Zofecard® 7.5mg film tableta

Hipertenzija

Lek Zofecard je indikovan u terapiji blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Akutni infarkt miokarda

Lek Zofecard je indikovan u terapiji pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, sa ili bez znakova i simptoma srčane insuficijencije, koji su hemodinamski stabilni i nisu primili trombolitičku terapiju, pri čemu se terapija ovim lekom započinje u prvih 24 sata.

Doziranje

Hipertenzija

Odrasli

Potrebu za prilagođavanjem doze treba odrediti merenjem krvnog pritiska neposredno pre sledeće doze. Dozu treba povećavati u intervalu od četiri nedelje.

Pacijenti kod kojih ne postoji gubitak volumena ili soli

Terapiju treba započeti sa 15 mg jednom dnevno i dozu povećavati postepeno kako bi se postigla optimalna kontrola krvnog pritiska.

Uobičajena efektivna doza iznosi 30 mg jednom dnevno.

Maksimalna doza je 60 mg dnevno i primenjuje se kao pojedinačna doza ili podeljena u dve doze.

U slučaju neodgovarajućeg odgovora, mogu se dodati i drugi antihipertenzivni lekovi kao što su diuretici (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Pacijenti kod kojih se sumnja na postojanje gubitka volumena ili soli

Nakon prve doze se može javiti hipotenzija kod visoko rizičnih pacijenata (videti odeljak 4.4). Započinjanje terapije ACE inhibitorima zahteva korekciju nedostatka soli i/ili volumena, prekid postojeće terapije diureticima dva do tri dana pre početka ACE inhibicije i početnu dozu od 15 mg dnevno. Ukoliko to nije moguće, onda početna doza treba da iznosi 7,5 mg dnevno.

Pacijente sa velikim rizikom nastanka teške akutne hipotenzije treba pažljivo pratiti, poželjno je u bolnici, dokle god se očekuje maksimalni efekat nakon primene prve doze, kao i kod svakog povećanja doze ACE inhibitora i/ili diuretika. Ovo se takođe odnosi i na pacijente sa anginom pektoris ili cerebrovaskularnim oboljenjem, gde prekomerna hipotenzija može rezultirati infarktom miokarda ili cerebrovaskularnim insultom.

Oštećenje funkcije bubrega i dijaliza

Kod hipertenzivnih pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >45 mL/ min), može se primeniti ista doza i jednodnevni režim doziranja leka Zofecard kao i kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina

<45 mL/min) treba primenjivati polovinu terapijske doze leka Zofecard; nije potrebna modifikacija jednodnevnog režima doziranja.

Početna doza i režim doziranja leka Zofecard za hipertenzivne pacijente na dijalizi moraju iznositi četvrtinu doze koja se primenjuje kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom.

Nedavna klinička zapažanja su pokazala da postoji velika incidenca anafilaktoidnih reakcija kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore tokom hemodijalize (engl. high-flux) dijaliznim membranama ili tokom LDL afereze (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti (stariji od 65 godina)

Nije potrebno prilagodjavanje doze kod starijih pacijenata koje imaju normalne vrednosti klirensa kreatinina.

Kod starijih pacijenta sa sniženim klirensom kreatinina (manje od 45 mL/min) preporučuje se polovina dnevne doze.

Vrednost klirensa kreatinina se može izračunati pomoću koncentracije kreatinina u serumu uz pomoć sledeće formule:

[(140 – godine starosti) x telesna masa (kg) Klirens kreatinina (mL/min) = ----------------------

72 x koncentracija kreatinina u serumu (mg/dL)

Navedena metoda se primenjuje za izračunavanje vrednosti klirensa kreatinina kod muškaraca. Kod žena potrebno je dobijenu vrednost pomnožiti sa 0,85.

Oštećenje funkcije jetre

Kod hipertenzivnih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, početna doza leka Zofecard iznosi polovinu doze za pacijente sa očuvanom funkcijom jetre.

Kod hipertenzivnih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre lek Zofecard je kontraindikovan.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Zofecard kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina nisu ustanovljene. Zato se njegova primena ne preporučuje.

Akutni infarkt miokarda

Odrasli

Terapiju lekom Zofecard treba započeti u toku 24 sata od prvih simptoma akutnog infarkta miokarda i nastaviti je tokom 6 nedelja.

