Verapamil HF 40mg film tableta

Profilaksa i/ili lečenje:

• angine pektoris, uključujući Prinzmetal-ovu anginu (koronarni spazam, vazospastična angina),
• supraventrikularnih tahikardija kao što su paroksizmalna supraventrikularna tahikardija, atrijalna fibrilacija/flater sa brzim ventrikularnim odgovorom (osim kod Wolff-Parkinson-White sindroma ili Lown- Ganong-Levine sindroma) (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije),
• esencijalne hipertenzije (blaga do umerena).

Dozu leka treba prilagoditi individualno, u zavisnosti od težine oboljenja. Dugogodišnje kliničko iskustvo je potvrdilo da je prosečna dnevna doza, u svim indikacijama između 240mg i 360mg. Dnevna doza ne bi trebalo da pređe 480mg za dugotrajnu primenu leka, mada se, u kraćem vremenskom periodu mogu koristiti i veće doze. Nema ograničenja u pogledu dužine trajanja terapije. Lek Verapamil HF se ne sme ukinuti naglo nakon dugotrajne upotrebe. Preporučuje se postepeno smanjenje doze leka.

Odrasli:

Angina pektoris, uključujući Prinzmetal-ovu anginu:

Uobičajena doza je 120mg, 3-4 puta dnevno. Iako lek Verapamil HF primenjen u dozi od 80 mg 3 puta dnevno predstavlja adekvatnu terapiju kod većine pacijenata sa anginom u naporu, doze manje od 120 mg 3 puta dnevno u lečenju angine u miru i vazospastične angine veoma često nisu dovoljne za postizanje zadovoljavajućeg terapijskog efekta;

Supraventrikularna tahikardija:

Uobičajena doza je 40 do 120mg, 3-4 puta dnevno, u zavisnosti od težine kliničke slike;

Esencijalna hipertenzija:

Uobičajena doza je 40 mg do 120 mg, tri do četiri puta dnevno. Tokom dugotrajne primene, ukupna dnevna doza ne treba da bude veća od 480 mg. Kratkotrajno povećanje doze moguće je samo pod kontrolom lekara.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Dostupni podaci su navedeni u odeljku 4.4. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega lek Verapamil HF treba primenjivati veoma oprezno i pod strogim nadzorom lekara.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam leka je produžen u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije jetre i težine bolesti koja se leči, zbog čega se efekat leka Verapamil HF pojačava i produžava. Zbog toga je kod ovih pacijenata neophodno pažljivo prilagođavanje doze leka i primena nižih doza na početku terapije. (videti odeljak 4.4)

Načinprimene Oralna primena.

Tabletu treba uzimati u toku ili ubrzo nakon obroka, sa dovoljno tečnosti. Tablete ne sisati i ne žvakati. Lek Verapamil HF ne treba uzimati sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.5.).

Preosetljivost na verapamil hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Kardiogeni šok

Sindrom bolesnog sinusnog čvora (sindrom bradikardija-tahikardija) (osim kod pacijenata sa ugrađenim funkcionalnim pejsmejkerom)

Atrioventrikularni blok II i III stepena (osim kod pacijenata sa funkcionalnim veštačkim pejsmejkerom)

Srčana insuficijencija sa ejekcionom frakcijom manjom od 35% i/ili plućnim kapilarnim pritiskom većim od 20 mmHg (osim supraventrikularne tahikardije koja reaguje na terapiju verapamilom)

Istovremena intravenska primena beta-adrenergičkih blokatora

Atrijalna fibrilacija/flater uz istovremeno prisutan preekscitacijski sindrom (tj. Wolff-Parkinson-White sindromom ili Lown-Ganong-Levine sindromom). Kod ovih pacijenata postoji rizik od razvoja ventrikularne tahikardije uključujući i ventrikularnu fibrilaciju ukoliko se primeni verapamil

Upotreba u trudnoći, osim ukoliko je procena lekara da je to neophodno Kombinovana primena sa ivabradinom (videti odeljak 4.5)

Akutni infarkt miokarda

Lek primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa akutnim komplikovanim infarktom miokarda koji je praćen bradikardijom, izraženom hipotenzijom ili disfunkcijom leve komore.

Srčaniblok/AV blok I stepena/bradikardija/asistolija

Verapamil utiče na SA i AV čvor i produžava vreme sprovođenja impulsa kroz AV čvor. Lek primenjivati sa oprezom jer može doći do razvoja AV bloka II ili III stepena (što je kontraindikacija za primenu verapamila) ili do unifascikularnog, bifascikularnog ili trifascikularnog bloka grane što zahteva smanjenje doze ili prekid primene verapamila uz uvođenje odgovarajuće terapije, ukoliko je neophodno.

