Zanida® 100mg/mL oralni rastvor

Lek Zanida je indikovan kao monoterapija u lečenju parcijalnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih i adolescenata od 16. godine života sa novodijagnostikovanom epilepsijom.

Lek Zanida je indikovan kao dodatna terapija:

 u lečenju parcijalnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata, dece i odojčadi od 1. meseca života, sa epilepsijom.

 u lečenju miokloničnih napada kod odraslih i adolescenata od 12. godine života sa juvenilnom miokloničnom epilepsijom.

 u lečenju primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada kod odraslih i adolescenata od 12. godine života sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom.

Doziranje

Parcijalni napadi

Preporučena doza za monoterapiju (od 16. godine života) i dodatnu terapiju je ista; kao što je navedeno u nastavku.

1 od 19

Sve indikacije

Odrasli (≥18 godina) i adolescenti (12 do 17 godina) telesne mase 50 kg ili više

Početna terapijska doza je 500 mg dva puta dnevno. Ovom dozom se može početi od prvog dana lečenja. Međutim, na osnovu procene lekara o smanjenju napada u odnosu na moguća neželjena dejstva može se propisati manja početna doza od 250 mg dva puta dnevno. Nakon dve nedelje, doza se može povećati na 500 mg dva puta dnevno.

U zavisnosti od kliničkog odgovora i podnošljivosti, dnevna doza se može povećati do 1500 mg dva puta dnevno. Doza se može povećavati ili smanjivati za po 250 mg ili 500 mg dva puta dnevno svake dve do četiri nedelje.

Adolescenti (12 do 17 godina) telesne mase manje od 50 kg i deca od 1. meseca života

Lekar treba da propiše najprikladniji farmaceutski oblik, vrstu pakovanja i jačinu leka u skladu s telesnom masom, životnom dobi i dozom. Videti deo Pedijatrijska populacija za prilagođavanje doze na osnovu telesne mase.

Prekid terapije

Ako treba prekinuti terapiju levetiracetamom, preporučuje se postepen prekid (npr. kod odraslih i adolescenata telesne mase veće od 50 kg: smanjenja od 500 mg dva puta dnevno, svake dve do četiri nedelje; kod odojčadi starije od 6 meseci, dece i adolescenata telesne mase manje od 50 kg: smanjenje doze ne sme biti veće od 10 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje; kod odojčadi (mlađe od 6 meseci): smanjenje doze ne sme biti veće od 7 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje.

Posebne populacije

Stariji pacijenti (65 godina i stariji)

Prilagođavanje doze je preporučeno kod starijih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti u nastavku ,,Oštećenje funkcije bubrega”)

Oštećenje funkcije bubrega

Dnevna doza mora biti individualizovana u skladu sa funkcijom bubrega.

Za odrasle pacijente pogledati tabelu u nastavku i prilagoditi dozu kao što je prikazano. Da bi se mogla koristititi ova tabela doziranja, potrebno je procena pacijentovog klirensa kreatinina (CLcr) u mL/min. CLcr u mL/min može se proceniti na osnovu određivanja vrednosti serumskog kreatinina (mg/dL) za odrasle i adolescente telesne mase 50 kg ili više, uz primenu sledeće formule:

[140- starost (godine)] x telesna masa (kg)

Clcr (mL/min) = ---------------------------------------------------- x (0,85 za žene) 72 x serumski kreatinin (mg/dL)

Zatim se Clcr prilagođava u odnosu na telesnu površinu (engl. body surface area, BSA) na sledeći način:

CLcr (mL/min)

Clcr (mL/min/1,73 m2) = ------------------------- x 1,73 BSA ispitanika (m2)

2 od 19

Prilagođavanje doziranja za odrasle i adolescente telesne mase veće od 50 kg sa oštećenom funkcijom bubrega:

(1) udarna doza od 750 mg se preporučuje prvog dana lečenja levetiracetamom. (2) Nakon dijalize, preporučuje se dodatna doza od 250 do 500 mg.

Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega, dozu levetiracetama potrebno je prilagoditi na osnovu funkcije bubrega, jer je klirens levetiracetama povezan sa funkcijom bubrega. Ova preporuka se zasniva na studiji sprovedenoj kod odraslih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Clcr u mL/min/1,73m2 može se proceniti na osnovu određivanja vrednosti serumskog kreatinina (mg/dL), kod mladih adolescenata, dece i odojčadi, koristeći sledeću formulu (Schwartz-ova formula):

Visina (cm) x ks

CLcr (mL/min/1,73m2) = ---------------------------------Serumski kreatinin (mg/dL)

ks = 0,45 kod odojčadi rođenih u terminu, do 1 godine starosti;

ks = 0,55 kod dece mlađe od 13 godina starosti i adolescenata ženskog pola; ks = 0,7 kod adolescenata muškog pola.

Prilagođavanje doziranja za odojčad, decu i adolescente telesne mase manje od 50 kg sa oštećenom funkcijom bubrega:

3 od 19

(1) Lek Zanida oralni rastvor treba da bude upotrebljen za doze manje od 250 mg, za doze koje nisu bez ostatka deljive sa 250 mg kada preporučeno doziranje ne može biti postignuto uzimanjem većeg broja tableta i za pacijente koji ne mogu da progutaju tablete.

(2) Udarna doza od 10,5 mg/kg (0,105 mL/kg) se preporučuje prvog dana lečenja levetiracetamom.

(3) Udarna doza od 15 mg/kg (0,15 mL/kg) se preporučuje prvog dana lečenja levetiracetamom. (4) Nakon dijalize, preporučuje se dodatna doza od 3,5 do 7 mg/kg (0,035 do 0,07 mL/kg).

(5) Nakon dijalize, preporučuje se dodatna doza od 5 do 10 mg/kg (0,05 do 0,10 mL/kg).

Oštećenje funkcije jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, klirens kreatinina može lažno pokazati niži stepen bubrežne insuficijencije. Zato se preporučuje smanjenje dnevne doze održavanja za 50%, kada je klirens kreatinina <60 mL/min/1,73m2.

Pedijatrijska populacija

Lekar treba da propiše najprikladniji farmaceutski oblik, vrstu pakovanja i jačinu leka u skladu sa telesnom masom, životnom dobi i dozom.

Oralni rastvor levetiracetama je poželjna formulacija za primenu kod odojčadi i dece mlađe od 6 godina. Pored toga, dostupne jačine tableta nisu prikladne za početno lečenje dece telesne mase manje od 25 kg, za pacijente koji ne mogu da progutaju tablete ili za primenu doza manjih od 250 mg. U svim prethodno navedenim slučajevima treba koristiti oralni rastvor levetiracetama.

Monoterapija

Bezbednost i efikasnost levetiracetama kao monoterapije kod dece i adolescenata uzrasta ispod 16 godina nisu ustanovljene.

Nema dostupnih podataka.

Adolescenti (uzrasta 16 i 17 godina) telesne mase 50 kg ili više s parcijalnim napadima sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje sa novodijagnostikovanom epilepsijom

Videti u prethodnom tekstu deo Odrasli (≥18 godina) i adolescenti (12 do 17 godina) telesne mase 50 kg ili više

Dodatna terapija za odojčad uzrasta od 6 meseci do 23 meseca, dece (2 do 11 godina) i adolescente (12 do 17 godina), telesne mase manje od 50 kg

Početna terapijska doza je 10 mg/kg dva puta dnevno.

U zavisnosti od kliničkog odgovora i podnošljivosti, doza se može povećati za 10 mg/kg dva puta dnevno svake 2 nedelje do 30 mg/kg dva puta dnevno. Promene doze ne smeju da pređu povećanje ili smanjenje od 10 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje. Za sve indikacije treba primenjivati najmanju efektivnu dozu.

Doza kod dece telesne mase od 50 kg ili više ista je kao kod odraslih za sve indikacije.

4 od 19

Videti deo iznad Odrasli (≥18 godina) i adolescenti (12 do 17 godina) telesne mase 50 kg ili više

Preporuke za dozu za odojčad od 6. meseca života, decu i adolescente:

(1) Kod dece telesne mase od 25 kg ili manje lečenje je bolje započeti lekom Zanida 100 mg/mL oralni rastvor.

(2) Doza kod dece i adolescenata telesne mase od 50 kg ili više je ista kao kod odraslih.

