran sulfatom, retko su se javljale životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije izbegnute su privremenim prekidom terapije ACE inhibitorom pre svake afereze.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije

Kod pacijenata koji su dobijali ACE inhibitore tokom terapijskog postupka desenzitacije (npr. otrovom opnokrilaca), javljale su se anafilaktoidne reakcije). Ove reakcije bi se mogle izbeći kod ovih pacijenata privremenim obustavljanjem terapije ACE inhibitorima, ali bi se ponovo pojavile tokom slučajnog ponovnog uzimanja leka.

Neutropenija/agranulocitoza/trombocitopenija/anemija

Prijavljeni su slučajevi neutropenije/agranulocitoze, trombocitopenije i anemije kod pacijenata koji su

su bili na terapiji ACE inhibitorima.. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i bez drugih faktora rizika, neutropenija se retko javlja.

Perindopril treba primenjivati sa velikim oprezom kod pacijenata sa kolagenim vaskularnim oboljenjima, na terapiji imunosupresivima, terapiji sa alopurinolom ili prokainamidom, ili kombinacijom ovih faktora rizika, naročito ako već postoji oštećenje funkcije bubrega.

Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije, gde u nekoliko slučajeva nije došlo do odgovora na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ukoliko se perindopril primenjuje kod takvih pacijenata, preporučuje se periodično praćenje broja leukocita, i pacijentima se savetuje da prijave svaki znak infekcije (zapaljenje grla, povišenu telesnu temperaturu).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena, povećava rizik za pojavu hipotenzije, hiperkalemije i slabljenje funkcije bubrega (uključujući rizik od akutne insuficijencije bubrega). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se, zbog toga, ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovesti samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz redovno pažljivo praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Trudnoća

Terapiju ACE inhibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ako se smatra da je kontinuirana terapija ACE inhibitorima neophodna, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prebaciti na druge antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorom treba prekinuti i, ukoliko je moguće, treba započeti sa drugom terapijom (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Mere opreza pri upotrebi leka

Hipotenzija

ACE inhibitori mogu izazvati pad krvnog pritiska. Simptomatska hipotenzija je retko primećena kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom i postoji veća verovatnoća da se javi kod pacijenata sa deplecijom volumena krvi npr. usled terapije diureticima, režima ishrane sa ograničenim unosom soli, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili kod onih koji imaju tešku renin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8). Kod pacijenata sa visokim rizikom od simptomatske hipotenzije treba pažljivo pratiti vrednost krvnog pritiska, funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu tokom terapije lekom Vazotal Duo.

Slično se odnosi i na pacijente sa ishemijom srca ili cerebrovaskularnim oboljenjem, jer kod ovih pacijenata preveliki pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.

U slučaju pojave hipotenzije, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i, ako je potrebno, primeniti intravensku infuziju izotoničnog rastvora natrijum-hlorida. Prolazna hipotenzija nije kontraindikacija za naredne doze i one se mogu dati uobičajeno, bez problema, kada se krvni pritisak poveća usled povećanja

volumena krvi.

Stenoza aorte i mitralnog zaliska / hipertrofična kardiomiopatija:

Kao druge ACE inhibitore, perindopril treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa stenozom mitralnog zaliska i opstrukcijom izlaznog trakta leve komore kao što je stenoza aorte ili hipertrofična kardiomiopatija.

Oštećenje funkcije bubrega:

U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina <60 ml/min), preporučuje se individualna titracija doza sa pojedinačnim komponentama leka (videti odeljak 4.2).

Rutinsko praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina je deo standardne medicinske prakse kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.8).

Kod nekih pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom arterije jedinog bubrega, koji su bili na terapiji ACE inhibitorima, primećeno je povećanje koncentracija uree u krvi i kreatinina u serumu, koje je obično reverzibilno nakon prekida terapije, posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Ako je takođe prisutna i renovaskularna hipertenzija, onda postoji povećan rizik da dođe do teške hipotenzije i renalne insuficijencije. Kod nekih hipertenzivnih pacijenata bez očigledno prethodno postojećeg renalnog vaskularnog oboljenja, javlja se obično malo i prolazno povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu, posebno kada se perindopril davao istovremeno sa diuretikom. Ovo se češće javlja kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega.

Insuficijencija jetre

Retko, primena ACE inhibitora je povezana sa sindromom koji počinje sa holestatskom žuticom i progredira u fulminantnu hepatičku nekrozu i (ponekad) do smrti. Mehanizam nastanka ovog sindroma je nepoznat.

Kod pacijenata kod kojih dođe do nastanka žutice ili do izraženog povećanja vrednosti hepatičkih enzima u toku terapije ACE inhibitorima, treba obustaviti primenu ACE inhibitora, i te pacijente treba odgovarajuće medicinski pratiti (videti odeljak 4.8).

Etničke razlike

Zabeležena je veća učestalost javljanja angioedema kod pripadnika crne rase koji su bili na terapiji ACE inhibitorima.

Kao i drugi ACE inhibitori, perindopril može biti manje efektivan u sniženju krvnog pritiska kod pacijenata crne rase u odnosu na pacijente drugih rasa, verovatno zato što je u populaciji hipertenzivnih pacijenata crne rase veća prevalenca stanja niskih vrednosti renina.

Kašalj

Tokom primene ACE inhibitora zabeleženi su slučajevi pojave kašlja. Karakteristično je da ovaj kašalj nije bio produktivan, bio je uporan i povukao se posle ukidanja terapije. Kašalj uzrokovan primenom ACE inhibitora treba da se uzme u obzir pri diferencijalnoj dijagnozi kašlja.

Hirurške intervencije/anestezija

Kod pacijenata koji se podvrgavaju većoj hirurškoj intervenciji ili za vreme anestezije lekovima koji izazivaju hipotenziju, lek Vazotal Duo može blokirati nastanak angiotenzina II što je posledica kompenzatornog oslobađanja renina Terapiju treba prekinuti jedan dan pre operativnog zahvata. Ako se pojavi hipotenzija za koju se smatra da je posledica ovog mehanizma, ona može da se koriguje povećanjem volumena tečnosti.

Hiperkalemija

ACE inhibitori mogu izazvati hiperkalemiju usled toga što inhibiraju oslobađanje aldosterona. Ovaj uticaj obično nije značajan kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili kod pacijenata koji uzimaju suplemente kalijuma (uključujući zamene za kuhinjsku so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili ko-trimoksazol poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol i posebno antagoniste aldosterone ili blokatore angiotenzinskih receptora, može doći do pojave hiperkalemije. Diuretike kokji štede kalijum i blokatore angiotenzinskih receptora treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji uzimaju ACE inhibitore a koncentraciju kalijuma u serumu i

funkciju bubrega treba pratiti (videti odeljak 4.5.). Faktori rizika za nastanak hiperkalemije uključuju životno doba (> 70 godina), dijabetes melitus, pojavu pratećih događaja, posebno dehidraciju, akutnu srčanu dekompenzaciju, metaboličku acidozu, hipoaldosteronizam ili primenu drugih lekova koji mogu da povećaju koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin). Hiperkalemija može izazvati ozbiljne aritmije, ponekad sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.5.).

Pacijenti sa dijabetes melitusom

Kod pacijenata sa dijabetesom, koji uzimaju oralne antidijabetičke lekove ili insulin, u prvom mesecu terapije ACE inhibitorom treba pažljivo pratiti koncentraciju glukoze u krvi (videti odeljak 4.5).

Povezano sa amlodipinom Mere opreza pri primeni leka

Bezbednost i efikasnost primene amlodipina u hipertenzivnoj krizi nije utvrđena.

