Ziextenzo® 6mg/0.6mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Skraćenje trajanja neutropenije i smanjenje incidence febrilne neutropenije kod odraslih pacijenata koji se leče citotoksičnom hemioterapijom zbog maligne bolesti (sa izuzetkom hronične mijeloidne leukemije i mijelodisplastičnog sindroma).

Terapiju lekom Ziextenzo mora da započne i nadzire lekar sa iskustvom u onkologiji i/ili hematologiji. Doziranje

Jedna doza od 6 mg (jedan napunjeni injekcioni špric) leka Ziextenzo se preporučuje uz svaki hemioterapijski ciklus, najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima kod dece još nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Ne preporučuje se promena doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, uključujući i one u terminalnoj fazi bolesti bubrega.

Način primene

Lek Ziextenzo je namenjen za supkutanu primenu. Injekcije je potrebno primeniti u butinu, abdomen ili nadlakticu. Za uputsva o rukovanju lekom pre primene videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Sa ciljem da se poboljša sledljivost faktora stimulacije kolonija granulocita (engl. granulocyte-colony stimulating factors, G-CSFs), naziv primenjenog leka treba jasno evidentirati u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.

Opšta upozorenja i mere opreza

Ograničeni klinički podaci upućuju na uporedivo dejstvo pegfilgrastima i filgrastima na vreme potrebno za oporavak od teške neutropenije kod pacijenata sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom (AML) (videti odeljak 5.1). Međutim, dugoročna dejstva pegfilgrastima na AML nisu ustanovljena, stoga se lek mora primenjivati s oprezom u toj populaciji pacijenata.

Faktor stimulacije kolonije granulocita može da podstakne rast mijeloidnih ćelija in vitro, a slični efekti mogu se videti i kod nekih nemijeloidnih ćelija in vitro.

Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom, hroničnom mijeloidnom leukemijom, kao i kod pacijenata sa sekundarnom AML; zbog toga se ne sme primenjivati kod tih pacijenata. Posebnu pažnju treba obratiti na razlikovanje dijagnoze blastične transformacije u hroničnoj mijeloidnoj leukemiji od AML.

Bezbednost i efikasnost primene pegfilgrastima kod pacijenata sa de novo AML starosti  55 godina sa citogenetskim nalazom t(15;17) nisu utvrđene.

Nisu sprovedena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti pegfilgrastima kod pacijenata koji primaju hemioterapiju u velikim dozama. Ovaj lek se ne sme koristiti kako bi se povećala doza citotoksične hemioterapije iznad doza utvrđenih režima doziranja.

Pulmonalni neželjeni događaji

Pulmonalne neželjene reakcije, posebno intersticijalna upala pluća, prijavljene su nakon primene faktora stimulacije kolonije granulocita (G-CSF). Većem riziku mogu biti izloženi pacijenti koji u anamnezi imaju nedavne plućne infiltrate ili upalu pluća (videti odeljak 4.8).

Pojava plućnih simptoma, kao što su kašalj, povišena telesna temperatura i dispneja, povezanih sa radiološkim znacima plućnih infiltrata i pogoršanjem funkcije pluća uz povišen broj neutrofila mogu biti prethodni znaci akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). U takvim slučajevima prema proceni lekara treba obustaviti primenu pegfilgrastima i primeniti odgovarajuću terapiju (videti odeljak 4.8).

Glomerulonefritis

Prijavljen je glomerulonefritis kod pacijenata koji su primali filgrastim i pegfilgrastim. Generalno su se događaji glomerulonefritisa povlačili nakon smanjenja doze ili prestanka primene filgrastima i pegfilgrastima. Preporučuje se praćenje rezultata analize urina.

Sindrom povećane propustljivosti kapilara

Sindrom povećane propustljivosti kapilara prijavljen je nakon primene faktora stimulacije rasta kolonije granulocita, a karakterišu ga hipotenzija, hipoalbuminemija, edem i hemokoncentracija. Pacijente kod kojih se razviju simptomi sindroma povećane propustljivosti kapilara treba pažljivo pratiti i primeniti uobičajenu simptomatsku terapiju, koja može uključivati i potrebu za intenzivnom negom (videti odeljak 4.8).

Splenomegalija i ruptura slezine

Nakon primene pegfilgrastima prijavljeni su obično asimptomatski slučajevi splenomegalije i slučajevi rupture slezine, uključujući neke slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Zbog toga veličinu slezine treba pažljivo pratiti (npr. klinički pregled, ultrazvuk). Treba razmotriti mogućnost rupture slezine kod pacijenata koji se žale na bol u gornjem levom delu abdomena ili vrhu ramena.

Trombocitopenija i anemija

Lečenje samo pegfilgrastimom ne isključuje razvoj trombocitopenije niti anemije jer se puna doza mijelosupresivne hemioterapije održava prema propisanom rasporedu. Preporučuje se redovno praćenje broja trombocita i hematokrita. Potreban je poseban oprez pri primeni pojedinačnih ili kombinovanih hemioterapeutika za koje se zna da uzrokuju tešku trombocitopeniju.

Anemija srpastih ćelija

Krize srpastih ćelija povezane su sa primenom pegfilgrastima kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (srpasta anemija) (videti odeljak 4.8). Stoga lekari treba sa oprezom da propisuju pegfilgrastim kod pacijenata sa naslednim obeležjem srpastih ćelija ili sa bolešću srpastih ćelija, treba pažljivo da prate odgovarajuće kliničke parametre i laboratorijski status i obrate pažnju na moguću povezanost ovog leka sa povećanjem slezine i vazookluzivnom krizom.

