Zentidol® 600 600mg film tableta

Reumatska stanja kao što su artritisi (npr. reumatoidni artritis, uključujući juvenilni reumatoidni artritis), vanzglobna reumatska stanja, drugi poremećaji mišića i zglobova, i ozlede mekih tkiva.

Ibuprofen od 400 mg i Ibuprofen od 600 mg se preporučuje za odrasle i adolescente od 40 kg telesne mase (preko 12 godina).

Doziranje

Terapiju treba započeti najnižom dozom za koju se predviđa da će biti efikasna, koja naknadno može da se prilagodi, u zavisnosti od terapijskog odgovora i svih neželjenih dejstava.

Maksimalna pojedinačna doza ne sme da pređe 800 mg ibuprofena za odrasle i 600 mg ibuprofena za adolescente.

Neželjena dejstva se mogu smanjiti primenom najniže efikasne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Reumatska stanja

U dugotrajnoj terapiji reumatskih stanja treba težiti manjoj dozi održavanja.

Odrasli:

Uobičajena doza je 400-600 mg 3 puta dnevno, sa intervalom od najmanje 4 do 6 sati. Doze održavanja od 600-1200 mg dnevno mogu biti efikasne kod nekih pacijenata. U akutnim i teškim stanjima doza može da se poveća do najviše 2400 mg podeljena u 3 doze od 800 mg ili u 4 doze od 600 mg.

Adolescenti od 40 kg telesne mase (preko 12 godina starosti):

Preporučena doza je 20 mg/kg do maksimalne doze od 40 mg/kg telesne mase dnevno, sa maksimalnom dnevnom dozom od 2400 mg podeljenom u 3 do 4 doze od 400 mg ili 600 mg.

Pedijatrijska populacija:

Doza ibuprofena kod dece i adolescenata zavisi od starosti pacijenta i telesne mase.

Ibuprofen od 400 mg i 600 mg se ne koristi kod adolescenata telesne mase manje od 40 kg ili dece ispod 12 godina starosti.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

NSAIL treba koristiti uz poseban oprez kod starijih pacijenata koji su podložniji pojavi neželjenih događaja i koji su pod povećanim rizikom od potencijalno fatalne gastrointestinalne hemoragije, ulceracije ili perforacije (videti odeljak 4.4). Ukoliko se terapija smatra neophodnom, treba koristiti najmanju dozu tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma. Terapiju treba revidirati u redovnim intervalima i prekinuti je ako se ne zapazi korist ili se javi intolerancija.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim smanjenjem funkcije bubrega doza treba da bude što je moguće niža tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma uz praćenje bubrežne funkcije. (Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega, videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim smanjenjem funkcije jetre doza treba da bude što je moguće niža tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma. (Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, videti odeljak 4.3).

Način primene

Tabletu treba progutati sa čašom vode.

Tablete ne treba lomiti, žvakati ili sisati, kako bi se izbegla iritacija želuca ili grla. Pacijentima sa osetljivim želucem se preporučuje da uzimaju lek Zentidol 600 sa hranom.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Reakcije preosetljivosti u anamnezi (npr. bronhospazam, astma, rinitis, angioedem ili urtikarija) povezane sa uzimanjem acetilsalicilne kiseline (ASK) ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).
• Kod pacijenata sa poremećajima zgrušavanja krvi i stanjima koja uključuju povećanu tendenciju ka krvarenju.
• Aktivni ili rekurentni, u anamnezi ili postojeći peptički ulkus/hemoragija (dve ili više odvojenih epizoda dokazane ulceracije ili krvarenja).
• Gastrointestinalno krvarenje ili perforacija u anamnezi, povezani sa prethodnom terapijom NSAIL.
• Cerebrovaskularno ili drugo aktivno krvarenje.
• Poremećaji hematopoeze.
• Teška insuficijencija jetre ili teška insuficijencija bubrega (glomerularna filtracija ispod 30 mL/min).
• Teška srčana insuficijencija (NYHA klasa IV).
• Tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6).
• Pacijenti sa teškom dehidracijom (izazvanom povraćanjem, dijarejom ili nedovoljnim unosom tečnosti).

Istovremena primena ibuprofena sa drugim NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze- 2, povećava rizik od neželjenih reakcija i treba je izbegavati.

Astmatični pacijenti treba da zatraže savet svog lekara pre upotrebe ibuprofena (videti u nastavku).

Neželjena dejstva se mogu smanjiti primenom najniže efikasne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma (videti GI i kardiovaskularne rizike u nastavku). Pacijenti na dugotrajnoj terapiji NSAIL treba da budu podvrgnuti redovnoj lekarskoj kontroli u cilju praćenja neželjenih događaja.

Ibuprofen treba primenjivati samo uz striktno razmatranje odnosa koristi i rizika u sledećim stanjima:

• Sistemski eritemski lupus (SEL) ili druge autoimune bolesti.
• Kongenitalni poremećaj metabolizma porfirina (npr. akutna intermitentna porfirija).
• Prvi i drugi timestar trudnoće.
• Laktacija.

Potrebna je posebna pažnja u sledećim slučajevima:

• Gastrointestinalne bolesti, uključujući hroničnu inflamatornu bolest creva (ulcerozni kolitis,

Crohn-ova bolest).

• Srčana insuficijencija i hipertenzija.
• Smanjena funkcija bubrega.
• Disfunkcija jetre.
• Defekti koagulacije krvi.
• Alergije, polenska groznica, hronično oticanje nazalne sluzokože, adenoidi, hronična opstruktivna bolest disajnih puteva ili bronhijalna astma.
• Neposredno nakon velikih hirurških operacija.

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija i perforacija

GI krvarenje, ulceracija ili perforacija, koje može biti fatalno, bilo je prijavljeno kod svih NSAIL u bilo koje vreme tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnih ozbiljnih GI događaja u anamnezi.

Rizik od GI krvarenja, ulceracije ili perforacije je veći pri povećanju doza NSAIL, kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, posebno ako je bio komplikovan sa hemoragijom ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih. Terapiju kod tih pacijenata treba započeti najmanjom dostupnom dozom.

Kod tih pacijenata treba da se razmotri kombinovana terapija sa protektivnim lekovima (npr. misoprostolom ili inhibitorima protonske pumpe), a takođe i kod pacijenata kojima je potrebna istovremena primena malih doza acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova koji mogu povećati gastrointestinalni rizik. (Videti u nastavku i odeljak 4.5).

Pacijenti sa gastrointestinalnom toksičnošću u anamnezi, posebno kada su stariji, treba da prijave bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (naročito gastrointestinalno krvarenje), posebno u početnim fazama terapije.

Savetuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što su varfarin ili heparin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Kada se kod pacijenata koji primaju ibuprofen pojavi gastrointestinalno krvarenje ili ulceracija, terapiju treba obustaviti.

NSAIL treba pažljivo davati pacijentima sa gastrointestinalnom bolešću u anamnezi (ulcerozni kolitis,

Crohn-ova bolest), jer njihovo stanje može da se pogorša (videti odeljak 4.8).