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom:

Pacijenti sa srčanom insificijencijom treba lečiti uz oprez.

U dugotrajnoj, placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klase III i IV) prijavljena je veća incidenca pulmonalnog edema kod pacijenata koji su dobijali amlodipin nego kod onih koji su dobijali placebo (videti odeljak 5.1).

Blokatore kalcijumovih kanala, uključujući amlodipin, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom jer mogu povećati rizik od pojave kardiovaskularnih događaja, kao i mortalitet.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Poluvreme eliminacije amlodipina produženo i vrednosti PIK su veće kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre; preporuke za doziranje nisu ustanovljene. Terapiju amlodipinom zbog toga treba započeti manjim dozama uz oprez, kako kod uvođenja u terapiju, takođe i kod povećanja doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre neophodno je pažljivo titriranje doze i praćenje pacijenta.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata treba pažljivo povećavati dozu leka (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Amlodipin se kod ovih pacijenata može primeniti u uobičajenim dozama. Promene u koncentraciji amlodipina u plazmi nisu u korelaciji sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Amlodipin se ne može ukloniti dijalizom.

Povezano sa lekom Vazotal Duo

Sva upozorenja koja se odnose na pojedinačne komponente treba primeniti i na fiksnu kombinaciju.

Mere opreza pri upotrebi leka

Interakcije

Istovremena primena sa litijumom, diureticima koji štede kalijum, suplementima kalijuma ili dantrolenom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Povezano sa perindoprilom

Podaci dobijeni iz kliničkih studija pokazali su da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) nastala usled kombinovane primene ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oštećenje funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju primenom samo jednog leka koji utiče na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji povećavaju rizik od nastanka angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora i kombinacije sakubitril-valsartan je kontraindikovana jer povećava rizik od nastanka angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena koja se ne preporučuje

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Poznato je da ACE inhibitori (npr. perindopril) mogu da izazovu nastanak angioedema. Istovremena primena ACE inhibitora i racekadotrila (lek za lečenje akutne dijareje), mTOR inhibitora (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptin mogu dovesti do povećanja rizika za nastanak angioedema (videti odeljak 4.4).

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum

Iako koncentracija kalijuma u serumu obično ostaje u granicama normalnih vrednosti, hiperkalemija se može javiti kod nekih pacijenata koji su na terapiji perindoprilom. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamterene ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Potreban je oprez pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) jer je poznato da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum odnosno kao amilorid. Prema tome, kombinacija perindoprila sa pomenutim lekovima se ne preporučuje (videti odeljak 4.4). Ukoliko je istovremena primena indikovana, treba da bude sa oprezom i uz često praćenje kalijuma u serumu.

Litijum

Zabeleženo je reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i pojava toksičnosti (teška neurotoksičnost) prilikom istovremene primene sa ACE inhibitorima. Primena kombinacije perindoprila sa litijumom se ne preporučuje. Ako se pokaže da je kombinovana primena neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Estramustin

Postoji rizik od povećane učestalosti neželjenih dejstva kao što je angioneurotski edem (angioedem).

Ciklosporin

Može se javiti hiperkalemija tokom istovremene primene ACE inhibitora sa ciklosporinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Heparin

Može se javiti hiperkalemija tokom istovremene primene ACE inhibitora sa heparinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Istovremena primena koja zahteva poseban oprez

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključujući acetilsalicilnu kiselinu u dozi ≥ 3 g/dan

Kada se ACE inhibitori primenjuju istovremeno sa NSAIL (tj. acetilsalicilna kiselina u dozama koje imaju antiinflamatorno dejstvo, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva.

Istovremena primena ACE inhibitora i NSAIL može dovesti do povećanog rizika za pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i moguću akutnu insuficijenciju bubrega, kao i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, naročito kod pacijenta sa već postojećom oslabljenom funkcijom bubrega. Kombinaciju treba davati oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba na odgovarajući način hidrirati , a treba razmotriti I praćenje renalne funkcije nakon uvođenja istovremene terapije i periodično nakon toga.

Antidijabetički lekovi (insulin, oralni hipoglikemici – derivati sulfoniluree)

Primena ACE inhibitora može da dovede do pojačanja hipoglikemijskog dejstva kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji insulinom ili hipoglikemijskim sulfonamidima. Pojava hipoglikemijskih epizoda je veoma retka (verovatno postoji poboljšanje tolerancije na glukozu sa posledičnim smanjenjem potrebe za insulinom).

Istovremena primena koju treba razmotriti:

Diuretici

Kod pacijenata na terapiji diureticima, a posebno onih kod kojih je došlo do deplecije volumena i/ili soli, može doći do prekomernog smanjenja krvnog pritiska nakon započinjanja terapije ACE inhibitorom.

Mogućnost pojave hipotenzivnih dejstava se može smanjiti obustavom primene diuretika, povećanjem volumena ili unosa soli pre započinjanja terapije sa malim i progresivnim dozama perindoprila.

Simpatomimetici

Simpatomimetici mogu umanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Zlato

Nitritoidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju) su retko prijavljene kod pacijenata koji su bili na istovremenoj terapiji injekcijama zlata (natrijum-aurotiomalat) i ACE inhibitorima (uključujući perindopril).

Povezano sa amlodipinom

Istovremena primena koja se ne preporučuje

Dantrolen (infuzija)

Kod životinja, uočeni su letalna ventrikularna fibrilacija i kardiovaskularni kolaps povezani sa hiperkalemijom nakon primene verapamila i intravenske primene dantrolena. Zbog rizika od nastanka hiperkalemije, preporučuje se izbegavanje istovremene primene blokatora kalcijumskih kanala kao što je amlodipin kod pacijenata podložnih pojavi maligne hipertermije i u toku terapije maligne hipertermije.

Istovremena primena koja zahteva poseban oprez

Induktori CYP3A4

Nakon istovremene primene poznatih induktora CYP3A4 koncentracija amlodipina u plazmi može varirati. Zbog toga treba pratiti vrednosti krvnog pritiska i razmotriti prilagođavanje doze tokom i posle istovremene primene lekova, naročito ako ona uključuje snažne CYP3A4 induktore (npr. rifampicin, kantarion (lat.

Hypericum perforatum)).

Inhibitori CYP3A4

Istovremena primena amlodipina sa snažnim ili umerenim inhibitorima CYP3A4 (inhibitori proteaze, azolni antimikotici, makrolidi kao što je eritromicin ili klaritromicin, verapamil ili diltaziem) može dovesti do značajnog povećanja izloženosti amlodipina. Klinička manifestacija ovih farmakokinetičkih promena može biti izraženija kod starijih pacijenata. Zbog toga će možda biti neophodno kliničko praćenje i prilagođavanje doze lekova.

Istovremena primena koju treba razmotriti

Dejstvo amlodipina na smanjenje krvnog pritiska je aditivno sa dejstvima drugih lekova sa antihipertenzivnim osobinama.

Ostale kombinacije

U studijama kliničkih interakcija, amlodipin nije uticao na farmakokinetiku atorvastatina, digoksina, varfarina ili ciklosporina.

Istovremena primena amlodipin sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta se ne preporučuje jer se bioraspoloživost može povećati kod nekih pacijenata što može dovesti do povećanja hipotenzivnog dejstva.

Povezano sa lekom Vazotal Duo

Istovremena primena koja zahteva poseban oprez

Baklofen

Potencira antihipertenzivno dejstvo. Ako je potrebno, kontrolisati krvni pritisak i prilagoditi dozu antihipertenziva.