Verapamil utiče na SA i AV čvor iretko može dovesti do pojave AV bloka II ili III stepena, bradikardije i u krajnjim slučajevima, asistolije. Ovo će se verovatnije dogoditi kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusnog čvora, koji se češće javlja kod starijih pacijenata.

Osim kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusnog čvora, asistolija je uglavnom kratkog trajanja (najviše par sekundi ili manje) i potom se spontano uspostavlja AV nodalni ili normalni sinusni ritam. Ukoliko do toga ne dođe, neophodno je odmah započeti odgovarajuće lečenje (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom ili oni koji su skloni srčanoj insuficijenciji treba da budu u potpunosti kontrolisani optimalnim dozama digitalisa pre započinjanja lečenja verapamilom, jer u suprotnom može doći do pogoršanja bolesti.

Verapamil HF s velikim oprezom treba primenjivati u sledećim stanjima:

AV blok I stepena (blaži poremećaj u sprovođenju srčanog ritma, bradikardijom sa manje od 50 otkucaja/min, hipotenzija sa sistolnim pritiskom manjim od 90 mmHg i ventrikularna tahikardija (QRS kompleks ≥0,12 s).

U slučaju pojave akutnih kardiovaskularnih neželjenih dejstava treba primeniti mere predviđene za slučaj predoziranja (videti odeljak 4.9.).

Iako su uporedna ispitivanja pokazala da oštećena funkcija bubrega ne utiče na farmakokinetiku verapamila kod pacijenata sa terminalnim oštećenjem funkcije bubrega, nekoliko prijavljenih slučajeva ukazuje da verapamil treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, i da te pacijente treba redovno pratiti.

Antiaritmici, beta blokatori

Istovremena primena verapamila i drugih antiaritmijskih lekova, uzajamno pojačavaju kardiovaskularne efekte (izraženiji AV blok, izraženije usporavanje srčanog ritma, izazivanje srčane insuficijencije i izražena hipotenzija).

Kod pacijenata koji istovremeno dobijaju timolol (beta-adrenergički blokator) kapi za oči i oralno verapamil, uočena je asimptomatska bradikardija (36 otkucaja/min) sa lutajućim atrijalnim pejsmejkerom

Kolhicin

U postmarketinškom periodu prijavljen je jedan slučaj paralize ( tetrapareza) koja je povezana sa istovremenom upotrebom verapamila i kolhicina. Mogući uzrok je prolazak kolhicina kroz krvno- moždanu barijeru kao posledica inhibicije CYP3A4 i P-gp od strane verapamila. Zbog toga se istovremena primena leka Verapamil HF i kolhicina ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Digoksin

Kod istovremene primene leka Verapamil HF i digoksina, potrebno je smanjiti dozu digoksina. (videti odeljak 4.5)

Srčana insuficijencija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom i ejekcionom frakcijom >35% moraju biti kompenzovani pre uvođenja verapamila i primati adekvatnu terapiju.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze (Statini) – videti odeljak 4.5 Poremećaji neuromišićne transmisije

Veliki oprez je neophodan prilikom primene verapamila kod pacijenata sa oboljenjima koje karakteriše poremećaj neuromuskularne transmisije (mijastenija gravis, Lambert-Eaton sindrom, progresivna Duchenne-ova mišićna distrofija).

Kod jednog pacijenta sa progresivnom mišićnom distrofijom je opisan prestanak disanja nakon primene verapamila.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Iako su uporedna ispitivanja pokazala da oštećena funkcija bubrega ne utiče na farmakokinetiku verapamila kod pacijenata sa terminalnim oštećenjem funkcije bubrega, nekoliko prijavljenih slučajeva ukazuje da verapamil treba primenjivati s oprezom kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, i da te pacijente treba redovno pratiti.

Verapamil se ne može ukloniti hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Lek primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti takođe odeljak 4.2).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Verapamil HF sadrži laktozu, monohidrat Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ozbiljne neželjene reakcije su zabeležene u retkim slučajevima, uključujući pacijente sa teškom kardiomiopatijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nedavnim infarktom miokarda, koji su intravenski primali verapamil, uz istovremenu intravensku primenu beta-blokatora i dizopiramida.

Istovremena intravenska primena verapamila sa lekovima koji umanjuju adrenergičku funkciju srca, pojačava hipotenzivni efekat.