Stariji

Stariji imaju povećanu učestalost neželjenih reakcija na NSAIL, posebno gastrointestinalnog krvarenja i perforacije, koji mogu biti fatalni (videti odeljak 4.2).

Kardiovaskularni i cerebrovaskularni efekti

Potrebno je odgovarajuće praćenje i savetovanje kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom u anamnezi, budući da su retencija tečnosti, hipertenzija i edem bili prijavljeni u vezi sa terapijom sa NSAIL.

Kliničko ispitivanje i epidemiološki podaci ukazuju da upotreba ibuprofena, posebno u visokim dozama (2400 mg dnevno) i pri dugotrajnoj terapiji, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar). Sveukupno, epidemiološke studije ne ukazuju da je niska doza ibuprofena (npr. ≤ 1200 mg dnevno) povezana sa povećanim rizikom od infarkta miokarda.

Pacijente sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-III), utvrđenom ishemijskom bolešću srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskularnom bolešću treba lečiti ibuprofenom samo nakon pažljivog razmatranja, a visoke doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

Pre početka dugotrajne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za kardiovaskularne događaje (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus i pušenje) potrebno je pažljivo razmatranje, pogotovo ako su potrebne visoke doze ibuprofena (2400 mg dnevno).

Kožne reakcije

Veoma retko su u vezi sa upotrebom NSAIL bile prijavljene ozbiljne kožne rekcije, neke od njih i su sa smrtnim ishodom, koje su uključivale eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (videti odeljak 4.8). Pacijenti su izloženi najvećem riziku od tih reakcija rano u toku terapije, u većini slučajeva se početak reakcije pojavljuje u prvom mesecu terapije. Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) je bila prijavljena u vezi sa lekovima koji sadrže ibuprofen. Terapiju ibuprofenom treba prekinuti pri prvoj pojavi osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo kog drugog znaka preosetljivosti.

Izuzetno, varičela može da izazove ozbiljne komplikacije infekcija kože i mekih tkiva. Do danas se doprinoseća uloga NSAIL u pogoršanju tih infekcija ne može isključiti. Zbog toga se savetuje izbegavanje upotrebe ibuprofena u slučaju varičele.

Renalni efekat

Ibuprofen može izazvati retenciju natrijuma, kalijuma i tečnosti kod pacijenata koji ranije nisu bolovali od bubrežnih poremećaja, zbog njegovog efekta na renalnu perfuziju. To može da prouzrokuje edem ili čak da dovede do srčane insuficijencije ili hipertenzije kod predisponiranih pacijenata.

Produžena primena ibuprofena kod životinja, kao i sa drugim NSAIL, rezultovala je pojavom renalne papilarne nekroze i drugih patoloških promena bubrega. Kod ljudi, bilo je izveštaja o akutnom intersticijalnom nefritisu sa hematurijom, proteinurijom i povremeno o nefrotičkom sindromu. Slučajevi renalne toksičnosti bili su takođe primećeni kod pacijenata kod kojih prostaglandini imaju kompenzatornu ulogu u održavanju renalne perfuzije. Kod tih pacijenata primena NSAIL može

dovesti do dozno-zavisnog smanjenja stvaranja prostaglandina i posledično do sniženog protoka krvi kroz bubrege, što može ubrzati bubrežnu dekompenzaciju. Pacijenti sa najvećim rizikom od pojave ove reakcije su oni sa postojećom disfunkcijom bubrega, insuficijencijom srca, disfunkcijom jetre, i pacijenti na terapiji diureticima i ACE inhibitorima, kao i stariji. Posle prekida terapije NSAIL obično dolazi do oporavka u stanje pre terapije.

Maskiranje simptoma postojećih infekcija

Lek Zentidol 600 može maskirati simptome infekcije, što može da dovede do odloženog započinjanja odgovarajuće terapije i time pogorša ishod infekcije. Ovo je bilo uočeno kod vanbolnički stečene bakterijske penumonije i bakterijskih komplikacija varičele. Kada se lek Zentidol 600 primenjuje zbog povišene telesne temperature ili ublažavanja bola u vezi za infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkom okruženju, pacijent treba da se obrati lekaru ukoliko simptomi perzistiraju ili se pogoršaju.

Ostale mere opreza

Veoma retko su bile primećene teške akutne reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktički šok). Čim se pojave prvi znaci reakcije preosetljivosti nakon uzimanja/primene leka Zentidol 600, terapija mora da se prekine. Potrebne medicinske mere, u skladu sa simptomima, mora da započne specijalizovano osoblje.

Kod pacijenata koji boluju ili su u anamnezi imali bronhijalnu astmu, hronični rinitis, sinusitis, nazalne polipe, adenoide ili alergijska oboljenja, ibuprofen može da izazove bronhospazam, urtikariju ili angioedem.

Produžena upotreba bilo koje vrste analgetika kod glavobolja može da ih pogorša. U situaciji kada se to desi ili se sumnja na to, potreban je lekarski savet i terapija treba da se prekine. Na dijagnozu glavobolje zbog preterane upotrebe analgetika (MOH) treba da se posumnja kod pacijenata koji imaju česte ili svakodnevne glavobolje uprkos (ili zbog) redovne upotrebe lekova protiv glavobolje.

Uobičajeno unošenje analgetika, naročito kombinovana upotreba različitih analgetičkih supstanci, može izazvati permanentno oštećenje bubrega i rizik od bubrežne insuficijencije (nefropatija uzrokovana analgeticima). Taj rizik može biti povećan kod fizičkog naprezanja koji je udružen sa gubitkom soli i dehidracijom.

Zbog toga to treba izbegavati.

Tokom terapije ibuprofenom, u nekim slučajevima bili su primećeni simptomi aseptičnog meningitisa kao što su ukočen vrat, glavobolja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura ili dezorijentacija kod pacijenata sa postojećim autoimunim poremećajima (kao što je sistemski eritemski lupus, mešovita bolest vezivnog tkiva).

Ibuprofen može privremeno da inhibira agregaciju trombocita i produži vreme krvarenja. Zbog toga pacijente sa defektima koagulacije ili na antikoagulantnoj terapiji treba pažljivo posmatrati.

U slučaju dugotrajne terapije ibuprofenom, neophodno je periodično praćenje funkcije bubrega i jetre, kao i kontrola krvne slike, naročito kod visoko rizičnih pacijenata.

Istovremeno konzumiranje alkohola treba izbegavati, jer to može da intenzivira neželjena dejstva NSAIL, posebno ukoliko zahvataju gastrointestinalni trakt ili centralni nervni sistem.

Pacijenti na terapiji ibuprofenom treba da prijave svom lekaru znake ili simptome gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja, zamućenje vida ili druge očne simptome, osip na koži, povećanje telesne mase ili pojavu edema.

Pedijatrijska populacija

Kod dehidrirane dece i adolescenata postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega.

Lek Zentidol 600 sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, to jest suštinski je “bez natrijuma”.

