ZOCAP® 25mg kapsula, tvrda

Lek ZOCAP je indikovan kao:

• monoterapija za terapiju parcijalnih epileptičnih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih sa novo-dijagnostifikovanom epilepsijom (videti odeljak 5.1);
• dodatna terapija u terapiji parcijalnih epileptičkih napada sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 6 godina i starije.

Doziranje

Odrasli

Postepeno povećavanje i održavanje doze

Lek ZOCAP se može uzimati kao monoterapija ili može da se doda već postojećoj terapiji kod odraslih. Dozu treba titrirati na osnovu kliničkog efekta. Preporuke za postepeno povećavanje doze i doze održavanja navedene su u Tabeli 1. Kod nekih pacijenta, posebno onih koji ne uzimaju lekove koji indukuju CYP3A4, terapijski odgovor se može postići pri manjim dozama.

Obustava primene leka

Ukoliko je neophodno da se lečenje lekom ZOCAP prekine, onda je to potrebno uraditi postepeno (videti odeljak 4.4). U kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata, doza se smanjivala za 100 mg u razmacima od nedelju dana, uz istovremeno prilagođavanje doza drugih antiepileptika (gde je potrebno).

Tabela 1 Odrasli – preporučeni režim postepenog povećavanja i održavanja doze

Opšte preporuke za doziranje leka ZOCAP kod posebnih populacija pacijenata

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 6 godina i starija)

Postepeno povećavanje i održavanje doze

Pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 6 godina i starijim, lek ZOCAP se mora davati kao dodatna terapija uz već postojeću terapiju. Dozu treba titrirati na osnovu kliničkog efekta. Preporuke za postepeno povećavanje doze i doze održavanja navedene su u Tabeli 2. Kod nekih pacijenta, posebno onih koji ne uzimaju lekove koji indukuju CYP3A4, odgovor se može postići i pri manjim dozama.

Lekari moraju da upozore pedijatrijske pacijente i njihove roditelje/staratelje na uokvireni tekst (u Uputstvu za lek) sa savetima za sprečavanje toplotnog udara (videti odeljak 4.4 Pedijatrijska populacija).

Tabela 2 Pedijatrijska populacija (uzrasta od 6 godina i starija) – preporučeni režim postepenog povećavanja i održavanja doze

Napomena: *Kako bi se osiguralo održavanje terapijske doze, potrebno je pratiti telesnu masu deteta i menjati dozu u skladu sa promenom telesne mase do 55 kg. Doza iznosi od 6 do 8 mg/kg/dan do maksimalne doze od 500 mg/dan.

Bezbednost i efikasnost leka ZOCAP kod dece mlađe od 6 godina ili dece telesne mase do 20 kg nisu ustanovljene.

Podaci iz kliničkih ispitivanja sprovedenih kod pacijenata telesne mase do 20 kg su ograničeni. Zbog toga je potreban oprez pri lečenju dece starije od 6 godina i telesne mase do 20 kg.

Nije uvek moguće precizno postiči izračunatu dozu jačinama leka ZOCAP dostupnim na tržištu. Stoga se u tim slučajevima preporučuje da se ukupna doza leka ZOCAP zaokruži na najbližu veću ili manju moguću dozu koja se može postići jačinama leka ZOCAP dostupnim na tržištu.

Obustava primene leka

Kada je neophodno da se lečenje lekom ZOCAP prekine, onda je to potrebno uraditi postepeno (videti odeljak 4.4). U kliničkim ispitivanjima kod pedijatrijskih pacijenata, doza se smanjivala za približno 2 mg/kg u razmacima od nedelju dana (tj. u skladu sa rasporedom doziranja navedenim u Tabeli 3).

Tabela 3 Pedijatrijska populacija (uzrasta od 6 godina i starija) – preporučeni režim postepenog smanjivanja doze

Napomena: * Sve doze se odnose na primenu jednom dnevno.

Stariji pacijenti

Terapiju kod starijih pacijenata treba započeti oprezno jer su podaci o primeni leka ZOCAP kod ovih pacijenata ograničeni. Lekari koji propisuju lek ZOCAP moraju voditi računa i o sigurnosnom profilu leka ZOCAP (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Potreban je oprez tokom terapije pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega jer su podaci o primeni leka ZOCAP kod ovih pacijenata ograničeni i sporiji režim titriranja doze kod ovih pacijenata bi mogao biti potreban. Budući da se zonisamid i njegovi metaboliti izlučuju putem bubrega, terapiju treba obustaviti kod pacijenata kod kojih se razvije akutna insuficijencija bubrega ili kad je uočeno klinički značajno kontinuirano povećanje kreatinina u serumu.

Kod ispitanika sa oštećenom funkcijom bubrega, renalni klirens pojedinačnih doza zonisamida je u pozitivnoj korelaciji sa klirensom kreatinina. Vrednost PIK zonisamida u plazmi se povećala za 35% kod ispitanika sa klirensom kreatinina < 20 mL/min.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije ispitana. Zbog toga se kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre ne preporučuje primena leka ZOCAP. Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre je potreban oprez i po potrebi treba primenjivati sporiji režim titriranje doze.

Način primene

Lek ZOCAP, kapsule, tvrde je namenjen za oralnu upotrebu. Uticaj hrane pri uzimanju leka ZOCAP

Lek ZOCAP se može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega (videti odeljak 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. ili na sulfonamide.

Neobjašnjiv osip

Treba razmisliti o prekidu terapije lekom ZOCAP kod pacijenata kod kojih se razvije neobjašnjiv osip. Sve pacijente kod kojih se pojavi osip tokom primene leka ZOCAP treba pažljivo pratiti, uz posebnu pažnju ka onim pacijentima koji istovremeno primaju antiepileptike koji sami po sebi mogu prouzrokovati pojavu osipa na koži.

Epileptični napadi povezani sa obustavom primene leka

U skladu sa postojećom kliničkom praksom, kod pacijenata sa epilepsijom, terapija lekom ZOCAP se mora prekinuti postepenim smanjivanjem doze kako bi se smanjila mogućnost napada povezanih sa obustavom primene leka. Nema dovoljno podataka o obustavljanju drugih istovremeno primenjenih antiepileptika kada

su uz lek ZOCAP kao dodatni lek napadi pod kontrolom, a čime bi se omogućila monoterapija lekom ZOCAP. Zbog toga treba oprezno sprovoditi obustavu drugih istovremeno primenjenih antiepileptika.

Reakcije na sulfonamid

Lek ZOCAP je derivat benzizoksazola koji sadrži sulfonamidsku grupu. Ozbiljne neželjene reakcije koje se odnose na imunski sistem povezane su sa lekovima koji sadrže sulfonamidsku grupu uključuju osip, alergijsku reakciju i velike hematološke poremećaje, uključujući i aplastičnu anemiju koja, vrlo retko, može imati smrtni ishod.

Prijavljeni su slučajevi agranulocitoze, trombocitopenije, leukopenije, aplastične anemije, pancitopenije i leukocitoze. Nema odgovarajućih podataka kako bi se procenio odnos, ako postoji, između doze, trajanja lečenja i tih događaja.

Akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji su koristili zonisamid prijavljen je sindrom koji se sastoji od akutne miopije udružene sa sekundarnim glaukomom zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutno smanjenje oštrine vida i/ili bol u oku. Oftalmološki nalazi mogu uključivati miopiju, pliću prednju komoru, hiperemiju (crvenilo) oka i povećan intraokularni pritisak. Ovaj sindrom može biti povezan sa supracilijarnim izlivom koji rezultira prednjim pomeranjem sočiva i irisa, sa sekundarnim glaukomom zatvorenog ugla. Simptomi se mogu pojaviti u roku od nekoliko sati do nedelju dana od početka lečenja. Lečenje uključuje obustavu primene zonisamida, što je moguće brže prema oceni lekara i odgovarajuće mere za smanjenje očnog pritiska. Povišen očni pritisak bilo koje etiologije, ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući i trajni gubitak vida. Treba biti oprezan prilikom lečenja zonisamidom kod pacijenata koji imaju istoriju bolesti oka.

Suicidalne misli i ponašanja

Suicidalne misli i ponašanja zabeleženi su kod pacijenata lečenih antiepilepticima u nekoliko indikacija. Meta-analiza randomiziranih, placebo kontrolisanih studija antiepileptika takođe je pokazala malo povećanje rizika od suicidalnih misli i ponašanja. Mehanizam nastanka suicidalnih misli i ponašanja nije poznat, a dostupni podaci ne isključuju mogućnost povećanog rizika kod leka ZOCAP.