Leukocitoza

Broj leukocita od 100 x 109/L ili više primećen je kod manje od 1% pacijenata koji su primali pegfilgrastim. Nisu prijavljena neželjena dejstva koja bi se mogla direktno pripisati ovom stepenu leukocitoze. Ovakvo povećanje broja belih krvnih zrnaca je prolazno, obično se uočava 24 do 48 sati nakon primene leka i u skladu je sa farmakodinamskim efektima ovog leka. U skladu sa kliničkim efektima i mogućnošću razvoja leukocitoze, tokom trajanja terapije treba redovno kontrolisati broj belih krvnih zrnaca. Ako broj leukocita nakon očekivane najmanje vrednosti prelazi 50 x 109/L, terapiju ovim lekom treba odmah prekinuti.

Preosetljivost

Kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom prijavljena je preosetljivost, uključujući anafilaktičke reakcije, koja se može javiti kod prve ili sledeće terapije. Terapija pegfilgrastimom se mora trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije klinički značajna preosetljivost. Pegfilgrastim se ne sme primenjivati kod pacijenata sa preosetljivošću na pegfilgrastim ili filgrastim u anamnezi. Ako dođe do ozbiljne alergijske reakcije, treba primeniti odgovarajuću terapiju i pažljivo pratiti stanje bolesnika tokom nekoliko dana.

Stevens-Johnson-ov sindrom

Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), koji može biti životno ugrožavajući ili sa smrtnim ishodom, retko je prijavljen kod terapije pegfilgrastimom. Ako se kod pacijenta koji je na terapiji pegfilgrastimom razvio SJS, kod tog pacijenta se ni u jednom trenutku ne sme ponovno započeti terapija pegfilgrastimom.

Imunogenost

Kao i kod svih terapijskih proteina, i tokom primene pegfilgrastima postoji mogućnost za razvoj imunogenosti. Stope stvaranja antitela protiv pegfilgrastima su uglavnom niske. Vezujuća antitela pojavljuju se kao što se očekuje kod svih bioloških lekova, međutim do sada nisu povezana sa neutralizirajućom aktivnosti.

Aortitis

Kod zdravih ispitanika i pacijenata obolelih od malignog oboljenja nakon primene G-CSF-a zabeležen je aortitis, čiji su simptomi uključivali povišenu telesnu temperaturu, bol u abdomenu, malaksalost, bol u leđima i povišene markere inflamacije (npr. C-reaktivni protein i broj leukocita). U većini slučajeva aortitis je dijagnostikovan CT snimkom i uglavnom se povukao nakon prestanka primene G-CSF-a. Videti takođe odeljak 4.8.

Ostala upozorenja

Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima za mobilizaciju krvnih progenitorskih ćelija kod pacijenata ili zdravih davalaca nisu odgovarajuće procenjene.

Povećana hematopoetska aktivnost kostne srži kao odgovor na terapiju faktorima rasta povezana je sa prolaznim pozitivnim nalazima pri dijagnostičkom snimanju kostne srži. To treba uzeti u obzir prilikom interpretacije dobijenih nalaza snimanja kostne srži.

Ovaj lek sadrži 30 mg sorbitola u jednom napunjenom injekcionom špricu, što odgovara 50 mg/mL. Treba uzeti u obzir kumulativni efekat istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu), kao i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi od 6 mg, tj. suštinski je bez natrijuma.

Zbog moguće osetljivosti mijeloidnih ćelija koje se brzo dele na citotoksičnu hemioterapiju, pegfilgrastim treba primeniti najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije. U kliničkim ispitivanjima pegfilgrastim se bezbedno primenjivao 14 dana pre hemioterapije. Istovremena primena pegfilgrastima i bilo kog hemioterapijskog agensa nije procenjena kod pacijenata. Na životinjskim modelima se pokazalo da je istovremena primena pegfilgrastima i 5-fluorouracila (5-FU) ili drugih antimetabolita potencirala mijelosupresiju.

Moguće interakcije sa drugim hematopoetskim faktorima rasta i citokinima nisu posebno ispitivane u kliničkim ispitivanjima.

Potencijal za interakciju sa litijumom, koji takođe podstiče otpuštanje neutrofila, nije posebno istraživan. Nema dokaza da bi takva interakcija bila štetna.

Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata koji primaju hemioterapiju povezanu sa odloženom mijelosupresijom, npr. nitrozoureje.

Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija ili metabolizma, međutim klinička ispitivanja nisu upućivala na interakciju pegfilgrastima sa bilo kojim drugim lekovima.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni pegfilgrastima kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Ne preporučuje se upotreba pegfilgrastima tokom trudnoće, kao ni kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nema dovoljno podataka o izlučivanju pegfilgrastima/metabolita u majčino mleko kod ljudi. Ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Neophodno je doneti odluku o tome da li treba prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju/suzdržati se od lečenja pegfilgrastimom uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.

Plodnost

Pegfilgrastim nije uticao na sposobnost reprodukcije ili plodnost mužjaka i ženki pacova nakon što su dobijali nedeljne kumulativne doze, otprilike 6 do 9 puta više od doza preporučenih za ljude (procena na osnovu površine tela) (videti odeljak 5.3).

Pegfilgrastim ne utiče ili ima zanemariv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su bol u kostima (veoma često [≥1/10]) i bol u mišićima i kostima (često [≥ 1/100 i < 1/10]). Bol u kostima je uglavnom bio blage do umerene težine, prolazan i kod većine pacijenata se mogao kontrolisati standardnim analgeticima.