Istovremenu primenu ibuprofena i sledećih supstanci treba izbegavati:

Acetilsalicilna kiselina, mala doza: Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može inhibirati dejstvo mala doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita pri istovremenoj upotrebi. Međutim, ograničenja ovih podataka i neizvesnosti u pogledu ektrapolacije ex vivo podataka na kliničku situaciju, podrazumevaju da se ne mogu doneti čvrsti zaključci za redovnu upotrebu ibuprofena, i da se ne smatra da je klinički relevantan efekat verovatan pri povremenoj primeni ibuprofena (videti odeljak 5.1). Istovremena primena ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se načelno ne preporučuje zbog mogućnosti da se neželjena dejstva povećaju.

Drugi NSAIL, uključujući salicilate: Kao rezultat sinergističkih efekata, istovremena upotreba nekoliko NSAIL može povećati rizik od gastrointestinalnih ulkusa i hemoragije. Istovremenu primenu ibuprofena sa drugim NSAIL stoga treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Antikoagulansi: NSAIL mogu pojačati efekte antikoagulanasa, kao što su varfarin i heparin (videti odeljak 4.4). U slučaju istovremene primene, preporučuje se praćenje stanja koagulacije.

Tiklopidin: NSAIL ne treba kombinovati sa tiklopidinom zbog rizika od aditivnog efekta u inhibiciji funkcije trombocita.

Metotreksat: NSAIL inhibiraju tubularnu sekreciju metotreksata i mogu se pojaviti izvesne metaboličke interakcije čiji je rezultat smanjeni klirens metotreksata. Prema tome, za vreme terapije visokim dozama metotreksata, uvek treba izbegavati propisivanje NSAIL (videti u nastavku).

Kardiotonični glikozidi (npr. digoksin): NSAIL mogu da pogoršaju srčanu insuficijenciju, da smanje GFR (brzinu glomerularne filtracije) i da povećaju vrednost kardiotoničnih glikozida u plazmi. Preporučuje se praćenje digoksina u serumu.

Mifepriston: Ako se NSAIL koriste u roku od 8 do 12 dana nakon primene mifepristona, mogu smanjiti efekat mifepristona.

Derivati sulfoniluree: NSAIL mogu povećati hipoglikemični efekat derivata sulfoniluree. U slučaju istovremene terapije, preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Zidovudin: Postoji dokaz o povećanom riziku od hemartroze i hematoma kod HIV pozitivnih pacijenata sa hemofilijom koji primaju u isto vreme terapiju sa zidovudinom i ibuprofenom. Može postojati povećan rizik od hematotoksičnosti tokom istovremene primene zidovudina i NSAIL. Preporučuje se kontrola krvne slike 1-2 nedelje nakon početka zajedničke upotrebe.

Ibuprofen (kao i druge NSAIL) treba uzimati samo sa oprezom u kombinaciji sa sledećim supstancama:

Moklobemid: Pojačava efekat ibuprofena.

Fenitoin, litijum: Istovremena primena ibuprofena sa preparatima fenitoina ili litijuma može da poveća koncentraciju tih lekova u serumu. Kontrola koncentracije litijuma u serumu je neophodna, a preporučuje se i provera koncentracije fenitoina u serumu.

Diuretici i antihipertenzivi: Diuretici i ACE inhibitori mogu povećati nefrotoksičnost NSAIL. NSAIL mogu umanjiti dejstvo diuretika i drugih antihipertenziva, uključujući ACE inhibitore i beta- blokatore. Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani ili stariji pacijenti sa smanjenom funkcijom bubrega), istovremena primena ACE inhibitora i antagonista angiotenzin-II sa inhibitorom ciklooksigenaze, može dovesti do daljeg pogoršanja bubrežne funkcije i do akutne renalne insuficijencije. Ovo je obično reverzibilno. Zbog toga takvu kombinaciju treba koristiti samo sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba uputiti da piju dovoljno tečnosti i treba razmotriti povremeno praćenje parametara bubrežne funkcije u vreme neposredno nakon otpočinjanja kombinovanog lečenja.

Istovremena upotreba ibuprofena i diuretika koji štede kalijum ili ACE inhibitora može dovesti do hiperkalemije. Potrebno je da se pažljivo prate nivoi kalijuma.

Kaptopril: Eksperimentalne studije ukazuju da se ibuprofen suprotstavlja dejstvu kaptoprila na pojačano izlučivanje natrijuma.

Aminoglikozidi: NSAIL mogu da uspore eliminaciju aminoglikozida i povećaju njihovu toksičnost.

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI): Povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Ciklosporin: Rizik od oštećenja bubrega ciklosporinom povećava se sa istovremenom primenom određenih NSAIL. Ovaj efekat se ne može isključiti ni kod kombinacije ciklosporina i ibuprofena.

Holestiramin: Istovremena primena holestiramina i ibuprofena izaziva produženu i smanjenu resorpciju ibuprofena (25%). Ove lekove treba primenjivati sa intervalom od najmanje jednog sata.

Takrolimus: Povećan rizik od nefrotoksičnosti.

Metotreksat: Rizik od potencijalne interakcije između NSAIL i metotreksata takođe treba uzeti u obzir u vezi sa terapijom malim dozama metotreksata, posebno kod pacijenata sa oštećenjem bubrega. Kad god se daje ta kombinacija, potrebno je pratiti bubrežnu funkciju. Potreban je oprez ako se i NSAIL i metotreksat daju unutar 24 sata, jer može doći do porasta koncentracije metotreksata u plazmi, što rezultuje povećanom toksičnošću (videti iznad).

Ritonavir: Može da poveća koncentracije NSAIL u plazmi.

Probenecid ili sulfinpirazon: Može odložiti eliminaciju ibuprofena. Urikozurno dejstvo ovih supstanci se smanjuje.

Hinolonski antibiotici: Podaci dobijeni na životinjama ukazuju da NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija povezanih sa hinolonskim antibioticima. Pacijenti koji uzimaju NSAIL i hinolone mogu imati veći rizik od razvoja konvulzija.

Kortikosteroidi: Povećan rizik od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Inhibitori agregacije trombocita (npr. klopidogrel): Povećavaju rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Alkohol, bisfosfonati i okspentifilin (pentoksiflin): Mogu da potenciraju GI neželjena dejstva i rizik od krvarenja i ulceracije.

Baklofen: Povećana je toksičnost baklofena.

CYP2C9 inhibitori: Istovremena primena ibuprofena sa CYP2C9 inhibitorima može povećati izloženost ibuprofenu (CYP2C9 supstrat). U studiji sa vorikonazolom i flukonazolom (CYP2C9

inhibitori) dokazana je povećana izloženost S(+)-ibuprofena za približno 80-100%. Potrebno je razmotriti smanjenje doze ibuprofena kada se jaki CYP2C9 inhibitori istovremeno koriste, posebno kada se primenjuje visoka doza ibuprofena bilo sa vorikonazolom ili flukonazolom.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može neželjeno uticati na trudnoću i/ili embrionalni/fetalni razvoj.

Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja i od srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija se povećao od manje od 1% do približno 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije.