Doziranje treba da bude po sledećem režimu:

Prvi i drugi dan: 7,5 mg na svakih 12 sati Treći i četvrti dan : 15 mg na svakih 12 sati

Od petog dana pa na dalje: 30 mg na svakih 12 sati

Dnevnu dozu ne treba povećavati u slučaju niskog sistolnog krvnog pritiska (≤120 mm Hg) na početku terapije ili tokom prva tri dana od infarkta miokarda. U slučaju hipotenzije (≤100 mm Hg) terapija se može nastaviti dozom koja se pre pokazala podnošljivom. U slučaju teške hipotenzije (sistolni krvni pritisak niži od 90 mm Hg, u dva uzastopna merenja u razmaku od najmanje 1 sat), primenu leka Zofecard treba prekinuti.

Nakon 6 nedelja terapije mora se ponovo proceniti stanje pacijenta i terapiju treba prekinuti kod pacijenata koji nemaju znake disfunkcije leve komore ili srčane insuficijencije. Ukoliko su ovi znaci prisutni, terapija se može nastaviti tokom dužeg perioda.

Ukoliko je to potrebno, pacijenti treba da primaju i standardnu terapiju kao što je terapija nitratima, acetilsalicilnom kiselinom ili beta blokatorima.

Starijii pacijenti (stariji od 65 godina)

Lek Zofecard treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa infarktom miokarda, koji su stariji od 75 godina.

Oštećenje funkcije bubrega i dijaliza

Efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard kod pacijenata sa infarktom miokarda kod kojih postoji oštećenje funkcije bubrega ili koji su na dijalizi nisu ustanovljene. Zato lek Zofecard ne treba primenjivati kod ovih pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre

Efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard kod pacijenata sa infarktom miokarda kod kojih postoji oštećenje funkcije jetre nisu ustanovljene. Zato lek ne treba primenjivati kod ovih pacijenata.

Način primene

Lek Zofecard se može primenjivati pre, u toku ili nakon obroka. Doziranje se mora podešavati prema odgovoru pacijenta na terapiju.

• Preosetljivost na zofenopril-kalcijum, na bilo koji drugi ACE inhibitor ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Angioneurotski edem u anamnezi uzrokovan prethodnom terapijom ACE inhibitorima
• Istovremena primena sa sakubitril/valsartanom. Terapija lekom Zofecard se ne sme započinjati pre isteka 36 sati nakon primene poslednje doze sakubitril/valsartana (videti odeljke 4.4 i 4.5)
• Nasledni/idiopatski angioneurotski edem
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Žene u reproduktivnom periodu, osim u slučaju korišćenja efektivne kontracepcije
• Bilateralna stenoza renalne arterije ili unilateralna stenoza renalne arterije kod postojanja jednog bubrega
• Istovremena primena leka Zofecard sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR60 mL/min/1,73m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Hipotenzija:

Kao i drugi ACE inhibitori, lek Zofecard može uzrokovati značajan pad krvnog pritiska, naročito nakon prve doze. Ipak, simptomatska hipotenzija je retka kod pacijenata sa nekomplikovanom hipertenzijom.

Ova pojava je najpre moguća kod pacijenata kod kojih postoji gubitak volumena tečnosti i elektrolita usled terapije diureticima, dijetetske restrikcije soli, dijalize, dijareje ili povraćanja ili kod onih koji imaju tešku rennin-zavisnu hipertenziju (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Simptomatska hipotenzija je prijavljivana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa ili bez udružene renalne insuficijencije. Verovatnija je kod pacijenata u težim stadijumima srčane insuficijencije, usled primene velikih doza diuretika Henleove petlje, hiponatremije ili funkcionalnog oštećenja bubrega. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od simptomatske hipotenzije terapiju treba započeti pod strogim medicinskim nadzorom, najbolje u bolnici, sa malim dozama i pažljivim prilagođavanjem doza.

Ukoliko je moguće, terapiju diureticima treba privremeno prekinuti kod započinjanja terapije lekom Zofecard.

Ovo se takođe odnosi i na pacijente sa anginom pektoris ili cerebrovaskularnim obolenjem kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može izazvati infarkt miokarda ili cerebrovaskularni insult.

Ukoliko se razvije hipotenzija pacijenta treba postaviti u ležeći položaj. Može biti neophodna nadoknada tečnosti intravenskim davanjem fiziološkog rastvora. Pojava hipotenzije nakon inicijalne doze ne isključuje dalje pažljivo prilagođavanje doze leka.