Dodatna terapija za odojčad uzrasta od 1 meseca do manje od 6 meseci

Početna terapijska doza je 7 mg/kg dva puta dnevno.

U zavisnosti od kliničkog odgovora i podnošljivosti, doza se može povećati za 7 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje do preporučene doze od 21 mg/kg dva puta dnevno.

Promene doze ne smeju da pređu povećanje ili smanjenje od 7 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje. Treba primenjivati najmanju efektivnu dozu.

Odojčad treba da započnu lečenje lekom Zanida 100 mg/mL oralni rastvor.

Preporuke za dozu za odojčad uzrasta od 1 meseca do manje od 6 meseci:

Dostupna su tri različita pakovanja leka:

- Boca od 300 mL sa oralnim špricem od 10 mL (koji dozira do 1000 mg levetiracetama) graduisanim na svakih 0,25 mL (što odgovara 25 mg). Ovo pakovanje treba propisivati deci uzrasta 4 godine i starijoj, adolescentima i odraslima.

5 od 19

- Boca od 150 mL sa oralnim špricem od 3 mL (koji dozira do 300 mg levetiracetama) graduisanim na svakih 0,1 mL (što odgovara 10 mg). Da bi se osigurala preciznost doziranja, ovo pakovanje treba propisivati za odojčad i malu decu uzrasta od 6 meseci do manje od 4 godine.

- Boca od 150 mL sa oralnim špricem od 1 mL (koji dozira do 100 mg levetiracetama) graduisanim na svakih 0,05 mL (što odgovara 5 mg). Da bi se osigurala preciznost doziranja, ovo pakovanje treba propisivati za odojčad uzrasta od 1 meseca do manje od 6 meseci.

Način primene

Oralni rastvor se može razblažiti u čaši vode ili flašici za bebe i može se uzimati uz obrok ili nezavisno od njega. Nakon oralne primene može se osetiti gorak ukus levetiracetama.

Preosetljivost na levetiracetam ili druge derivate pirolidona ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Oštećenje funkcije bubrega

Primena levetriracetama kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može zahtevati prilagođavanje doze. Kod pacijenata koji imaju teško oštećenje funkcije jetre, potrebna je procena funkcije bubrega pre određivanja doze (videti odeljak 4.2).

Akutno oštećenje funkcije bubrega

Upotreba levetiracetama je veoma retko bila povezana sa akutnim oštećenjem funkcije bubrega, a može se pojaviti u rasponu od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Krvna slika

Opisani su retki slučajevi smanjenog broja ćelija krvi (neutropenija, agranulocitoza, leukopenija, trombocitopenija i pancitopenija) koji su povezani sa primenom levetiracetama, obično na početku terapije. Kontrola broja ćelija krvi se preporučuje kod pacijenata sa izraženom slabošću, pireksijom, rekurentnim infekcijama i poremećajem koagulacije (videti odeljak 4.8).

Samoubistvo

Kod pacijenata lečenih antiepilepticima (uključujući i levetiracetam) prijavljeni su slučajevi samoubistva, pokušaja samoubistva, pojave suicidalnih ideacija i ponašanja. Meta-analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepilepticima je pokazala blago povećanje suicidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam nastanka ovih rizika nije poznat.

Iz ovog razloga je potrebno pratiti pacijenata radi uočavanja eventualnih znakova depresije i/ili suicidalnih ideacija i ponašanja i razmotriti adekvatno lečenje. Pacijentima (i licima koji o njima brinu) treba savetovati da potraže lekarsku pomoć ukoliko primete znake depresije i/ili suicidalne ideacije ili ponašanje.

Neuobičajena i agresivna ponašanja

Levetiracetam može izazvati psihotične simptome i poremećaje u ponašanju uključujući razdražljivost i agresivnost. Pacijente na terapiji levetiracetamom treba nadzirati zbog mogućeg razvoja psihijatrijskih znakova koji upućuju na važne promene raspoloženja i/ili ličnosti. Ako se primete takva ponašanja, treba razmotriti prilagođavanje terapije ili postepeni prekid terapije. Ako se razmatra prekid terapije, videti odeljak 4.2.

6 od 19

Pogoršanje napada

Kao i kod drugih vrsta antiepileptika, levetiracetam može retko pogoršati učestalost ili težinu napada. Ovaj paradoksalni efekat uglavnom je prijavljen tokom prvog meseca nakon početka uzimanja levetiracetama ili nakon povećanja doze, a bio je reverzibilan nakon prekida uzimanja leka ili smanjenja doze. Pacijente treba savetovati da odmah konsultuju svog lekara u slučaju pogoršanja epilepsije.

Produženje QT intervala na elektrokardiogramu (EKG)

Tokom postmarketinškog praćenja primećeni su retki slučajevi produženja QT intervala na EKG-u. Levetiracetam treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa produženjem QTc-intervala, kod pacijenata koji se istovremeno leče lekovima koji utiču na QTc-interval ili kod pacijenata sa relevantnom već postojećom srčanom bolešću ili poremećajima elektrolita.

Pedijatrijska populacija

Dostupni podaci o primeni ovog leka kod dece ne pokazuju da on ima uticaja na njihov rast i pubertet. Ipak, dugotrajni efekti na sposobnost učenja, inteligenciju, rast, endokrinu funkciju, pubertet i reproduktivnu sposobnost kod dece ostaju nepoznati.

Ovaj lek u jednom mililitru sadrži 2,5 mg metilparahidroksibenzoata (E218).

Metilparahidroksibenzoat (E218) može izazvati alegijske reakcije čak i odložene.

Ovaj lek u jednom mililitru sadrži 300 mg maltitola, tečnog (E965).

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži 0,0016 mg benzilalkohola u 1 mL oralnog rastvora. Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije.

Intraveska primena benzilalkohola je povezana sa ozbiljnim neželjenim reakcijama i smrtnim ishodima novorođenčadi (tzv. “sindrom dahtanja”, eng “gasping syndrome”, tzv sindrom dahtanja). Minimalna količina benzilalkohola pri kojoj dolazi do ispoljavanja toksičnih efekata nije poznata.

Kod male dece je zbog akumulacije leka povećan rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija, uključujući probleme sa disanjem.

Velike količine benzilalkohola treba koristiti sa oprezom i samo u slučajevima kada je to apsolutno neophodno zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza), posebno kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega i tokom trudnoće i dojenja.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma u 1 mL oralnog rastvora tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Antiepileptici

Premarketinški podaci iz kliničkih studija sprovedenih kod odraslih ukazuju da levetiracetam nije imao uticaj na koncentracije u serumu istovremeno primenjenih antiepileptika (fenitoin, karbamazepin, valproinska kiselina, fenobarbital, lamotrigin, gabapentin i primidon), kao i da ovi lekovi nisu imali uticaja na farmakokinetiku levetiracetama.

Kao i kod odraslih, ni kod pedijatrijskih pacijenata nije bilo klinički značajnih interakcija sa lekovima prilikom primene do 60 mg/kg/dan levetiracetama.

Retrospektivna procena farmakokinetičkih interakcija kod dece i adolescenata sa epilepsijom (uzrasta 4 do 17 godina) je potvrdila da dodatna terapija oralno primenjenog levetiracetama nije uticala na koncentracije u serumu istovremeno primenjenih karbamazepina i valproata u stanju ravnoteže. Ipak, podaci ukazuju da je klirens levetiracetama povećan za 20% kod dece prilikom primene antiepileptika koji indukuju enzime. Prilagođavanje doze nije potrebno.

7 od 19

Probenecid

Probenecid (u dozi od 500 mg četiri puta dnevno), blokator renalne tubularne sekrecije, inhibira renalni klirens primarnog metabolita levetiracetama, ali ne i samog levetiracetama. Ipak, koncentracija ovog metabolita ostaje mala.

Metotreksat

Pri istovremenoj primeni levetiracetama i metotreksata prijavljeno je smanjenje klirensa metotreksata što uzrokuje povećanu/produženu koncentraciju metotreksata u krvi do potencijalno toksičnih koncentracija. Koncentracije metotreksata i levetiracetama u krvi treba pažljivo pratiti kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji sa ova dva leka.