Kod životinja se pokazalo da je primena inhibitora sinteze prostaglandina povećala pre- i post- implantacioni gubitak i embriofetalnu smrtnost. Pored toga, bile su prijavljene povećane incidence različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, kod životinja kojima su davani inhibitori sinteze prostaglandina u periodu organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba ibuprofena može da izazove oligohidramnio kao rezultat bubrežne disfunkcije fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida. Pored toga, bilo je izveštaja o suženju duktus arteriozusa nakon terapije u drugom tromesečju, od kojih je većina nestala nakon prestanka terapije.

U toku prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen ne treba davati ako nije očigledno da je neophodno. Ukoliko ibuprofen koristi žena koja pokušava da zatrudni ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doza treba da je što je moguće niža, a trajanje terapije što je moguće kraće. Prenatalno praćenje oligohidramnija i duktus arteriozusa treba razmotriti nakon izlaganja ibuprofenu nekoliko dana od 20. nedelje gestacije nadalje. Ibuprofen treba prekinuti ako se otkrije oligohidramnion ili stezanje duktus arteriozusa.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti

• fetus:
• kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);
• bubrežnoj disfunkciji, koja može progredirati u bubrežnu insuficijenciju sa oligo- hidramniozom;
• majku i novorođenče na kraju trudnoće:
• mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i pri veoma malim dozama;
• inhibiciji kontrakcija materice, što odlaže ili produžava porođaj.

Usled toga, ibuprofen je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3). Dojenje

Ibuprofen se izlučuje u majčino mleko, ali tokom kratkotrajne primene terapijskih doza rizik od uticaja na odojče izgleda malo verovatan. Ukoliko je, međutim, propisana duža terapija, treba razmotriti rano odvikavanje od dojenja.

Plodnost

Postoje izvesni dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina mogu da prouzrokuju smanjenje plodnosti žena preko dejstva na ovulaciju. Ovo je reverzibilno nakon

obustavljanja terapije (videti odeljak 4.4). Kod žena koje imaju teškoće da zatrudne ili koje se podvrgavaju ispitivanju neplodnosti, potrebno je razmotriti obustavljanje terapije ibuprofenom.

Budući da prilikom upotrebe većih doza ibuprofena mogu da se jave neželjena dejstva koja zahvataju centralni nervni sistem, poput umora i ošamućenosti, sposobnost reagovanja i sposobnost aktivnog učestvovanja u saobraćaju i upravljanja mašinama može biti oslabljena u izolovanim slučajevima. Ovo se u većoj meri odnosi na kombinaciju sa alkoholom.

Većina najčešće primećenih neželjenih događaja je gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkusi, perforacija ili GI krvarenje, ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih (videti odeljak 4.4). Mučnina, povraćanje, dijareja, flatulencija, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerativni stomatitis, pogoršanje kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljak 4.4) su bili prijavljeni nakon primene ibuprofena. Ređe je bio primećen gastritis.

Neželjena dejstva većinom zavise od doze. Posebno rizik od pojave gastrointestinalnih krvarenja zavisi od opsega doze i trajanja terapije.

U sledećoj tabeli sumirane su neželjene reakcije ibuprofena, podeljene u grupe prema MedDRA klasifikaciji i njihovoj učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1,000 do <1/100); retko (≥1/10,000 do < 1/1,000); veoma retko (<1/10,000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Kliničko ispitivanje i epidemiološki podaci ukazuju da upotreba ibuprofena, posebno pri visokim dozama (2400 mg dnevno) i u dugotrajnoj terapiji, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (na primer, infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

U vezi sa NSAIL terapijom bili su prijavljeni edem, hipertenzija i insuficijencija srca. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Rizik od pojave simptoma postoji pri dozama >80–100 mg/kg. Pri dozama >200 mg/kg postoji rizik od pojave teških simptoma, iako ima značajnih varijacija između pojedinaca. Doza od 560 mg/kg kod deteta starosti 15 meseci dovela je do teške intoksikacije, doza od 3,2 g kod deteta starosti 6 godina do blage do umerene intoksikacije, doza 2,8 - 4 g kod deteta starosti 18 meseci i doza od 6 g kod deteta starosti 6 godina dovele su do teške inoksikacije čak i nakon gastrične lavaže, doza od 8 g kod odraslog pojedinca dovela je do umerene intoksikacije i doza >20 g kod odraslog pojedinca do veoma teške intoksikacije. Doza od 8 g primenjena jednom šesnaestogodišnjaku uticala je na bubrege, a doza od 12 g u kombinaciji sa alkoholom, primenjena tinejdžeru, rezultovala je akutnom tubularnom nekrozom.

Simptomi

Preovlađujući su simptomi iz gastrointestinalnog trakta, npr. mučnina, abdominalni bolovi, povraćanje (moguće sa primesama krvi), i glavobolja, tinitus, konfuznost i nistagmus. Pri visokim dozama dolazi do gubitka svesti i konvulzija (uglavnom kod dece). Bradikardija, pad krvnog pritiska. Metabolička acidoza, hipernatremija, efekti na bubrege, hematurija. Mogući efekti na jetru. Povremeno su bili prijavljivani hipotermija i ARDS.

Terapija

Ukoliko je opravdano, primeniti gastričnu lavažu i medicinski ugalj. U slučaju gastrointestinalnih problema, primeniti antacide. U slučaju hipotenzije, primeniti intravensku infuziju i, ako je potrebno, inotropnu podršku. Obezbediti adekvatnu diurezu. Korigovati poremećaje elektrolita i acido-bazne ravnoteže. Primeniti drugu simptomatsku terapiju.

Farmakoterapijska grupa: nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi, derivati propionske kiseline

ATC šifra: M01AE01

Ibuprofen je NSAIL koji ima antiinflamatorno, analgetičko i antipiretičko dejstvo. Animalni modeli za bol i inflamaciju ukazuju na to da ibuprofen efikasno inhibira sintezu prostaglandina. Kod ljudi, ibuprofen smanjuje bol koji je možda izazvan inflamacijom ili povezan sa njom, oticanje i povišenu telesnu temperaturu. Ibuprofen pokazuje inhibitorni efekat na sintezu prostaglandina, inhibirajući aktivnost ciklooksigenaze. Pored toga ibuprofen ima inhibitorni efekat na ADP (adenozin-difosfat) ili na agregaciju trombocita stimulisanu kolagenom.

Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može kompetitivno inhibirati dejstvo niske doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se istovremeno doziraju. Neke farmakodinamske studije pokazuju da kada su pojedinačne doze ibuprofena od 400 mg bile uzete unutar 8 sati pre ili 30 minuta nakon doziranja acetilsalicilne kiseline sa trenutnim oslobađanjem (81 mg), došlo je do smanjenog efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Iako postoje neizvesnosti u pogledu ektrapolacije tih podataka na kliničku situaciju, ne može se isključiti mogućnost da redovna, dugotrajna upotreba ibuprofena može da smanji kardioprotektivno dejstvo niske doze acetilsalicilne kiseline. Smatra se da nijedan klinički relevantan efekat nije verovatan pri povremenoj upotrebi ibuprofena (videti odeljak 4.5).