Istovremena primena koju treba razmotriti:

Antihipertenzivi (npr. beta blokatori) i vazodilatatori

Istovremena primena antihipertenziva može da pojača hipotenzivno dejstva perindoprila i amlodipina. Istovremena primena nitroglicerina i drugih nitrata ili drugih vazodilatatora može rezultirati daljim smanjenjem krvnog pritiska, pa ih treba primeniti s oprezom.

Kortikosteroidi, tetrakozaktidi

Smanjuju antihipertenzivno dejstvo (retencija soli i vode usled dejstva kortikosteroida).

Alfa-blokatori (prazosin, alfuzosin, doksazosin, tamsulosin, terazosin)

Pojačavaju antihipertenzivno dejstvo i povećavaju rizik od nastanka ortostatske hipotenzije.

Amifostin

Može potencirati antihipertenzivno dejstvo amlodipina.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici

Pojačavaju antihipertenzivno dejstvo i povećavaju rizik od nastanka ortostatske hipotenzije.

Zasnovano na dejstvima pojedinačnih komponenata ove kombinacije na trudnoću i dojenje: Primena leka Vazotal Duo se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće.

Primena leka Vazotal Duo je kontraindikovan tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće.

Primena leka Vazotal Duo se ne preporučuje tokom dojenja. Potrebno je doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu terapije lekom Vazotal Duo, uzimajući pritom u obzir važnost terapije za majku.

Trudnoća

Povezano sa perindoprilom

Epidemiološki podaci vezani za rizik od nastanka teratogenosti usled izloženosti ACE inhibitorima u toku prvog trimestra trudnoće nisu dovoljni za donošenje zaključaka, međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Osim ako se nastavak terapije ACE inhibitorima smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na druge antihipertenzivne terapije, koje imaju utvrđen bezbednosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorom treba odmah prekinuti i ukoliko je moguće, treba započeti sa drugom terapijom.

Poznato je da izloženost terapiji ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može da izazove fetotoksičnost kod ljudi (smanjena funkcija bubrega, oligohidramnion, usporena osifikacija lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko je do izloženosti ACE inhibitorima došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučno praćenje funkcije bubrega i lobanje fetusa.

Odojčad, čije su majke uzimale ACE inhibitore tokom trudnoće, treba pažljivo pratiti zbog pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Povezano sa amlodipinom

Bezbednost primene amlodipina u trudnoći kod ljudi nije utvrđena.

U studijama na životinjama, reproduktivna toksičnost je utvrđena pri primeni velikih doza (videti odeljak 5.3).

Primena tokom trudnoće se preporučuje samo ako ne postoji bezbednija druga terapija i ako oboljenje samo po sebi nosi veći rizik po majku i fetus.

Dojenje

Povezano sa perindoprilom

S obzirom na to da nema raspoloživih podataka vezano za primenu perindoprila tokom dojenja, primena perindoprila se ne preporučuje tokom dojenja. Bolje je koristiti drugu vrstu terapije sa dobro utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno kod novorođenčadi ili prevremeno rođene dece.

Povezano sa amlodipinom

Amlodipin se izlučuje u majčino mleko. Udeo doze koju dobije odojče u odnosi na dozu koju primi majka se procenjuje sa interkvartilnim rasponom na 3-7%, a maksimalno 15%. Dejstvo amlodipina na odojčad nije poznato. Odluku o tome da li da se nastavi/prekine dojenje ili da se nastavi/prekine terapija amlodipinom, treba doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije amlodipinom za majku.

Plodnost

Povezano sa perindoprilom

Nije bilo uticaja na reproduktivnu sposobnost ili plodnost.

Povezano sa amlodipinom

Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida su prijavljene kod nekih pacijenata koji su bili na terapiji blokatorima kalcijumskih kanala. Nema dovoljno kliničkih podataka o potencijalnom uticaju amlodipina na plodnost. U jednoj studiji sprovedenoj na pacovima, primećena su štetna dejstva na plodnost kod mužjaka (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedene studije uticaja fiksne kombinacije amlodipin/perindopril na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Amlodipin može imati mali ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ako pacijenti koji se leče amlodipinom osećaju vrtoglavicu, glavobolju, umor, slabost ili mučninu, njihova sposobnost da reaguju može biti narušena.

Preporučuje se oprez, naročito na početku terapije.

Sledeća neželjena dejstva su primećena u kliničkim ispitivanjima i/ili postmarketinškoj primeni perindoprila ili amlodipina odvojeno, i klasifikovana prema MedDRA sistemskoj klasifikaciji i prema njihovoj učestalosti:

Neželjena dejstva su navedena prema klasifikaciji MedDRA, na osnovu sistema organa i prema sledećoj učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko ( <1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Dodatne infomacije u vezi amlodipina

Izuzetno su prijavljeni slučajevi ekstrapiramidalnog sindroma. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema podataka o predoziranju fiksnom kombinacijom amlodipin/perindopril kod ljudi. Za amlodipin, iskustva namernog predoziranja kod ljudi su ograničena.

Simptomi: Dostupni podaci upućuju na to da značajno predoziranje može dovesti do prekomerne periferne vazodilatacije i moguće, refleksne tahikardije. Prijavljena je izražena i verovatno produžena sistemska hipotenzija koja može uključivati i šok sa smrtnim ishodom.

Terapija:

Klinički značajna hipotenzija zbog predoziranja amlodipinom zahteva aktivnu potporu kardiovaskularne funkcije, uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, podizanje ekstremiteta i praćenje volumena cirkulišuće tečnosti i izlučivanje urina.

Prilikom ponovnog uspostavljanja vaskularnog tonusa i krvnog pritiska, primena vazokonstriktora može biti od pomoći, pod uslovom da nema kontraindikacija za njegovu primenu. Intravenski primenjen kalcijum- glukonat može biti koristan prilikom otklanjanja dejstva blokade kalcijumskih kanala.

Gastrična lavaža može biti korisna u nekim slučajevima. Kod zdravih dobrovoljaca, je pokazano da upotreba aktivnog uglja do 2 sata nakon primene amlodipina u dozi od 10 mg smanjuje stepen resorpcije amlodipina.

S obzirom na to da se amlodipin u velikoj meri vezuje za proteine plazme, malo je verovatno da bi dijaliza bila od koristi.

Dostupni su ograničeni podaci o predoziranju perindoprilom kod ljudi. Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu obuhvatati hipotenziju, cirkulacioni šok, poremećaj elektrolita, insuficijenciju bubrega, hiperventilaciju, tahikardiju, palpitacije, bradikardiju, vrtoglavicu, anksioznost i kašalj.

Preporučena terapija u slučaju predoziranja je intravenska primena fiziološkog rastvora. Ako se pojavi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj. Treba razmotriti terapiju infuzijom angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina, ako je dostupna. Perindopril se dijalizom može ukloniti iz sistemske cirkulacije (videti odeljak 4.4). Pejsmejker je indikovan kod bradikardije rezistentne na terapiju. Treba kontinuirano pratiti vitalne znake, elektrolite u serumu i koncentraciju kreatinina.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem, inhibitori ACE i blokatori kalcijumskih kanala

ATC šifra: C09BB04

Perindopril

Mehanizam dejstva

Perindopril je inhibitor enzima koji pretvara angiotenzin I u angiotenzin II (inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima - ACE). Konvertujući enzim, ili kininaza, je egzopeptidaza koja omogućava konverziju angiotenzina I u angiotenzin II (vazokonstriktor) i izaziva degradaciju vazodilatatora bradikinina u neaktivni heptapeptid. Inhibicija ACE indukuje smanjenje angiotenzina II u plazmi, što dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (putem inhibicije negativne povratne sprege oslobađanja renina) i smanjenog lučenja aldosterona. Pošto ACE inaktivira bradikinin, inhibicija ACE takođe dovodi do povećane aktivnosti cirkulišućih i lokalnih kalikrein-kinin sistema (i na taj način aktivira i sistem prostaglandina).