Oralna kontraceptivna sredstva i druge farmakokinetičke interakcije

Levetiracetam u dozi od 1000 mg dnevno nije imao uticaj na farmakokinetiku oralnih kontraceptiva (etinil-estradiol i levonorgestrel); endokrini parametri (luteinizirajući hormon i progesteron) su bili nepromenjeni. Levetiracetam u dozi od 2000 mg dnevno nije imao uticaj na farmakokinetiku digoksina i varfarina; protrombinska vremena su bila nepromenjena. Istovremena primena sa digoksinom, oralnim kontraceptivima i varfarinom nije imala uticaj na farmakokinetiku levetiracetama.

Laksativi

Postoje pojedinačne prijave smanjenja efikasnosti levetiracetama kada se osmotski laksativ makrogol istovremeno primenjuje sa oralnim levetiracetamom. Stoga se makrogol ne sme uzimati oralno jedan sat pre i jedan sat posle uzimanja levetiracetama.

Hrana i alkohol

Hrana nije imala uticaj na stepen resorpcije levetiracetama, ali dovodi do blagog smanjenja brzine resorpcije. Nema dostupnih podataka o interakciji levetiracetama sa alkoholom.

Žene u reproduktivnom periodu

Lekar treba da poseban savet da ženama koje su u reproduktivnom periodu. Kada žena planira trudnoću treba razmotriti terapiju sa levetiracetamom. Kao i sa svim antiepilepticima, nagli prekid terapije levetiracetamom treba izbegavati jer ovo može dovesti do pojave probojnih epileptičnih napada koje mogu imati ozbiljne posledice za ženu i njen plod. Poželjna je monoterapiju kada god je to moguće, jer terapija sa više antiepileptika može biti povezana sa većim rizikom od nastanaka kongenitalnih malformacija nego u slučaju monoterapije, u zavisnosti od primenjenih antiepileptika.

Trudnoća

Veliki broj postmarketinških podataka ne ukazuje na povećan rizik od većih kongenitalnih malformacija kod žena koje su bile izložene monoterapiji levetiracetamom (više od 1800 žena, među kojima je kod više od 1500 izloženost levetiracetamu bila u toku prvog trimestra). Dostupni su samo ograničeni podaci o uticaju na neurološki razvoj dece izložene monoterapiji levetiracetamom tokom trudnoće (in utero). Međutim, trenutne epidemiološke studije (sprovedene kod oko 100 dece) nisu ukazale na povećan rizik od poremećaja ili kašnjenja u neurološkom razvoju.

Levetiracetam se može koristiti tokom trudnoće, ako se nakon detaljne procene smatra klinički neophodnim. U tim slučajevima se preporučuje najmanja efektivna doza.

Fiziološke promene u toku trudnoće mogu uticati na koncentraciju levetiracetama. U toku trudnoće je uočeno smanjenje koncentracije levetiracetama u plazmi. Ovo smanjenje koncentracije je izraženije tokom trećeg trimestra (do 60% u odnosu na početne koncentracije pre trudnoće). Ukoliko je trudnica na terapiji levetiracetamom neophodan je adekvatan lekarski nadzor.

Dojenje

8 od 19

Levetiracetam se izlučuje u mleko dojilja. Zbog toga se dojenje ne preporučuje. Ipak, ukoliko je terapija levetiracetamom neophodna u toku dojenja, treba razmotriti odnos koristi i rizika terapije uzimajući u obzir značaj dojenja.

Plodnost

U studijama sprovedenim na životinjama nije pokazano da levetiracetam ima uticaja na plodnost (videti odeljak 5.3). Nema dostupnih kliničkih podataka, pa potencijalan rizik za ljude nije poznat.

Levetiracetam ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zbog mogućih individualnih razlika u osetljivosti pojedinaca, kod nekih pacijenata se može javiti somnolencija ili drugi simptomi povezani sa centralnim nervnim sistemom, naročito na početku terapije ili nakon povećavanja doze. Zbog toga je kod ovih pacijenata preporučen oprez kada obavljaju poslove koji zahtevaju veštinu kao što su upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama. Pacijenti se savetuju da ne upravljaju vozilima i ne koriste mašine dok se ne utvrdi da li lek negativno utiče na njihovu sposobnost da izvedu ovakve aktivnosti.

Sažetak bezbedonosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su nazofaringitis, somnolencija, glavobolja, umor i vrtoglavica. Profil neželjenih dejstava, prikazan u nastavku, zasniva se na analizi objedinjenih placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja svih indikacija, koje su sprovedene kod 3416 pacijenata lečenih levetiracetamom. Ovi podaci su dopunjeni upotrebom levetiracetama u odgovarajućim produženim fazama studija, kao i postmarketinškim iskustvom. Bezbednosni profil levetiracetama je u osnovi sličan u svim starosnim grupama (odrasli i pedijatrijska populacija) i pri primeni u svim odobrenim indikacijama epilepsije.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjena dejstva, zabeležena tokom kliničkih studija (odrasli, adolesceni, deca i odojčad starija od 1 meseca) i iz postmarketinškog iskustva, navedena su u sledećoj tabeli prema klasama sistema organa (MedDra SOC) i prema učestalosti. Neželjena dejstva su navedena po opadajućoj ozbiljnosti i učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000).

9 od 19

10 od 19

*Prevalencija je značajno veća u populaciji Japanaca u poređenju sa pacijentima koji nisu japanskog porekla.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Rizik od anoreksije je veći kod istovremene primene levetiracetama i topiramata.

U nekoliko slučajeva alopecije, došlo je do oporavka nakon prekida terapije levetiracetamom. U nekim slučajevima pancitopenije je zabeležena depresija koštane srži.

Slučajevi encefalopatije su se javljali na početku terapije (od nekoliko dana do nekoliko meseci) i bilo je reverzibilno nakon prekida terapije.

Pedijatrijska populacija

Kod pacijenata uzrasta od 1 mesec do manje od 4 godine, ukupno 190 pacijenata je lečeno levetiracetamom u placebo kontrolisanoj studiji i otvorenoj produženoj fazi studije. Šezdeset (60) od ovih pacijenata je lečeno levetiracetamom u placebo kontrolisanim studijama. Kod pacijenata uzrasta 4-16 godina, ukupno 645 pacijenata je lečeno levetiracetamom u placebo kontrolisanoj studiji i otvorenoj produženoj fazi studije. Dvestatridesettri (233) od tih pacijenata je lečeno levetiracetamom u placebo-kontrolisanim studijama. Kod obe ove grupe pedijatrijskih pacijenata, podaci su dopunjeni post-marketinškim iskustvom primene levetiracetama.

Dodatno, 101 odojče mlađe od 12 meseci bilo je izloženo leku u ispitivanju bezbednosti primene nakon stavljanja leka u promet. Nisu utvrđena nova neželjena dejstva u vezi sa bezbednošću primene levetiracetama kod odojčadi mlađe od 12 meseci sa epilepsijom.

Profil neželjenih dejstava levetiracetama je uglavnom sličan u svim starosnim grupama i odobrenim indikacijama epilepsije. Rezultati praćenja bezbednosti kod pedijatrijskih pacijenata u placebo kontrolisanim kliničkim studijama bili su u skladu sa bezbednosnim profilom levetiracetama kod odraslih, osim promena u ponašanju i psihijatrijskim neželjenim dejstvima koja su češća kod dece nego kod odraslih. Kod dece i adolescenata uzrasta od 4 do 16 godina, povraćanje (vrlo često, 11,2%), agitacija (često, 3,4%), promene raspoloženja (često, 2,1%), afektivna labilnost (često, 1,7%), agresija (često, 8,2%), poremećaj ponašanja (često, 5,6%) i letargija (često, 3,9%) su prijavljeni češće nego u drugim starosnim grupama ili u ukupnom

11 od 19

bezbednosnom profilu. Kod odojčadi i dece uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine, razdražljivost (veoma često, 11,7%) i poremećaj koordinacije (često, 3,3%) su prijavljeni češće nego u drugim starosnim grupama ili u ukupnom bezbednosnom profilu.