Ibuprofen inhibira sintezu prostaglandina u uterusu, čime se smanjuju intrauterini pritisak u mirovanju i aktivan pritisak, periodične kontrakcije uterusa i količina prostaglandina koja se oslobađa u cirkulaciju. Pretpostavlja se da ove promene objašnjavaju ublažavanje menstrualnog bola. Ibuprofen inhibira sintezu prostaglandina u bubrezima, što može dovesti do bubrežne insuficijencije, retencije tečnosti i srčane insuficijencije kod rizičnih pacijenata (videti odeljak 4.3).

Prostaglandini su povezani sa ovulacijom i zbog toga upotreba lekova koji inhibiraju sintezu prostaglandina može da utiče na plodnost žena (videti odeljke 4.4, 4.6 i 5.3).

Resorpcija

Ibuprofen se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, sa bioraspoloživošću od 80-90%. Maksimalne koncentracije u serumu se pojavljuju jedan do dva sata nakon primene. Ako se primeni sa hranom, maksimalne koncentracije u serumu su niže i postižu se sporije nego kada se uzima na prazan želudac. Hrana ne utiče značajno na ukupnu bioraspoloživost.

Distribucija

Ibuprofen se obimno vezuje za proteine plazme (99%). Kod odraslih ibuprofen ima mali volumen distribucije od oko 0,12-0,2 L/kg.

Biotransformacija

Ibuprofen se brzo metaboliše u jetri posredstvom citohroma P450, prvenstveno CYP2C9, u dva glavna neaktivna metabolita, 2-hidroksiibuprofen i 3-karboksiibuprofen. Nakon oralne primene leka, malo manje od 90% oralne doze ibuprofena može se ustanoviti u urinu u obliku oksidativnih metabolita i njihovih glukuronskih konjugata. Veoma malo ibuprofena se izlučuje nepromenjeno u urinu.

Eliminacija

Ekskrecija putem bubrega je i brza i kompletna. Poluvreme eliminacije iznosi približno 2 sata. Izlučivanje ibuprofena je gotovo kompletno 24 sata nakon poslednje doze.

Posebne populacije

Stariji

Pod uslovom da ne postoji oštećenje bubrega, postoje samo male, klinički beznačajne razlike u farmakokinetičkom profilu i izlučivanju putem urina između mladih i starijih.

Deca

Sistemska izloženost ibuprofena, nakon terapijskih doza prilagođenih prema telesnoj masi (5 mg/kg do 10 mg/kg telesne mase) kod dece starosti 1 godine ili više, izgleda slično kao kod odraslih.

Deca od 3 meseca do 2,5 godine imala su veći volumen distribucije (L/kg) i klirens (L/kg/h) ibuprofena nego deca >2,5 do 12 godina starosti.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem bubrega bile su prijavljene povišene vrednosti nevezanog (S)- ibuprofena, više vrednosti PIK-a za (S)-ibuprofen i povišeni enantiomerni odnosi PIK (S/R), u poređenju sa kontrolnim vrednostima kod zdravih osoba.

U završnom stadijumu bubrežne bolesti kod pacijenata koji su na dijalizi prosečna slobodna frakcija ibuprofena je bila oko 3%, u poređenju sa oko 1% kod zdravih dobrovoljaca. Teško oštećenje bubrežne funkcije može dovesti do akumulacije metabolita ibuprofena. Značaj ovog efekta je nepoznat. Metaboliti se mogu ukloniti hemodijalizom (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Alkoholna bolest jetre sa blagim do umerenim oštećenjem jetre nije dovela do suštinskih promena farmakokinetičkih parametara.

Kod cirotičnih pacijenata sa umerenim oštećenjem jetre (Child Pugh-ov skor 6-10), lečenih racemskim ibuprofenom, bilo je primećeno u proseku dvostruko produženje poluvremena eliminacije i enantiomerni odnos PIK (S/R) je bio značajno niži u poređenju sa zdravim dobrovoljcima kao kontrolom, što upućuje na poremećaj metaboličke inverzije (R)-ibuprofena u aktivni (S)-enantiomer (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.4).

Ne postoje pretklinički podaci od značaja za procenu bezbednosti, osim onoga što je već uzeto u obzir u ovom sažetku karakteristika leka.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna (PH-101) Kroskarmeloza-natrijum Hipromeloza (2910/5)

Stearinska kiselina

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film obloga: Hipromeloza (2910/5) Makrogol (300)

Talk

Titan-dioksid (E171)

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Zentidol 600 sadrži ibuprofen, koji pripada grupi lekova koji se zovu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). Ovi lekovi deluju tako što smanjuju bol, povišenu telesnu temperaturu i zapaljenje.

Lek Zentidol 600 se koristi za terapiju reumatskih stanja kao što su artritisi (npr. reumatoidni artritis), vanzglobnih reumatskih stanja (npr. osteoartritis) ili drugih poremećaja mišića i zglobova, i povreda mekih tkiva.

Lek Zentidol 600, 600 mg se preporučuje za odrasle i adolescente telesne mase od 40 kg (preko 12 godina).

• Ako ste alergični na ibuprofen ili na bilo koju pomoćnu supstancu ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ako ste ikada imali alergijske reakcije kao što je astma, curenje nosa, osip na koži koji svrbi ili oticanje usana, lica, jezika ili grla nakon uzimanja lekova koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ili drugih NSAIL.
• Ako imate ili ste ikada imali ponovljen čir ili krvarenje u želucu ili tankom crevu (duodenumu) sa dve ili više takvih epizoda u prošlosti.
• Ako ste ikada imali gastrointestinalno krvarenje ili perforaciju pri prethodnoj terapiji sa NSAIL
• Ako imate poremećaj stvaranja krvi ili poremećaj zgrušavanja krvi.
• Ako imate tešku insuficijenciju srca, jetre ili bubrega.
• Ako ste jako dehidrirani (usled povraćanja, dijareje ili nedovoljnog unosa tečnosti).
• Ako imate bilo koje aktivno krvarenje (uključujući u mozgu).
• Ako ste u poslednjih 3 meseca trudnoće (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“).

Upozorenja i mere opreza

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Zentidol 600:

• Ako imate probleme sa bubrezima ili jetrom.
• Ako imate astmu.
• Ako imate polensku groznicu, nazalne polipe ili hronične opstruktivne plućne poremećaje zbog povećanog rizika od alergijskih reakcija.
• Ako takođe uzimate lekove koji mogu da povećaju rizik od pojave čira ili krvarenja (videti

„Drugi lekovi i lek Zentidol 600“ u nastavku).

• Ako imate srčane probleme, uključujući insuficijenciju srca, anginu (bol u grudima), ili ako ste ikada imali srčani udar, operaciju ugradnje bajpasa, perifernu arterijsku bolest (slaba cirkulacija u rukama, nogama ili stopalima usled sužavanja ili blokade arterija), ili bilo koju vrstu moždanog udara (uključujući „mini moždani udar“ ili tranzitorni ishemijski udar,

„TIA“).