Kod nekih pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, može se javiti dodatno sistemsko smanjenje krvnog pritiska usled primene leka Zofecard. Ovo dejstvo je očekivano, i nije razlog za prekid terapije. Ako hipotenzija postane simptomatska, može biti potrebno smanjivanje doze ili prekid terapije lekom Zofecard.

Hipotenzija kod akutnog infarkta miokarda:

Terapija lekom Zofecard se ne sme započeti kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda ukoloko postoji rizik od dodatne ozbiljne hemodinamske depresije nakon primene vazodilatatora. To su pacijenti sa sistolnim krvnim pritiskom <100 mm Hg ili u kardiogenom šoku. Terapija lekom Zofecard kod pacijenata sa akutnim

infarktom miokarda može dovesti do teške hipotenzije. U slučaju perzistentne hipotenzije (sistolni krvni pritisak <90 mm Hg više od jednog sata), treba prekinuti primenu leka Zofecard. Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom nakon akutnog infarkta miokarda, lek Zofecard treba primeniti samo ako je pacijent hemodinamski stabilan.

Pacijenti sa infarktom miokarda i oštećenjem funkcijom jetre:

Efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard kod pacijenata sa infarktom miokarda kod kojih postoji oštećenje funkcije jetre nisu ustanovljene. Zbog toga lek ne treba primenjivati za lečenje ovih pacijenata.

Stariji pacijenti:

Lek Zofecard treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa infarktom miokarda, koji imaju 75 i više godina.

Pacijenti sa renovaskularnom hipertenzijom:

Tokom primene ACE inhibitora kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom i već postojećom bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili stenozom bubrežne arterije u prisustvu samo jednog bubrega, postoji povećan rizik od teške hipotenzije i insuficijencije bubrega. Terapija diureticima može biti doprinoseći faktor.

Gubitak funkcije bubrega se može manifestovati blagim promenama koncentracije kreatinina u serumu, čak i kod pacijenata sa unilateralnom stenozom bubrežne arterije. Ukoliko je apsolutno neophodno, terapiju lekom Zofecard treba započeti u bolnici pod strogim medicinskim nadzorom, sa malim dozama i pažljivim prilagođavanjem doza. Terapiju diureticima treba privremeno prekinuti kada započne terapija lekom Zofecard, i pažljivo pratiti funkciju bubrega tokom prvih nekoliko nedelja terapije.

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega:

Lek Zofecard treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega jer oni zahtevaju redukovane doze i tokom terapije se mora vršiti strogi nadzor funkcije bubrega. Prijavljeni su slučajevi insuficijencije bubrega usled primene ACE inhibitora, uglavnom kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili već postojećim oboljenjem bubrega, uključujući i stenozu bubrežne arterije. Kod nekih pacijenata bez očiglednog postojećeg oboljenja bubrega došlo je do povećanja koncentracije uree i kreatinina u krvi, naročito kod istovremene primene diuretika. Može biti neophodno smanjenje doze ACE inhibitora i/ili prekid primene diuretika. Preporučuje se pažljiv nadzor funkcije bubrega tokom prvih nekoliko nedelja terapije.

Efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard kod pacijenata sa infarktom miokarda i oštećenjem funkcije bubrega nisu ustanovljene. Zato lek Zofecard ne treba primenjivati kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (koncentracije kreatinina u serumu ≥2,1 mg/dL i proteinurija ≥ 500 mg/dan) i infarktom miokarda.

Pacijenti na dijalizi:

Pacijenti na dijalizi visokoprotočnim (engl.high-flux) poliakrilonitrilnim membranama (na primer AN 69) i na terapiji sa ACE inhibitorima mogu, u prvih nekoliko minuta od početka hemodijalize, ispoljiti anafilaktoidne reakcije kao što su oticanje lica, crvenilo lica, hipotenzija i dispnea. Preporučuje se upotreba alternativnih membrana ili drugih antihipertenzivnih lekova.

Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene leka Zofecard kod pacijenata sa infarktom miokarda koji su na hemodijalizi. Zato lek ne treba primenjivati u lečenju ovih pacijenata.