Moguće je da ovaj mehanizam doprinosi dejstvu na smanjenje krvnog pritiska ACE inhibitora i da je delimično odgovoran za neka neželjena dejstva ovog leka (npr. kašalj).

Perindopril deluje preko svog aktivnog metabolita, perindoprilata. Ostali metaboliti ne pokazuju inhibiciju aktivnosti ACE u in vitro uslovima.

Hipertenzija

Perindopril je aktivan kod svih stepena hipertenzije: blage, umerene, teške. Smanjenje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska primećeno je i u ležećem i u stojećem položaju.

Perindopril smanjuje periferni vaskularni otpor, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Samim tim se povećava periferni protok krvi, bez uticaja na rad srca.

Protok krvi kroz bubrege po pravilu se povećava, dok se brzina glomerularne filtracije (GFR) obično ne menja.

Antihipertenzivna dejstvo dostiže maksimum između 4 i 6 sati nakon primene pojedinačne doze i održava se najmanje tokom 24 sata: dejstvo tokom vremena iznosi oko 87–100% od maksimalnog dejstva.

Smanjenje krvnog pritiska nastupa brzo. Kod pacijenata koji reaguju na perindopril, normalizacija vrednosti krvnog pritiska se postiže u roku od mesec dana i održava se bez pojave tahifilakse.

Prekid terapije ne dovodi po povratnog dejstva na hipertenziju (rebound efekat). Perindopril smanjuje hipertrofiju leve komore.

Kod ljudi su potvrđena vazodilataciona svojstva perindoprila. Pospešuje elastičnost velikih arterija i smanjuje odnos medija/lumena malih arterija.

Pacijenti sa stabilnim oboljenjem koronarnih arterija

Studija EUROPA bila je multicentrična, internacionalna, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana klinička studija koja je trajala 4 godine.

Dvanaest hiljada dve stotine osamnaest (12218) pacijenata starijih od 18 godina randomizovano je u grupu koja je dobijala 8 mg perindopril terc-butilamina (ekvivalentno 10 mg perindopril-arginina) (n=6110) ili u grupu koja je dobijala placebo (n=6108).

Populacija uključena u ispitivanje imala je potvrđenu koronarnu arterijsku bolest bez dokaza o kliničkim znacima srčane insuficijencije. Sveukupno, 90% pacijenata je ranije imalo infarkt miokarda i/ili koronarnu revaskularizaciju. Većina pacijenata je dobijala studijski lek pored konvencionalne terapije koja je obuhvatila inhibitore agregacije trombocita, lekove za snižavanje vrednosti lipida u krvi i beta-blokatore.

Glavni kriterijum efikasnosti bio je zbir kardiovaskularnog mortaliteta, nefatalni infarkt miokarda i/ili srčani zastoj sa uspešnim oživljavanjem. Terapija perindoprilom terc-butilaminom u dozi od 8 mg (ekvivalentno 10 mg perindopril arginina) jednom dnevno dovela je do značajnog apsolutnog smanjenja primarnog parametra praćenja ishoda od 1,9% (relativno smanjenje rizika od 20%, 95% CI [9,4; 28.6] - p <0,001).

Kod pacijenata sa infarktom miokarda i/ili revaskularizacijom u anamnezi, uočeno je apsolutno smanjenje od 2,2% koje odgovara relativnom smanjenju rizika (RRR) od 22,4% (95% CI [12,0; 31,6] – p<0,001), za primarni parametar praćenja rizika, u odnosu na placebo grupu.

Podaci iz kliničkih ispitivanja dvostruke blokade sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Primena kombinacije inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) sa antagonistom angiotenzinskog receptora II (ARB) analizirana je u dva velika randomizirana kontrolisana ispitivanja ONTARGET (engl.

ONgoing Telmisartan Alone and incombination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes).

ONTARGET je studija sprovedena kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularne bolesti ili cerebrovaskularne bolesti ili pacijenata obolelih od dijabetesa melitusa tipa 2 sa oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije su pokazale da nema značajno korisnog dejstva na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i mortalitet, dok je uočen povećan rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom.

S obzirom na njihova slična farmakodinamska svojstva, ovi nalazi su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Zbog toga se ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana tako da ispita korist dodavanja aliskirena u standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem, ili sa oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda.

Smrtni ishodi kardiovaskularnog porekla i moždani udari bili su češći u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i renalna disfunkcija) su češće prijavljivane u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo.

Amlodipin

Amlodipin je inhibitor influksa jona kalcijuma (blokator sporih kanala ili antagonista jona kalcijuma), iz grupe dihidropiridina. Amlodipin inhibira transmembranski influks jona kalcijuma u mišićne ćelije srca i glatke mišićne ćelije krvnih sudova.

Mehanizam antihipertenzivnog dejstva amlodipina je posledica direktnog relaksantnog dejstva na glatki vaskularni mišić.

Tačan mehanizam delovanja amlodipina na anginu nije u potpunosti razjašnjen, ali amlodipin smanjuje ukupno ishemijsko opterećenje pomoću sledeća dva mehanizma delovanja:

• Amlodipin dilatira periferne arteriole i na taj način smanjuje ukupni periferni otpor (naknadno opterećenje, engl. afterload) nasuprot koga srce radi. S obzirom na to da srčana frekvenca ostaje stabilna, ovo rasterećenje srca smanjuje potrošnju energije u miokardu i njegovu potrebu za kiseonikom.
• Mehanizam delovanja amlodipina takođe verovatno uključuje dilataciju glavnih koronarnih arterija i koronarnih arteriola, kako u zdravim, tako i u delovima zahvaćenim ishemijom. Ova dilatacija povećava protok kiseonika u miokard kod pacijenata sa koronarnim arterijskim spazmima (Prinzmetal-ova anginom ili različitim vrstama angina).

Kod pacijenata sa hipertenzijom, primena amlodipina jednom dnevno dovodi do klinički značajnog smanjenje krvnog pritiska u ležećem i u stojećem položaju tokom intervala od 24 sata. Usled sporog početka dejstva,akutna hipotenzija se ne javlja posle primene amlodipina.

Kod pacijenata sa anginom pektoris, primena amlodipina jednom dnevno produžava ukupno vreme na testu opterećenja, vreme do pojave angine i pojavu kašnjenja početka ST segmenta od 1 mm, a smanjuje kako učestalost napada angine tako i potrošnju tableta gliceriltrinitrata.

Amlodipin nije dovođen u vezu sa bilo kojim neželjenim metaboličkim dejstvima ili promenama vrednosti lipida u plazmi i pogodan je za primenu kod pacijenata sa astmom, dijabetesom i gihtom.

Efektivnost amlodipina u prevenciji kliničkih događaja kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću (CAD), procenjivana je jednom nezavisnom, multicentričnom, randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom studijom koja je uključivala 1997 pacijenata (engl. Comparison of Amlodipine vs. Enalapril to Limit Occurrences of Thrombosis - CAMELOT). Od ovih pacijenata, 663 je dobijalo amlodipin u dozi od 5- 10 mg, 673 je dobijalo enalpril u dozi od 10-20 mg, a 655 je dobijalo placebo, kao dodatak standardnoj terapiji koja je uključivala statine, beta-blokatore, diuretike i acetilsalicilnu kiselinu, tokom 2 godine. Glavni rezultati efikasnosti su prikazani u Tabeli 1.