Reakcije preosetljivosti, uključujući osip na koži, urtikariju, angioedem, dispneju, eritem, nalete crvenila i hipotenziju, javljale su se tokom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom (povremeno [≥ 1/1000 do < 1/100]). Kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim mogu se javiti ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu (povremeno) (videti odeljak 4.4).

Sindrom povećane propustljivosti kapilara, koji može biti životno ugrožavajući ukoliko se ne počne lečiti na vreme, prijavljen je povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) kod pacijenata sa rakom koji su na hemioterapiji nakon primene faktora stimulacije rasta granulocita; videti odeljak 4.4 i odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.

Splenomegalija, obično asimptomatska, se javlja povremeno.

Povremeno su nakon primene pegfilgrastima prijavljeni slučajevi rupture slezine, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4).

Povremeno su prijavljene pulmonalne neželjene reakcije, uključujući intersticijalnu upalu pluća, plućni edem, plućne infiltrate i plućnu fibrozu. Povremeno su ovi slučajevi rezultirali respiratornom insuficijencijom ili ARDS-om koji mogu imati smrtni ishod (videti odeljak 4.4).

Izolovani slučajevi krize srpastih ćelija su prijavljeni kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (povremeno) (videti odeljak 4.4)

Sažeti tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Podaci u sledećoj tabeli prikazuju neželjene reakcije prijavljene tokom kliničkih ispitivanja i spontanog prijavljivanja. Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.

1. Videti deo „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.

2. Ova neželjena reakcija je uočena nakon stavljanja leka u promet, ali ne i u randomizovanim, kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata. Kategorija učestalosti je procenjena statističkim obračunom na osnovu 1576 pacijenata koji su pegfilgrastim primali u devet randomizovanih kliničkih ispitivanja.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Povremeno su prijavljeni slučajevi Sweet-ovog sindroma, iako u nekim slučajevima ulogu u tome može imati i osnovna hematološka maligna bolest.

Kod pacijenata koji su na terapiji pegfilgrastimom povremeno su zabeleženi slučajevi kožnog vaskulitisa. Mehanizam nastanka vaskulitisa kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim nije poznat.

Reakcije na mestu primene injekcije, uključujući eritem na mestu primene injekcije (povremeno) kao i bol na mestu primene injekcije (često) javljale su se prilikom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom.

Prijavljeni su česti slučajevi leukocitoze (broj leukocita > 100 x 109/L) (videti odeljak 4.4).

Reverzibilna, blaga do umerena povećanja koncentracija mokraćne kiseline i vrednosti alkalne fosfataze, bez povezanih kliničkih efekata, bila su povremena. Reverzibilna, blaga do umerena povećanja vrednosti laktat dehidrogenaze bez povezanih kliničkih efekata povremeno su se javljala kod pacijenata koji su primali pegfilgrastim nakon primene citotoksične hemioterapije.

Kod pacijenata koji su primali hemioterapiju veoma često su primećeni mučnina i glavobolja.

Povremeno su kod pacijenata, koji su nakon primene citotoksične hemioterapije primili pegfilgrastim, zabeležena povećanja vrednosti testova funkcije jetre za alanin aminotransferaze (ALT) ili aspartat aminotransferaze (AST). Ta povećanja su prolazna i vraćaju se na početne vrednosti.

Prijavljeni su česti slučajevi trombocitopenije.

Slučajevi sindroma povećane propustljivosti kapilara uz primenu faktora stimulacije rasta granulocita prijavljeni su nakon stavljanja leka u promet. Obično su se javili kod pacijenata sa uznapredovalom malignom bolešću, sepsom, pacijenata koji su uzimali hemioterapiju sa više lekova ili pacijenata na aferezi (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Iskustvo kod dece je ograničeno. Primećena je veća učestalost ozbiljnih neželjenih reakcija kod mlađe dece, uzrasta 0-5 godina (92%) u odnosu na stariju decu, uzrasta 6-11 godina (80%) i 12-21 godina (67%), odnosno odrasle. Najčešće prijavljena neželjena reakcija bio je bol u kostima (videti odeljke 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Jednokratna doza od 300 mikrograma/kg primenjena je supkutano ograničenom broju zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća bez pojave ozbiljnih neželjenih reakcija. Neželjene reakcije bile su slične onima koje se javljaju kod ispitanika koji su primali manje doze pegfilgrastima.

Farmakoterapijska grupa: imunostimulatori, faktori stimulisanja kolonije.

ATC šifra: L03AA13

Lek Ziextenzo je biološki sličan lek. Detaljnije informacije su dostupne na internet stranici Evropske agencije za lekove; http://www.ema.europa.eu

Humani faktor stimulacije rasta granulocita (G-CSF) je glikoprotein, koji reguliše stvaranje i otpuštanje neutrofila iz kostne srži. Pegfilgrastim je kovalentni konjugat rekombinantnog humanog G-CSF-a (r- metHuG-CSF) sa jednim molekulom polietilen-glikola (PEG) od 20 kd. Pegfilgrastim je oblik filgrastima produženog delovanja usled smanjenog bubrežnog klirensa.

Pokazano je da pegfilgrastim i filgrastim imaju identičan mehanizam delovanja i dovode do znatnog povećanja broja neutrofila u perifernoj krvi unutar 24 sata, sa manjim povećanjem broja monocita i/ili limfocita. Slično kao i kod filgrastima, neutrofili nastali kao odgovor na pegfilgrastim imaju uobičajenu ili poboljšanu funkciju, kako je pokazano ispitivanjima hemotaktičke i fagocitne funkcije. Kao i drugi hematopoetski faktori rasta, G-CSF pokazuje in vitro stimulišuća svojstva na humane endotelne ćelije. G- CSF može da podstakne rast mijeloidnih ćelija, uključujući maligne ćelije, in vitro, a slični efekti mogu da se primete i na nekim nemijeloidnim ćelijama in vitro.