Duplo-slepa, placebo kontrolisana studija bezbednosti, sprovedena kod pedijatrijskih pacijenata, sa neinferiornim dizajnom, sprovedena je sa ciljem procene kognitivnih i neuropsiholoških uticaja levetiracetama kod dece uzrasta 4-16 godina sa parcijalnim epileptičnim napadima. Zaključeno je da se levetiracetam ne razlikuje (nije inferioran) od placeba po uticaju na izmenu skora Leiter-R za pažnju i pamćenje, i skrinig složenog pamćenja (engl. Leiter-R Attention and Memory, Memory Screen composite score) ) u populaciji iz protokola u odnosu na početne vrednosti. Rezultati ispitivanja ponašanja i emocionalnog funkcionisanja su ukazali da je bilo pogoršanja u grupi pacijenata koja je dobijala levetiracetam sa javljanjem agresivnog ponašanja, mereno na standardizovan i sistematičan način koristeći validiran instrument (CBCL-Achenbach Child Behavior Checklist). Ipak, pacijenti koji su uzimali levetiracetam u dužem vremenskom periodu u dugotrajnoj otvorenoj studiji praćenja, u proseku, nisu imali pogoršanje u ponašanju i emocionalnom funkcionisanju; posebno nije bilo pogoršanja u agresivnom ponašanju u odnosu na početak terapije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja levetiracetamom zabeleženi su somnolencija, agitacija, agresivnost, snižen nivo svesti, respiratorna depresija i koma.

Terapija

Posle akutnog predoziranja, potrebno je uraditi lavažu želuca ili indukovati povraćanje. Nema specifičnog antidota za levetiracetam. Terapija predoziranja je simptomatska i može uključiti i hemodijalizu. Efikasnost ekstrakcije dijalizom je 60% za levetiracetam i 74% za primarni metabolit.

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX14

Aktivna supstanca, levetiracetam, je derivat pirolidona (S-enantiomer α-etil-2-okso-1- pirolidin acetamida), hemijski različit od postojećih antiepileptičkih aktivnih supstanci.

12 od 19

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva levetiracetama još uvek nije potpuno objašnjen. In vitro i in vivo eksperimenti ukazuju da levetiracetam ne menja osnovne ćelijske karakteristike i normalnu neurotransmisiju.

In vitro studije pokazuju da levetiracetam utiče na nivo Ca2+ u neuronima delimičnom inhibicijom tipa N Ca2+ kanala i smanjenjem oslobađanja Ca2+ iz intraneuronskih depoa. Pored toga, on delimično poništava cinkom i beta-karbolinima izazvanu redukciju gabergičke (GABA) i glicinergičke transmisije. Dalje, in vitro studije su pokazale da se levetiracetam vezuje za specifično mesto u moždanom tkivu glodara. Ovo mesto vezivanja je sinaptički vezikularni protein 2A, za koji se veruje da je uključen u fuziju vezikula i egzocitozu neurotransmitera. Levetiracetam i srodni analozi pokazuju različit afinitet vezivanja za sinaptički vezikularni protein 2A, što je u vezi sa jačinom njihove antikonvulzivne zaštite na audiogenim modelima epilepsije kod miševa. Ovaj nalaz ukazuje da interakcija između levetiracetama i sinaptičkog vezikularnog proteina 2A izgleda doprinosi antiepileptičnom mehanizmu dejstva leka.

Farmakodinamska dejstva

Levetiracetam pruža zaštitu od napada kod velikog broja životinjskih modela parcijalnih i primarno generalizovanih napada i nema prokonvulzivan efekat. Primarni metabolit je neaktivan. Kod ljudi je aktivnost kod stanja parcijalne i generalizovane epilepsije (epileptiformno pražnjenje/fotoparoksizmalni odgovor) potvrdila široki spektar farmakološkog profila levetiracetama.

Klinička efikasnost i bezbednost

Dodatna terapija u lečenju parcijalnih iznenadnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata, dece i odojčadi od 1 meseca života sa epilepsijom

Kod odraslih je efikasnost levetiracetama pokazana u 3 dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije sa 1000 mg, 2000 mg ili 3000 mg/dan, primenjenih u 2 podeljene doze, sa trajanjem lečenja do 18 nedelja.

U analizi objedinjenih podataka, procenat pacijenata koji su postigli 50% ili veće smanjenje u odnosu na početnu učestalost parcijalnih napada nedeljno uz stabilnu dozu (12/14 nedelja)), bio je 27,7% za pacijente koji su uzimali 1000 mg, 31,6% za pacijente koji su uzimali 2000 mg i 41,3% za pacijente koji su uzimali 3000 mg levetiracetama, odnosno 12,6% za pacijente koji su uzimali placebo.

Pedijatrijska populacija

Kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 4 do 16 godina), efikasnost levetiracetama utvrđena je u dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, koja je uključila 198 pacijenata lečenih tokom 14 nedelja. U ovoj studiji, pacijenti su primali levetiracetam u fiksnoj dozi od 60 mg/kg/dan (sa doziranjem dva puta dnevno).

44,6% pacijenata lečenih levetiracetamom i 19,6% pacijenata na placebu imalo je 50% ili veće smanjenje u odnosu na početnu učestalost parcijalnih napada nedeljno. Nastavkom dugotrajnog lečenja, 11,4% pacijenata je bilo bez napada najmanje 6 meseci, a 7,2% je bilo bez napada najmanje 1 godinu.

Kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 1 meseca do manje od 4 godine) efikasnost levetiracetama je ustanovljena u dvostruko-slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, koja je uključila 116 pacijenata i lečenje u trajanju od 5 dana. U ovoj studiji pacijentima je bila propisana dnevna doza oralnog rastvora od 20 mg/kg, 25 mg/kg, 40 mg/kg ili 50 mg/kg, na osnovu šeme titracije prema uzrastu. Doza od 20 mg/kg/dan titrirana do 40 mg/kg/dan kod odojčadi uzrasta od 1 meseca do manje od 6 meseci i doza od 25 mg/kg/dan titrirana do

13 od 19

50 mg/kg/dan kod odojčadi i dece uzrasta od 6 meseci do manje od 4 godine, bila je korišćena u ovoj studiji. Ukupna dnevna doza je primenjivana u dve podeljene doze.

Primarni parametar praćenja efikasnosti je bila stopa pacijenata sa odgovorom (procenat pacijenata sa ≥50% smanjenjem prosečne učestalosti parcijalnih napada dnevno u odnosu na početnu), koja je uz korišćenje 48-satnog video EEG ocenjena od strane centralnog evaluatora koji nije znao ko je dobijao placebo, a ko lek. Analiza efikasnosti je obuhvatila 109 pacijenata koji su imali najmanje 24-satni video EEG i na početku studije, i u periodu evaluacije. Za 43,6% pacijenata lečenih levetiracetamom i 19,6% pacijenata na placebu procenjeno je da su imali odgovor na terapiju. Rezultati su konzistentni kroz sve starosne grupe. Nastavkom dugotrajnog lečenja, 8,6% pacijenata je bilo bez napada najmanje 6 meseci, a 7,8% je bilo bez napada najmanje 1 godinu.

35 odojčadi mlađih od 1 godine sa parcijalnim napadima je bilo uključeno u placebo-kontrolisane kliničke studije, a od toga je samo 13 bilo uzrasta < 6 meseci.

Monoterapija u lečenju parcijalnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod pacijenata od 16. godine života sa novodijagnostikovanom epilepsijom

Efikasnost levetiracetama kao monoterapije je utvrđena u dvostruko slepoj studiji poređenja neinferiornosti sa karbamazepinom sa kontrolisanim oslobađanjem (CR), sa paralelnim grupama, kod 576 pacijenata, uzrasta od 16 godina ili starijih, sa novo- ili nedavno dijagnostikovanom epilepsijom. Pacijenti su morali da budu isklučivo sa spontanim parcijalnim napadima, ili sa generalizovanim tonično-kloničnim napadima. Pacijenti su bili randomizovani za terapiju karbamazepinom CR u dozi od 400-1200 mg/dan, ili levetiracetamom u dozi od 1000-3000 mg/dan, a trajanje lečenja bilo je do 121 nedelju u zavisnosti od odgovora.

Šestomesečni period bez napada je bio postignut kod 73,0% pacijenata lečenih levetiracetamom i kod 72,8% pacijenata lečenih karbamazepinom-CR; prilagođena apsolutna razlika između terapija bila je 0,2% (95% CI:-7,8 8,2). Više od polovine ispitanika nije imalo napad 12 meseci (56,6% ispitanika na levetiracetamu, odnosno 58,5% na karbamazepinu-CR).