Rezultati ukazuju da je terapija amlodipinom bila povezana sa manje hospitalizacija zbog angine i sprovođenja revaskularizacija kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.

TIA – tranzitorni ishemični atak; HSI – hronična srčana insuficijencija Primena kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom

Hemodinamske studije i kontrolisane studije zasnovane na testu opterećenja kod pacijenata sa insuficijencijom srca NYHA klase II do IV pokazale su da amlodipin nije uzrokovao kliničko pogoršanje merenog podnošenjem opterećenja, ejekcione frakcije leve komore i kliničke simptomatologije.

Placebo kontrolirana studija (PRAISE) dizajnirana za procenu pacijenata sa insuficijencijom srca NYHA klase III kod IV koji su primali digoksin, diuretike i ACE inhibitore pokazali su da se amlodipin ne povećava rizik od smrtnosti ili mortaliteta i morbiditeta u kombinaciji sa insuficijencijom srca.

U dugoročnoj placebo kontrolisanoj studiji praćenja (PRAISE-2) na amlodipinu kod pacijenata sa insuficijencijom srca klase NYHA III i IV bez kliničkih simptoma ili objektivnih nalaza koji ukazuju na prisustvo ishemijske bolesti, lečenih stabilnim dozama ACE inhibitora, digitalisa i diuretika, amlodipin nije imao uticaj na ukupni kardiovaskularni mortalitet. Kod iste populacije, primena amlodipina bila je povezana sa češćom prijavom edema pluća.

Studija o terapiji za sprečavanje infarkta miokarda (ALLHAT)

Randomizovana dvostruko slepa studija morbiditeta i mortaliteta pod nazivom ALLHAT (engl. Antihypertensive and Lipid-Lowering Treatment to Prevent Heart Attack Trial) je sprovedena da bi se izvršilo upoređivanje terapija novijim lekovima: amlodipin u dozi od 2,5 do 10 mg/dan (blokator kalcijumskih kanala) ili lizinopril u dozi od 10-40 mg/dan (ACE inhibitor) kao terapije prve linije sa terapijom tiazidnim diuretikom hlortalidonom u dozi od 12,5-25 mg/dan, kod pacijenata sa blagom do umerenom hipertenzijom.

Ukupno 33357 pacijenata sa hipertenzijom pacijenata životnog doba 55 godina ili više je bilo randomizovano i praćeno u proseku 4,9 godina. Pacijenti su imali bar jedan dodatni faktor rizika za koronarnu bolest srca, uključujući prethodni infarkt miokarda ili moždani udar > 6 meseci pre uključenja u studiju ili dokumentovane druge aterosklerotske bolesti srca (ukupno 51,5%), dijabetes tipa 2 (36,1%), HDL- C <35 mg/dL (11,6%), hipertrofiju leve komore dijagnostikovanu pomoću elektrokardiograma ili ehokardiografijom (20,9%), trenutno konzumiranje cigareta (21,9%).

Primarni parametar praćenja ishoda se sastojao od koronarne bolesti srca sa smrtnim ishodom ili infarkta miokarda bez smrtnog ishoda. Nije bilo značajne razlike u primarnom parametru praćenja između terapije bazirane na amlodipinu i terapije bazirane na hlortalidonu: RR (relativni rizik) 0,98 (95% CI (0,90-1,07) p = 0,65). Među sekundarnim parametrima praćenja, incidenca insuficijencije srca (komponenta kombinovanog kardiovaskularnog parametra praćenja) bila značajno veća grupi koja je dobijala amlopidin u odnosu na grupu koja je dobijala hlortalidon (10,2% u odnosu na 7,7%, RR 1,38% (95% CI [1,25-1,52]) p<0,001).

Međutim, nije bilo značajne razlike u mortalitetu usled bilo kog uzroka između terapije bazirane na amlodipinu i terapije bazirane na hlortalidonu, RR 0,96 (95% CI [0,89-1,02] p = 0,20).

Brzina i stepen resorpcije perindoprila i amlodipina iz leka Vazotal Duo se značajno ne razlikuje u odnosu na na brzinu i stepen resorpcije perindoprila i amlodipina iz tableta sa individualnim formulacijama.

Perindopril

Posle oralne primene, resorpcija perindoprila je brza i maksimalna koncentracija se postiže za 1 sat. Poluvreme eliminacije perindoprila u plazmi je 1 sat.

Perindopril je prolek. Dvadeset sedam procenata primenjene doze perindoprila dospe u krvotok u obliku aktivnog metabolita perindoprilata. Pored aktivnog perindoprilata, perindopril daje još pet metabolita, od kojih nijedan nije aktivan. Maksimalna koncentracija perindoprilata u plazmi se dostiže u roku od 3 do 4 sata.

Unos hrane smanjuje konverziju u perindoprilat, time i bioraspoloživost, zato perindopril treba primenjivati oralno u obliku pojedinačne dnevne doze, ujutru pre obroka.

Pokazano je da je odnos između doze perindoprila i njegove izloženosti u plazmi linearan.

Volumen distribucije iznosi približno 0,2 L/kg za nevezani perindoprilat.Vezivanje perindoprilata za proteine plazme je 20%, uglavnom za angiotenzin konvertujući enzim, ali je zavisno od koncentracije.

Perindoprilat se izlučuje urinom, i terminalno poluvreme eliminacije nevezane frakcije iznosi približno 17 sati, što omogućava dobijanje stanja ravnoteže u roku od 4 dana.

Eliminacija perindoprilata smanjuje se kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa insuficijencijom srca ili bubrega (videti odeljak 4.2). Zbog toga, uobičajeno medicinsko praćenje treba da uključi

često praćenje koncentracije kreatinina i kalijuma.

Klirens perindoprilata dijalizom je 70 mL/min.

Kinetika perindoprila je izmenjena kod bolesnika sa cirozom jetre: kod njih je hepatički klirens osnovnog molekula smanjen za polovinu. Međutim, količina nastalog perindoprilata nije smanjena i zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Amlodipin

Posle oralne primene u terapijskim dozama, amlodipin se u potpunosti resorbuje sa maksimalnom koncentracijom u plazmi između 6 i 12 sati nakon uzimanja. Apsolutna bioraspoloživost procenjena je između 64 i 80%. Volumen distribucije je približno od 21 L/kg. Istraživanja in vitro pokazala su da se cirkulirajući amlodipin približno 97,5% vezuje za proteine plazme.

Unos hrane ne utiče na bioraspoloživost amlodipina.

Terminalno poluvreme eliminacije je oko 35 do 50 sati i omogućava uzimanje jedne dnevne doze. Amlodipin se gotovo potpuno metaboliše u jetri do neaktivnih metabolite, pri čemu se urinom izlučuje 10% aktivne supstance u nepromenjenom obliku i 60% metabolita.

Primena kod starijih pacijenata: vreme potrebno da se dostigne maksimalna koncentracija amlodipina u plazmi bilo je slično kod starijih i mlađih ispitanika. Klirens amlodipina ima tendenciju da se smanji, što dovodi do povećanja vrednosti PIK i produžavanja poluvremena eliminacije kod starijih pacijenata.

Povećanje vrednosti PIK i poluvreme eliminacije kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom bilo je u skladu sa očekivanim za ispitivanu starosnu grupu pacijenata.

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre: dostupni klinički podaci o primeni amlodipina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre su veoma ograničeni. Pacijenti sa insuficijencijom jetre imaju smanjen klirens amlodipina koji je praćen dužim poluvremenom eliminacije i povećanjem vrednosti PIK od približno 40-60%.

Perindopril

U studijama hronične toksičnosti nakon oralne primene (pacovi i majmuni), ciljni organ je bubreg, sa reverzibilnim oštećenjem.