U dva randomizovana, dvostruko slepa, pivotalna ispitivanja kod pacijenata sa karcinomom dojke visokog rizika, stadijum II-IV, podvrgnutih mijelosupresivnoj hemioterapiji koja se sastojala od doksorubicina i docetaksela, primena pegfilgrastima, u pojedinačnoj dozi jednom po ciklusu, smanjila je trajanje neutropenije i učestalost pojave febrilne neutropenije slično kao što je primećeno kod dnevne primene

filgrastima (medijana od 11 dnevnih primena). U odstustvu podrške faktora rasta primećeno je da takav režim rezultira srednjim trajanjem neutropenije 4. stepena od 5 do 7 dana i incidencom pojave febrilne neutropenije od 30 do 40%. U jednom ispitivanju (n=157), u kojem je primjenjivana fiksna doza pegfilgrastima od 6 mg, srednje vreme trajanja neutropenije 4. stepena u grupi koja je primala pegfilgrastim iznosilo je 1,8 dana, u poređenju sa 1,6 dana u grupi koja je primala filgrastim (razlika od 0,23 dana, 95% CI

-0,15, 0,63). Tokom celog ispitivanja stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 13%, u poređenju sa 20% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 7%, 95% CI od -19%, 5%). U drugom ispitivanju (n=310), u kojem je primenjivana doza prilagođena telesnoj masi (100 mikrograma/kg), srednje trajanje neutropenije 4. stepena u grupi lečenoj pegfilgrastimom iznosilo je 1,7 dana, u poređenju sa 1,8 dana u grupi lečenoj filgrastimom (razlika 0,03 dana, 95% CI-0,36, 0,30). Ukupna stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 9%, a 18% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 9%, 95% CI od -16,8%, -1,1%).

U placebo kontrolisanom, dvostruko slepom ispitivanju sprovedenom kod pacijenata sa karcinomom dojke, ispitivan je uticaj pegfilgrastima na incidencu pojave febrilne neutropenije nakon primene hemioterapijskog režima povezanog sa razvojem febrilne neutropenije sa stopom od 10-20% (docetaksel 100 mg/m2 svake 3 sedmice tokom 4 ciklusa). Randomizovano je 928 pacijenata tako da primaju ili pojedinačnu dozu pegfilgrastima ili placebo približno 24 sata (2. dan) nakon svakog hemioterapijskog ciklusa. Incidenca febrilne neutropenije bila je manja kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je dobijala pegfilgrastim u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo (1% prema 17%, p < 0,001). Incidenca bolničkog lečenja i intravenske primene antiinfektivnih lekova, povezanih sa kliničkom dijagnozom febrilne neutropenije, bila je manja u grupi pacijenata lečenih pegfilgrastimom nego u grupi koja je primala placebo (1% prema 14%, p < 0,001 i 2% prema 10%, p < 0,001).

U malom (n=83), randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju faze II, kod pacijenata lečenih hemioterapijom sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom upoređivan je pegfilgrastim (pojedinačna doza od 6 mg) sa filgrastimom, primenjivanima tokom indukcione hemioterapije. Medijana vremena oporavka od teške neutropenije procenjena je na 22 dana u obe terapijske grupe. Dugoročni ishod nije ispitivan (videti odeljak 4.4).

U fazi II (n=37) multicentričnog, randomizovanog, otvorenog ispitivanja pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon 1. ciklusa hemioterapije vinkristinom, doksorubicinom i ciklofosfamidom (VAdriaC/IE) uočeno je duže trajanje teške neutropenije (neutrofili < 0,5 x 109) kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (8,9 dana) u odnosu na stariju decu uzrasta 6-11 godina (6 dana) i 12-21 godine (3,7 dana) kao i odrasle. Dodatno je primećena i veća incidenca pojave febrilne neutropenije kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (75%) u poređenju sa starijom decom uzrasta od 6-11 godina (70%) i 12-21 godine (33%) odnosno odraslima (videti odeljke 4.8 i 5.2).

Nakon jednokratne supkutane doze pegfilgrastima maksimalna koncentracija pegfilgrastima u serumu se postiže 16 do 120 sati nakon doziranja, a koncentracija pegfilgrastima u serumu održava se tokom perioda neutropenije nakon mijelosupresivne hemioterapije. Eliminacija pegfilgrastima je nelinearna s obzirom na dozu; povećanjem doze smanjuje se klirens pegfilgrastima u serumu. Čini se da se pegfilgrastim uglavnom eliminiše klirensom posredovanim neutrofilima, koji postaje zasićen pri većim dozama. U skladu sa samoregulišućim mehanizmom klirensa, koncentracija pegfilgrastima u serumu brzo opada sa početkom oporavka neutrofila (videti sliku 1).

Slika 1. Profil medijane vrednosti koncentracije pegfilgrastima u serumu i apsolutnog broja neutrofila (ABN) kod pacijenata koji se leče hemioterapijom nakon primene jedne injekcije u dozi od 6 mg

Zbog mehanizma klirensa kojim posreduju neutrofili ne očekuje se da bi oštećena funkcija jetre ili bubrega uticala na farmakokinetiku pegfilgrastima. U otvorenom ispitivanju pojedinačne doze (n=31) različiti stadijumi oštećenja funkcije bubrega, uključujući terminalni stadijum bolesti, nisu uticali na farmakokinetiku pegfilgrastima.