U in vitro ispitivanjima pokazano je da se verapamil hidrohlorid metaboliše putem enzima citohroma P450, i to: izoenzima CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18. Verapamil je inhibitor izoenzima CYP3A4 i P-glikoproteina (P-gp). Klinički značajne interakcije zabeležene su prilikom upotrebe inhibitora CYP3A4 čime se povećava koncentracija verapamila u plazmi, kao i sa lekovima koji indukuju aktivnost CYP3A4 dovodeći do smanjenja koncentracije verapamila. Neophodno je pažljivo pratiti pacijente zbog mogućnosti interakcija.

U sledećoj tabeli navedena je lista lekova koji potencijalno mogu stupiti u interakciju sa verapamilom:

Ostale interakcije i dodatne informacije o interakcijama

Antihipertenzivni lekovi, diuretici i vazodilatatori: pojačano hipotenzivno dejstvo.

Antivirusni HIV lekovi: usled inhibitornog dejstva nekih inhibitora HIV proteinaze (npr. ritonavir) na metabolizam verapamila, može doći do povećanja koncentracije verapamila u plazmi. Neophodan je oprez ili smanjenje doze verapamila.

Litijum: povećana neurotoksičnost litijuma prijavljena je tokom istovremene primene verapamila i litijuma, sa ili bez povećanja nivoa litijuma u serumu. Uvođenje verapamila je međutim u pojedinim slučajevima dovelo do smanjenja serumskog litijuma kod pacijenata na dugotrajnoj stabilnoj terapiji litijumom. Neophodanje pažljiv nadzor pacijenata koji primaju oba leka.

Neuromuskularni blokatori: klinički podaci i studije na životinjama ukazuju da verapamil može pojačati dejstvo ovih lekova. U slučaju istovremene primene možda će biti neophodno smanjiti dozu verapamila i/ili dozu neuromuskularnog blokatora.

Acetilsalicilna kiselina: povećan rizik od krvarenja.

Etanol (alkohol): povećana koncentracija alkohola u plazmi.

Inhibitori HMG-CoA reduktaze (statini): Primenu inhibitora HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin) kod pacijenata koji su na terapiji verapamilom treba započeti davanjem najnižih inicijalnih doza, a potom pažljivo titrirati dozu do postizanja optimalnog terapijskog odgovora. Ukoliko verapamil treba uključiti u terapiju pacijentima koji već primenjuju inhibitore HMG CoA reduktaze (npr. simvastatin, atorvastatin ili lovastatin), treba razmotriti mogućnost smanjenja doze statina imajući u vidu koncentraciju holesterola u serumu. Fluvastatin, pravastatin i rosuvastatin se ne metabolišu putem enzima CYP3A4, pa se ne očekuje njihova interakcija sa verapamilom.

Dabigatran: kod istovremene primene verapamila i dabigatran eteksilata (u dozi od 150 mg) koji je P-gp supstrat, dolazi do povećanja PIK i Cmax dabigatrana, ali izraženost ove promene zavisi od farmaceutskog oblika verapamila i vremenskog razmaka između primene lekova. Kada se 120 mg verapamila (oblik sa trenutnim oslobađanjem) primeni 1 sat pre pojedinačne doze dabigatrana, dolazi do povećanja Cmax dabigatrana za oko 180% a povećanja PIK za oko 150%. S druge strane, ukoliko se verapamil primeni 2 sata posle dabigatrana, ne zapažaju se značajne promene (povećanje Cmax za oko10% a PIK za oko 20%).

Ukoliko se verapamil i dabigatran eteksilat primenjuju zajedno, potreban je pažljiv klinički nadzor, posebno u slučaju pojave krvarenja i kod pacijenata sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega.

Trudnoća

Teratogenost

Nisu sprovedene odgovarajuće, dobro kontrolisane studije na trudnicama.

Studije na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnog ili indirektnog štetnog dejstva u smislu reproduktivne toksičnosti.

Ipak, imajući u vidu da studije na životinjama ne mogu uvek predvideti uticaj na ljude, verapamil ne treba primenjivati tokom trudnoće (posebno u prvom trimestru) osim ukolikoje procena lekara da je to neophodno.

Verapamil prolazi placentarnu barijeru i može se detektovati u krvi pupčanika.

Dojenje

Verapamil hidrohlorid i njegovi metaboliti se izlučuju putem majčinog mleka. Ograničeni podaci nakon oralne primene leka kod ljudi pokazuju da je doza verapamila kod odojčadi niska (0,1 – 1% oralne doze majke) te da primena verapamila može biti kompatibilna s dojenjem.

Ipak, rizik po odojčad se ne može isključiti. Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija kod

odojčadi, verapamil se može primenjivati tokom dojenja samo ako je neophodan za zdravlje majke.