U studiji koja odražavala kliničku praksu, istovremena antiepileptička terapija je mogla biti prekinuta kod ograničenog broja pacijenata koji su reagovali na dodatnu terapiju levetiracetamom (36 odraslih pacijenata od 69).

Dodatna terapija u lečenju miokloničnih napada kod odraslih i adolescenata od 12. godine života sa juvenilnom miokloničnom epilepsijom

Efikasnost levetiracetama utvrđena je u dvostruko slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji koja je trajala 16 nedelja, kod pacijenata uzrasta 12 godina ili starijih, koji su imali idiopatsku generalizovanu epilepsiju sa mikloničnim napadima u različitim sindromima. Većina pacijenata imala je juvenilnu miokloničnu epilepsiju.

U ovoj studiji, doza levetiracetama bila je od 3000 mg/dan u 2 podeljene doze.

58,3% pacijenata lečenih levetiracetamom i 23,3% pacijenata na placebu imalo je za najmanje 50% smanjenje dana sa miokloničnim napadima nedeljno. Nastavkom dugotrajnog lečenja, 28,6% pacijenata bilo je bez miokloničnih napada najmanje 6 meseci, a 21,0% je bilo bez miokloničnih napada najmanje 1 godinu.

Dodatna terapija u lečenju primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada kod odraslih i adolesenata od 12. godine života sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom

14 od 19

Efikasnost levetiracetama utvrđena je u 24-nedeljnoj dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji koja je uključila odrasle, adolescente i ograničen broj dece koji su imali idiopatsku generalizovanu epilepsiju sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim (engl. primary generalized tonic-clonic, PGTC) napadima u različitim sindromima (juvenilna mioklonična epilepsija, juvenilna apsans epilepsija, dečija apsans epilepsija ili epilepsija sa grand mal napadima kod buđenja). U ovoj studiji doza levetiracetama bila je 3000 mg/dan za odrasle i adolescente, odnosno 60 mg/kg/dan za decu, data u 2 podeljene doze.

72,2% pacijenata lečenih levetiracetamom i 45,2% pacijenata na placebu imalo je 50% ili veće smanjenje učestalosti PGTC napada nedeljno. Nastavkom dugotrajnog lečenja, 47,4% pacijenata je bilo bez tonično-kloničnih napada najmanje 6 meseci, a 31,5% je bilo bez tonično-kloničnih napada najmanje 1 godinu.

Levetiracetam je dobro rastvorljiva supstanca koja dobro prolazi biološke membrane. Farmakokinetički profil je linearan sa malom varijabilnošću među ispitanicima, kao i kod pojedinačnog ispitanika. Posle ponovljene primene nema promene klirensa. Nema dokaza o bilo kakvoj relevantnoj varijabilnosti koja se odnosi na pol, rasu ili cirkadijalni ritam. Farmakokinetički profil je uporediv kod zdravih dobrovoljaca i kod pacijenata sa epilepsijom.

Zahvaljujući njegovoj potpunoj i linearnoj resorpciji, nivoi u plazmi mogu se predvideti na osnovu oralne doze levetiracetama izražene u mg/kg telesne mase. Zbog toga nije potrebno praćenje koncentracije levetiracetama u plazmi.

Značajna korelacija između koncentracija u pljuvački i u plazmi je pokazana kod odraslih i dece (odnos koncentracija u pljuvački/plazmi je u rasponu od 1 do 1,7 za tabletu uzetu oralno i posle 4 sata od uzimanja doze za oralni rastvor).

Odrasli i adolescenti

Resorpcija

Levetiracetam se brzo resorbuje nakon oralne primene. Oralna apsolutna bioraspoloživost je blizu 100%. Maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) se postižu za 1,3 sata posle uzimanja doze. Stanje ravnoteže se postiže nakon dva dana režima doziranja od dva puta dnevno.

Maksimalne koncentracije (Cmax) su najčešće 31 mikrogram/mL posle jedne doze od 1000 mg, odnosno 43 mikrograma/mL posle ponovljene doze od 1000 mg dva puta dnevno.

Stepen resorpcije ne zavisi od doze i ne menja se u zavisnosti od hrane.

Distribucija

Podaci o distribuciji u tkiva nisu dostupni kod ljudi.

Ni levetiracetam ni njegov glavni metabolit se ne vezuju značajno za proteine plazme (<10%).

Volumen distribucije levetiracetama je približno 0,5 do 0,7 L/kg, što je vrednost bliska ukupnom volumena vode u organizmu.

Biotransformacija

Levetiracetam se kod ljudi ne metaboliše u velikoj meri. Glavni metabolički put (24% doze) je enzimska hidroliza acetamidne grupe. Izoforme hepatičkog citohroma P450 ne učestvuje u produkciji primarnog metabolita, ucb L057. Hidroliza acetamidne grupe je merljiva u velikom broju tkiva, uključujući i krvne ćelije. Metabolit ucb L057 je farmakološki neaktivan.

15 od 19

Dva manje prisutna metabolita su takođe identifikovana. Jedan je dobijen hidroksilacijom pirolidonskog prstena (1,6% doze), a drugi otvaranjem pirolidonskog prstena (0,9% doze). Ostale neidentifikovane komponente čine samo 0,6% doze.

Nije dokazana interkonverzija enantiomera in vivo ni za levetiracetam ni za njegov primarni metabolit.

In vitro je pokazano da levetiracetam i njegov primarni metabolit ne inhibiraju aktivnost glavnih izoformi humanog hepatičkog citohroma P450 (CYP3A4, 2A6, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 1A2), glukuronil-transferaze (UGT1A1 i UGT1A6) i epoksid-hidroksilaze. Osim toga, levetiracetam ne utiče na glukuronizaciju valproinske kiseline in vitro.

U kulturi humanih hepatocita, levetiracetam je imao mali ili nije imao efekat na CYP1A2, SULT1E1 ili UGT1A1. Levetiracetam je izazvao blagu indukciju CYP2B6 i CYP3A4. In vitro podaci i in vivo podaci o interakcijama sa oralnim kontraceptivima, digoksinom i varfarinom pokazuju da se ne očekuje značajna indukcija enzima in vivo. Zbog toga, interakcija levetiracetama sa drugim supstancama, i obrnuto, nije verovatna.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije u plazmi je kod odraslih iznosilo 7±1 sati i nije variralo sa dozom, načinom primene ili ponovljenom primenom. Srednji ukupni telesni klirens je bio 0,96 mL/min/kg.

Glavni put izlučivanja je bio putem urina, kojim se prosečno izluči 95% doze (približno 93% doze se izlučilo za 48 sati). Izlučivanje putem fecesa je iznosilo samo 0,3% doze.

Kumulativno izlučivanje levetiracetama putem urina iznosilo je 66% doze, a njegovog primarnog metabolita 24% doze tokom prvih 48 sati.

Renalni klirens levetiracetama je 0,6 mL/min/kg, a ucb L057 4,2 mL/min/kg, što ukazuje da je levetiracetam izlučen glomerularnom filtracijom sa naknadnom tubularnom reapsorpcijom i da je primarni metabolit osim glomerularnom filtracijom izlučen i aktivnom tubularnom sekrecijom.

Eliminacija levetiracetama je u korelaciji sa klirensom kreatinina.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata je poluvreme eliminacije povećano za oko 40% (10 do 11 sati). Ovo je povezano sa smanjenjem funkcije bibrega kod ove populacije (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Prividni telesni klirens i levetiracetama i njegovog primarnog metabolita je u korelaciji sa klirensom kreatinina. Zato se preporučuje prilagođavanje dnevne doze održavanja levetiracetama na osnovu klirensa kreatinina kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Kod odraslih ispitanika u terminalnoj fazi bolesti bubrega sa anurijom poluvreme eliminacije je iznosilo približno 25 sati u periodu između dijaliza, odnosno 3,1 sat tokom dijalize.

Frakcijsko uklanjanje levetiracetama iznosilo je 51% za vreme uobičajene 4-satne dijalize.

Oštećenje funkcija jetre

Kod ispitanika sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije jetre, nije bilo značajne promene klirensa levetiracetama. Klirens levetiracetama je kod većine ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije jetre smanjen za preko 50% zbog istovremenog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

16 od 19

Deca (4 do 12 godina)

Nakon primene pojedinačne oralne doze (20 mg/kg) kod dece sa epilepsijom (6 do 12 godina), poluvreme eliminacije levetiracetama je bilo 6,0 sati. Prividni klirens prilagođen u odnosu na telesnu masu bio je približno 30% veći nego kod odraslih sa epilepsijom.