• Ako imate visok krvni pritisak, dijabetes, visok holesterol, imate srčana oboljenja ili moždani udar u porodičnoj istoriji, ili ako ste pušač.
• Ako imate sistemski eritemski lupus (poremećaj imunog sistema) ili mešovitu bolest vezivnog tkiva (rizik od aseptičnog meningitisa).
• Ako imate zapaljensku ulceroznu bolest digestivnog trakta, kao što je Crohn-ova bolest ili ulcerozni kolitis.
• Ako imate probleme sa mehanizmom normalnog zgrušavanja krvi.
• Ako ste upravo imali veliku hiruršku operaciju.
• Ako ste u prvih šest meseci trudnoće.
• Ako dojite (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“).
• Ako imate infekciju – molimo Vas da vidite poglavlje „Infekcije“ u nastavku).

Stariji

Ako ste stariji, bićete podložniji neželjenim dejstvima, posebno krvarenju i perforaciji u digestivnom traktu, što može biti sa smrtnim ishodom.

Čirevi, perforacija i krvarenje u želucu ili crevima

Krvarenje, ulceracija ili perforacija u želucu ili crevima mogu da se jave bez bilo kakvih upozoravajućih znakova, čak i kod pacijenata koji nikada ranije nisu imali takve probleme. To može biti opasno po život.

Rizik od krvarenja u želucu ili crevima, ulceracije ili perforacije se obično povećava sa većim dozama ibuprofena. Rizik je takođe veći kod starijih (za više informacija videti „Stariji“ u odeljku „Kako se uzima lek Zentidol 600“. Rizik se takođe povećava ako se određeni lekovi koriste istovremeno sa ibuprofenom (videti „Drugi lekovi i lek Zentidol 600“ u nastavku).

Pacijenti koji su ikada imali probleme sa želucem, posebno stariji, treba da obrate pažnju na bilo koje neuobičajene simptome u želucu ili crevima i da ih odmah prijave svom lekaru.

Ako se pojavi krvarenje ili ulceracija u digestivnom traktu, terapija ibuprofenom se mora prekinuti.

Dejstva na srce i mozak

Antiinflamatorni/lekovi protiv bolova kao što je ibuprofen mogu biti povezani sa malim povećanjem rizika od srčanog udara ili moždanog udara, naročito kada se primenjuju u visokim dozama. Nemojte prekoračiti preporučenu dozu, niti preporučenu dužinu trajanja terapije. Bilo koji rizik je verovatniji pri visokim dozama i produženoj terapiji.

Kožne reakcije

U vezi sa terapijom ibuprofenom su bile prijavljene ozbiljne kožne reakcije. Ako Vam se razvije bilo kakav osip na koži, ozlede na sluzokoži, plikovi ili drugi znaci alergije treba da prestanete da uzimate lek Zentidol 600 i da odmah potražite lekarsku pomoć, jer to mogu da budu prvi znaci veoma ozbiljne kožne reakcije. Videti odeljak 4.

Dejstva na bubrege

Ibuprofen može da prouzrokuje probleme sa funkcijom bubrega, čak i kod pacijenata koji ranije nisu imali bubrežne probleme. To može rezultovati oticanjem nogu i čak dovesti do insuficijencije srca ili do visokog krvnog pritiska kod osoba koje za to imaju predispoziciju.

Ibuprofen može da izazove oštećenje bubrega, posebno kod pacijenata koji već imaju probleme sa bubrezima, srcem ili jetrom, ili uzimaju diuretike ili ACE inhibitore, kao i kod starijih.

Prekid terapije ibuprofenom ipak obično dovodi do oporavka.

Infekcije

Lek Zentidol 600 može da prikrije znake infekcije kao što su povišena telesna temperatura i bol. Zbog toga je moguće da lek Zentidol 600 odloži odgovarajuću terapiju infekcije, što može dovesti do povećanog rizika od komplikacija. Ovo je bilo primećeno kod upale pluća izazvane bakterijama i kod bakterijskih infekcija kože povezanih sa varičelom. Ukoliko uzimate ovaj lek u vreme dok imate infekciju, a Vaši simptomi infekcije traju ili se pogoršavaju, bez odlaganja konsultujte lekara.

Ostale mere opreza

Produžena upotreba bilo koje vrste leka protiv bolova kod glavobolja može da ih pogorša. Ako osetite čestu ili svakodnevnu glavobolju uprkos (ili zbog) redovne upotrebe lekova protiv glavobolje, konsultujte Vašeg lekara pre nego što uzmete drugi lek protiv bolova. Terapiju treba prekinuti ako se postavi dijagnoza glavobolje zbog preteranog korišćenja lekova (MOH).

Nemojte da uzimate lek Zentidol 600 ako planirate trudnoću. Prvo se konsultujte sa Vašim lekarom. Videti takođe odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“.

Deca i adolescenti

Lek Zentidol 600, 600 mg se ne koristi kod adolescenata telesne mase manje od 40 kg ili dece ispod 12 godina starosti.

Drugi lekovi i lek Zentidol 600

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, nedavno ste uzimali ili biste mogli uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Zentidol može uticati na neke druge lekove ili drugi lekovi mogu uticati na njega. Na primer:

• lekovi koji su antikoagulansi (odnosno lekovi razređuju krv/sprečavaju stvaranje ugruška, npr. acetilsalicilna kiselina, varfarin, tiklopidin)
• lekovi koji snižavaju visok krvni pritisak (ACE inhibitori kao što je kaptopril, beta blokatori kao što su lekovi sa atenololom, antagonisti receptora angiotenzina II kao što je losartan)
• drugi NSAIL ili acetilsalicilna kiselina jer ti lekovi mogu povećati rizik od gastrointestinalnih čireva ili krvarenja
• metotreksat (koristi se za lečenje raka i autoimunih bolesti) jer ibuprofen može da pojača dejstvo tog leka
• digoksin (za lečenje različitih srčanih stanja) jer dejstvo digoksina može da se pojača
• fenitoin (koristi se u prevenciji pojave epileptičkih konvulzija) jer ibuprofen može da pojača dejstvo tog leka
• litijum (koristi se za lečenje depresije i manije) jer ibuprofen može da pojača dejstvo tog leka
• diuretici koji štede kalijum jer to može dovesti do hiperkalemije (velike koncentracije kalijuma u krvi)
• holestiramin (koristi se za lečenje visokog holesterola) jer dejstvo ibuprofena može da se smanji. Ti lekovi treba da se primenjuju sa intervalom od najmanje jednog sata.
• aminoglikozidi (lekovi protiv određenih vrsta bakterija) jer ibuprofen može da smanji eliminaciju aminoglikozida, njihova istovremena primena može da poveća rizik od toksičnosti
• SSRI (lekovi protiv depresije), kao što su paroksetin, sertralin, citalopram jer oni mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnog krvarenja
• moklobemid (RIMA, reverzibilni inhibitor monoaminooksidaze tipa A, lek za lečenje velike depresije ili socijalne fobije) jer dejstvo ibuprofena može da se pojača
• ciklosporin, takrolimus (za imuno-supresiju nakon transplantacije organa) jer se može javiti oštećenje bubrega
• zidovudin (koristi se za lečenje pacijenata sa HIV-om), jer upotreba ovog leka može rezultovati povećanim rizikom od krvarenja u zglobu ili krvarenja koje dovodi do oticanja kod HIV (+) hemofiličara
• ritonavir (koristi se u terapiji pacijenata sa HIV-om) jer ritonavir može povisiti koncentraciju ibuprofena
• mifepriston jer ibuprofen može smanjiti dejstvo tog leka
• probenecid ili sulfinpirazon (za terapiju gihta) jer izlučivanje ibuprofena može da bude odloženo
• hinolonski antibiotici jer može da se poveća rizik od konvulzija
• derivati sulfoniluree (u terapiji dijabetesa tip 2) jer dejstvo tih lekova može da se pojača
• kortikosteroidi (koriste se protiv zapaljenja), jer ti lekovi mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnih čireva ili krvarenja
• bisfosfonati (koriste se kod osteoporoze, Paget-ove bolesti i da smanje visoke nivoe kalcijuma u krvi) jer oni mogu da povećaju rizik od gastrointestinalnih čireva ili krvarenja
• okspentifilin (pentoksifilin) (koriste se u terapiji cirkulatorne bolesti arterija u rukama i nogama), jer oni mogu povećati rizik od gastrointestinalnih čireva ili krvarenja
• baklofen (mišićni relaksans) jer toksičnost baklofena može biti povećana
• CYP2C9 inhibitori jer istovremena primena ibuprofena sa CYP2C9 inhibitorima (vorikonazol, flukonazol) može da poveća izloženost ibuprofenu (CYP2C9 supstrat).