Stariji pacijenti

Ograničeni podaci ukazuju da je farmakokinetika pegfilgrastima kod starijih ispitanika (> 65 godina) slična kao i kod odraslih.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pegfilgrastima ispitivana je kod 37 pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali

100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka hemioterapije po protokolu VAdriaC/IE. Deca u najmlađoj uzrasnoj grupi (0-5 godina) imala su veću vrednost srednjeg izlaganja pegfilgrastimu (PIK) (± standardno odstupanje) (47,9 ± 22,5 mikrogram x sat/mL) u odnosu na stariju decu uzrasta od 6-11, odnosno 12-21 godine (22,0 ± 13,1 mikrogram·sat/mL i 29,3 ± 23,2 mikrogram·sat/mL) (videti odeljak 5.1). Sa izuzetkom najmlađe uzrasne grupe (0-5 godina), srednja vrednost PIK pedijatrijskih ispitanika bio je sličan onom kod odraslih pacijenata sa visokorizičnim rakom dojke stadijum II-IV, koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka terapije kombinacijom doksorubicin/docetaksel (videti odeljke 4.8 i 5.1).

Pretklinički podaci dobijeni iz konvencionalnih ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza pokazuju očekivane farmakološke efekte, uključujući povećanje broja leukocita, mijeloidnu hiperplaziju u kostnoj srži, ekstramedularnu hematopoezu i povećanje slezine.

U potomstvu skotnih ženki pacova kojima je supkutano primenjen pegfilgrastim nisu primećena neželjena dejstva, ali se pokazalo da je pegfilgrastim na kunićima uzrokovao embrionalnu/fetalnu toksičnost (gubitak embriona) pri primeni kumulativnih doza koje su bile približno 4 puta veće od preporučene doze za ljude, ali se isto nije pokazalo kada su skotne ženke kunića bile izložene preporučenoj dozi za ljude. Ispitivanja sprovedena na pacovima pokazala su da pegfilgrastim može proći kroz posteljicu. Ispitivanja sprovedena na pacovima ukazala su i na to da supkutana primena pegfilgrastima nema uticaja na reproduktivne sposobnosti,

plodnost, ciklus estrusa, dane između parenja i koitusa i intrauterino preživljavanje. Važnost ovih nalaza za ljude nije poznata.

Sirćetna kiselina, glacijalna Sorbitol (E 420)

Polisorbat 20

Natrijum - hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, a posebno ne sa rastvorima natrijum-hlorida.

3 godine.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Lek Ziextenzo se može izložiti sobnoj temperaturi (do 35°C) jednokratno, tokom najviše 120 sati. Lek Ziextenzo ostavljen na sobnoj temperaturi duže od 120 sati treba odbaciti.

Ne zamrzavati. Slučajno jednokratno izlaganje temperaturama zamrzavanja u razdoblju kraćem od 24 sata ne utiče nepovoljno na stabilnost leka Ziextenzo.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tipa I), sa gumenim zatvaračem klipa, klipom, iglom od nerđajućeg čelika i gumenim zatvaračem za iglu sa automatskim štitnikom za iglu.

Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju.

Intermedijerno pakovanje je blister u kome se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjenim injekcioni špric sa 0,6 mL rastvora za injekciju, koji je smešten u blister (intermedijerno pakovanje) i Uputstvo za lek.

Pre upotrebe, potrebno je vizuelno proveriti da li rastvor leka Ziextenzo sadrži vidljive čestice. Ubrizgavati samo bistar, bezbojan do blago žućkast rastvor.

Prekomerno mućkanje može da prouzrokuje agregaciju pegfilgrastima i da ga na taj način učini biološki neaktivnim.

Pre primene pričekajte da napunjeni injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu.

Uputstvo za upotrebu leka Ziextenzo, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Da biste izbegli moguće infekcije i bili sigurni da pravilno primenjujete lek, važno je da se pridržavate ovih uputstava.

Pročitajte CELO ovo uputstvo pre primene injekcije. Kutija sadrži napunjeni injekcioni špric koji je zasebno hermetički zapakovan u plastičnom blisteru.

Napunjeni injekcioni špric leka Ziextenzo sa štitnikom za iglu

Nakon što se lek ubrizga, štitnik će se aktivirati i prekriti iglu. Svrha štitnika za iglu jeste da se zdravstveni radnici zaštite od slučajnog ubadanja iglom posle primene injekcije.

Šta vam je još potrebno za primenu injekcije:

• Tupfer/ubrus natopljen alkoholom.
• Kuglica vate ili gaza.
• Posuda za odlaganje oštrog medicinskog otpada.

Važne informacije o bezbednosti

• Ne otvarajte kutiju dok ne budete spremni da primenite napunjeni injekcioni špric.
• Ne koristite napunjeni injekcioni špric ako je blister oštećen i više nije hermetički zatvoren, jer to može da bude nebezbedno za Vas.
• Nikada ne ostavljajte napunjeni injekcioni špric bez nadzora kada je moguće da drugi nešto urade sa njim.
• Nemojte protresati napunjeni injekcioni špric.
• Vodite računa da pre upotrebe ne dodirnete jezičke štitnika za iglu. Ako ih dodirnete, štitnik za iglu može prerano da se aktivira.
• Zatvarač igle skinite tek neposredno pred primene injekcije.
• Napunjeni injekcioni špric nije za višekratnu upotrebu. Iskorišćen napunjeni injekcioni špric bacite odmah posle upotrebe u posudu za oštar medicinski otpad.