U studijama in vitro ili in vivo nije primećena mutagenost.

Studije reproduktivne toksičnosti (na pacovima, miševima, kunićima i majmunima) nisu pokazale znake embriotoksičnosti ili teratogenosti. Međutim, pokazalo se da ACE inhibitori, kao grupa lekova izazivaju neželjena dejstva na kasni fetalni razvoj, što dovodi do smrti fetusa i kongenitalnih efekata kod glodara i kunića: uočene su renalne lezije i povećana perinatalna i postnatalna smrtnost.

U dugotrajnim studijama na pacovima i miševima nije uočena karcinogenost.

Amlodipin

Reproduktivna toksičnost

Studije reproduktivne toksičnosti na pacovima i miševima su pokazale odložen i produžen porođaj kao i smanjeno preživljavanje mladunaca pri primeni doza koje su približno 50 puta veće od maksimalnih preporučenih doza za ljude izraženih u mg/kg.

Uticaj na fertilitet

Nije zabeležen uticaj na fertilitet kod pacova koji su dobijali amlodipin (mužjaci tokom 64 dana pre parenja i ženke tokom 14 dana pre parenja) pri dozama do 10 mg/kg/dan (osam puta* većim od maksimalne preporučene doze kod ljudi koja iznosi 10 mg na osnovu mg/m2). U drugoj studiji na pacovima, u kojoj su mužjaci tokom 30 dana dobijali amlodipin-besilat u dozi uporedivoj sa dozom koja se primenjuje kod ljudi na osnovu mg/kg, primećeno je smanjenje koncentracije folikulostimulirajućeg hormona i testosterona u plazmi, kao i smanjenje gustine sperme i broja zrelih spermatozoida i Sertolijevih ćelija.

Kancerogenost, mutagenost

Pacovi i miševi koji su putem hrane tokom 2 godine dobijali amlodipin u koncentracijama izračunatim tako da se postignu dnevne doze od 0,5; 1,25 i 2,5 mg/kg/dan, nisu pokazali karcinogenost. Najveća doza (za miševe, slično i za pacove dvostruko veća* od maksimalne preporučene kliničke doze od 10 mg na osnovu mg/m2) je bila približna maksimalnoj dozi za miševe, ali ne i za pacove.

Studije mutagenosti nisu pokazale dejstvo aktivne supstance ni na nivou gena, ni na nivou hromozoma.

* Zasnovano u odnosu na telesnu masu pacijenta od 50 kg.

• Natrijum- skrobglikolat (tip A);
• Gliceroldibehenat;
• Kalcijum-hidrogenfosfat;
• Trehaloza, dihidrat;
• Avicel DG (celuloza mikrokristalna i kalcijum-hidrogenfosfat);
• Magnezijum-oksid, laki;
• Krospovidon XL;
• Magnezijum-stearat.

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Al/OPA/PVC folija sa Al folijom) koji sadrži 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera od po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Vazotal Duo se propisuje za lečenje arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) i/ili za lečenje stabilne koronarne bolesti (stanje kada je protok krvi kroz arterije srca smanjen ili blokiran).

Pacijenti koji već uzimaju perindopril i amlodipin kao odvojene tablete perindoprila i amlodipina mogu umesto toga da uzimaju jednu tabletu leka Vazotal Duo, koja sadrži obe aktivne supstance.

Lek Vazotal Duo je kombinacija dve aktivne supstance, perindoprila i amlodipina.

Perindopril je ACE inhibitor (inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima). Amlodipin je blokator kalcijumskih kanala (pripada grupi lekova koji se zovu dihidropiridini). Njihovim zajedničkim dejstvom šire i opuštaju krvne sudove, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska, krv lakše prolazi kroz krvne sudove i olakšava srcu da održi dobar protok krvi.

• ako ste alergični (preosetljivi) na perindopril ili na neki drugi ACE inhibitor, na amlodipin ili bilo koji drugi dihidropiridin (blokator kalcijumskih kanala) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako ste trudni duže od 3 meseca (takođe je i u ranoj trudnoći bolje izbegavati lek Vazotal Duo-videti odeljak „Trudnoća i dojenje“),
• ako ste već imali simptome kao što su zviždanje u plućima, oticanje lica ili jezika, izražen svrab ili teški oblik osipa po koži u toku prethodnog lečenja sa ACE inhibitorima ili, ako ste Vi, ili član Vaše porodice već imali ovakve simptome u bilo kojim drugim okolnostima (stanje koje se naziva angioedem),
• ako imate šećernu bolest (diabetes mellitus) ili oštećenje funkcije bubrega i ako ste lečeni lekom koji sadrži aliskiren, radi sniženja krvnog pritiska,
• ako imate suženje aorte (stenoza aorte) ili kardiogeni šok (stanje u kome Vaše srce ne može da snabdeva organizam dovoljnom količinom krvi),
• ako imate veoma nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• ako imate srčanu slabost (insuficijenciju) nakon srčanog udara,
• ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan (lek koji se koriste za lečenje srčane slabosti) (videti odeljke „Upozorenja i mere opreza“ i „Drugi lekovi i lek Vazotal Duo“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Vazotal Duo ako imate:

• hipertrofičnu kardiomiopatiju (oboljenje srčanog mišića) ili stenozu bubrežne arterije (suženje arterije koja snabdeva bubrege krvlju),
• srčanu insuficijenciju (srčana slabost),
• teško povećanje arterijskog pritiska (hipertenzivna kriza),
• bilo koje druge probleme sa srcem,
• probleme sa jetrom,
• probleme sa bubrezima ili ako idete na dijalizu,
• neuobičajeno povećane vrednosti u krvi hormona koji se zove aldosteron (primarni aldosteronizam),
• kolagensku vaskularnu bolest (oboljenje vezivnog tkiva), kao što je sistemski eritemski lupus ili sklerodermija,
• dijabetes,
• ako ste na ishrani sa ograničenim unosom soli ili ako koristite zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum (dobro regulisana vrednost kalijuma u krvi je veoma važna),
• ako ste starijeg životnog doba ili ako Vaša doza treba da bude povećana,
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova za lečenje povišenog krvnog pritiska:
• „blokatori receptora angiotenzin II“ (grupa lekova poznata i kao sartani – npr: valsartan, telmisartan, irbesartan), a posebno ako imate problema sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren.

Vaš lekar će možda redovno proveravati funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i vrednost elektrolita (npr. kalijuma) u Vašoj krvi.

Videti takođe informacije navedene u odeljku „Lek Vazotal Duo ne smete uzimati“. Ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od pojave angioedema je povećan:

• racekadotril (koristi se za lečenje proliva),
• sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju klasi inhibitora mTOR-a (koji se koriste kako bi se izbeglo odbacivanje transplantiranih organa),
• sakubitril (dostupan kao fiksna kombinacija sa valsartanom), koji se koristi za lečenje hronične insuficijencije srca,
• vildagliptin (koriste se za lečenje šećerne bolesti).

Ako ste pacijent crne rase: jer možete imati povećan rizik od nastanka angioedema i ovaj lek može biti manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska nego kod ostalih pacijenata..

Angioedem

Slučajevi angioedema (teške alergijske reakcije sa oticanjem lica, usana, jezika ili grla koje mogu da izazovu poteškoće sa gutanjem ili sa disanjem) prijavljeni su kod pacijenata koji su lečeni ACE inhibitorima, uključujući lekVazotal Duo. Ovi simptomi se mogu javiti u bilo koje vreme tokom lečenja. Ako se kod Vas pojave takvi simptomi, odmah prekinite sa uzimanjem leka Vazotal Duo i odmah posetite svog lekara (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“).