Potrebno je pratiti pacijente zbog moguće pojave znakova suicidalnih misli i ponašanja te razmotriti odgovarajuće lečenje. Pacijentima (i njihovim starateljima) treba savetovati da potraže savet lekara ako se pojave znakovi suicidalnh misli ili ponašanja.

Kamen u bubregu

Kod nekih pacijenata, a posebno kod onih sa predispozicijom za razvoj nefrolitijaze, može da postoji povećan rizik od nastanka kamena u bubregu i uz to udruženih znakova i simptoma kao što su bubrežne kolike, bolovi u bubrezima ili bol u donjem delu leđa. Neftrolitijaza može dovesti do hroničnog oštećenja bubrega. Faktori rizika za nefrolitijazu uključuju prethodnu pojavu kamena u bubregu, porodičnu istoriju nefrolitijaze i hiperkalciurije. Ni zbog jednog od navedenih faktora rizika se ne može pouzdano očekivati nastanak kamena u bubregu za vreme lečenja zonisamidom. Pored toga, povećan je rizik i kod pacijenata koji uzimaju druge lekove za nefrolitijazu. Povećanje unosa tečnosti i izlučivanja urina može pomoći u smanjenju rizika od nastanka kamena u bubregu, posebno kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima rizika.

Metabolička acidoza

Hiperhloremična metabolička acidoza bez anjonskih praznina („gap“) (tj.smanjena koncentracija bikarbonata u serumu ispod normalnog raspona vrednosti u odsustvu respiratorne alkaloze) povezana je sa terapijom zonisamidom. Ta metabolička acidoza posledica je gubitka bikarbonata putem bubrega zbog inhibitornog dejstva zonisamida na karboanhidrazu. Takva neravnoteža elektrolita uočena je pri primeni zonisamida u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i u postmarketinškom periodu praćenja. U principu, zonisamidom izazvana metabolička acidoza javlja se na početku lečenja, iako je moguće da se javi u bilo kojem trenutku u toku terapije. Smanjenje bikarbotana je obično malo - umereno (kod odraslih prosečno smanjenje iznosi približno 3,5 mEq/L pri dozama od 300 mg na dan) retko se kod pacijenata javljaju izrazitija sniženja. Stanja ili terapije koje su predispozicija za razvoj acidoze (kao što su bolest bubrega, teški

respiratorni poremećaji, status epilepticus, dijareja, hirurška intervencija, ketogena dijeta ili lekovi) mogu povećati dejstvo zonisamida na sniženje bikarbonata.

Rizik od metaboličke acidoze uzrokovane zonisamidom čini se da je učestaliji i ozbiljniji kod mlađih pacijenata. Odgovarajuću procenu i praćenje koncentracije bikarbonata u serumu treba sprovoditi kod pacijenata koji uzimaju zonisamid, a imaju osnovne bolesti koje mogu povećati rizik od acidoze, kod pacijenata kod kojih postoji povećan rizik od štetnih posledica metaboličke acidoze i kod pacijenata sa simptomima koji upućuju na metaboličku acidozu. Ako se metabolička acidoza razvije i potraje, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili obustavu uzimanje zonisamida (postepenim ukidanjem leka ili smanjivanjem terapijske doze) jer se može razviti osteopenija.

Ukoliko se odluči da se terapija lekom ZOCAP nastavi kod pacijenata uprkos postojećoj acidozi, potrebno je razmotriti lečenje alkalnim preparatima.

Metabolička acidoza može dovesti do hiperamonemije koja je prijavljena s encefalopatijom ili bez nje tokom terapije zonisamidom. Rizik od hiperamonemije može biti povećan kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji mogu izazvati hiperamonemiju (npr. valproat) ili koji imaju postojeći poremećaj ciklusa uree ili smanjenu aktivnost mitohondrija jetre. Kod pacijenata kod kojih se tokom terapije zonisamidom razvije neobjašnjiva letargija ili promene u mentalnom statusu, preporučuje se da se razmotri hiperamonemijska encefalopatija i izmeri koncentracija amonijaka.

Lek ZOCAP treba primenjivati sa oprezom kod odraslih pacijenata koji istovremeno uzimaju inhibitore karboanhidraze, kao što su topiramat ili acetazolamid, obzirom da nema dovoljno podataka koji bi isključili farmakodinamsku interakciju (videti takođe odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija i odeljak 4.5.).

Toplotni udar

Slučajevi smanjenog znojenja i povišene telesne temperature prijavljeni su uglavnom kod pedijatrijskih pacijenata (za sva upozorenja videti odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija). Kod odraslih je potreban oprez kada se lek ZOCAP propisuje sa drugim lekovima koji kod pacijenata stvaraju predispoziciju za poremećaje povezane sa povećanim stvaranjem toplote; to uključuje inhibitore karboanhidraze i lekove sa antiholinergičkom aktivnošću (videti takođe odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija ).

Pankreatitis

Kod pacijenata koji uzimaju lek ZOCAP i kod kojih se pojave klinički znakovi i simptomi pankreatitisa, preporučuje se praćenje vrednosti pankreasne lipaze i amilaze. Ako je pankreatitis očigledan, u odsustvu nekog drugog očiglednog uzroka preporučuje se da se razmotri obustava leka ZOCAP i da se počne sa odgovarajućim lečenjem.

Rabdomioliza

Kod pacijenata koji uzimaju lek ZOCAP i kod kojih se pojave teški bolovi u mišićima i/ili slabost u mišićima, bilo sa ili bez povišene telesne temperature, preporučuje se da se procene markeri oštećenja mišića uključujući nivoe kreatin fosfokinaze i aldolaze u serumu. Ako su povišeni, a u odsustvu nekog drugog očiglednog uzroka kao što su trauma ili grand mal epileptični napadi, preporučuje se da se razmotri obustava leka ZOCAP i da se započne sa odgovarajućim lečenjem.

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije lekom ZOCAP i još mesec dana nakon prestanka terapije (videti odeljak 4.6.).

Lek ZOCAP ne treba koristiti kod žena u reproduktivnom periodu ako ne koriste efektivnu kontracepciju, osim ako je to neophodno i ako se smatra da potencijalna korist opravdava rizik za fetus. Treba dati stručni savet ženama u reproduktivnom periodu o mogućem dejstvu leka ZOCAP na fetus i o ovim rizicima u odnosu na korist treba razgovarati sa pacijentom pre nego se započne lečenje. Žene koje planiraju trudnoću treba da se obrate svom lekaru radi ponovne procene lečenja lekom ZOCAP i potrebno je razmotriti i druge terapijske mogućnosti.

Lekari koji leče pacijentkinje lekom ZOCAP trebalo bi da nastoje da osiguraju upotrebu odgovarajuće kontracepcije te da na osnovu kliničke procene provere da li su oralni kontraceptivi (OK) ili doze komponenata oralnih kontraceptiva odgovarajuće u odnosu na kliničku sliku pojedine pacijentkinje.

Telesna masa

Lek ZOCAP može prouzrokovati gubitak telesne mase. Ako pacijent tokom primene ovog leka gubi na telesnoj masi ili je njegova telesna masa manja od prosečne, može se razmotriti upotreba dodataka ishrani ili povećanje unosa hrane. Ako dođe do znatnog neželjenog gubitka mase, potrebno je razmotriti i prekid lečenja lekom ZOCAP. Ozbiljniji gubitak telesne mase može biti kod dece (videti odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija).

Pedijatrijska populacija

Prethodno navedena upozorenja i mere opreza primenjiva su i na adolescente i na pedijatrijske pacijente. Upozorenja i mere opreza koja slede odnose se u većoj meri na pedijatrijsku populaciju pacijenata i adolescentne.

Toplotni udar i dehidratacija

Slučajevi smanjenog znojenja i povišene telesne temperature prijavljeni su uglavnom kod pedijatrijskih pacijenata. U nekim slučajevima dijagnostifikovan je i toplotni udar koji je zahtevao bolničko lečenje. Zabeležen je slučaj toplotnog udara sa neophodnim bolničkim lečenjem koji je doveo do smrtnog ishoda. Većina prijava bila je u periodu toplog vremena. Lekari moraju upoznati pacijente i njihove staratelje sa potencijalnim ozbiljnim posledicama toplotnog udara, sa situacijama u kojima može doći do toplotnog udara, a takođe i sa merama koje treba preduzeti u slučaju bilo kakvih znakova i simptoma. Pacijente ili osobe koje se o njima staraju treba upozoriti da, u zavisnosti od stanja pacijenta, vode računa o održavanju hidratacije i izbegavanju izlaganja pacijenata visokim temperaturama i napornim telesnim aktivnostima. Lekari koji propisuju lek moraju savetovati pedijatrijske pacijente i njihove roditelje/staratelje o sprečavanju toplotnog udara i pregrevanja dece, kao što je navedeno u Uputstvu za pacijenta. U slučaju znakova ili simptoma dehidratacije, oligohidroze ili povišene telesne temperature, potrebno je razmisliti o prestanku uzimanja leka ZOCAP.