Čuvanje napunjenog injekcionog šprica sa lekom Ziextenzo

• Čuvajte blister sa napunjenim injekcionim špricem u originalnoj kutiji radi zaštite od svetlosti.
• Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati.
• Pre upotrebe, izvadite napunjeni injekcioni špric iz frižidera i sačekajte oko 15–30 minuta da lek Ziextenzo dostigne sobnu temperaturu (do najviše 35°C).

Lek Ziextenzo sadrži aktivnu supstancu pegfilgrastim. Pegfilgrastim je protein dobijen biotehnološkim postupkom iz bakterije E.coli. Pripada grupi proteina koje se nazivaju citokini i veoma je sličan prirodnom proteinu (faktor stimulacije rasta kolonije granulocita) koji se stvara u Vašem organizmu.

Lek Ziextenzo se primenjuje da bi se skratilo trajanje neutropenije (smanjenje broja belih krvnih ćelija) i sprečila pojava febrilne neutropenije (smanjen broj belih krvnih zrnaca praćen povišenom telesnom temperaturom), koji se mogu javiti kao posledica primene citotoksične hemioterapije (lekova koji uništavaju brzorastuće ćelije). Bela krvna zrnca su važna jer pomažu telu u borbi protiv infekcija. Ove ćelije su veoma osetljive na efekte hemioterapije koja može izazvati smanjenje njihovog broja u Vašem telu. Ako se broj belih krvnih zrnaca znatno smanji, postoji mogućnost da ih ne ostane dovoljno u telu za borbu protiv bakterija pa možete imati povećan rizik od infekcija.

Lekar Vam je propisao lek Ziextenzo da bi se podstakla funkcija kostne srži (deo kosti koji stvara krvne ćelije) kako bi stvorilo više belih krvnih zrnaca koja pomažu Vašem organizmu u borbi protiv infekcija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pegfilgrastim, filgrastim ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Ziextenzo:

• ako osetite alergijsku reakciju koja uključuje slabost, pad krvnog pritiska, otežano disanje, oticanje lica (anafilaksa), crvenilo i naleti crvenila, osip na koži ili područja kože koja svrbe;
• ako počnete da kašljate, imate povišenu telesnu temperaturu ili otežano disanje. To može biti znak akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS);
• ako imate jedno od sledećih ili kombinaciju sledećih neželjenih dejstava:
• oticanje ili nadutost, što može biti povezano sa ređom učestalošću mokrenja, otežano disanje, oticanje stomaka i osećaj punoće, kao i opšti osećaj umora.

Ovo mogu biti simptomi stanja koje se zove „sindrom povećane propustljivosti kapilara“ koje ima za posledicu isticanje krvi iz malih krvnih sudova unutar tela. Pogledajte odeljak 4;

• ako osetite bol u gornjem levom delu stomaka ili na vrhu ramena. To može biti znak problema sa slezinom (povećanje slezine);
• ako ste nedavno imali ozbiljnu infekciju pluća (pneumonija), tečnost u plućima (edem pluća), zapaljenje pluća (intersticijalna bolest pluća) ili neuobičajeni rendgenski nalaz pluća (plućna infiltracija):
• ako imate saznanje o izmenjenom broju krvnih ćelija (npr. povećanju broja belih krvnih zrnaca ili anemiji) ili smanjenom broju krvnih pločica što smanjuje sposobnost zgrušavanja krvi (trombocitopenija). Vaš lekar će možda hteti da pažljivije prati Vaše stanje;
• ako bolujete od anemije srpastih ćelija. Vaš lekar će možda pažljivije pratiti Vaše stanje;
• ako Vam se pojave iznenadni znaci alergije kao što su osip, svrab ili koprivnjača na koži, oticanje lica, usana, jezika ili drugih delova tela, nedostatak vazduha, zviždanje u grudima ili teškoće sa disanjem, to bi mogli biti znaci teške alergijske reakcije.

Kod pacijenata obolelih od malignog oboljenja i zdravih davalaca retko je zabeleženo zapaljenje aorte (velikog krvnog suda koji prenosi krv iz srca u telo). Simptomi mogu uključivati povišenu telesnu temperaturu, bol u trbuhu, malaksalost, bol u leđima i povišene markere zapaljenja. Ako osetite ove simptome, obavestite svog lekara.

Vaš lekar će redovno proveravati Vašu krv i mokraću jer pegfilgrastim može oštetiti sitne filtere unutar Vaših bubrega (glomerulonefritis).

Prijavljene su teške kožne reakcije (Stevens Johnson-ov sindrom) povezane sa primenom leka Ziextenzo. Prestanite da koristite lek Ziextenzo i odmah potražite medicinsku pomoć ako primetite bilo koji od simptoma opisanih u odeljku 4.

Treba da porazgovarate sa svojim lekarom o riziku razvoja nekog od oblika malignog oboljenja krvi. Ukoliko imate ili postoji neposredna opasnost od razvoja malignog oboljenja krvi, ne bi trebalo da primate lek Ziextenzo, osim u slučaju da je to savet Vašeg lekara.

Gubitak odgovora na pegfilgrastim

Ukoliko primetite gubitak odgovora na terapiju pegfilgrastimom ili nemogućnost održavanja odgovora, Vaš lekar će ispitati razloge zašto se to događa, uključujući i mogućnost nastanka antitela koja neutrališu aktivnost pegfilgrastima.

Drugi lekovi i lek Ziextenzo

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Trudnoća i dojenje

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete bilo koji lek. Aktivna supstanca ovog leka, pegfilgrastim, nije ispitivan kod trudnica.