U zavisnosti od individualnog odgovora na terapiju, lek Verapamil HF može uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ovo se naročito može javiti na početku terapije, prilikom povećanja doze, kada se jedan lek menja drugim ili kada se istovremeno sa verapamilom konzumira alkohol. Lek Verapamil HF može povećati nivo alkohola u krvi iusporiti njegovu eliminaciju. Zbog toga, uticaj alkohola može biti povećan.

Sledeće neželjene reakcije prijavljene su u kliničkim studijama i periodu nakon stavljanja leka u promet (uključujući i IV fazu kliničkog ispitivanja).

Neželjena dejstva klasifikovana su prema organskim sistemima i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (>1/10), česta (>1/100, <1/10), povremena (>1/1000, <1/100), retka (>1/10000,

<1/1000), veoma retka (<1/10 000), i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su: glavobolja, vrtoglavica, gastrointestinalni poremećaji - mučnina, konstipacija i abdominalni bol, bradikardija, tahikardija, palpitacije, hipotenzija, naleti crvenila, periferni edemi, umor.

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama iu toku postmarketinškog praćenja leka:

1 – prijavljen je jedan slučaj paralize (tetrapareze) povezane sa istovremenom primenom verapamila i kolhicina. Mogući uzrok je prolazak kolhicina kroz krvno-moždanu barijeru usled CYP3A4 i P-gp inhibicije od strane verapamila (videti takođe odeljak 4.5).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Hipotenzija, bradikardija sve do AV bloka višeg stepena i sinusnog zastoja, hiperglikemija, stupor i metabolička acidoza.

Zabeleženi su i smrtni ishodi kao posledica predoziranja.

Terapija

Neophodno je preduzeti uobičajene mere intenzivne nege. Usled predoziranja može doći i do smrtnog ishoda. Verapamil hlorid se ne može ukloniti hemodijalizom.

Specifični antidot je kalcijum: 10-20 mL 10% kalcijum glukonata, intravenski (2,25-4,5 mmol), po potrebi ponoviti ili dati u obliku infuzije (5 mmol/sat).

Takođe, mogu biti neophodne i sledeće mere:

• U slučaju pojave atrioventrikularnog bloka II ili III stepena, sinusne bradikardije, asistolije: atropin, izoprenalin, orciprenalin ili ugradnja pejsmejkera. Asistoliju treba lečiti uobičajenim potpornim merama uključujući beta adrenergičku stimulaciju (npr. izoproterenol hidrohlorid)
• U slučaju hipotenzije: dopamin, dobutamin, norepinefrin.
• Ukoliko postoje znaci insuficijencije miokarda: dopamin, dobutamin i ako je potrebno ponavljane injekcije kalcijuma, moguća je primena i drugih lekova koji povećavaju srčanu kontraktilnost u kombinaciji sa izoprenalinom.

Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa direktnim efektom na srce, derivati fenilalkilamina

ATC šifra: C08DA01

Verapamil je blokator kalcijumskih kanala.

Verapamil je inhibitor transmembranskog influksa jona kalcijuma u srce i glatke mišiće krvnih sudova. Potreba za kiseonikom u miokardu se smanjuje direktno kao rezultat smanjene potrošnje energije u metaboličkim procesima u ćelijama miokarda, i indirektno zbog redukcije naknadnog opterećenja srca (afterload).

Zbog efekta na glatke mišiće krvnih sudova, verapamil povećava protok krvi kroz miokard, čak i u poststenotičkimpodručjima, i smanjuje spazam koronarnih arterija.

Ova dejstva se pripisuju anti-ishemijskom i antianginoznom dejstvu verapamila u svim oblicima koronarne arterijske bolesti.

Verapamil je pokazao izraženo antiaritmijsko dejstvo, naročito kod supraventrikularnih aritmija. Odlaže sprovođenje impulsa u AV čvoru. Na osnovu tog dejstva uspostavlja se sinusni ritam i normalizuje se frekvenca, u zavisnosti od vrste aritmije. Normalno, frekvenca se ne menja ili se minimalno menja.

Antihipertenzivni efekat verapamila je rezultat smanjenja perifernog vaskularnog otpora, bez povećanja srčane frekvence, kao refleksni odgovor. Do sniženja krvnog pritiska dolazi prvog dana terapije; efekat je prisutan iu dugotrajnoj terapiji.