Nakon primene ponovljene oralne doze (20 do 60 mg/kg/dan) kod dece sa epilepsijom (4 do 12 godina), levetiracetam je bio brzo resorbovan. Maksimalna koncentracija u plazmi primećena je 0,5 do 1,0 sat nakon doziranja. Linearna i dozno proporcionalna povećanja su uočena za maksimalne koncentracije u plazmi i površinu ispod krive. Poluvreme eliminacije bilo je približno 5 sati. Prividni telesni klirens je bio 1,1 mL/min/kg.

Odojčad i deca (1 mesec do 4 godine)

Nakon primene pojedinačne doze (20 mg/kg) oralnog rastvora koncentracije 100 mg/mL kod dece sa epilepsijom (1 mesec do 4 godine), levetiracetam je bio brzo resorbovan i maksimalne koncentracije u plazmi su primećene približno 1 sat nakon doziranja. Farmakokinetički rezultati ukazuju da je poluvreme eliminacije bilo kraće (5,3 sata) nego kod odraslih (7,2 sata) i prividni klirens je bio brži (1,5 mL/min/kg) nego kod odraslih (0,96 mL/min/kg).

U populacionoj farmakokinetičkoj analizi sprovedenoj kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do 16 godina, telesna masa je bila u značajnoj korelaciji sa prividnim klirensom (klirens se povećao sa povećanjem telesne mase) i prividnim volumenom distribucije. Uzrast je takođe imao uticaj na oba parametra. Ovaj efekat je bio izraženiji kod mlađe odojčadi, i opadao je sa godinama starosti, da bi postao neznatan oko 4 godine starosti.

U obe populacione farmakokinetičke analize, povećanje prividnog klirensa levetiracetama iznosilo je oko 20% kada je bio primenjivan zajedno sa antiepileptikom koji indukuju enzime.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbedonosne farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Neželjena dejstva, sa mogućim značajem za kliničku upotrebu, koja nisu primećena u kliničkim studijama, ali su uočena kod pacova, i u manjoj meri, kod miševa pri nivoima izloženesti sličnim nivoima izloženosti kod ljudi bila su promene na jetri, ukazujući na adaptivni odgovor, kao što je povećana masa i centrilobularna hipertrofija, masna infiltracija jetre i povišeni hepatički enzimi u plazmi.

Nisu primećene neželjene reakcije na plodnost ili reprodukciju mužjaka ili ženki pacova pri dozama do 1800 mg/kg/dan (6 puta veće od najveće preporučene doze za čoveka (engl. Maximum Recommended Human Dose, MRHD) izraženo u mg/m2 ili na osnovu izloženosti) kod roditelja i F1 generacije.

Dve embrio-fetalne razvojne (engl. embryo-fetal development, EFD) studije su bile sprovedene na pacovima sa dozama od 400, 1200 i 3600 mg/kg/dan. Pri dozi od 3600 mg/kg/dan, u samo jednoj od 2 EFD studije došlo je do blagog smanjenja telesne mase fetusa udruženog sa marginalnim povećanjem skeletnih varijacija/minornih anomalija. Nije bilo uticaja na mortalitet embriona i nije povećana incidenca malformacija. Nivo pri kojem se nisu primetila neželjena dejstva (engl. No Observed Adverse Effect Level, NOAEL) je bio 3600 mg/kg/dan za gravidne ženke pacova (12 puta više od MRHD-a izraženo u mg/m2) i 1200 mg/kg/dan za fetuse.

17 od 19

Četiri embrio-fetalne razvojne studije su bile sprovedene sa kunićima sa dozama od 200, 600, 800, 1200 i 1800 mg/kg/dan. Doza od 1800 mg/kg/dan izazvala je značajnu toksičnost kod majki i smanjenje mase fetusa udruženo sa povećanom incidencom fetusa sa kardiovaskularnim/skeletnim anomalijama. NOAEL je bio <200 mg/kg dnevno za majke i 200 mg/kg dnevno za fetuse (jednako MRHD-u, izraženo u mg/m2).

Peri- i postnatalna studija razvoja je bila izvedena na pacovima sa dozama levetiracetama od 70, 350 i 1800 mg/kg/dan. NOAEL je bio ≥1800 mg/kg/dan za F0 ženke, i za preživljavanje, rast i razvoj F1 mladunaca do prestanka dojenja (6 puta više od MRHD-a izraženo u mg/m2).

Studije na novorođenim i mladim životinjama sprovedene na pacovima i psima su pokazale da nije bilo neželjenih dejstava primećenih u bilo kojoj od uobičajenih parametara praćenja razvoja ili sazrevanja pri dozama do 1800 mg/kg/dan (6 do 17 puta više od MRHD-a izraženo u mg/m2).

 Limunska kiselina (E330)

 Metilparahidroksibenzoat (E218)  Glicerol (E422)

 Acesulfam-kalijum (E950)  Maltitol, tečni (E965)

 Aroma maline, tečna (sadrži benzil alkohol)  Voda, prečišćena.

Nije primenljivo.

3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 7 meseci; lek čuvati na temperaturi do 25 °C.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (300 mL+špric zapremine 10 mL)

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 300 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (300 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 10 mL (graduisan na 0,25 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 3 mL)

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 150 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna

18 od 19

boca (150 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 3 mL (graduisan na 0,1 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 1 mL)

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 150 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (150 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 1 mL (graduisan na 0,05 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Zanida sadrži aktivnu supstancu koja pripada grupi lekova koji se nazuvaju antiepileptici (lekovikoji se koriste za lečenje epileptičnih napada).

Lek Zanida se koristi:

 samostalno kod odraslih osoba i adolescenata starijih od 16 godina sa novootkrivenom epilepsijom, u lečenju određenih oblika epilepsije. Epilepsija je stanje kod kojeg pacijent ima ponovljene epileptične napade (konvulzije). Levetiracetam se koristi za oblik epilepsije u kjem napadi započinju u jednoj polovini mozga, ali nakon toga se mogu proširiti na veća područja obe strane mozga, (pacijalni napadi sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje). Lekar Vam je propisao ovaj lek kako bi se smanjio broj napada.

 kao dodatna terapija uz druge antiepileptičke lekove:

- za lečenje pacijalnih napada sa generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata, dece i odojčadi starije od mesec dana;

- za lečenje miokloničnih napada (kratki trzaji mišića ili grupa mišića, nalik šoku) kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa juvenilnom miokloničnom epilepsijom;

- za lečenje primarno generalizovanih tonično-kloničnih napada (veliki napad - grand mal, uključujući gubitak svesti) kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom (tip epilepsije koja ima genetsku predispoziciju).

Lek Zanida ne smete uzimati:

 ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levetiracetam, druge derivate pirolidona ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Zanida:

 ukoliko imate problema sa bubrezima, pratite uputstva lekara. Lekar će odrediti da li Vam je potrebno prilagođavanje doze;

 ukoliko primetite bilo kakav zastoj u rastu ili neočekivani razvoj puberteta kod Vašeg deteta, molimo Vas obratite se lekaru;

 kod malog broj pacijenata lečenih antiepilepticima kao što je levetiracetam se mogu javiti misli o samoubistvu ili samopovređivanju. Ukoliko imate bilo kakve simptome depresije i/ili suicidalne misli (pomišljate na samoubistvo), molimo Vas da se obratite lekaru;

 ukoliko imate porodičnu ili medicinsku istoriju bolesti nepravilnog srčanog ritma (vidljivog na elektrokardiogramu), ili ako imate bolest i/ili uzimate terapiju koja vas čini sklonim nepravilnim otkucajima srca ili poremećaju ravnoteže soli (elektrolita u krvi).

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno ili potraje duže od nekoliko dana:

- neuobičajene misli, osećaj razdražljivosti ili agresivnije reakcije nego inače, ili ako Vi ili Vaša porodica i prijatelji primetite važne promene u raspoloženju ili ponašanju;

- pogoršanje epilepsije;

Vaši se napadi retko mogu pogoršati ili se mogu pojaviti češće, uglavnom tokom prvog meseca nakon početka lečenja ili nakon povećanja doze. Ako osetite bilo koji od ovih novih simptoma dok uzimate lek Zanida, obratite se lekaru što je pre moguće.