Morate obavestiti svoga lekara ako mislite da ste (ili da biste mogli biti) trudni.

Lek Vazotal Duo, se ne preporučuje za primenu u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno naškoditi Vašem plodu (Videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“).

Kada uzimate lek Vazotal Duo, obavestite Vašeg lekara ili medicinsko osoblje i u sledećim slučajevima:

• ako ćete biti podvrgnuti opštoj anesteziji i/ili većoj hirurškoj intervenciji,
• ako ste nedavno imali dijareju ili povraćanje,
• ako treba da budete podvrgnuti aferezi lipoproteina niske gustine (LDL) (uklanjanje holesterola iz Vaše krvi putem aparata),
• ako treba da se podvrgnete terapiji desenzibilizacije, kako bi se smanjila alergijska reakcija na ubod pčele i ose.

Deca i adolescenti

Lek Vazotal Duo ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i lek Vazotal Duo

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Treba izbegavati primenu leka Vazotal Duo sa:

• litijumom (koristi se za lečenje manije ili depresije),
• estramustinom (koristi se za lečenje malignih oboljenja),
• sa lekovima koji štede kalijum (npr. triamteren, amilorid), suplementima kalijuma ili zamenama za kuhinjsku so koje sadrže kalijum, kao i drugim lekovima koji mogu uzrokovati povećanje vrednosti kalijuma u organizmu (kao što su heparin, lek koji se koristi za razređivanje krvi ili kotrimoksazola, poznatog i kao trimetoprim/sulfametoksazol, lekovi koji se primenjuju za lečenje infekcija),
• sa lekovima koji štede kalijum, a koriste se u lečenju srčane insuficijencije: eplerenon i sprironolakton sa dozama između 12,5 mg i 5 mg dnevno.

Drugi lekovi mogu da utiču na lečenje lekom Vazotal Duo. Vaš lekar će možda odlučiti da promeni doze vaših lekova i/ili da preduzme druge mere opreza. Obavestite Vašeg lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, zato što može biti neophodan poseban oprez:

• druge lekove za visok krvni pritisak, uključujući blokatore receptora angiotenzina II, beta-blokatore ili aliskiren (lek koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, videti takođe odeljke „Lek Vazotal Duo ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“ ), ili diuretici (lekovi koji povećavaju količinu urina koju stvaraju bubrezi),
• lekove koji se najčešće koriste za lečenje proliva (racekadotril) ili lekovi koji se koriste da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju klasi inhibitora mTOR). (Videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“),
• sakubitril/valsartan (koristi se za lečenje hronične srčane slabosti). Videti odeljak „Lek Vazotal Duo ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) za ublažavanje bolova ili velike doze acetilsalicilne kiseline ≥ 3 g/dan,
• lekove za lečenje šećerne bolesti (kao što je insulin, vildagliptin),
• lekove za lečenje mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija (npr: triciklični antidepresivi, antipsihotici, imipraminski antidepresivi, neuroleptici),
• imunosupresive (lekovi koji slabe odbrambeni mehanizam organizma) koji se koriste u lečenju auto- imunih bolesti ili posle neke hirurške transplantacije (npr: takrolimus),
• trimetoprim i kotrimoksazol (koriste se u lečenju infekcija) ,
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta),
• prokainamid (koristi se za lečenje nepravilnog srčanog ritma),
• vazodilatatori uključujući nitrate (lekovi koji deluju tako što šire krvne sudove),
• efedrin, noradrenalin ili adrenalin (lekovi koji se koriste za lečenje niskog krvnog pritiska, šoka ili astme),
• baklofen ili dantrolen (infuzija) koji se koriste za lečenje mišićne ukočenosti koja se javlja posebno u toku multiple skleroze; dantrolen se takođe koristi za lečenje maligne hipertermije tokom anestezije (simptomi koji uključuju visoku temperaturu i ukočenost mišića),
• neke antibiotike kao što su rifampicin, eritromicin, klaritromicin (koriste se za lečenje bakterijskih infekcija),
• hypericum perforatum – kantarion (biljni lek koji se koristi za lečenje depresije),
• antiepileptike kao što su karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, fosfenitoin, primidon,
• itrakonazol, ketokonazol (lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija),
• alfa blokatore koji se koriste za lečenje uvećane prostate (npr: prazosin, alfuzosin, doksazosin, tamsulozin, terazosin),
• amifostin (koristi se za sprečavanje ili smanjenje neželjenih dejstava prouzrokovanih drugim lekovima ili radioterapijom, koji se koriste za lečenje malignih oboljenja),
• kortikosteroide (koriste se za lečenje raznih stanja uključujući i tešku astmu i reumatoidni artritis),
• soli zlata, naročito pri intravenskoj primeni (koriste se za lečenje simptoma reumatoidnog poliartritisa),
• ritonavir, indinavir, nelfinavir (takozvane inhibitore proteaze koji se koriste za lečenje HIV-a).

Uzimanje leka Vazotal Duo sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Vazotal Duo treba da se uzima pre jela, poželjno ujutru pre doručka.

Pacijenti koji se leče lekom Vazotal Duo ne treba da konzumiraju grejpfrut ni sok od grejpfruta. To je zato što grejpfrut i sok od grejpfruta mogu dovesti do povećanja koncentracije aktivne supstance amlodipina u krvi, što može prouzrokovati nepredvidivo pojačanje dejstva na sniženje krvnog pritiska.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da jeste (ili da biste možda mogli biti) trudni.

Vaš lekar će Vas obično savetovati da prestanete da uzimate lek Vazotal Duo pre nego što zatrudnite ili čim se utvrdi trudnoća, i preporučiće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Vazotal Duo. Ovaj lek se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što u tom stadijumu trudnoće može ozbiljno da naškodi Vašem plodu.

Dojenje

Dokazano je da se amlodipin izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili nameravate da počnete sa dojenjem.

Lek Vazotal Duo se ne preporučuje za primenu ženama koje doje.

Ukoliko želite da dojite, Vaš lekar Vam može propisati drugu terapiju, posebno ako je Vaša beba novorođenče ili ako je rođena prevremeno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Vazotal Duo, može da utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Ukoliko za vreme lečenja ovim lekom osetite mučninu, vrtoglavicu, slabost, zamor ili glavobolju, ne smete upravljati vozilima ni rukovati mašinama i odmah se obratite svom lekaru.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena doza je jedna tableta dnevno, najbolje ujutru, pre doručka. Vaš lekar će odlučiti koja je prava doza za Vas.

Lek Vazotal Duo se obično propisuje pacijentima koji već uzimaju perindopril i amlodipin kao odvojene tablete.

Deca i adolescenti

Lek Vazotal Duo ne treba primenjivati kod dece i adolescenata.

Ako ste uzeli više leka Vazotal Duo nego što treba

Ako ste uzeli više tableta nego što treba, odmah se javite Vašem lekaru ili pomoć potražite u najbližoj bolnici ili hitnoj službi.