Verapamil hidrohlorid je racemska smeša koja sadrži jednake delove R- enantiomera i S- enantiomera. Verapamil se dobro metaboliše. Norverapamil je jedan od 12 metabolita identifikovan u urinu, ima 10-20% farmakološke aktivnosti verapamila i predstavlja 6% izlučenog leka. Stanje ravnoteže plazmatskih koncentracija norverapamila i verapamila je slično. Stanje dinamske ravnoteže nakon višestruke primene jedne doze dnevno se postiže nakon tri do četiri dana.

Resorpcija

Više od 90% verapamila brzo se resorbuje iz tankog creva nakon oralne primene. Srednja sistemska raspoloživost nepromenjenog spoja nakon jednokratne doze verapamila s trenutnim oslobađanjem je 22%, a 33% nakon jednokratne doze verapamila sa produženim oslobađanjem, zbog značajnog metabolizma prvog prolaska kroz jetru. Bioraspoloživost je skoro dva puta veća nakon ponovljene primene. Najveća koncentracija verapamila u plazmi postiže se jedan do dva sata nakon primene verapamila sa trenutnim oslobađanjem i četiri do pet sati nakon primene verapamila sa produženim oslobađanjem. Najveća koncentracija norverapamila u plazmi je postignuta jedan sat nakon primene verapamila sa trenutnim oslobađanjem i pet sati nakon primene verapamila sa produženim oslobađanjem.

Poluvreme eliminacije varira između 3 i 7 sati. Ove vrednosti su izmerene iz plazme nakon jedne intravenske ili oralne doze.

Prisustvo hrane nema efekta na bioraspoloživost verapamila. Distribucija

Verapamil se distribuira po svim telesnim tkivima s volumenom distribucije u rasponu 1,8-6,8 L/kg

kod zdravih ispitanika. Vezivanje za proteine plazme je oko 90%.

Metabolizam

Verapamil se metaboliše u potpunosti. In vitro metaboličke studije su pokazale da se verapamil hidrohlorid metaboliše preko citohroma P450 CYP3A4, CYP1A2, CYP2C8, CYP2C9 i CYP2C18. Kod zdravih muškaraca, oralno primenjen verapamil hidrohlorid podleže opsežnom metabolizmu u jetri, identifikovano je 12 metabolita, uglavnom samo u tragovima. Glavni metaboliti su različiti N i O- dealkilovani produkti razgradnje verapamila. Od ovih metabolita, samo norverapamil ima izvesni farmakološki efekat (oko 20% od matične supstance), što je primećeno u studijama na psima.

Kod studija na životinjama, samo norverapamil je pokazao farmakološko dejstvo (oko 20% matičnog leka), koji su ustanovljeni u ispitivanjima na psima, dok su ostali metaboliti neaktivni.

Kod koronarne srčane bolesti i hipertenzije, ne postoji veza između terapijskog efekta i koncentracije u plazmi; definitvno je utvrđeno postojanje veze između koncentracije verapamila u plazmi i efekta na PR interval. Kriva koncentracije verapamila u plazmi se izdužuje nakon primene oblika sa produženim oslobađanjem, i zaravšava se i više je homogena nakon primene oblika sa trenutnim oslobađanjem.

Eliminacija

Nakon primene intravenske infuzije verapamil se eliminiše bieksponencijalno sbrzom ranom distribucionom fazom (poluvreme eliminacije oko četiri minuta) i sporijom terminalnom eliminacijskom

fazom (poluvreme eliminacije od dva do pet sati). Nakon oralne administracije poluvreme eliminacije je od tri do sedam sati. Približno oko 50% od unete doze eliminiše se renalnim putem za 24 sata, 70% za pet dana. Do 16% se izlučuje fecesom. Oko 3% do 4% izluči se putem bubrega u nepromenjenom obliku. Ukupni klirens verapamila je skoro isti kao i hepatični protok krvi otprilike 1 L/h/kg (0,7-1,3 1 L/h/kg).

Posebne grupe pacijenata Pedijatrijska populacija

Dostupni su ograničeni farmakokinetički podaci kod pedijatrijske populacije. Nakon intravenske primene, poluvreme eliminacije verapamila je bilo 9,17 sati i srednji klirens je iznosio 30 L/sat, dok je kod odrasle osobe telesne mase od 70-kg oko 70 L/sat. Nakon oralne primene stanje dinamičke ravnoteže plazmatskih koncentracija u pedijatrijskoj populaciji nešto je niže u poređenju sa onom kod odraslih.

Starija populacija

Starost pacijenata može imati uticaj na farmakokinetiku verapamila koji se primenjuje kod hipertenzivnih pacijenata. Poluvreme eliminacije može biti produženo kod starijih. Antihipertenzivni efekat verapamila nije povezan sa godinama.