Uzimanje leka Zentidol 600 sa hranom i pićima

Ako imate osetljiv želudac, preporučuje se da uzimate ovaj lek sa hranom. Izbegavajte alkohol, jer on može da pojača neželjena dejstva ovog leka, posebno ona koja utiču na želudac, creva ili mozak.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste možda trudni ili planirate da imate bebu, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ne smete da uzimate lek Zentidol 600 u poslednja 3 meseca trudnoće jer on može da izazove velike poremećaje srca, pluća i bubrega kod nerođenog deteta.

Ako se koristi na kraju trudnoće, lek može prouzrokovati tendencije ka krvarenju i kod majke i kod deteta, i oslabiti jačinu kontrakcija materice što odlaže početak porođaja.

U prvih 6 meseci trudnoće možete da koristite ibuprofen samo nakon konsultacije sa Vašim lekarom i samo ako je očigledno da je to neophodno. Ako vam je potreban tretman tokom ovog perioda ili dok pokušavate da zatrudnite, treba koristiti najnižu dozu u najkraćem mogućem vremenu.

Ako se uzima duže od nekoliko dana od 20. nedelje trudnoće nadalje, lek Zentidol 600 može izazvati probleme sa bubrezima kod vaše nerođene bebe koji mogu dovesti do niskog nivoa amnionske tečnosti koja okružuje bebu (oligohidramnio) ili sužavanja krvnog suda (ductus arteriosus) u srcu bebe. Ako vam je potrebno lečenje duže od nekoliko dana, vaš lekar može preporučiti dodatno praćenje.

Dojenje

Ibuprofen prelazi u majčino mleko, ali nije verovatno da će imati dejstvo na dete koje sisa kada se koristi u kratkotrajnoj terapiji. Ako je, međutim, propisana duža terapija, treba razmotriti rano odvikavanje od dojenja.

Plodnost

Lek Zentidol 600 može otežati ženama da zatrudne. Treba da obavestite svog lekara ako planirate da zatrudnite ili ako imate probleme da zatrudnite. Lek pripada grupi lekova (NSAIL) koji mogu da umanje plodnost žene. To dejstvo je povratno kada se prekine uzimanje leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ibuprofen obično nema neželjenih dejstava na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama. Međutim, pri visokim dozama se mogu javiti neželjena dejstva poput umora i ošamućenosti, i sposobnost upravljanja automobilom ili rada na mašinama može biti oslabljena. Ovaj efekat se potencira pri istovremenom konzumiranju alkohola.

Lek Zentidol 600 sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, to jest suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je opisano u ovom uputstvu ili kako Vam je rekao Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kako se uzima lek Zentidol 600

Tabletu progutajte sa čašom vode. Tabletu nemojte lomiti, žvakati ili sisati, kako bi se izbegla iritacija želuca ili grla. Ako imate osetljiv želudac, preporučuje se da lek Zentidol 600 uzimate zajedno sa hranom.

Koliko se uzima lek Zentidol 600

Potrebno je da se koristi najmanja efikasna doza tokom najkraćeg perioda potrebnog za ublažavanje simptoma. Ako imate infekciju, bez odlaganja se obratite lekaru ako simptomi (kao što su povišena telesna temperatura i bol) traju ili se pogoršavaju (videti odeljak 2). Kod dugotrajne terapije reumatskih stanja treba težiti maloj dozi održavanja.

Doza ibuprofena za adolescente zavisi od uzrasta i telesne mase pacijenta.

Maksimalna pojedinačna doza ne sme da bude veća od 800 mg ibuprofena za odrasle i 600 mg ibuprofena za adolescente.

Lek Zentidol 600 mg se ne koristi kod adolescenata telesne mase manje od 40 kg ili dece ispod 12 godina starosti.

Doze više od preporučenih mogu predstavljati ozbiljan rizik. Nemojte da koristite različite vrste lekova za ublažavanje bola u isto vreme bez lekarskog recepta.

Preporučena doza je:

Reumatske bolesti:

Odrasli:

Maksimalna dnevna doza: 2400 mg. Doza treba da se uzima na sledeći način:

Jedna tableta od 600 mg, 3 puta dnevno. Između doza treba da prođe najmanje 4-6 sati. Lekar Vam može propisati manje doze. Zbog prirode i težine Vašeg stanja, lekar može da Vam poveća dozu leka na 800 mg, koja se uzima 3 puta dnevno.

Adolescenti od 40 kg (preko 12 godina starosti):

Dnevna doza je 20 mg/kg do maksimalno 40 mg/kg telesne mase podeljeno u 3 do 4 doze tablete od 400 mg ili tablete od 600 mg. Maksimalna dnevna doza je 2400 mg.

Stariji

Ako ste stariji uvek treba da se konsultujete sa Vašim lekarom pre upotrebe leka Zentidol 600. Ako ste stariji bićete podložniji neželjenim dejstvima, posebno krvarenju i perforaciji u digestivnom traktu, što može biti sa smrtnim ishodom. Vaš lekar će Vas posavetovati u skladu sa tim.

Smanjena funkcija jetre ili bubrega

Ako imate smanjenu funkciju bubrega ili jetre, uvek konsultujte lekara pre upotrebe leka Zentidol 600.

Ako ste uzeli više leka Zentidol 600 nego što treba

Ako ste uzeli više leka Zentidol 600 nego što je trebalo, ili ako su deca slučajno uzela lek, uvek kontaktirajte lekara ili idite u najbližu bolnicu da biste dobili mišljenje o riziku i savet šta treba da se preduzme.

Simptomi mogu da uključuju mučninu, bol u stomaku, povraćanje (može biti sa primesama krvi), glavobolju, zujanje u ušima, konfuziju i brze pokrete očiju. Pri visokim dozama bili su prijavljeni gubitak svesti, konvulzije (uglavnom kod dece), usporen rad srca, slabost i ošamućenost (pad krvnog pritiska), krv u urinu, osećaj telesne hladnoće i poteškoće sa disanjem.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zentidol 600

Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je čim možete, izuzev ako je ostalo manje od četiri sata do vremena za sledeću dozu.