Važno je da obavestite svog lekara:

• ako ste trudni;
• ako mislite da ste trudni; ili
• ako planirate trudnoću.

Ukoliko zatrudnite tokom primene leka Ziextenzo, molimo Vas obavestite svog lekara.

Osim ako Vaš lekar ne savetuje drugačije, morate da prekinete sa dojenjem ako primate lek Ziextenzo.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Ziextenzo ne utiče ili ima zanemariv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Ziextenzo sadrži sorbitol (E420) i natrijum

Ovaj lek sadrži 30 mg sorbitola u jednom napunjenom injekcionom špricu, što odgovara 50 mg/mL. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi od 6 mg, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Lek Ziextenzo se primenjuje kod odraslih osoba uzrasta 18 godina i starijih.

Ukoliko Vam je propisan lek Zientexo, primeniće Vam ga isključivo lekar ili medicinska sestra u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Uobičajena doza je jedna injekcija od 6 mg primljena supkutano (injekcija pod kožu), koja se primenjuje pomoću napunjenog injekcionog šprica i koja se mora primeniti najmanje 24 sata nakon Vaše poslednje doze hemioterapije na kraju svakog hemioterapijskog ciklusa.

Dodatna uputstva o tome kako se primenjuje leka Ziextenzo, data su u odeljku na kraju ovog Uputstva za lek.

Treba izbegavati prekomerno mućkanje leka Ziextenzo jer to može da utiče na njegovu aktivnost.

Ako ste primili više leka Ziextenzo nego što treba

Ovaj lek će Vam primenjivati medicinsko osoblje. Stoga je malo verovatno da primite manju ili veću dozu leka od propisane. Ukoliko ipak mislite da niste dobili pravu količinu leka, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primite lek Ziextenzo

Ako zaboravite ili propustite da dođete da primite lek obratite se Vašem lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Obavestite odmah svog lekara ukoliko imate neko od sledećih ili kombinaciju sledećih neželjenih dejstava:

• oticanje ili nadutost, što može biti povezano sa ređom učestalošću mokrenja, otežano disanje, oticanje stomaka i osećaj punoće, kao i opšti osećaj umora. Ovi simptomi se obično brzo razvijaju.

Ovo mogu biti simptomi povremenog (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) stanja koje se naziva „sindrom povećane propustljivosti kapilara“ koji ima za posledicu isticanje krvi iz malih krvnih sudova unutar organizma i zahteva hitno medicinsko zbrinjavanje.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata):

• bol u kostima. Vaš lekar će Vam reći šta možete da uzmete kako biste ublažili bol u kostima;
• mučnina i glavobolje.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata):

• bol na mestu primene injekcije;
• opšti bolovi i bolovi u zglobovima i mišićima;
• moguće su i neke promene u krvi, ali one će se otkriti prilikom rutinskih analiza krvi. Broj belih krvnih zrnaca može nakratko da postane veliki. Broj trombocita može da postane mali što može da dovede do nastanka modrica.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata):

• reakcije alergijskog tipa, uključujući crvenilo i nalete crvenila, osip na koži, izdignuta područja kože koja svrbe;
• ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu (slabost, pad krvnog pritiska, otežano disanje, oticanje lica);
• povećanje veličine slezine;
• pucanje (ruptura) slezine. Neki slučajevi rupture slezine su imali smrtni ishod. Ako osetite bol u gornjoj levoj strani stomaka ili bol u levom ramenu važno je da se odmah obratite svom lekaru jer to može upućivati na problem sa slezinom;
• problemi s disanjem. Obavestite svog lekara ako kašljete, imate povišenu telesnu temperaturu ili otežano dišete;
• Svitov (Sweet) sindrom (ljubičaste, ispupčene, bolne promene na rukama i nogama, ponekad i na licu i na vratu, praćene povišenom telesnom temperaturom) se pojavljivao, ali i drugi faktori u tome mogu imati ulogu;
• kožni vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova kože);
• oštećenje sitnih filtera unutar bubrega (glomerulonefritis);
• crvenilo na mestu primene injekcije;
• iskašljavanje krvi (hemoptiza).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata):

• zapaljenje aorte (veliki krvni sud koji prenosi krv iz srca u telo), videti odeljak 2;
• krvarenje iz pluća (plućna hemoragija);
• Stevens-Johnson-ov sindrom, koji se može pojaviti u vidu crvenkastih mrlja u obliku mete ili kružnog oblika često sa plikovima u sredini na trupu, ljuštenja kože, čireva u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima, čemu može prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu. Prestanite da koristite lek Ziextenzo i odmah se obratite svom lekaru ili potražite medicinsku pomoć ako se kod Vas razviju ovi simptomi. Videti takođe odeljak 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ziextenzo posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i nalepnici šprica nakon oznake „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Lek Ziextenzo možete izvaditi iz frižidera i čuvati na sobnoj temperaturi (do 35°C), najviše do 120 sati Kada špric jednom izvadite iz frižidera i on dosegne sobnu temperaturu (do 35°C), mora se upotrebiti u roku od 120 sati ili odbaciti.

Ne zamrzavati. Lek Ziextenzo se može upotrebiti ako je bio slučajno zamrznut u jednokratnom periodu kraćem od 24 sata.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Ovaj lek se ne sme upotrebiti ako primetite da je zamućen ili su prisutne vidljive čestice.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je: pegfilgrastim. Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 6 mg pegfilgrastima u 0,6 mL rastvora.