2 od 10

Deca i adolescenti

Lek Zanida kao monoterapija (primena jednog leka) nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina.

Drugi lekovi i lek Zanida

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Nemojte uzimati makrogol (lek koji se koristi kao laksativ) jedan sat pre i jedan sat nakon uzimanja levetiracetama, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti levetiracetama.

Ukoliko ste na terapiji metotreksatom (lek koji se koristi kod nekih zapaljenskih stanja kao što su reumatoidni artristis ili psorijaza npr.), koncentracije metotreksata i levetiracetama u krvi biće pažljivo praćene, jer kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji sa ova dva leka može doći do povećanja koncentracije metotreksata u krvi do potencijalno toksičnih koncentracija.

Uzimanje leka Zanida sa hranom

Možete koristiti lek Zanida uz obrok ili nezavisno od njega.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Levetiracetam se može koristiti tokom trudnoće samo ako je nakon pažljive procene od strane lekara utvrđeno da je neophodna terapija ovim lekom.

Ne treba naglo da obustavljate primenu leka a da se ne posavetujete sa svojim lekarom. Ne može u potpunosti isključiti rizik od nastanka mana ploda.

Dojenje se ne preporučuje tokom lečenja lekom Zanida.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Zanida može smanjiti Vašu sposobnost da upravljate vozilima ili rukujete mašinama ili alatima, jer se tokom lečenja ovim lekom možete osetiti pospano. To je verovatnije na početku terapije ili nakon povećanja doze. Nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama dok se ne utvrdi da lek kod Vas ne utiče negativno na sposobnost obavljanja ovih aktivnosti.

Lek Zanida sadrži metilparahidroksibenzoat (E218), maltitol, tečni (E965) i benzilalkohola

Ovaj lek u jednom mL sadrži 2,5 mg metilparahidroksibenzoata (E218).

Metilparahidroksibenzoat (E218) može izazvati alegijske reakcije čak i odložene.

Ovaj lek u jednom mL sadrži 300 mg maltitola, tečnog (E965).

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži 0,0016 mg benzilalkohola u 1 mL oralnog rastvora. Benzilalkohol može da izazove alergijske reakcije.

Ako ste trudni ili dojite, ili ako imate bolest jetre ili bubrega, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet jer velike količine benzilalkohola mogu da se nakupe u Vašem telu i izazovu neželjene efekte (poznate pod nazivom „metabolička acidoza“). Mala deca (mlađa od 3 godine) ne smeju koristit ovaj lek duže od nedelju dana osim ako Vam to nije preporučio Vaš lekar. Benzilalkohol je povezan rizikom od ozbiljnih neželjenih efekata, uključujući probleme sa disanjem kod male dece. Nemojte davati ovaj lek novorođenoj deci (starosti do 4 nedelje) osim ako tako nije preporučio Vaš lekar.

3 od 10

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma u 1 mL oralnog rastvora tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Lek Zanida uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lek Zanida se mora uzimati dva puta dnevno, jednom ujutru i jednom uveče, u približno isto vreme svakog dana.

Uzimajte oralni rastvor onako kako Vam je lekar propisao.

Dodatna terapija i monoterapija

Preporučena doza za monoterapiju (od 16. godine života) i dodatnu terapiju je ista; kao što je navedeno u nastavku.

Doziranje kod odraslih i adolescenata (12 do 17 godina), telesne mase 50 kg ili više

Preporučena doza: između 1000 mg i 3000 mg dnevno.

Kada prvi put počnete uzimati lek Zanida, lekar će Vam propisati manju dozu tokom 2 nedelje pre nego što Vam da najmanju dnevnu dozu.

Preporučeno doziranje: lek Zanida se uzima dva puta dnevno, u dve jednake podeljene doze, od kojih svaka pojedinačna doza treba da bude između 5 mL (500 mg) i 15 mL (1500 mg).

Odmerite odgovarajuću dozu koristeći špric od 10 mL graduisan na svakih 0,25 mL (što odgovara 25 mg) koji je uključen u pakovanje zajedno sa bocom od 300 mL namenjeno za pacijente starije od 4 godine.

Dodatna terapija za odojčad uzrasta od 6 meseci do 23 meseca, dece (2 do 11 godina) i adolescente (12 do 17 godina), telesne mase manje od 50 kg

Vaš lekar će propisati najprikladniji farmaceutski oblik leka Zanida prema uzrastu, telesnoj masi i dozi.

Početna terapijska doza je 10 mg/kg dva puta dnevno.

U zavisnosti od kliničkog odgovora i podnošljivosti, doza se može povećati za 10 mg/kg dva puta dnevno svake 2 nedelje do 30 mg/kg dva puta dnevno. Promene doze ne smeju da pređu povećanje ili smanjenje od 10 mg/kg dva puta dnevno svake dve nedelje. Za sve indikacije treba primenjivati najmanju efektivnu dozu.

Preporučeno doziranje: lek Zanida se uzima dva puta dnevno, u dve jednake podeljene doze, od kojih svaka pojedinačna doza treba da bude između 0,1 mL (10 mg) i 0,3 mL (30 mg) po kilogramu telesne mase deteta (videti tabelu ispod za objašnjenje doziranja).

Doziranje kod dece uzrasta 6 meseci i starije:

4 od 10

Doziranje kod odojčadi (1 mesec do manje od 6 meseci):

Preporučeno doziranje: lek Zanida se uzima dva puta dnevno, u dve jednake podeljene doze, od kojih svaka pojedinačna doza treba da bude između 0,07 mL (7 mg) i 0,21 mL (21 mg) po kilogramu telesne mase deteta (videti tabelu ispod za objašnjenje doziranja).

Za decu uzrasta od 1 meseca do manje od 6 meseci. odmerite odgovarajuću dozu koristeći oralni špric od 1 mL graduisan na svakih 0,05 mL (što odgovara 5 mg) koji je uključen u pakovanje zajedno sa bocom od 150 mL.

Za decu uzrasta od 6 meseci do 4 godine: odmerite odgovarajuću dozu koristeći oralni špric od 3 mL graduisan na svakih 0,1 mL (što odgovara 10 mg) koji je uključen u pakovanje zajedno sa bocom od 150 mL.

Za pacijente starije od 4 godine: odmerite odgovarajuću dozu koristeći oralni špric od 10 mL graduisan na svakih 0,25 mL (što odgovara 25 mg) koji je uključen u pakovanje zajedno sa bocom od 300 mL.

Stariji pacijenti (65 godina i stariji)

Prilagođavanje doze se preporučuje kod starijih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze se preporučuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Vaš lekar će odrediti dozu leka u skladu sa funkcijom bubrega.

Način primene

Nakon merenja adekvatne doze sa odgovarajućim špricom, lek Zanida, oralni rastvor se može rastvoriti u čaši vode ili bebinoj flašici. Možete koristiti lek Zanida uz obrok ili nezavisno od njega. Nakon oralne primene može se osetiti gorak ukus levetiracetama.

Uputstvo za upotrebu:

 Otvorite bocu: pritisnite zatvarač i okrenite ga u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu (slika 1).

 Razdvojite adapter od šprica (slika 2). Ubacite adapter u vrat boce. Osigurajte da je dobro fiksiran.  Uzmite špric i stavite ga u otvor adaptera. Okrenite bocu na dole (slika 3).

 Napunite špric sa malom količinom rastvora povlačenjem klipa na dole (slika 4a) i onda gurnite klip na gore kako bi se uklonili moguće mehuriće (slika 4 b). Povucite klip dole do graduisanog odeljka koji pokazuje odgovarajuću količinu u mililitrima (mL) propisanu od strane lekara (slika 4 c).

5 od 10

 Okrenite bocu u pravilan položaj na gore. Sklonite špric sa adaptera.

 Ispraznite sadrzaj šprica u čašu sa vodom ili flašicu za bebe pritiskajući klip do dna sprica (slika 5).  Popijte/dajte detetu da popije ceo sadržaj čaše/ flašice za bebe.

 Zatvorite bocu sa zaštitnim poklopcem (child resistant).  Operite špric samo sa vodom (slika 6).

6 od 10

Trajanje lečenja:

 Lek Zanida se koristi za hronično lečenje. Lečenje lekom Zanida treba da traje onoliko dugo koliko Vam je Vaš lekar propisao.