Pacijenti na LDL aferezi:

Pacijenti na terapiji ACE inhibitorima koji su na LDL aferezi dekstran-sulfatom mogu ispoljiti anafilaktoidne reakcije slične onima koje se viđaju kod pacijenata na dijalizi visokoprotočnim (engl.high-flux) poliakrilonitrilnim membranama (videti prethodno). Preporučuje se primena druge grupe antihipertenzivnih lekova kod ovih pacijenta.

Anafilaktičke reakcije tokom desenzitizacije ili nakon ujeda insekta:

Retko, pacijenti koji su uzimali ACE inhibitore tokom terapije desenzitizacije (npr. pčelinji otrov) ili nakon ujeda insekta mogu ispoljiti anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život. Kod istih pacijenata, ovakve

reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima, ali se ponovo javljaju nakon uvođenja leka. Zato je potreban oprez kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, a prolaze kroz terapiju desenzitizacije.

Transplantacija bubrega:

Ne postoje iskustva koja se odnose na primenu leka Zofecard kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega.

Primarni aldosteronizam:

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno neće reagovati na terapiju antihipertenzivnim lekovima koji deluju preko inhibicije renin-angiotenzin sistema. Zato se ne preporučuje primena ovog leka.

Preosetljivost/angioedem:Angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa se može javiti kod pacijenata koji su na terapiji sa ACE inhibitorima, najčešće tokom prvih nedelja terapije. Međutim, u retkim slučajevima, teški angioedem se može razviti nakon dugotrajne terapije inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima. Primena ACE inhibitora se mora odmah prekinuti i zameniti lekom koji pripada drugoj grupi lekova.

Angioedem koji zahvata jezik, glottis ili larinks može biti sa smrtnim ishodom. Odmah treba primeniti urgentnu terapiju, koja uključuje (ali nije ograničena samo na) supkutanu primenu rastvora adrenalina 1: 1000 (0,3 do 0,5 mL) ili sporu intravensku primenu adrenalina 1 mg/mL (razblažuje se prema uputstvu) uz pažljiv nadzor EKG-a i krvnog pritiska. Pacijent mora biti hospitalizovan i opserviran najmanje 12 do 24 sata i ne treba ga otpuštati do potpunog povlačenja simptoma.

Čak i u situaciji gde postoji samo otok jezika, bez respiratornog distresa, pacijenta treba zadržati na posmatranju sve dok terapija antihistaminicima i kortikosteroidima više nije potreban.

Kod pacijenata crne rase ACE inhibitori češće izazivaju angioedem nego kod pacijenata ostalih rasa.

Pacijenti sa angioedemom u anamnezi, koji nije bio povezan sa terapijom ACE inhibitora, su pod povećanim rizikom od pojave angioedema tokom primene ACE inhibitora (videti odeljak 4.3).

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Lečenje sakubitril/valsartanom ne sme se započeti pre isteka 36 sati nakon primene poslednje doze leka Zofecard. Lečenje lekom Zofecard ne sme se započeti pre isteka 36 sati nakon primene poslednje doze sakubitril/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimusom, everolimusom, temsirolimusom) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika od angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja disajnih puteva) (videti odeljak 4.5). Potreban je oprez prilikom započinjanja primene racekadotrila, mTOR inhibitora (npr. sirolimusa, everolimusa, temsirolimusa) i vildagliptina kod pacijenata koji već primenjuju ACE inhibitore.

Kašalj:

Tokom terapije lekom Zofecard, može se javiti suvi neproduktivni kašalj koji nestaje nakon prekida primene leka Zofecard. Kašalj izazvan ACE inhibitorima treba razmotriti prilikom postavljanja diferencijalne dijagnoze kašlja.

Insuficijencija jetre:

ACE inhibitori se retko dovode u vezu sa sindromom koji započinje sa holestatskom žuticom i napreduje do fulminantne nekroze jetre, a (ponekad) i smrti. Mehanizam ovog sindroma je nejasan. Pacijentima koji su na terapiji ACE inhibitorima, a dobiju žuticu ili im se značajno povećaju vrednosti enzima jetre treba isključiti ACE inhibitore i uključiti odgovarajuću terapiju.