Oštećenje funkcije bubrega:

Oštećenje funkcije bubrega ne utiče na farmakokinetiku verapamila, kako je pokazano u komparativnim studijama kod pacijenata u terminalnoj fazi oštećenja funkcije bubrega u odnosu na pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega. Verapamil i norverapamil se ne uklanjaju značajno hemodijalizom.

Oštećenje funkcije jetre:

Poluvreme eliminacije verapamila je produženo kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre usled smanjenja oralnog klirensa i povećanja volumena distribucije.

Dokazano je da se verapamil hidrohlorid, primenjen intravenski, brzo metaboliše.

Reproduktivne studije embriotoksičnosti kod kunića i pacova nisu dale nikakve dokaze za teratogenost pri primeni oralne dnevne doze do 1,5 put (15 mg/kg) odnosno do 6 puta (60 mg/kg) veće od humanih dnevnih doza.Međutim, smrt embriona i retardacija su primećene kod pacova. Kod pacova međutim, višestruke humane doze izazivale su embrionalna oštećenja i retardaciju fetusa, rasta i razvoja, verovatno kao posledica negativnih efekata majke, koji se ogledaju u smanjenoj otpornosti. Ove oralne doze su pokazale da uzrokuju hipotenziju kod pacova. Međutim, u istraživanjima ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica. Uočeni kardiovaskularni nalazi i difuzna hiperplazija gingive primećeni su kod hronične toksičnosti upotrebom verapamil hidrohlorida (videti odeljak 4.8).

Verapamil HF 40 mg, film tablete: Verapamil HF 80 mg, film tablete:

Jezgro film tablete:

• Laktoza, monohidrat
• Skrob, krompirov
• Želatin
• Celuloza, mikrokristalna
• Magnezijum-stearat
• Talk
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni

Film (obloga) tablete:

• Hipromeloza 3 cp
• Kopovidon
• Talk
• Titan-dioksid CI 77891 E 171
• Quinoline gelb lack (E 104) (C.I. 47005 : 1)
• Makrogol 6000

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine

Čuvati van domašaja dece.

Čuvati na temperaturi do 25o C u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Verapamil HF 40 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Verapamil HF 80 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pet blistera sa po 10 film tableta (ukupno 50 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Verapamil HF sadrži aktivnu supstancu verapamil hidrohlorid, koja pripada grupi lekova poznatoj kao blokatori kalcijumskih kanala. Blokatori kalcijumskih kanala menjaju količinu kalcijuma koji ulazi u mišićne ćelije vašeg srca i krvnih sudova. Ovo može promeniti snagu i brzinu kojom srce kuca. Takođe širi krvne sudove tako da se krv lakše doprema do telesnih organa. Na ovaj način više kiseonika dospeva do Vašeg srčanog mišića i time može da se smanji učestalost i težina napada angine pektoris. Širenje krvnih sudova dovodi i do snižavanja krvnog pritiska.

Zahvaljujući svom dejstvu, verapamil se koristi za lečenje povišenog krvnog pritiska, kao i u lečenju i sprečavanju pojave određenih poremećaja srčanog ritma i angine pektoris.

Lek Verapamil HF film tablete se koriste:

• U lečenju i sprečavanju napada angine pektoris (uključujući vazospastičnu anginu)
• U lečenju i sprečavanju pojave paroksizmalne supraventrikularne tahikardije i pojave smanjenja frekvencije komora u atrijalnoj fibrilaciji/flateru (Verapamil HF ne treba primenjivati u atrijalnoj fibrilaciji/flateru kod pacijenata sa Wolff-Parkinson-White sindromom ili Lown-Ganong sindromom)
• U lečenju blage do umerene hipertenzije, primenjen u sam ili u kombinaciji sa drugom antihipertenzivnom terapijom.

• ste alergični (preosetljivi) na verapamil ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• je Vaš krvni pritisak izrazito nizak što je posledica ozbiljnih problema sa srcem (kao što je šok);
• imate slabost srca ili srčani blok drugog ili trećeg stepena (poremećaj sprovođenja signala kroz srce – uzrokuje veoma spor rad srca) ili električni poremećaj srca (pretkomorno treperenje) uzrokujući periode ubrzanog rada srca (Wolff-Parkinson-White sindrom ili Lown-Ganong-Levine sindrom);
• imate problem sa zaliscima srca ili sindrom bolesnog sinusa srca (neregularni srčani ritam) i nemate pejsmejker
• se lečite injekcijama beta-blokatora
• već uzimate lek koji sadrži ivabradin za lečenje određenih srčanih bolesti
• ste trudni ili planirate trudnoću