Lek ZOCAP se kod pedijatrijskih pacijenata ne sme primenjivati sa drugim lekovima koji kod pacijenata stvaraju predispoziciju na poremećaje povezane sa vrućinom, a to uključuje inhibitore karboanhidraze i lekove s antiholinergičkom aktivnošću.

Telesna masa

Gubitak telesne mase koji vodi do pogoršanja opšteg stanja i prekida u uzimanju antiepileptika povezan je sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Lek ZOCAP se ne preporučuje pedijatrijskim pacijentima čija je telesna masa manja od prosečne (definicija u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije za kategorije indeksa telesne mase (BMI) prilagođene životnom dobu) ili koji imaju oslabljen apetit.

Incidenca smanjenja telesne mase dosledna je u svim starosnim grupama (videti odeljak 4.8), međutim, uzimajući u obzir potencijalnu ozbiljnost gubitka telesne mase kod dece, u toj populaciji je potrebno pratiti telesnu masu. Ako pacijent ne uspeva da dobija na telesnoj masi u skladu sa prosekom rasta, treba razmotriti upotrebu dodataka ishrani ili povećanje unosa hrane, u protivnom lečenje lekom ZOCAP treba prekinuti.

Podaci iz kliničkih ispitivanja sprovedenih kod pacijenata telesne mase do 20 kg su ograničeni. Zbog toga je potreban oprez pri lečenju dece uzrasta od 6 godina i starije kojima je telesna masa do 20 kg. Nepoznati su dugoročni uticaji gubitka mase na rast i razvoj u pedijatrijskoj populaciji.

Metabolička acidoza

Rizik od metaboličke acidoze uzrokovane lekom ZOCAP je učestaliji i teži kod pedijatrijskih pacijenata i adolescenata. U ovoj populaciji treba sprovoditi odgovarajuću procenu i praćenje koncentracije bikarbonata u serumu (videti odeljak 4.4 i odeljak 4.8). Dugoročni uticaj niskih koncentracija bikarbonata na rast i razvoj nije poznat.

Kod pedijatrijskih pacijenata lek ZOCAP se ne sme primenjivati sa drugim inhibitorima karboanhidraze kao što su topiramat i acetazolamid (videti odeljak 4.5).

Kamen u bubregu

Nastanak kamena u bubregu zabeležen je u pedijatrijskoj populaciji (za potpuno upozorenje videti odeljak 4.4 Kamen u bubregu). Kod nekih pacijenata, a posebno onih sa predispozicijom za razvoj nefrolitijaze, može postojati povećan rizik od nastanka kamena u bubregu i sa tim povezanih znakova i simptoma kao što su bubrežne kolike, bolovi u bubrezima ili bol u predelu slabina. Neftrolitijaza može dovesti do hroničnog oštećenja bubrega. Faktori rizika za nefrolitijazu podrazumevaju prethodnu pojavu kamena u bubregu, porodičnu istoriju nefrolitijaze i hiperkalcurije. Ni za jedan od navedenih faktora rizika ne može se pouzdano tvrditi da mogu dovesti do nastanka kamena u bubregu za vreme lečenja lekom ZOCAP.

Povećanje unosa tečnosti i izlučivanja urina može pomoći u smanjenju rizika od nastanka kamena bubrega, posebno kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima rizika. Prema proceni lekara treba sprovoditi ultrazvučne preglede bubrega. U slučaju da se otkrije kamen u bubregu, lečenje lekom ZOCAP treba prekinuti.

Premećaj funkcije jetre

Kod pedijatrijskih pacijenata i adolescenata pojavile su se povećane vrednosti hepatobilijarnih parametara kao što su alanin aminotransferaza (ALT), aspartat aminotransferaza (AST), gama glutamiltransferaza (GGT) i bilirubin, ali bez doslednog obrasca u primećenim vrednostima iznad gornje granice normalnih vrednosti. Ipak, u slučaju sumnje na događaj povezan sa jetrom, funkciju jetre treba proveriti i razmotriti prekid lečenja lekom ZOCAP.

Kognitivne sposobnosti

Kognitivna oštećenja kod pacijenata sa epilepsijom povezana su sa osnovnom patologijom i/ili primenom antiepileptičke terapije. U placebo kontrolisanom ispitivanju leka ZOCAP, sprovedenom kod pedijatrijskih pacijenta i adolescenata, udeo pacijenata sa oštećenim kognitivnim sposobnostima bio je brojčano veći u grupi koja je primala lek ZOCAP nego u grupi koja je primala placebo.

Uticaj leka ZOCAP na enzime cithroma P450

Ispitivanja u in vitro uslovima na humanim mikrozomima jetre ne pokazuju ili pokazuju malu inhibiciju (< 25%) izoenzima 1A2, 2A6, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 ili 3A4 citohroma P450 pri koncentracijama zonisamida koje su bile približno dva ili više puta veće od klinički značajnih nevezanih koncentracija u serumu. Zbog toga se ne očekuje da lek ZOCAP može imati uticaj na farmakokinetiku drugih lekova putem mehanizama posredovanih citohromom P450, kao što je dokazano in vivo za karbamazepin, fenitoin, etinilestradiol i desipramin.

Mogući uticaj leka ZOCAP na druge lekove

Antiepileptički lekovi

Kod pacijenata sa epilepsijom doziranje leka ZOCAP u stanju dinamičke ravnoteže nije proizvelo klinički značajne farmakokinetičke uticaje na karbamazepin, lamotrigin, fenitoin ili natrijum valproat.

Oralni kontraceptivi

U kliničkim ispitivanjima kod zdravih ispitanika, doziranje leka ZOCAP u stanju dinamičke ravnoteže nije uticalo na koncentracije etinilestradiola ili noretisterona u serumu u kombinovanom oralnom kontraceptivu.

Inhibitori karboanhidraze

Lek ZOCAP treba primenjivati oprezno kod odraslih pacijenata istovremeno lečenih inhibitorima karboanhidraze kao što su topiramat i acetazolamid, jer nema dovoljno podataka koji bi isključili mogućnost farmakodinamske interakcije (videti odeljak 4.4).

Lek ZOCAP se kod pedijatrijskih pacijenata ne sme primenjivati istovremeno sa drugim inhibitorima karboanhidraze kao što su topiramat i acetazolamid (videti odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija).

Supstrat P-glikoproteina

In vitro ispitivanja pokazuju da je zonisamid slab inhibitor P-glikoproteina (MDR1) sa IC50 od 267 mikromola/L, pa postoji teorijska mogućnost da će zonisamid uticati na farmakokinetiku supstanci koje su supstrati P-glikoproteina. Preporučuje se oprez kada se započinje ili prekida lečenje zonisamidom ili kada se menja doza ovog leka kod pacijenata koji primaju i lekove koji su supstrati P-gp-a (npr. digoksin, hinidin).

Moguće interakcije drugih lekova koje utuču na lek ZOCAP

U kliničkim ispitivanjima istovremena primena lamotrigina nije imala vidljiv uticaj na farmakokinetiku zonisamida. Kombinacija leka ZOCAP i drugih lekova koji mogu dovesti do urolitijaze može povećati rizik od razvoja kamena u bubregu; zbog navedenog, istovremenu primenu takvih lekova treba izbegavati.

Zonisamid se metaboliše delomično enzimom CYP3A4 (redukcijsko cepanje), a takođe i N-acetil- transferazama i konjugacijom sa glukuronskom kiselinom; zbog toga supstance koje mogu indukovati ili inhibirati te enzime mogu da utiču na farmakokinetiku zonisamida.

• Indukcija enzima: Izloženost zonisamidu manja je kod pacijenata sa epilepsijom koji primaju lekove koji indukuju CYP3A4, kao što su fenitoin, karbamazepin i fenobarbiton. Nije verovatno da će ti efekti biti klinički značajni kada se lek ZOCAP doda već postojećoj terapiji;

međutim, promene u koncentracijama leka ZOCAP se mogu javiti ako se istovremeno primenjuju antiepileptički lekovi koji indukuju CYP3A4 ili se drugi lekovi ukidaju, prilagođava im se doza ili se uvode u lečenje, prilagođavanje doze leka ZOCAP može biti potrebno. Rifampicin je jak induktor CYP3A4. Ako je istovremena primena potrebna, pacijenta treba pažljivo pratiti, a dozu leka ZOCAP i drugih supstrata CYP3A4 prilagoditi prema potrebi.