Koncentracija kalijuma u serumu:

ACE inhibitori mogu izazvati hiperkalemiju usled inhibicije oslobađanje aldosterona. Ovaj efekat obično nije od značaja kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Međutim, kod pacijenata sa oštećenjem

funkcijom bubrega i/ili kod pacijenata koji koriste suplemente kalijuma (uključujući zamenske soli), diuretike koji štede kalijum, heparin, trimetoprim ili kotrimoksazol, takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol, i posebno antagoniste aldosterona ili blokatore receptora za angiotenzin, može se javiti hiperkalemija. Diuretici koji štede kalijum i blokatori angiotenzinskih receptora moraju se koristiti uz oprez kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore, i potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega (videti odeljak 4.5).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od pojave hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena zato se ne preporučuje (videti odeljak 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba se sprovoditi samo pod nadzorom specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II ne smeju se primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Hirurške procedure/anestezija:

ACE inhibitori mogu uzrokovati hipotenziju ili čak hipotenzivni šok kod pacijenata u toku veće hiruške intervencije ili tokom anestezije, s obzirom na to da blokiraju stvaranje angiotenzina II nakon oslobađanja renina.

Ukoliko nije moguće prekinuti terapiju ACE inhibitorima, intravaskularni volumen i volumen plazme treba pažljivo pratiti.

Aortna stenoza, stenoza mitralnih zalistaka/ hipertrofična kardiomiopatija:

ACE inhibitore treba sa oprezom koristiti kod pacijenata sa stenozom mitralnih zalistaka i sa opstrukcijom protoka iz leve komore.

Neutropenija/agranulocitoza:

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore prijavljeni su slučajevi neutropenije/agranulocitoze, trombocitopenije i anemija. Čini se da rizik od pojave neutropenije zavisi od doze i vrste leka, kao i od kliničkog stanja pacijenta. Retko se viđa kod pacijenata bez komplikacija, ali se može javiti kod pacijenata sa izvesnim stepenom oštećenja funkcije bubrega, pogotovu ako je udružen sa oboljenjima vaskularnog kolagena npr. sistemskim eritemskim lupusom, sklerodermijom i terapijom imunosupresivima, primenom alopurinola ili prokainamida, ili kombinacija ovih komplikujućih faktora. Kod nekih od ovih pacijenata razvile su se ozbiljne infekcije, koje u nekoliko slučajeva nisu odgovarale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se zofenopril koristi kod ovih pacijenata, preporuka je da se utvrdi broj belih krvnih ćelija i da se uradi diferencijalno brojanje u odnosu na stanje pre početka terapije, svake dve nedelje tokom prva tri meseca terapije zofenoprilom, a kasnije periodično. Tokom terapije, pacijente treba upozoriti da prijave bilo koji znak infekcije (npr. bol u grlu, groznica) kada treba uraditi diferencijalno brojanje belih krvnih ćelija.

Potrebno je prekinuti uzimanje zofenoprila, i bilo kojeg drugog leka koji se uzima istovremeno (videti odeljak 4.5) ukoliko se utvrdi neutropenija (broj neutrofila manje od 1000/ mm3 neutrofila) ili se posumnja na nju.Neutropenija je reverzibilna nakon prekida upotrebe ACE inhibitora.

Psorijaza:

ACE inhibitori se moraju sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa psorijazom.

Proteinurija:

Proteinurija se posebno javlja kod pacijenata sa postojećim oštećenjem funkcije bubrega, ili pri relativno velikim dozama ACE inhibitora. Pacijenti sa oboljenjem bubrega u anamnezi, pre terapije treba da utvrde koncentraciju proteina u urinu (indikator traka se nakvasi prvim jutrnjim urinom) i da to nastave da rade periodično.

Pacijenti sa dijabetesom:

Tokom prvih meseci terapije sa ACE inhibitorima (videti odeljak 4.5) potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju glukoze kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim antidijabeticima ili insulinom (videti odeljak 4.5).

Litijum:

Ne preporučuje se kombinacija litijuma i leka Zofecard (videti odeljak 4.5).

Etničke razlike :

Kao i ostali ACE inhibitori, zofenopril može imati manju efikasnost u pogledu snižavanja krvnog pritiska kod pripadnika crne rase, u odnosu na pacijente drugih rasa.

Kod pacijenata crne rase ACE inhibitori češće izazivaju angioedem nego kod pacijenata drugih rasa.

Trudnoća:

Ne treba započinjati terapiju ACE inhibitorima tokom trudnoće. Osim ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen bezbednosni profil za primene u trudnoći. Kada se ustanovi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i započeti, ukoliko je odgovarajuće, drugu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Ostalo:

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkomlaktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži manje od 1mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. „suštinski je bez natrijuma“.

Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana, jer povećava rizik od razvoja angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena primena ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimusom, everolimusom, temsirolimusom) i vildagliptinom može dovesti do povećanog rizika za razvoj angioedema (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena koja se ne preporučuje

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, zamenske soli koje sadrže kalijum ili drugi lekovi koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu

Iako koncentracija kalijuma u serumu uglavnom ostaje u granicama normale, može se javiti hiperkalemija kod nekih pacijenata na terapiji zofenoprilom. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), suplementi kalijuma ili zamenske soli koje sadrže kalijum mogu dovesti do značajnog povećanja koncentracija kalijuma u serumu. Takođe, potreban je oprez kada se zofenopril primenjuje istovremeno sa drugim lekovima koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu, poput trimetoprima i kotrimoksazola (trimetoprim/sulfametoksazol), jer je poznato da trimetoprim, poput amilorida, deluje kao diuretik koji štedi kalijum. Zbog toga se kombinacija zofenoprila sa prethodno pomenutim lekovima ne preporučuje. Ako je indikovana istovremena primena, treba ih koristiti uz oprez i uz često praćenje koncentracija kalijuma u serumu.

ACE inhibitori, blokatori receptora angiotenzina II ili aliskiren

Podaci dobijeni iz kliničkih ispitivanja pokazali su da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oslabljena

funkcija bubrega(uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Istovremena primena koja zahteva oprez

Diuretici (tiazidni ili diuretici Henleove petlje)

Pacijenti koji su bili na terapiji velikim dozama diuretika, mogu iskusiti hipovolemiju i rizik od hipotenzije nakon započinjanja terapije zofenoprilom (videti odeljak 4.4). Verovatnoća hipotenzivnog dejstva se može smanjiti ukidanjem diuretika, povećanjem unosa tečnosti ili soli ili započinjanjem terapije manjim dozama zofenoprila.

Litium

Prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu kao i povećanje njegove toksičnosti tokom istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Istovremena upotreba sa tiazidnim diureticima može još više povećati rizik od toksičnosti litijuma, koji je u osnovi povećan upotrebom ACE inhibitora. Zato, lek Zofecard nije preporučljivo koristiti istovremeno sa litijumom, a ukoliko je istovremena upotreba neophodna treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu.

Zlato

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore češće su prijavljene nitritoidne reakcije (simptomi vazodilatacije koji uključuju crvenilo lica, mučninu, vrtoglavicu i hipotenziju, koji mogu biti veoma teški) nakon injekcija zlata (npr. natrijum-aurotiomalat).

Anestetici

ACE inhibitori mogu pojačati hipotenzivno dejstvo određenih anestetika.

Narkotici/triciklični antidepresivi/ antipsihotici/ barbiturati

Može se javiti posturalna hipotenzija.

Drugi antihipertenzivni lekovi (npr. beta blokatori, alfa blokatori, antagonisti kalcijuma) Mogu imati dodatno ili pojačano hipotenzivno delovanje. Oprezno treba primenjivati terapiju sa nitroglicerinom, ostalim nitratima, ili vazodilatatorima.

Cimetidin

Može povećati rizik od hipotenzivnog dejstva.

Ciklosporin

Istovremena primena ciklosporina sa ACE inhibitorima može dovesti do hiperkalemije. Preporučuje se praćenje serumskog kalijuma.

Heparin

Istovremena primena heparina sa ACE inhibitorima može dovesti do hiperkalemije. Preporučuje se praćenje koncentracija kalijuma u serumu.

Alopurinol, citostatici ili imunosupresivi, sistemski kortikosteroidi ili prokainamid

Istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od reakcija preosetljivosti. Istovremena primena sa ACE inhibitorima može povećati rizik od leukopenije.

Antidijabetici

Retko, ACE inhibitori mogu potencirati hipoglikemijsko dejstvo insulina i oralnih antidijabetika kao što su derivati sulfoniluree, kod pacijenata sa dijabetesom. U tim slučajevima, može biti potrebno smanjenje doze antidijabetika tokom istovremene primene sa ACE inhibitorima.

Hemodijaliza visokoprotočnim (engl.high-flux) membranama

Istovremena primena sa ACE inhibitorima povećava rizik od anafilaktoidnih reakcija.