Nemojte uzimati duplu dozu kako biste nadoknadili zaboravljenu dozu.

Ukoliko imate još pitanja o upotrebi ovog leka, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta.

Kao i svi lekovi, i ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Neželjena dejstva su verovatnija pri višim dozama i dužem trajanju terapije.

Prekinite da uzimate lek Zentidol 600 i odmah potražite savet lekara ako se pojavi neki od sledećih simptoma:

• Angioedem (može da se javi kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) sa simptomima kao što su:
• oticanje lica, jezika ili grla
• teškoće pri gutanju.
• urtikarija i teškoće pri disanju.
• Crne katranaste stolice ili povraćanje sadržaja sa primesama krvi (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek).
• Bile su prijavljene ozbiljne promene kože i sluzokože kao što je epidermalna nekroliza i/ili multiformni eritem (veoma retko neželjeno dejstvo). Pored toga, može se pojaviti teška kožna reakcija poznata kao DRESS sindrom. Simptomi DRESS sindroma uključuju: osip na koži, povišenu telesnu temperaturu, oticanje limfnih čvorova i porast eozinofila (vrsta belih krvnih ćelija). Učestalost je nepoznata (učestalost se ne može proceniti iz dostupnih podataka).
• Crveni, krastav, široko rasprostranjen osip sa čvorićima ispod kože i plikovima lokalizovanim uglavnom na prevojima kože, trupu i gornjim ekstremitetima, praćen povišenom telesnom temperaturom i to na početku terapije (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza). Učestalost je nepoznata (učestalost se ne može proceniti iz dostupnih podataka).
• Zamućen vid ili drugi problemi sa očima, poput osetljivosti na svetlost, gubitak vida (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

Druga neželjena dejstva koja mogu da se jave su navedena u nastavku u grupama prema učestalosti:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Gorušica, bol u stomaku, loše varenje.
• Smetnje u digestivnom traktu, kao što je proliv, osećaj mučnine, povraćanje, gasovi, otežano pražnjenje.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Čir u digestivnom traktu sa ili bez perforacije.
• Zapaljenje creva i pogoršanje zapaljenja debelog creva (kolitis) i digestivnog trakta (Chron- ova bolest) i komplikacije divertikule debelog creva (perforacija ili fistula).
• Mikroskopsko krvarenje iz creva koje može izazvati anemiju.
• Čirevi u ustima i zapaljenje.
• Glavobolja, pospanost, vrtoglavica, ošamućenost, umor, uznemirenost, nesanica i iritabilnost.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

• Zapaljenje sluznice želuca.
• Problemi sa bubrezima, uključujući razvoj edema, zapaljenje bubrega i bubrežnu insuficijenciju.
• Curenje nosa, astma.
• Osip, povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost.
• Preterana reakcija preosetljivosti kao što je urtikarija,svrab.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Depresija, konfuznost, halucinacije.
• Sindrom eritemskog lupusa.
• Povećanje koncentracije uree u krvi i drugih enzima jetre, smanjenje vrednosti hemoglobina i hematokrita, inhibicija agregacije trombocita i produženo vreme krvarenja, smanjenje vrednosti kalcijuma u serumu i povećanje vrednosti mokraćne kiseline u serumu.

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Neprijatan osećaj lupanja srca, srčana insuficijencija, srčani udar ili visok krvni pritisak.
• Poremećaji stvaranja krvnih ćelija (sa simptomima poput: povišene telesne temperature, upaljenog grla, površinskih čireva u ustima, simptoma sličnih gripu, jakog umora, krvarenja iz nosa i na koži).
• Zvonjenje ili zujanje u ušima.
• Zapaljenje jednjaka ili gušterače.
• Suženje creva.
• Oštećenje jetre koje dovodi do žućkaste boje kože ili beonjača i zadržavanja tečnosti u organizmu
• Zapaljenje moždane membrane (bez bakterijske infekcije).
• Oštećenje tkiva bubrega.
• Gubitak kose.
• Psihotične reakcije.
• Zapaljenje krvnih sudova.
• Ibuprofen može da prikrije znakove i simptome infekcija, što dovodi do pogoršanja ili komplikovanja infekcija. Ako uzimate ovaj lek dok imate infekciju i ako Vaši simptomi infekcije traju ili se pogoršavaju, bez odlaganja konsultujte lekara.

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Osećaj trnjenja u šakama i stopalima.
• Anksioznost.
• Oslabljen sluh.
• Opšti osećaj lošeg stanja.
• Zapaljenje optičkog nerva koje može da izazove probleme sa vidom.
• Nizak broj neutrofila (vrsta belih krvnih ćelija).

Lekovi kao što je lek Zentidol 600 mogu biti povezani sa malim povećanjem rizika od srčanog udara (infarkta miokarda) ili moždanog udara. Zadržavanje vode (edem), visok krvni pritisak i srčana insuficijencija su bili prijavljeni u vezi sa NSAIL.

Lek Zentidol 600 može izazvati smanjenje broja belih krvnih ćelija i Vaša otpornost na infekciju može biti smanjena. Ako dobijete infekciju sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura i ozbiljno pogoršanje Vašeg opšteg stanja, ili povišenu telesnu temperaturu sa lokalnim simptomima infekcije, poput bolnog grla / ždrela / usta ili urinarne probleme, odmah treba da posetite Vašeg lekara. Biće Vam urađena analiza krvi kako bi se utvrdilo da li je došlo do smanjenja broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza). Važno je da obavestite svog lekara o leku koji uzimate.

Tokom terapije ibuprofenom, bili su uočeni neki slučajevi meningitisa (koji se manifestuje ukočenošću vrata, glavoboljom, mučninom, povraćanjem, povišenom telesnom temperaturom ili dezorijentacijom) kod pacijenata sa postojećim autoimunim poremećajima, poput sistemskog eritemskog lupusa ili mešovite bolesti vezivnog tkiva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Ne smete koristiti ovaj lek posle isteka roka upotrebe koji je naznačen na kutiji. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ibuprofen.

Jedna film tableta sadrži 600 mg ibuprofena.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: Celuloza, mikrokristalna (PH-101); kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza (2910/5); stearinska kiselina; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;

Film omotač: hipromeloza (2910/5); makrogol (300); talk; titan-dioksid (E171).

Kako lek Zentidol 600 izgleda i sadržaj pakovanja

Bele do skoro bele duguljaste (17 x 10 mm) film tablete.

Unutrašnje pakovanje leka je PVC/Alu blister.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač:

Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd - Novi Beograd

Proizvođači:

ZENTIVA K.S., U kabelovny 130, Dolni Mecholupy, Prag, Češka

S.C. ZENTIVA S.A., B-dul Theodor Pallady nr.50, sector 3, Bukurešt, Rumunija

Napomena: štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Jun, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum:

515-01-02720-21-001 od 20.06.2023.