• Inhibicija CYP3A4: Na osnovu kliničkih podataka, poznati specifični i nespecifični inhibitori CYP3A4 čini se da nemaju klinički značajan uticaj na farmakokinetičke parametre izloženosti leku

ZOCAP. Kod zdravih ispitanika doziranje ketokonazola (400 mg na dan) ili cimetidina (1200 mg na dan) u stanju dinamičke ravnoteže nije imalo klinički relevantne uticaje na farmakokinetiku jednokratne doze leka ZOCAP. Zbog toga, nije potrebna promena doziranja leka ZOCAP kada se primenjuje istovremeno sa poznatim inhibitorima CYP3A4.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija vršene su samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efektivnu kontracepciju tokom lečenja lekom ZOCAP i još mesec dana nakon prestanka lečenja.

Lek ZOCAP se ne treba koristiti kod žena u reproduktivnom periodu ako ne koriste efektivnu kontracepciju, osim kada je to neophodno i ako se smatra da potencijalna korist opravdava rizik za fetus. Ženama u reproduktivnom periodu koje uzimaju zonisamid potreban je savet lekara specijaliste. Žene koje planiraju trudnoću treba da se obrate lekaru specijalisti kako bi se ponovo procenilo lečenje zonisamidom i razmotrile druge terapijske mogućnosti.

Kao i kod svih antiepileptičkih lekova, treba izbegavati nagli prekid lečenja lekom ZOCAP, jer to može dovesti do prodornih epileptičnih napada koji mogu imati ozbiljne posledice za majku i nerođeno dete. Rizik od nastanka urođenih mana povećan je za faktor 2 do 3 kod dece majki lečenih nekim antiepileptikom. Najčešće su bili prijavljivani rascep usne, kardiovaskularne malformacije i defekt neuralne cevi. Terapija sa nekoliko antiepileptičkih lekova može biti povezana sa većim rizikom od kongenitalnih malformacija nego kod monoterapije.

Trudnoća

Podaci o korišćenju leka ZOCAP kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Podaci iz studija registra pokazuju da je povećan udeo beba rođenih sa malom telesnom masom na rođenju (engl: LBW - low birth weight), prevremeno rođenih ili malim za gestacijsko doba (engl. SGA - small for gestation age). Ova povećanja su približno: 5% do 8% za LBW, 8% do 10% za prevremeno rođenje i 7% do 12% za SGA, sve u poređenju sa majkama koje su lečene monomoterapijom lamotriginom.

Lek ZOCAP se ne sme uzimati tokom trudnoće osim kada je to po mišljenju lekara neophodno i samo ako se smatra da moguća korist opravdava rizik za fetus. Ako se zonisamid primenjuje tokom trudnoće, pacijentkinje treba informisati o mogućim štetnim posledicama za fetus, i savetovati najnižu efektivnu dozu uz pažljivo nadgledanje pacijentkinje.

Dojenje

Zonisamid se izlučuje u majčino mleko; koncentracija u majčinom mleku slična je koncentraciji u plazmi majke. Potrebno je odlučiti da li prekinuti dojenje ili prekinuti/odloži terapiju lekom ZOCAP. Zbog dugog zadržavanja zonisamida u telu, dojenje se ne sme započeti još mesec dana nakon završetka terapije lekom ZOCAP.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka o dejstvu leka ZOCAP na plodnost kod ljudi. Ispitivanja na životinjama su pokazala promene u parametrima plodnosti (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, s obzirom na to da neki pacijenti mogu osećati pospanost ili teškoće sa koncentracijom, posebno na početku

lečenja ili nakon povećanja doze, pacijentima treba savetovati da budu oprezni u aktivnostima koje zahtevaju visok stepen pažnje, npr. upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

U kliničkim ispitivanjima lek ZOCAP se primenjivao kod 1200 pacijenata, a više od 400 je primalo lek ZOCAP najmanje 1 godinu. Pored toga, postoji veliko iskustvo sa lekom ZOCAP nakon stavljanja u promet i to u Japanu od 1989. a u Sjedinjenim Američkim Državama od 2000. godine.

Treba napomenuti da je lek ZOCAP derivat benzizoksazola koji sadrži sulfonamidsku grupu. Ozbiljne neželjene reakcije koje se odnose na imnunski sistem koje su povezane sa lekovima koji sadrže sulfonamidsku grupu uključuju osip, alergijsku reakciju i velike hematološke poremećaje uključujući aplastičnu anemiju koja veoma retko može imati smrtni ishod (videti odeljak 4.4).

Najčešće neželjene reakcije u kontrolisanim ispitivanjima sa dodatnom terapijom bile su somnolencija, vrtoglavica i anoreksija. Najčešća neželjena dejstva zabeležena u randomiziranom, kontrolisanom ispitivanju u kojem je poređena monoterapija zonisamidom sa terapijom karbamazepinom produženog oslobađanja, bila su smanjena koncentracija bikarbonata, oslabljen apetit i smanjena telesna masa. Incidenca izrazito neuobičajene male koncentracije bikarbonata u serumu (smanjenje do manje od 17 mEq/L i za više od 5 mEq/L) iznosila je 3,8%. Incidenca izrazitog smanjenja telesne mase od 20% ili više iznosila je 0,7%.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli prikazane su neželjene reakcije zonisamida prijavljene u kliničkim ispitivanjima i u periodu nakon stavljanja leka u promet. Učestalost neželjenih reakcija definisana je na sledeći način:

Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do < 1/10)

Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100)

Rretko (≥1/10000 do <1/1000)

Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Tabela 4. Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim ispitivanjima zonisamida kao dodatne terapije i tokom praćenja nakon stavljanja leka u promet

Pored navedenog, bilo je izolovanih slučajeva iznenadne neobjašnjive smrti pacijenata sa epilepsijom (engl.

Sudden Unexplained Death in Epilepsy Patients - SUDEP) koji su primali lek ZOCAP.

Tabela 5. Neželjene reakcije prijavljene u randomizovanom, kontrolisanom ispitivanju monoterapije zonisamidom u poređenju sa monoterapijom karbamazepinom produženog oslobađanja

* MedDRA verzija 13.1

Dodatni podaci o posebnim populacijama

Starije osobe

Objedinjena analiza bezbednosnih informacija podataka za 95 starijih ispitanika pokazala je relativno veću učestalost izveštaja o perifernom edemu i pruritusu u poređenju sa populacijom odraslih.

Analiza podataka nakon stavljanja leka u promet pokazuje da je kod pacijenata starosti od 65 godina ili starijih, u poređenju sa opštom populacijom, zabeležena veća učestalost sledećih događaja: Stevens-Johnson- ov sindrom (SJS) i lekom izazvani sindrom preosjetljivosti (engl. Drug Induced Hypersensitivity syndrom DIHS).

Pedijatrijska populacija

Profil neželjenih događaja za zonisamid kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina bio je, u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, sličan kao kod odraslih. Među 465 ispitanika u bazi pedijatrijske populacije koja sadrži informacije o bezbednost (uključujući dodatnih 67 ispitanika iz faze produžetka kontrolisanog kliničkog ispitivanja), bilo je 7 smrtnih slučajeva (1,5%; 14,6/1000 osoba-godina):

• slučaja epileptičnog statusa od kojih je jedan bio povezan sa izrazitim gubitkom telesne mase (10% unutar
• meseca) kod jednog ispitanika sa telesnom masom manjom od prosečne i posledičnom nemogućnošću uzimanja leka; 1 slučaj povrede glave/hematoma i 4 smrtna slučaja kod ispitanika sa prethodno postojećim funkcionalnim neurološkim deficitima zbog različitih uzroka (2 slučaja sepse/insuficijencije organa prouzrokovanih upalom pluća, 1 slučaj iznenadne neobjašnjive smrti pacijenata s epilepsijom (SUDEP) i 1 povreda glave). Ukupno 70,4% pedijatrijskih ispitanika koji su primali zonisamid u kontrolisanom ispitivanju ili u njegovom otvorenom produžetku imali su bar jednu izmerenu koncentraciju bikarbonata ispod 22 mmol/L, što je zahtevalo lečenje. Dugo su se održale izmerene smanjene koncentracije bikarbonata (188 dana).