Pomoćne supstance su: sirćetna kiselina, glacijalna; sorbitol (E 420); polisorbat 20; natrijum - hidroksid (za podešavanje pH); voda za injekcije. Videti odeljak 2, „Lek Ziextenzo sadrži sorbitol (E420) i natrijum“.

Kako izgleda lek Ziextenzo i sadržaj pakovanja

Lek Ziextenzo je bistar, bezbojan do blago žućkast rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu.

Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tipa I) sa gumenim zatvaračem klipa, klipom, pričvršćenom iglom od nerđajućeg čelika i gumenim zatvaračem za iglu sa automatskim štitnikom za iglu.

Intermedijerno pakovanje je blister u kome se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjenim injekcioni špric sa 0,6 mL rastvora za injekciju, koji je smešten u blister (intermedijerno pakovanje), i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO SANDOZ PHARMACEUTICALS D.D. BEOGRAD

Kneginje Zorke 2, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02961-20-001 od 07.06.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Skraćenje trajanja neutropenije i smanjenje incidence febrilne neutropenije kod odraslih pacijenata koji se leče citotoksičnom hemioterapijom zbog maligne bolesti (sa izuzetkom hronične mijeloidne leukemije i mijelodisplastičnog sindroma).

Doziranje i način primene

Terapiju lekom Ziextenzo mora da započne i nadzire lekar sa iskustvom u onkologiji i/ili hematologiji. Doziranje

Jedna doza od 6 mg (jedan napunjeni injekcioni špric) leka Ziextenzo se preporučuje uz svaki hemioterapijski ciklus, najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima kod dece još nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima „Neželjena dejstva”, „Farmakodinamski podaci” i „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Ne preporučuje se promena doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, uključujući i one u terminalnoj fazi bolesti bubrega.

Način primene

Lek Ziextenzo je namenjen za supkutanu primenu. Injekcije je potrebno primeniti u butinu, abdomen ili nadlakticu. Za uputstva o rukovanju lekom pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Lista pomoćnih supstanci

Sirćetna kiselina, glacijalna Sorbitol (E 420)

Polisorbat 20

Natrijum - hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, a posebno ne sa rastvorima natrijum-hlorida.

Rok upotrebe

3 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).

Lek Ziextenzo se može izložiti sobnoj temperaturi (do 35°C) jednokratno, tokom najviše 120 sati. Lek Ziextenzo ostavljen na sobnoj temperaturi duže od 120 sati treba odbaciti.

Ne zamrzavati. Slučajno jednokratno izlaganje temperaturama zamrzavanja u razdoblju kraćem od 24 sata ne utiče nepovoljno na stabilnost leka Ziextenzo.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tipa I), sa gumenim zatvaračem klipa, klipom, iglom od nerđajućeg čelika i gumenim zatvaračem za iglu sa automatskim štitnikom za iglu.

Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju.

Intermedijerno pakovanje je blister u kome se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjenim injekcioni špric sa 0,6 mL rastvora za injekciju, koji je smešten u blister (intermedijerno pakovanje) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Pre upotrebe, potrebno je vizuelno proveriti da li rastvor leka Ziextenzo sadrži vidljive čestice. Ubrizgavati samo bistar, bezbojan do blago žućkast rastvor.

Prekomerno mućkanje može da prouzrokuje agregaciju pegfilgrastima i da ga na taj način učini biološki neaktivnim.

Pre primene pričekajte da napunjeni injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu.

Uputstvo za upotrebu leka Ziextenzo, rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Da biste izbegli moguće infekcije i bili sigurni da pravilno primenjujete lek, važno je da se pridržavate ovih uputstava.

Pročitajte CELO ovo uputstvo pre primene injekcije. Kutija sadrži napunjeni injekcioni špric koji je zasebno hermetički zapakovan u plastičnom blisteru.

Napunjeni injekcioni špric leka Ziextenzo sa štitnikom za iglu

Nakon što se lek ubrizga, štitnik će se aktivirati i prekriti iglu. Svrha štitnika za iglu jeste da se zdravstveni radnici zaštite od slučajnog ubadanja iglom posle primene injekcije.

Šta vam je još potrebno za davanje injekcije:

• Tupfer/ubrus natopljen alkoholom.
• Kuglica vate ili gaza.
• Posuda za odlaganje oštrog medicinskog otpada.

Važne informacije o bezbednosti

• Ne otvarajte kutiju dok ne budete spremni da primenite napunjeni injekcioni špric.
• Ne koristite napunjeni injekcioni špric ako je blister oštećen i više nije hermetički zatvoren, jer to može da bude nebezbedno za Vas.
• Nikada ne ostavljajte napunjeni injekcioni špric bez nadzora kada je moguće da drugi nešto urade sa njim.
• Nemojte protresati napunjeni injekcioni špric.
• Vodite računa da pre upotrebe ne dodirnete jezičke štitnika za iglu. Ako ih dodirnete, štitnik za iglu može prerano da se aktivira.
• Zatvarač igle skinite tek neposredno pred primene injekcije.
• Napunjeni injekcioni špric nije za višekratnu upotrebu. Iskorišćen napunjeni injekcioni špric bacite odmah posle upotrebe u posudu za oštar medicinski otpad.

Čuvanje napunjenog injekcionog šprica sa lekom Ziextenzo

• Čuvajte blister sa napunjenim injekcionim špricem u originalnoj kutiji radi zaštite od svetlosti.
• Čuvati u frižideru na temperaturi od 2°C do 8°C. Ne zamrzavati.
• Pre upotrebe, izvadite napunjeni injekcioni špric iz frižidera i sačekajte oko 15–30 minuta da lek Ziextenzo dostigne sobnu temperaturu (do najviše 35°C).