 Nemojte prekinuti lečenje bez saveta lekara jer to može pojačati napade.

Ako ste uzeli više leka Zanida nego što treba

Mogući znaci predoziranja lekom Zanida su pospanost, uznemirenost, agresivnost, poremećaj pažnje, poremećaj disanja disanja i koma.

Ukoliko ste uzeli više leka Zanida, oralnog rastvora nego što bi trebalo javite se Vašem lekaru. Lekar će odlučiti koji je najbolji način lečenja predoziranja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zanida

Ukoliko ste zaboravili da uzmete jednu ili više doza leka javite se Vašem lekaru. Ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zanida

Ukoliko prekidate terapiju, lek Zanida bi trebalo ukidati postepeno kako bi se izbeglo pojačanje napada. Ukoliko lekar odluči da Vam ukine terapiju, uputiće Vas kako da postepeno prekinete lečenje lekom Zanida.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Recite odmah Vašem lekaru ili idite u najbližu bolnicu ukoliko imate:

 slabost, osećaj ošamućenosti ili vrtoglavice ili imate otežano disanje, jer ovo mogu biti znaci ozbiljne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija);

 otok lica, usana, jezika i grla (angioedem);

 simptomi nalik gripu i osip na licu praćen osipom koji se širi po celom telu sa povišenom telesnom temperaturom, povećanjem vrednosti enzima jetre što se vidi putem laboratorijskih analiza krvi i povećanjem broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija), uvećanje limfnih čvorova (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms- DRESS)

 simptome kao što su smanjena količina mokraće, umor, mučnina, povraćanje, zbunjenost, otoci nogu, oko skočnih zglobova i stopala, jer ovo može biti znak iznenadnog smanjenja funkcije bubrega;

 osip na koži koji može biti u formi plikova i izgleda kao male mete (centralno tamnije prebojena makula, okružena bledim pojasom, sa tamnijim prstenom oko ivica (erythema multiforme))

 rasprostranjen osip sa pojavom plikova i ljuštenjem kože, posebno oko usta, nosa, očiju i genitalija (Stevens-Johnson-ov sindrom)

 teži oblik osipa praćenjen ljuštenjem kože na više od 30 % površine tela (toksična epidermalna nekroliza)

 znake ozbiljnih mentalnih promena ili ako neko iz Vaše okoline primeti znake zbunjenosti, pospanosti, gubitka pamćenja, zaboravnosti, neobičnog ponašanja, ili druge neurološke znake uključujući i nevoljne i nekontrolisane pokrete tela. Ovo mogu biti simptomi oštećenja mozga (encefalopatije).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su nazofaringitis, somnolencija (pospanost), glavobolja, umor i vrtoglavica. Neka neželjena dejstva kao što su pospanost, umor i vrtoglavica se češće javljaju na početku terapije i prilikom povećanja doze. Međutim, ova neželjena dejstva bi trebalo da se tokom vremena smanje.

7 od 10

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):  nazofaringitis (upala sluzokože nosa i ždrela);

 somnolencija (pospanost), glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):  anoreksija (gubitak apetita);

 depresija, odbojnost ili agresivnost, anksioznost (uznemirenost), nesanica, nervoza ili razdražljivost;  konvulzije (grčevi), poremećaj ravnoteže, vrtoglavica (osećaj nestabilnosti), letargija (gubitak

energije i entuzijazma), tremor (nekontrolisano drhtanje);  vertigo (vrtoglavica, osećaj okretanja);

 kašalj;

 bolovi u trbuhu, dijareja (proliv), dispepsija (otežano varenje), povraćanje, mučnina;  osip;

 astenija (iscrpljenost)/umor.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):  smanjen broj krvnih pločica (trombocita), smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukocita);  smanjenje telesne mase, povećanje telesne mase;

 pokušaj samoubistva i pomišljanje na samoubistvo, mentalni poremećaji, poremećaj ponašanja, halucinacije, bes, zbunjenost, napadi panike, emocionalna nestabilnost/promene raspoloženja, uznemirenost;

 amnezija (gubitak pamćenja), poremećaj pamćenja (zaboravnost), poremećaj koordinacije/ataksija (poremećena koordinacija pokreta), parestezija (osećaj trnjenja i mravinjanja), poremećaj pažnje (gubitak koncentracije);

 diplopija (duple slike), zamagljen vid;

 povećanje/poremećaj vrednosti testova funkcije jetre;  gubitak kose, ekcem, svrab;

 slabost mišića, mijalgija (bolovi u mišićima);  povrede.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):  infekcije;

 smanjen broj svih ćelija krvi, smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca;

 teške alergijske reakcije (DRESS sindrom (engl. Drug reactions with eosinophilia and systemic symptoms-reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima), anafilaktička reakcija (teška alergijska reakcija sa padom pritiska, gušenjem i osipom), angioedem (oticanje u predelu lica, usana, jezika i grla);

 smanjena koncentracija natrijuma u krvi;

 samoubistvo, poremećaj ličnosti (promene u ponašanju), poremećaj razmišljanja (sporo razmišljanje, nemogućnost koncentracije), delirijum;

 encefalopatija (za detaljan opis simptoma pogledati odeljak: "Recite odmah Vašem lekaru ili idite u najbližu bolnicu ukoliko imate");

 pogoršanje napada ili napadi mogu postati češći;

 nekontrolisani grčevi mišića glave, trupa i ekstremiteta, otežano kontrolisanje pokreta, hiperkinezija (hiperaktivnost), poremećaj hoda;

 promene u srčanom ritmu (koje se vide na EKG-u);  pankreatitis (zapaljenje gušterače);

 otkazivanje funkcije jetre, hepatitis (zapaljenje jetre);  akutno oštećenje funkcije bubrega;

 pojava osipa po koži u vidu plikova nalik na male mete (centralni deo taman, okružen svetlijim delom sa tamnim prstenom na ivici)-erythema multiforme, veoma raširen osip sa plikovima i perutanjem kože, posebno u predelu usta, nosa, očiju i genitalija (Stevens-Johnson-ov sindrom) ili

8 od 10

još ozbiljniji oblik koji uzrokuje perutanje više od 30% površine kože (toksična epidermalna nekroliza);

 rabdomioliza (razgradnja mišićnog tkiva) i udruženo povećanje vrednosti kreatin fosofokinaze u krvi. Učestalost je značajno veća kod Japanaca u poređenju sa pacijentima koji nisu japanskog porekla.

 kombinacija groznice, ukočenosti mišića, nestabilnog krvnog pritiska i otkucaja srca, zbunjenosti, pomućene svesti (mogu biti znakovi poremećaja koji se naziva neuroleptički maligni sindrom). Učestalost je značajno veća kod Japanaca u poređenju sa pacijentima koji nisu japanskog porekla.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Zanida posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon prvog otvaranja: 7 meseci; lek čuvati na temperaturi do 25 °C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Zanida

- Aktivna supstanca je levetiracetam.

Jedan mililitar oralnog rastvora sadrži 100 mg levetiracetama.

- Pomoćne supstance su: natrijum-citrat (E331); limunska kiselina (E330); metilparahidroksibenzoat (E218); glicerol (E422); acesulfam-kalijum (E950); maltitol, tečni (E965); aroma maline, tečna (sadrži benzil alkohol); voda, prečišćena.

Kako izgleda lek Zanida i sadržaj pakovanja

Oralni rastvor.

Bistra tečnost bez vidljivih čestica.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (300 mL+špric zapremine 10 mL)

9 od 10

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 300 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (300 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 10 mL (graduisan na 0,25 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 3 mL)

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 150 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (150 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 3 mL (graduisan na 0,1 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 1 mL)

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) zapremine 150 mL, sa belim sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca (150 mL oralnog rastvora), graduisani oralni špric (polipropilen i polietilen) zapremine 1 mL (graduisan na 0,05 mL), adapter za špric (polietilen) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2022.

Režim izdavanja leka: Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 1 mL): 515-01-02960-19-001 od 26.12.2022. Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (150 mL+špric zapremine 3 mL): 515-01-02965-19-001 od 26.12.2022. Zanida, 100 mg/mL, oralni rastvor (300 mL+špric zapremine 10 mL): 515-01-02968-19-001 od 26.12.2022.

10 od 10