Objedinjena analiza bezbednosnih podataka za 420 pedijatrijskih ispitanika (183 ispitanika uzrasta od 6 do 11 godina i 237 ispitanika uzrasta od 12 do 16 godina sa prosečnim trajanjem izloženosti od približno 12 meseci) pokazala je relativno češće zabeleženu upalu pluća, dehidraciju, smanjeno znojenje, izmenjene rezultate laboratorijskih ispitivanja funkcije jetre, upalu srednjeg uha, faringitis, sinuzitis i infekciju gornjih disajnih puteva, kašalj, epistaksu i rinitis, bol u stomaku, povraćanje, osip i ekcem, povišenu telesnu temperaturu u poređenju sa odraslom populacijom (posebno kod ispitanika mlađih od 12 godina), a nisku incidencu amnezije, povećanog kreatinina, limfadenopatije i trombocitopenije. Incidenca smanjenja telesne mase od 10% ili više iznosila je 10,7% (videti odeljak 4.4). U nekim slučajevima gubitka telesne mase došlo je do odlaganja u prelasku na sledeći Tanner-ov stadijum kao i u sazrevanju kostiju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Zabeleženi su slučajevi nehotičnog i namernog predoziranja kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U nekim slučajevima predoziranja su bila asimptomatska, posebno kada su ubrzo usledili povraćanje ili ispiranje želuca. U drugim slučajevima, predoziranje je bilo praćeno simptomima kao što su somnolencija, mučnina, gastritis, nistagmus, mioklonus, koma, bradikardija, smanjena funkcija bubrega, hipotenzija i respiratorna

depresija. Veoma velika koncentracija zonisamida u plazmi od 100,1 mikrograma/mL zabeležena je približno 31 sat nakon predoziranja pacijenta zonisamidom i klonazepamom. Pacijent je postao komatozan i imao respiratornu depresiju, ali se nakon pet dana stanje svesti oporavilo i nije imao posledica.

Terapija

Nisu dostupni specifični antidoti za predoziranje lekom ZOCAP. Nakon sumnje na nedavno predoziranje može biti indikovano pražnjenje želuca ispiranjem ili izazivanjem povraćanja uz uobičajene mere opreza kako bi se zaštitili disajni putevi. Preporučena je opšta briga o pacijentu uključujući učestali nadzor vitalnih znakova kao i detaljno posmatranje. Zonisamid ima dugo poluvreme eliminacije pa njegovi efekti mogu biti trajni. Iako nije službeno ispitivana u lečenju predoziranja, hemodijaliza je smanjila koncentracije zonisamida u plazmi kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega, pa se može uzeti u obzir za lečenje predoziranja, ako je klinički indikovano.

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX15

Zonisamid je derivat benzizoksazola. To je antiepileptik sa slabom aktivnošću karboanhidraze in vitro. Hemijski nije sličan sa drugim antiepileptičkim lekovima.

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva zonisamida nije potpuno razjašnjen, ali se pretpostavlja da on deluje na kanale natrijuma i kalcijuma koji su osetljivi na napon pri čemu prekida sinhronizovan nadražaj neurona, smanjujući širenje epileptičnog napada i prekidajući posledičnu epileptičnu aktivnost. Zonisamid takođe ima modulirajući efekat na inhibiciju neurona posredovanu gama-aminobuternom kiselinom (GABA).

Farmakodinamsko dejstvo

Antikonvulzivno dejstvo zonisamida procenjeno je na različitim modelima kod nekoliko životinjskih vrsta sa izazvanim ili prirodnim napadima i čini se da zonisamid kod tih modela deluje kao antiepileptik širokog spektra. Zonisamid sprečava najveće napade izazvane elektroškovima i ograničava njihovo širenje uključujući prenos napada sa korteksa u supkortikalne strukture te zaustavlja aktivnost epileptogenog žarišta. Međutim, za razliku od fenitoina i karbamazepina, zonisamid prvenstveno deluje na epileptične napade sa izvorom u korteksu mozga.

Klinička efikasnost i bezbednost

Monoterapija pri parcijalnim epileptičnim napadima, sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje

Efikasnost zonisamida kao monoterapije utvrđena je u dvostruko slepom poređenju neinferiornosti sa karbamazepinom produženog oslobađanja (engl. prolonged release - PR) kod 583 odrasla ispitanika sa novodijagnostifikovnim parcijalnim epileptičnim napadima sa sekundarno generalizovanim toničko- kloničkim napadima ili bez njih. Ispitanici su bili randomizovani na karbamazepin i zonisamid i lečeni su u trajanju do 24 meseca u zavisnosti od odgovora. Ispitanicima je doza bila titrirana do početne ciljne doze od 600 mg karbamazepina odnosno 300 mg zonisamida. Kod ispitanika koji su doživeli napad, doza je povećana na sledeću ciljnu dozu, tj. 800 mg karbamazepina ili 400 mg zonisamida. Kod ispitanika koji su i dalje imali napade, doze su titrirane do maksimalne ciljne doze od 1200 mg karbamazepina ili 500 mg zonisamida. Ispitanici koji uz ciljnu dozu nisu imali napad 26 nedelja, nastavili su da uzimaju tu dozu i narednih 26 nedelja.

Glavni parametri praćenja prikazani su u ovoj tabeli:

Tabela 6. Rezultati efikasnosti za studiju monoterapije 310

PP (per protocol) = populacija pacijenata koja je završila ispitivanje ITT (intent-to-treat) = populacija pacijenata predviđenih za lečenje

*Primarni ishod

Dodatna terapija u lečenju parcijalnih epileptičnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih pacijenata

Kod odraslih pacijenata efikasnost zonisamida dokazana je u četiri dvostruko slepa, placebo kontrolisana ispitivanja tokom perioda do 24 nedelje, uz dozu jednom ili dva puta na dan. Ova ispitivanja pokazuju da je medijana smanjenja učestalosti parcijalnih napada povezana sa dozom zonisamida uz održanu efektivnost pri dozama od 300 do 500 mg na dan.

Pedijatrijska populacija

Dodatna terapija u lečenju parcijalnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod adolescenata i pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 6 i više godina)

Kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 6 i više godina), efikasnost zonisamida dokazana je u dvostruko slepom, placebo kontrolisanom ispitivanju koje je uključilo 207 ispitanika, a trajanje lečenja iznosilo je do 24 nedelje. Smanjenje od 50% ili više u odnosu na početnu učestalost napada tokom perioda stabilne doze od 12 nedelja primećeno je kod 50% ispitanika lečenih zonisamidom i 31% pacijenata koji su primali placebo.

Specifični problemi, koji se odnose na bezbednost primene, koji su se pojavili u pedijatrijskim ispitivanjima bili su: smanjen apetit i gubitak telesne mase, smanjena koncentracija bikarbonata, povećan rizik od nastanka kamena u bubregu i dehidratacija. Svi ovi faktori, a posebno gubitak telesne mase mogu imati štetne posledice na rast i razvoj i mogu dovesti do narušenog opšteg zdravlja. Uopšteno, o efektima na dugoročni rast i razvoj postoje samo ograničeni podaci.

Resorpcija

Zonisamid se gotovo potpuno resorbuje nakon peroralne primene, uglavnom dostigavši maksimalne koncentracije u serumu ili plazmi najčešće unutar 2 do 5 sati nakon doziranja. Smatra se da je metabolizam prvog prolaza zanemarljiv. Procenjuje se da je apsolutna bioraspoloživost približno 100%. Hrana ne utiče na peroralnu bioraspoloživost iako maksimalne koncentracije u plazmi i serumu mogu biti odložene.

Vrednosti PIK i Cmax zonisamida su se povećale gotovo linearno nakon jednokratne doze u rasponu doza od 100 - 800 mg i nakon višekratnih doza u rasponu od 100 - 400 mg jedanput na dan. Povećanje u stanju ravnoteže bilo je nešto veće od očekivanog na osnovu doze, verovatno zbog zasićenog vezivanja zonisamida na eritrocite. Stanje ravnoteže postignuto je u roku od 13 dana. Akumulacija nešto veća od očekivane događa se uz jednokratnu dozu.

Distribucija

40 – 50% zonisamida je vezano na humane proteine u plazmi, s tim da in vitro ispitivanja pokazuju da na to ne utiče prisutnost različitih antiepileptika (tj. fenitoina, fenobarbitona, karbamazepina i natrijum valproata). Prividni volumen distribucije iznosi približno 1,1 – 1,7 L/kg kod odraslih što pokazuje da se zonisamid široko distribuira u tkivima. Odnos eritrociti/plazma iznosi približno 15 pri niskim koncentracijama, a otprilike 3 pri višim koncentracijama.