Razmatriti pri istovremenoj upotrebi

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (uključujući acetilsalicilnu kiselinu ≥ 3 g/ dan)

Primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova može smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora. Takođe je opisano da NSAIL i ACE inhibitori pokazuju aditivno dejstvo na povećanje koncentracije kalijuma u serumu, dok se funkcija bubrega može smanjiti. U principu, ovi efekti su reverzibilni, a pojavljuju se kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega. Retko se može javiti akutna insuficijencija bubrega, posebno kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega kao što su stariji ili dehidrirani pacijenti.

Antacidi

Smanjuju bioraspoloživost ACE inhibitora.

Simpatomimetici

Mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora; potrebno je pažljivo praćenje pacijenta kako bi bilo potvrđeno da su postignuta željena dejstva.

Hrana

Može smanjiti brzinu ali ne i stepen resorpcije zofenopril-kalcijuma. Dodatne informacije

Nisu raspoloživi direktni klinički podaci o interakcijama zofenoprila sa drugim lekovima koji se metabolišu CYP enzimima. Međutim, in vitro metaboličke studije sa zofenoprilom su pokazale da nema potencijalnih interakcija sa lekovima koji se metabolišu CYP enzimima.

Trudnoća

Ne preporučuje se primena ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena ACE inhibitora je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Na osnovu epidemioloških dokaza o riziku od teratogenosti nakon terapije ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće, ne može se doneti konačan zaključak; međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Osim ako se nastavak lečenja ACE inhibitorima ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću trebaju preći na lečenje drugim antihipertenzivnim lekovima sa utvrdjenim bezbednosnim profilom za primenu u trudnoći. Kada se trudnoća dijagnostikuje, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ukoliko je to odgovarajuće, započeti drugu terapiju.

Poznato je da izloženost fetusa ACE inhibitorima, tokom drugog i trećeg trimestra dovodi do toksičnog uticaja na fetus (smanjenje funkcije bubrega, oligohidroamnion, zastoj u okoštavanju lobanje) i na novorođenče ( insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3). Kod pacijentkinja koje su izložene dejstvu ACE inhibitora tokom drugog trimestra trudnoće, preporučljivo je uraditi ultrazvučne kontrole funkcije bubrega i lobanje. Odojčad, čije su majke uzimale ACE inhibitore, treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema podataka o primeni leka Zofecard tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena, već se prednost daje drugim lekovima koji imaju bolji bezbednosni profil tokom perioda dojenja; posebno kada se doji novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

Nema studija o uticaju leka Zofecard na sposobnost upravljanja vozilima. Tokom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba imati na umu da se ponekad mogu pojaviti pospanost, vrtoglavica ili zamor.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U nastavku su navedene sve neželjene reakcije prijavljene tokom kliničke primene kod pacijenata koji su primali lek Zofecard. Navedene su prema klasifikaciji sistema organa i rangirane po učestalosti javljanja prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000).

Primećene su sledeće neželjene reakcije tokom terapije ACE inhibitorima:

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Kod malog broja pacijenata se može javiti agranulocitoza i pancitopenija.

Kod pacijenata sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze prijavljivana je hemolitička anemija.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko se javlja hipoglikemija.

Endokrini poremećaji

Nepoznate učestalosti, neodgovarajuća sekrecija antidiuretskog hormona.

Psihijatrijski poremećaji

Retko se javlja depresija, promene raspoloženja, poremećaj sna, stanje konfuzije.

Poremećaji nervnog sistema

Ponekad se javlja parestezija, disgeuzija, poremećaj ravnoteže.

Poremećaji oka

Retko se javlja zamućen vid.

Poremećaji uha i labirinta

Retko se javlja tinitus.

Kardiološki poremećaji

Prijavljeni su individualni slučajevi tahikardije, palpitacija, aritmije, angine pektoris, infarkta miokarda za ACE inhibitore koji su udruženi sa hipotenzijom.

Vaskularni poremećaji

Primećena je pojava teške hipotenzije nakon započinjanja terapije ili usled povećanja doze. Ovo je naročito primećeno kod određenih rizičnih grupa (videti odeljak 4.4). Sa hipotenzijom su povezani simptomi poput vrtoglavice, osećaja slabosti, oslabljenog vida, retko sa poremećajem svesti (sinkopa).