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Verapamil HF. Kada uzimate lek Verapamil HF, posebno vodite računa ukoliko:

• ste bolovali od srčane bolesti, imali poremećaj srčanog sprovođenja (AV blok I stepena) ili poremećaj srčanog ritma;
• imate veoma nizak krvni pritisak;
• ste nedavno imali srčani udar (infarkt miokarda);
• imate smanjenu funkciju jetre ili bubrega;
• imate oboljenje koje se manifestuje slabošću mišića (mijastenija gravis, Lambert-Eaton sindrom, uznapredovala Duchenne muskularna distrofija)

Drugi lekovi i Verapamil HF

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove ili neke od navedenih:

• beta blokatore – lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja (npr. propranolol i metoprolol);
• alfa blokatore – lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska, oboljenja srca ili oboljenja prostate (npr. prazosin i terazosin);
• lekove poznate kao ″statini″ koji se koriste za snižavanje vrednosti holesterola (npr. atorvastatin, lovastatin, simvastatin);
• lekove za lečenje aritmija (npr. flekainid, hinidin, dizopiramid) ili lečenje srčane slabosti (npr. digoksin, digitoksin);
• lekove za lečenje depresije, uznemirenosti ili psihoze (npr. imipramin, buspiron i litijum kao i biljni preparati koji sadrže kantarion);
• gliburid (za lečenje šećerne bolesti);
• acetilsalicilna kiselina (aspirin) za ublažavanje bolova ili povišene telesne temperature;
• midazolam, koji se koristi kao sedativ i anestetik;
• lekove koji se nazivaju imunosupresivi i koriste se za sprečavanje odbacivanja transplantata (npr. ciklosporin, sirolimus, everolimus, takrolimus);
• teofilin za lečenje astme;
• doksorubicin za lečenje malignih oboljenja;
• antagoniste H2 receptora – lekove za lečenje čira na želucu (npr. cimetidin);
• lekove za lečenje epilepsije (npr. karbamazepin, fenitoin, fenobarbiton);
• rifampicin (za lečenje tuberkuloze ili drugih infekcija);
• ritonavir koji se koristi u lečenju HIV infekcije;
• lekove za lečenje infekcija (npr. eritromicin, klaritromicin, telitromicin);
• lekove za lečenje gihta (npr. kolhicin, sulfinpirazon);
• lekove za lečenje migrene (npr. almotriptan);
• dabigatran (lek koji sprečava stvaranje krvnog ugruška);
• ivabradin (lek koji se koristi za lečenje srčanih oboljenja).

Obavezno obavestite hirurga ili stomatologa da uzimate lek Verapamil HF, ukoliko se planira bilo koja hirurška intervencija, uključujući i intervenciju u ustima, jer verapamil može uticati na delovanje anestetika.

Uzimanje leka Verapamil HF sa hranom, pićima i alkoholom

Uzimanje leka Verapamil HF film tableta sa hranom ili bezalkoholnim pićima ne utiče na resorpciju leka. Sok od grejpfruta pojačava dejstvo verapamila, zato ga ne konzumirajte dok uzimate ovaj lek.

Lek Verapamil HF može povećati koncentraciju alkohola u krvi i usporiti njegovu eliminaciju iz organizma. Izbegavajte unošenje većih količina alkohola dok uzimate lek Verapamil HF.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne savetuje se upotreba leka Verapamil HF tokom trudnoće i dojenja, osim ako lekar ne proceni drugačije.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom terapije lekom Verapamil HF sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama može biti smanjena. Verapamil kod nekih ljudi može da izazove vrtoglavicu i zamor. Ovo se naročito može javiti na početku terapije, kada se jedan lek menja drugim ili kada se istovremeno sa verapamilom konzumira alkohol.

Lek Verapamil HF film tablete sadrži laktozu

U slučaju netolerancije na pojedine vrste šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli:

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Uobičajena doza je 40 do 120 mg tri do četiri puta dnevno. Maksimalna doza iznosi 480 mg u podeljenim dozama, prema preporuci lekara.

Angina pektoris (bol u grudima)

Doziranje iznosi 80 do 120 mg tri do četiri puta dnevno.

Supraventrikularne tahikardije (poremećaji srčanog ritma)

Uobičajena doza iznosi 40 do 120 mg tri do četiri puta dnevno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:

Potreban je oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Neophodno je pažljivo prilagođavanje doze leka i primena nižih doza na početku terapije, a u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije jetre i ozbiljnosti bolesti koja se leči.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega lek Verapamil HF treba primenjivati veoma oprezno i pod strogim nadzorom lekara.

Način primene Oralna primena.