Biotransformacija

Zonisamid se metaboliše prvenstveno redukcijskim cepanjem benzizoksazolskog prstena osnovnog leka pomoću CYP3A4 i stvara 2-sulfamoilacetilfenol (SMAP), a takođe i N-acetilacijom. Osnovni lek i SMAP se mogu dodatno glukuronizovati. Metaboliti koji nisu mogli biti detektovani u plazmi su u potpunosti bez antikonvulzivnog delovanja. Nema dokaza da zonisamid indukuje vlastiti metabolizam.

Eliminacija

Prividni klirens zonisamida u stanju ravnoteže, nakon peroralne primene, iznosi približno 0,70 L/sat, a terminalno poluvreme eliminacije je približno 60 sati u odsutnosti induktora enzima CYP3A4. Poluvreme eliminacije nije zavisio od doze, a ponovljana primena nije imala uticaja na njega. U serumskim ili plazma koncentracijama fluktuacija je mala (< 30%) tokom intervala doziranja. Glavni put izlučivanja metabolita zonisamida i nepromenjenog leka je putem urina. Bubrežni klirens nepromenjenog zonisamida je relativno mali (približno 3,5 mL/min); približno 15 - 30% se eliminiše nepromenjeno.

Linearnost/nelinearnost

Izloženost zonisamidu se povećava vremenom sve dok se ne postigne stanje ravnoteže za približno 8 nedelja. Kad se upoređuju jednake doze, čini se da ispitanici veće telesne mase imaju manje koncentracije u serumu u stanju dinamičke ravnoteže, ali je taj efekat relativno umeren. Nakon prilagođavanja uticaja telesne mase kod pacijenata sa epilepsijom, starosna dob (≥ 12 godina) i pol nisu primetno uticali na izloženost zonisamidu tokom doziranja u stanju ravnoteže. Nema potrebe za prilagođavanjem doze ni za jedan antiepileptik, uključujući induktore CYP3A4.

Farmakokinetičko/farmakodinamički odnos

Zonisamid smanjuje 28-dnevnu prosečnu učestalost epileptičnih napada, a smanjenje je proporcionalno (log- linearno) prosečnoj koncentraciji zonisamida.

Posebne grupe pacijenata

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega: bubrežni klirens jednokratnih doza zonisamida je bio u pozitivnoj korelaciji sa klirensom kreatinina. Vrednost PIK zonisamida u plazmi je povećana za 35% kod pacijenata sa klirensom kreatinina ˂20 mL/min (videti odeljak 4.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: farmakokinetika zonisamida kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije bila odgovarajuće ispitana.

Stariji pacijenti: nisu primećene klinički značajne razlike u farmakokinetici između mlađih (starosti 21 - 40 godina) i starijih osoba (65 - 75 godina).

Pedijatrijska populacija i adolescenti (5 - 18 godina): ograničeni podaci pokazuju da je farmakokinetika kod dece i adolescenata koji su uzimali do stanja ravnoteže od 1, 7 ili 12 mg/kg na dan u podeljenim dozama, slična onoj kod odraslih nakon korekcije za telesnu masu.

Nalazi koji nisu bili primećeni u kliničkim ispitivanjima, ali su primećeni kod pasa, pri nivoima izloženosti sličnim onima u kliničkoj primeni bile su promene na jetri (povećanje, promena boje u tamnosmeđu, blago povećanje hepatocita sa koncentričnim lamelarnim telaščcima u citoplazmi i vakuolizacija citoplazme) udružene sa pojačanim metabolizmom.

Zonisamid nije genotoksičan i nema kancerogeni potencijal.

Zonisamid je uzrokovao poremećaj u razvoju kod miševa, pacova i pasa i bio je embrioletalan kod majmuna kada je primenjivan tokom organogeneze u dozama i koncentracijama zonisamida u plazmi majke sličnim ili manjim od terapijskih vrednosti kod ljudi.

U ispitivanjima toksičnosti sa ponovljenom peroralnom dozom kod mladih pacova, pri izloženostima sličnim onim uočenim kod pedijatrijskih pacijenata pri maksimalnoj preporučenoj dozi, primećena su smanjenja telesne mase i promene parametara bubrežne histopatologije i kliničke patologije te promene ponašanja. Promene parametara bubrežne histopatologije i kliničke patologije smatrale su se povezanima sa inhibicijom karboanhidraze zonisamidom. Tokom perioda oporavka efekti te doze bili su reverzibilni. Pri velikim dozama (2-3 puta većim od sistemske izloženosti u poređenju sa terapijskom izloženošću) uticaji na histopatologiju bubrega bili su teži i samo delimično reverzibilni. Većina neželjenih dejstava primećena kod mladih pacova bila je slična onima u ispitivanjima toksičnosti ponovljene doze zonisamida kod odraslih pacova, ali hijalne kapljice u bubrežnim kanalićima i prolazna hiperplazija bile su primećene samo kod mladih pacova. Pri takvoj većoj dozi mladi pacovi su pokazivali smanjenje parametara rasta, učenja i mentalnog razvoja. Smatralo se da su ti uticaji verovatno povezani sa smanjenom telesnom masom i pojačanim farmakološkim efektima zonisamida pri maksimalnoj dozi koja se dobro podnosi.

Kod pacova su primećeni smanjenje broja žutog tela i mesta implementacije pri nivoima izloženosti jednakim maksimalnoj terapijskoj dozi kod ljudi, a pri tri puta većim nivoima izloženosti primećeni su neredovni ciklusi estrusa i smanjen broj živih fetusa.

ZOCAP, 25 mg, kapsule, tvrde:

Sadržaj kapsule: Celuloza, mikrokristalna; Natrijum-laurilsulfat.

Hidrogenizovano biljno ulje

Sastav kapsule:

Titan-dioksid (E171); Želatin.

Sastav mastila:

Šelak (E904) Kalijum hidroksid

Gvožđe-oksid, crni (E172).

ZOCAP, 50 mg, kapsule, tvrde:

Sadržaj kapsule:

Celuloza, mikrokristalna;

Natrijum-laurilsulfat.

Hidrogenizovano biljno ulje

Sastav kape kapsule:

Titan-dioksid (E171); Želatin.

Gvožđe-oksid, crni (E172).

Sastav tela kapsule:

Titan-dioksid (E171); Želatin.

Sastav mastila:

Šelak (E904) Kalijum hidroksid

Gvožđe-oksid, crni (E172).

ZOCAP, 100 mg, kapsule, tvrde:

Sadržaj kapsule:

Celuloza, mikrokristalna;

Natrijum-laurilsulfat.

Hidrogenizovano biljno ulje

Sastav kape kapsule:

Titan-dioksid (E171);

Želatin

hinolin žuta (E104) Eritrozin (E127)

Sastav tela kapsule:

Titan-dioksid (E171); Želatin

Sastav mastila:

Šelak (E904) Kalijum hidroksid

Gvožđe-oksid, crni (E172).

Nije primenjivo.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

ZOCAP, 25 mg, kapsule, tvrde:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

ZOCAP, 50 mg, kapsule, tvrde:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

ZOCAP, 100 mg, kapsule, tvrde:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 7 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 98 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisim.

Lek ZOCAP sadrži aktivnu supstancu zonisamid, pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici i koristi se za lečenje epilepsije.

Lek ZOCAP se koristi za lečenje epileptičnih napada koji zahvataju jedan deo mozga (parcijalni napadi) koji mogu ili ne moraju biti praćeni napadima koji zahvataju ceo mozak (sekundarna generalizacija napada).

Lek ZOCAP može da se koristi:

• Samostalno za lečenje napada kod odraslih.
• Sa drugim antiepilepticima za lečenje napada kod odraslih, adolescenata ili dece uzrasta od 6 godina i starije.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na zonisamid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge sulfonamidske lekove. Primeri ovih lekova: sulfondamidski antibiotici, tiazidni diuretici i lekovi za lečenje šećerne bolesti iz grupe derivati sulfoniluree.

Upozorenja i mere opreza

Lek ZOCAP pripada grupi lekova (sulfonamidi) koji mogu prouzrokovati teške alergijske reakcije, teške osipe na koži i poremećaje krvi, koji vrlo retko mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4. Moguća neželjena dejstva).

Primena leka ZOCAP može dovesti do povećanja koncentracije amonijaka u krvi što može dovesti do promene funkcije mozga, posebno ako uzimate i druge lekove koji mogu povećati koncentraciju amonijaka (npr. valproat),ako imate genetski poremećaj koji uzrokuje nakupljanje prevelike količine amonijaka u organizmu (poremećaj ciklusa uree) ili ako imate oboljenje jetre. Odmah se javite lekaru ako postanete neuobičajeno pospani ili zbunjeni.