Najverovatniji simptomi predoziranja su nizak krvni pritisak koji može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu. Ako dođe do izrazito niskog krvnog pritiska, može Vam pomoći ako zauzmete ležeći položaj sa podignutim nogama.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Vazotal Duo

Važno je da ovaj lek uzimate svakoga dana, jer je redovno lečenje najefikasnije. Međutim, ako ste zaboravili da uzmete lek Vazotal Duo, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Vazotal Duo

Lečenje lekom Vazotal Duo, obično je terapija koja se uzima tokom dužeg perioda, zato zatražite savet od Vašeg lekara pre nego što prestanete da uzimate ovaj lek.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite neko od sledećih neželjenih dejstava, prestanite da uzimate ovaj lek i smesta obavestite svog lekara:

• iznenadno zviždanje pri disanju, bol u grudima, nedostatak vazduha ili otežano disanje,
• oticanje kapaka, lica ili usana,
• oticanje jezika i grla, koje uzrokuje jako otežano disanje,
• teške reakcije na koži, koje uključuju intenzivan osip na koži, koprivnjača, crvenilo po koži celog tela, težak svrab, pojava plikova, ljuštenje i oticanje kože, zapaljenje membrane sluzokože (Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) ili druge alergijske reakcije,
• jaka vrtoglavica ili nesvestica,
• srčani udar, neuobičajeno brz ili nepravilan srčani ritam ili bol u grudima,
• zapaljenje pankreasa koje može uzrokovati jak bol u stomaku i leđima, udružen sa opštim lošim stanjem.

Prijavljena su sledeća česta neželjena dejstva, ako Vam bilo koje neželjeno dejstvo predstavlja problem, obratite se svom lekaru.:

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): edem (zadržavanje vode), glavobolja, nesvestica, pospanost (naročito na početku lečenja), vrtoglavica, palpitacije (osećaj lupanja srca), kašalj, kratak dah, mučnina, bol u abdomenu, proliv, otežano pražnjenje creva, grčevi u mišićima, umor, slabost, otok zglobova (periferni otok), hipotenzija (pad krvnog pritiska), naleti crvenila kože.
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): osećaj malaksalosti ili mravinjanja u ekstremitetima, poremećaji vida (uključujući dvostruke slike), tinitus (osećaj zujanja u ušima), malaksalost koja je posledica pada krvnog pritiska, povraćanje, poremećaji čula ukusa, povremeni ili stalni bol ili nelagoda u gornjem delu stomaka (dispepsija) ili teškoće u varenju, poremećaj rada creva,

Prijavljena su i druga neželjena dejstva koja su navedena u nastavku. Ako osetite neko od neželjenih dejstava i učini Vam se da je jako izraženo ili ako se kod Vas javljaju neželjena dejstva koja nisu ovde navedena, obavestite o tome Vašeg lekara ili farmaceuta.

• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): alergijske reakcije, nesanica, promena raspoloženja (uključujući uznemirenost (anksioznost), depresija, poremećaji sna, drhtavica, gubitak osećaja za bol, iznenadan i kratkotrajan gubitak svesti (sinkopa), osećaj nedostatka vazduha, rinitis (zapušen nos ili curenje iz nosa), bronhospazam (osećaj stezanja u grudima, zviždanje u grudima i kratak dah), suvoća usta, oticanje lica, udova, usni, jezika, grkljana (angioedem), proliv, otežano pražnjenje creva, pojačano znojenje, svrab, osip, bolovi u mišićima i zglobovima, mišićni grčevi, bolovi u leđima, poremećaji mokrenja, povećana potreba za mokrenjem u toku noći, učestalije mokrenje, oštećenje funkcije bubrega, nemogućnost postizanja erekcije (impotencija), uvećanje grudi kod muškaraca, gubitak kose (alopecija), bolovi u grudima, opšte loše stanje, bolovi, povećanje ili smanjenje telesne mase.
• Retka neželjena dejstva (mogu se javiti najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): konfuzije (zbunjenost), pogoršanje psorijaze, promene u laboratorijskim parametrima: povećanje vrednosti enzima jetre i povišene vrednosti bilirubina u serumu.
• Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): promene krvnih ćelija kao što su smanjenje broja belih krvnih zrnaca, i crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), smanjenje vrednosti hemoglobina i hematokrita, smanjenje broja krvnih pločica (trombocita), hiperglikemija (povećana vrednost šećera u krvi), teške reakcije na koži uključujući intenzivan osip na koži, koprivnjača, crvenilo kože po celom telu, težak svrab, pojava plikova, ljuštenje i oticanje kože (eksfolijativni dermatitis), povećan tonus mišića, periferna neuropatija (oštećenje perifernih nerava), bolovi i stezanje u grudima, srčani udar kao posledica izraženog pada krvnog pritiska, nepravilan rad srca, moždani udar kao posledica izraženog pada krvnog pritiska, vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), eozinofilna pneumonija (vrsta zapaljenja pluća), otečenost desni, zapaljenje pankreasa (nadimanje stomaka), gastritis, zapaljenje jetre, žutica, multiformni eritem (osip na koži koji često počinje sa crvenim površinama na licu, rukama ili nogama praćene svrabom), povećana osetljivost kože na svetlost (fotosenzitivnost), akutna insuficijencija bubrega (slabost) bubrega.
• Neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću: (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka): hipoglikemija (smanjenje vrednosti šećera u krvi), povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi, povećanje vrednosti kalijuma u krvi, poremećaj cirkulacije na prstima ruku, drhtanje, ukočen položaj, lice koje podseća na masku, usporeni pokreti i sitan, neuravnotežen hod, promena boje kože, utrnulost i bol u prstima na rukama i nogama (Raynaud-ov fenomen).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Vazotal Duo posle isteka roka naznačenog na spoljašnjem pakovanju. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su: perindopril i amlodipin.

Vazotal Duo, 4 mg+5 mg, tablete: Jedna tableta sadrži 4 mg perindopril terc-butilamina i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Vazotal Duo, 4 mg+10 mg, tablete: Jedna tableta sadrži 4 mg perindopril terc-butilamina i 10 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Vazotal Duo, 8 mg+5 mg, tablete: Jedna tableta sadrži 8 mg perindopril terc-butilamina i 5 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Vazotal Duo, 8 mg+10 mg, tablete: Jedna tableta sadrži 8 mg perindopril terc-butilamina i 10 mg amlodipina (u obliku amlodipin-besilata).

Pomoćne supstance su:

natrijum- skrobglikolat (tip A); gliceroldibehenat; kalcijum-hidrogenfosfat; trehaloza, dihidrat; avicel DG (celuloza mikrokristalna i kalcijum-hidrogenfosfat); magnezijum-oksid, laki; krospovidon XL; magnezijum- stearat.

Kako izgleda lek Vazotal Duo i sadržaj pakovanja

Tableta.

Vazotal Duo, 4 mg+5 mg, tablete: ovalne, bikonveksne tablete, 5 mm x 9 mm, bele do skoro bele boje, sa utisnutom oznakom „4ǀ5” na jednoj strani.

Vazotal Duo, 4 mg+10 mg, tablete: kvadratne, bikonveksne tablete, bele do skoro bele boje, 8 mm x 8 mm, sa utisnutom oznakom „4ǀ10” na jednoj strani.

Vazotal Duo, 8 mg+5 mg, tablete: trouglaste, bikonveksne, bele do skoro bele tablete, 9 mm, sa utisnutom oznakom „8ǀ5” na jednoj strani.

Vazotal Duo, 8 mg+10 mg, tablete: okrugle, bikonveksne, bele do skoro bele tablete, 9 mm, sa utisnutom oznakom „8ǀ10” na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je blister (Al/OPA/PVC folija sa Al folijom) koji sadrži 10 tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera od po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Vazotal Duo, 4 mg +5 mg, tablete: 515-01-04308-19-001 od 22.09.2021.

Vazotal Duo, 4 mg+10 mg, tablete: 515-01-04309-19-001 od 22.09.2021.

Vazotal Duo, 8 mg+5 mg, tablete: 515-01-04310-19-001 od 22.09.2021.

Vazotal Duo, 8 mg+10 mg, tablete: 515-01-04311-19-001 od 22.09.2021.