Lek treba uzeti u toku ili ubrzo nakon obroka, sa dovoljno tečnosti. Tablete ne sisati i ne žvakati. Lek Verapamil HF ne treba uzimati sa sokom od grejpfruta.

Ako ste uzeli više leka Verapamil HF nego što treba

Ako ste uzeli više leka nego što je trebalo, odmah potražite medicinsku pomoć. Sa sobom ponesite i kutiju leka. Lekar će odrediti mere koje treba da se preduzmu u zavisnosti od težine predoziranja/intoksikacije.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Verapamil HF

Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili preskočenu dozu.

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po propisanom režimu doziranja.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Verapamil HF

Nemojte prekidati terapiju lekom Verapamil HF bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ukoliko imate dodatnih pitanja koja se odnose na ovaj lek, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Lek uzimajte tačno onako kako je lekar propisao.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko osetite neka od sledećih retkih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru:

• žuta prebojenost kože ili beonjača, povišena telesna temperatura ili nelagodnost u stomaku. Ovo su znaci da Vaša jetra ne funkcioniše kao što je uobičajeno;
• lupanje srca, bolove u grudima prvi put ili učestaliji bolovi u grudima, oštećene zglobove, tople i bolne šake i stopala;
• neočekivano zviždanje u grudima, otežano disanje, otečena usta, usne ili jezik, pad krvnog pritiska ili težak osip na koži. Ovo su znaci teške alergijske reakcije (anafilakse).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica
• glavobolja
• usporen rad srca
• naleti vrućine
• nizak krvni pritisak
• otežano pražnjenje creva i bol u stomaku
• mučnina
• otok stopala ili zglobova

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• nepravilan ili ubrzan rad srca
• bol u stomaku
• zamor

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• pospanost
• osećaj peckanja i bockanja na koži
• tremor (nevoljno podrhtavanje)
• zujanje u ušima (tinitus)
• povraćanje
• pojačano znojenje

Ostala neželjena dejstva (nepoznato – ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• alergijske reakcije (npr. ozbiljne reakcije na koži – Stevens-Johnson sindrom i erythema multiforme)
• povišen nivo kalijuma u krvi
• poremećaj pokreta
• paraliza
• epileptični napadi
• nervoza
• vertigo
• srčani udar
• srčana slabost
• nepravilan rad srca (uključujući srčani zastoj)
• crvenilo lica ili vrata usled širenja krvnih sudova
• pečenje, crvenilo i oticanje šaka i stopala
• proširenje malih arterija u nogama, rukama, retko na licu, ušima ili kolenima izazivajući osećaj povećane telesne temperature i crvenila
• stezanje u grudima i otežano disanje
• neprijatnost u stomaku
• ileus (zastoj u radu creva)
• otok desni koji se spušta preko zuba
• otok očnih kapaka, usana, jezika i grla ili izražen kožni osip
• osip
• gubitak kose (alopecija)
• svrab kože
• krvni izlivi na koži
• promene na koži u vidu crvenih tački koje mogu biti pojedinačne ili spojene u veće površine (ploče)
• koprivnjača
• bol u zglobovima i/ili mišićima i slabost mišića
• poremećaj rada bubrega
• impotencija (polna nemoć)
• povećanje grudi kod muškaraca
• povišene vrednosti hormona prolaktina u krvi koji uzrokuje stvaranje mleka u dojkama
• povišene vrednosti enzima jetre i alkalne fosfataze Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Verapamil HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

´´Važi do´´. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25o C u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Verapamil HF, 40 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži:

verapamil-hidrohlorid 40 mg

Verapamil HF, 80 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži:

verapamil-hidrohlorid 80 mg

Pomoćne supstance:

Verapamil HF, 40 mg, 80 mg, film tablete:

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat; skrob krompirov; želatin; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat, talk, silicijum- dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza 3 cp; kopovidon; talk; titan dioksid CI 77891 E 171; Quinoline gelb lack E 104 C.I. 47005 : makrogol 6000.

Kako izgleda lek Verapamil HF i sadržaj pakovanja

Verapamil HF, 40 mg, film tablete:

Film tablete su bikonveksne, okrugle film tablete žute boje, na preseku bele. Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Verapamil HF, 80 mg, film tablete:

Film tablete su bikonveksne, okrugle film tablete žute boje, na preseku bele. Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pet blistera sa po 10 film tableta (ukupno 50 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Verapamil HF, 40 mg, film tablete: 515-01-00548-19-003 od 17.12.2019.

Verapamil HF, 80 mg, film tablete: 515-01-00550-19-003 od 17.12.2019.