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzimate lek ZOCAP ukoliko:

• ste mlađi od 12 godina, jer možete biti u većem riziku od smanjenog znojenja, toplotnog udara, zapaljenja pluća i oboljenja jetre. Lek ZOCAP se ne preporučuje za primenu kod dece uzrasta ispod 6 godina.
• ste starija osoba, jer Vašu dozu leka ZOCAP možda treba prilagoditi ako je kod Vas veća verovatnoća pojave alergijske reakcije, teškog osipa na koži, oticanja stopala i nogu i svraba kada uzimate lek ZOCAP (videti odeljak 4. Moguća neželjena dejstva);
• imate oboljenje jetre pa Vam možda treba prilagoditi dozu leka ZOCAP ;
• imate oboljenje oka, poput glaukoma;
• imate oboljenje bubrega pa Vam možda treba prilagoditi dozu leka ZOCAP ;
• ste prethodno imali kamen u bubregu, jer možda postoji rizik da će se pojaviti još veći broj kamena u bubregu. Smanjite rizik od nastanka kamena u bubregu tako što ćete piti dovoljno vode;
• živite u toplijem podneblju ili ste na odmoru u području sa takvim vremenom. Od leka ZOCAP se možete manje znojiti, što može prouzrokovati povišenje Vaše telesne temperature. Opasnost od pregrevanja možete smanjiti tako što ćete se rashlađivati i piti dovoljno vode.
• je Vaša telesna masa manja od prosečne ili ako ste mnogo izgubili na telesnoj masi, jer lek ZOCAP može izazvati dalji gubitak telesne mase. Obavestite Vašeg lekara jer to treba pratiti;
• ste trudni ili bi mogli zatrudneti (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“ za dodatne informacije).

Ako se nešto od navedenog odnosi na Vas obratite se Vašem lekaru pre nego što uzmete lek ZOCAP.

Deca i adolescenti

Posavetujte se sa Vašim lekarom zbog sledećih rizika:

• Telesna masa: Potrebno je da merite telesnu masu deteta svakog meseca i da se javite lekaru što pre ako Vaše dete ne dobija na telesnoj masi onoliko koliko bi trebalo. Lek ZOCAP se ne preporučuje za decu kojima je telesna masa manja od prosečne ili koja imaju slab apetit, a kod dece telesne mase manje od 20 kg treba da se primenjuje sa oprezom.
• Povećana koncentracija kiselina u krvi i kamen u bubregu: smanjite ove rizike tako što ćete voditi računa da Vaše dete pije dovoljno vode i da ne uzima neki drugi lek koji bi mogao da prouzrokuje nastanak kamena u bubrega (videti odeljak Drugi lekovi i lek ZOCAP ). Lekar će pratiti koncentraciju bikarbonata u krvi Vašeg deteta i stanje bubrega (videti takođe odeljak 4).

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina jer nije poznato da li kod ove starosne grupe potencijalna korist prevazilazi rizike.

Drugi lekovi i lek ZOCAP

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koje ste nabavili bez recepta.

• Lek ZOCAP treba da se sa oprezom koristi kod odraslih kad se uzima istvremeno sa lekovima koji mogu prouzrokovati nastanak kamena u bubregu, poput topiramata ili acetazolamida. Kod dece se ova kombinacija ne preporučuje.
• Lek ZOCAP bi mogao da poveća koncentraciju lekova kao što su digoksin i hinidin u krvi i zbog toga može biti potrebno smanjenje doze ovih lekova.
• Drugi lekovi kao što su fenitoin, karbamazepin, fenobarbiton i rifampicin mogu smanjiti koncentracije leka ZOCAP u krvi zbog čega može biti potrebno da Vam lekar prilagodi dozu leka ZOCAP.

Uzimanje leka ZOCAP sa hranom i pićima

Lek ZOCAP se može uzimati uz obork ili nezavisno od njega.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ako ste žena u reproduktivnom periodu, morate da koriste odgovarajuću kontracepciju tokom lečenja i još najmanje mesec dana nakon prestanka lečenja lekom ZOCAP. Ne bi trebalo da prekinete lečenje bez prethodnog dogovora sa Vašim lekarom.

Za vreme trudnoće lek ZOCAP možete uzeti samo ako Vam je to rekao Vaš lekar. Istraživanje je pokazalo da postoji povećan rizik od urođenih mana kod dece majki koje uzimaju lekove za lečenje epilepsije. Ispitivanje je pokazalo da bebe koje su rodile majke koje su uzimale zonisamid tokom trudnoće bile manje nego što se očekivalo za njihov uzrast pri rođenju, u poređenju sa bebama koje su rodile majke lečene samo lamotriginom.

Uverite se da ste potpuno informisani o rizicima i prednostima korišćenja zonisamida za lečenje epilepsije tokom trudnoće.

Dojenje se ne preporučuje tokom lečenja ili još mesec dana nakon prestanka lečenja lekom ZOCAP.

Nema dostupnih kliničkih podataka o uticajima leka ZOCAP na plodnost kod ljudi. Ispitivanja na životinjama pokazala su promene u parametrima plodnosti.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ZOCAP može uticati na Vašu koncentraciju, sposobnost reagovanja i može izazvati pospanost, posebno na početku lečenja ili kada Vam se poveća doza leka. Ako lek ZOCAP na Vas deluje na ovaj način, budite posebno pažljivi kada upravljate vozilima ili rukujete mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza za odrasle Kada uzimate samo lek ZOCAP:

• početna doza je 100 mg, jednom dnevno;
• doza se može povećavati za do 100 mg u razmacima od dve nedelje;
• preporučena doza je 300 mg jednom dnevno.

Kada uzimate lek ZOCAP sa drugim lekovima protiv epilepsije:

• početna doza je 50 mg na dan, a uzima se u dve jednake doze od 25 mg;
• ova doza se može povećavati za do 100 mg u razmacima od jedne do dve nedelje;
• preporučena dnevna doza iznosi između 300 mg i 500 mg;
• neke osobe reaguju na manje doze. Doza se može sporije povećavati ako Vam se pojave neželjeni efekti, ako ste stariji ili imate oboljenje bubrega ili jetre.

Doziranje kod dece (uzrasta od 6 do 11 godina) i adolescenata (uzrasta od 12 do 17 godina) telesne mase od najmanje 20 kg:

• početna doza je 1 mg po kilogramu telesne mase, jednom dnevno;
• ova doza se može povećavati za 1 mg po kilogramu telesne mase u razmacima od jedne do dve nedelje;
• preporučena dnevna doza iznosi 6 do 8 mg po kilogramu za decu telesne mase do 55 kg ili od 300 do 500 mg za decu telesne mase iznad 55 kg (koja god je doza niža), a uzima se jednom dnevno.

Primer: Dete telesne mase 25 kg treba da uzima 25 mg jednom dnevno prvih 7 dana, a zatim dnevnu dozu treba povećavati za 25 mg na početku svake nedelje, sve dok se ne postigne dnevna doza između 150 mg i 200 mg.

Ako smatrate da je delovanje leka ZOCAP prejako ili preslabo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kako i kada uzeti lek

• kapsule leka ZOCAP je potrebno progutati cele sa vodom;
• kapsule nemojte žvakati;
• lek ZOCAP se može uzimati jednom ili dva puta na dan, prema uputstvu lekara;
• ukoliko uzimate lek ZOCAP dva puta na dan, pola dnevne doze uzmite ujutro, a drugu polovinu uveče.

Ako ste uzeli više leka ZOCAP nego što treba

Ako ste možda uzeli više leka ZOCOP nego što je trebalo, odmah obavestite osobu koja brine o Vama (rodbina ili prijatelj), svog lekara ili farmaceuta ili idite u hitnu službu najbliže bolnice, a lek ponesite sa sobom. Možete osetiti pospanost i možete izgubiti svest. Takođe, možete osetiti mučninu, imati bolove u želucu, grčenje mišića, brzi i nekontrolisani pokreti oka, osetiti nesvesticu, imati usporene otkucaje srca, otežano disanje i smanjenu funkciju bubrega. Ne pokušavajte da upravljate vozilima.

Ako ste zaboravili da uzmete lek ZOCAP

• Ako ste zaboravili da uzmete svoju dozu, ne brinite: sledeću dozu uzmite po uobičajenom rasporedu;
• Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu .

Ako naglo prestanete da uzimate lek ZOCAP

• Lek ZOCAP je namenjen za primenu tokom dužeg vremenskog perioda. Nemojte smanjivati dozu ili prestati uzimati lek osim ako Vam je to lekar rekao;
• Ako Vam lekar savetuje da prestanete sa uzimanjem leka ZOCAP, Vaša će se doza postepeno smanjivati kako bi se smanjio rizik od dodatnih epileptičnih napada.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek ZOCAP pripada grupi lekova (sulfonamidi) koji mogu uzrokovati teške alergijske reakcije, teške osipe na koži i poremećaje krvi, vrlo retko sa smrtnim ishodom.

Odmah se obratite lekaru ako primetite sledeće:

• otežano disanje, oticanje lica, oticanje usana ili jezika, težak osip na koži, jer ti simptomi mogu značiti da imate tešku alergijsku reakciju;
• znakovi pregrejanosti – visoka telesna temperatura, ali uz malo ili bez znojenja, brzi otkucaji srca i brzo disanje, grčevi u mišićima i konfuzija (zbunjenost);
• razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu. Mali broj ljudi koji uzima lekove za terapiju epilepsije, kao što je zonisamid, razmišljali su o samopovređivanju ili samoubistvu;
• bol u mišićima ili osećaj slabosti, jer to može biti znak neuobičajene razgradnje mišića što može dovesti do tegoba sa bubrezima;
• iznenada osetite bol u leđima ili stomaku, bol pri mokrenju ili opazite krv u mokraći, jer to može biti znak kamena u bubregu;
• pojave se problemi sa vidom kao što su bol u oku ili zamućenje vida tokom lečenja lekom ZOCAP.

Obratite se lekaru što pre ako:

• imate neobjašnjiv osip na koži, jer se to može razviti u teži osip ili ljuštenje kože;
• se osećate neobično umorno ili kao da imate povišenu telesnu temperaturu, boli Vas grlo, imate otečene žlezde ili Vam se češće stvaraju modrice, jer to može značiti da imate oboljenje krvi;
• primetite znakove povećanja koncentracije kiseline u krvi - glavobolju, osećaj omamljenosti, nedostatak vazduha i gubitak apetita. Vaš lekar će možda morati da prati i leči takvo stanje.

Vaš lekar može da odluči da morate prestati sa uzimanjem leka ZOCAP.

Najčešća neželjena dejstva leka ZOCAP su blaga. Dešavaju se tokom prvog meseca lečenja i obično se smanjuju sa nastavkom lečenja. Kod dece uzrasta između 6 - 17 godina, neželjena dejstva su bila u skladu sa dole navedenim neželjenim dejstvima, uz sledeće izuzetke: upala pluća, dehidratacija, smanjeno znojenje (često) i izmenjenim vrednostima enzima jetre (povremeno).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• uznemirenost, razdražljivost, zbunjenost, depresija;
• loša koordinacija mišića, vrtoglavica, loše pamćenje, pospanost, duple slike;
• gubitak apetita, smanjene koncentracije bikarbonata u krvi (supstance koje sprečavaju povećanje kiselosti krvi).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poteškoće sa spavanjem, čudne i neobične misli, osećaj teskobe (anksioznost) ili preterane emotivnosti;
• usporene misli, gubitak koncentracije, smetnje u govoru, osećaj trnjenja i mravinjanja na koži (parastezije), drhtanje (tremor) i brzi i nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus);
• kamen u bubregu;
• osipi po koži, svrab, alergijske reakcije, groznica (povišena telesna temperatura), umor, simptomi slični gripu, gubitak kose;
• ekhimoza (male modrice izazvane izlivanjem krvi iz oštećenog krvnog suda u kožu);
• gubitak telesne mase, mučnina, loše varenje, bolovi u želucu, proliv, otežano pražnjenje creva;
• oticanje stopala i nogu;

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• ljutnja, agresija, misli o samoubistvu, pokušaj samoubistva;
• povraćanje;
• upala žučne kese, kamen u žuči;
• kamen u mokraći;
• infekcija pluća / zapaljenja, infekcije mokraćnih puteva;
• smanjena koncentracija kalijuma u krvi, konvulzije/epileptični napadi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• halucinacije (čulne obmane), gubitak pamćenja, koma, maligni neuroleptički sindrom (nemogućnost kretanja, znojenje, groznica (povišena telesna temperatura), nemogućnost zadržavanja mokraće), epileptički status (produženi ili ponovljeni napadi);
• poremećaji disanja, nedostatak vazduha, zapaljenje pluća;
• zapaljenje pankreasa (jak bol u stomaku ili leđima);
• oboljenje jetre, oslabljena funkcija bubrega, povećanje vrednosti kreatinina (supstanca u krvi koju bi Vaši bubrezi trebalo ukloniti);
• težak osip ili ljuštenje kože (istovremeno se možete osećati loše ili vam se može javiti povišena telesna temperatura);
• neuobičajena razgradnja mišića (možete osećati bol ili slabost u mišićima) koja može dovesti do oboljenja bubrega;
• otečene žlezde, poremećaji krvi (smanjen broj krvnih ćelija zbog čega se može povećati mogućnost nastanka infekcije i možete biti bledi, možete osećati umor i groznicu (povišenu telesnu temperaturu), lako Vam se stvaraju modrice);
• smanjeno znojenje, pregrejanost;
• glaukom, koji blokira oticanje tečnosti iz oka uzrokujući povišen očni pritisak. Mogu se javiti i bol u oku, zamućen vid ili smanjen vid što mogu biti znakovi glaukoma.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek ZOCAP posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon oznake „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite bilo kakvo oštećenje na kapsulama, blisteru ili kutiji ili neki vidljivi znak propadanja leka. Pakovanje vratite svom farmaceutu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je zonisamid.

ZOCAP, 25 mg, kapsule, tvrde:

Jedna kapsula, tvrda sadrži 25 mg zonisamida.

• Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: celuloza, mikrokristalna; hidrogenizovano biljno ulje, natrijum-laurilsulfat. Sastav kapsule: titan-dioksid (E171); želatin.

Sastav mastila: šelak (E904); kalijum hidroksid, gvožđe-oksid, crni (E172).

ZOCAP, 50 mg, kapsule, tvrde:

Jedna kapsula, tvrda sadrži 50 mg zonisamida.

• Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: celuloza, mikrokristalna; hidrogenizovano biljno ulje, natrijum-laurilsulfat. Sastav kape kapsule: titan-dioksid (E171); želatin; gvožđe-oksid, crni (E172).

Sastav tela kapsule: titan-dioksid (E171); želatin;

Sastav mastila: šelak (E904); kalijum hidroksid, gvožđe-oksid, crni (E172).

ZOCAP, 100 mg, kapsule, tvrde:

Jedna kapsula, tvrda sadrži 100 mg zonisamida.

• Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: celuloza, mikrokristalna; hidrogenizovano biljno ulje, natrijum-laurilsulfat; Sastav kape kapsule: titan-dioksid (E171); želatin; hinolin žuta (E104); eritrozin (E127); Sastav tela kapsule: titan-dioksid (E171); želatin;

Sastav mastila: šelak (E904); kalijum hidroksid; Gvožđe-oksid, crni (E172).

Kako izgleda lek ZOCAP i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

ZOCAP, 25 mg, kapsule, tvrde:

Tvrda želatinska kapsula, veličine 4, sa neprovidnom belom kapom i telom, sa crnim mastilom odštampanim Glenmark logom „G“ i „742“ na naspramnim delovima kape i tela kapsule, punjena belim do skoro belim praškom.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

ZOCAP, 50 mg, kapsule, tvrde:

Tvrda želatinska kapsula, veličine 3, sa neprovidnom sivom kapom i neprovidnim belim telom, sa crnim mastilom odštampanim Glenmark logom „G“ i „743“ na naspramnim delovima kape i tela kapsule, punjena belim do skoro belim praškom.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum ) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

ZOCAP, 100 mg, kapsule, tvrde:

Tvrda želatinska kapsula, veličine 1, sa neprovidnom crvenom kapom i neprovidnim belim telom, sa crnim mastilom odštampanim Glenmark logom „G“ i „744“ na naspramnim delovima kape i tela kapsule, punjena belim do skoro belim praškom.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVDC-aluminijum ili PVC/Aclar-aluminijum ) sa 14 kapsula, tvrdih. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 7 blistera od po 14 kapsula, tvrdih (ukupno 98 kapsula, tvrdih) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

CLINRES FARMACIJA D.O.O. BEOGRAD,

Beogradskog bataljona 4, Beograd - Čukarica

Proizvođač:

GLENMARK PHARMACEUTICALS S.R.O.

Fibichova 143, Vysoke Myto, Češka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

ZOCAP, 25 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02415-20-002 od 22.12.2021.

ZOCAP, 50 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02416-20-002 od 22.12.2021.

ZOCAP, 100 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02417-20-002 od 22.12.2021.