Retko se javlja crvenilo lica.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko su prijavljeni dispnea, sinusitis, rinitis, glositis, bronhitis i bronhospazam. Kod malog broja pacijenata, primena ACE inhibitora je izazvala pojavu angioneurotskog edema koji zahvata lice i orofaringealna tkiva. U izolovanim slučajevima, angioneurotski edem koji je zahvatio gornje disajne puteve uzrokovao je njihovu fatalnu opstrukciju.

Gastrointestinalni poremećaji

Ponekad se mogu javiti bol u abdomenu, dijareja, konstipacija i suvoća usta.

Opisani su individualni slučajevi pankreatitisa i ileusa tokom primene ACE inhibitora. Veoma retko javlja se angioedem tankog creva.

Hepatobilijarni poremećaji

Opisani su individualni slučajevi holestatske žutice i hepatitisa tokom primene ACE inhibitora.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Ponekad se mogu javiti alergijske reakcije i reakcije hipersenzitivnosti kao što su pruritis, urtikarija, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eflorescencije slične psorijazi i alopecija.

Mogu biti praćene groznicom, mialgijom, artralgijom, eozinofilijom i/ili povećanjem titra antinuklearnih antitela (ANA).

Retko se javlja hiperhidroza.

Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Ponekad se može javiti mialgija.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Insuficijencija bubrega se može pojaviti ili se pojačati. Prijavljena je pojava akutne insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).

Retko se mogu javiti poremećaji mokrenja.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Retko se javlja erektilna disfunkcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma retko se javljaju periferni edemi i bol u grudima.

Ispitivanja

Može se javiti povećanje koncentracija uree i kreatinina u plazmi, koji je reverzibilan po prekidu terapije, posebno kod postojanja insuficijencija bubrega, teške srčane insuficijencije i renovaskularne hipertenzije. Kod nekoliko pacijenata prijavljeno je smanjenje koncentracije hemoglobina, hematokrita, trombocita i belih krvnih zrnaca.

Takođe je prijavljen i porast vrednosti enzima jetre i koncentracije bilirubina u serumu. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja su teška hipotenzija, šok, stupor, bradikardija, poremećaj elektrolita i insuficijencija bubrega.

U slučaju predoziranja pacijenta treba držati pod strogim nadzorom, najbolje na odeljenju intenzivne nege. Treba često kontrolisati koncentraciju elektrolita u serumu i kreatinin. Terapijske mere zavise od prirode i težine simptoma. U slučaju da od ingestije nije prošlo mnogo vremena, mogu se primeniti mere za prevenciju resorpcije, kao što su gastrična lavaža i primena adsorbenata i natrijum-sulfata. Ukoliko se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u položaj pri šoku i razmotriti primenu ekspandera volumena i/ili terapiju angiotenzinom II. Bradikardiju i ekstenzivnu vagusnu reakciju treba lečiti atropinom. Može se razmotriti primena pejsmejkera. ACE inhibitori se mogu ukloniti iz cirkulacije primenom hemodijalize.

Treba izbegavati visokoprotočnih (engl. high-flux) poliakrilonitrilne membrane.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; inhibitori ACE, monokomponentni ATC šifra: C09AA15

Smatra se da do povoljnog uticaja leka Zofecard na hipertenziju i akutni infarkt miokarda dolazi primarno kao rezultat supresije rennin-angiotenzin-aldosteron sistema u plazmi. Inhibicija ACE (Ki 0,4 nanoM za argininske soli zofenoprilata u plućima kunića) rezultira smanjenjem koncentracije angiotenzina II u plazmi, što dovodi do smanjenja vazopresorne aktivnosti i smanjenja sekrecije aldosterona. Iako je poslednje navedeno smanjenje malo, može se javiti blago povećanje koncentracije kalijuma u serumu zajedno sa gubitkom natrijuma i tečnosti. Prekid negativne povratne sprege angiotenzina II na sekreciju renina rezultira povećanjem aktivnosti renina u plazmi. Aktivnost ACE u plazmi je, 24 sata nakon primene pojedinačne doze od 30 mg odnosno 60 mg zofenopril-kalcijuma, suprimirana za 53,4% odnosno 74,4%.

Inhibicija ACE rezultira povećanjem aktivnosti cirkulišućeg i lokalnog kalikrein-kinin sistema koji aktivacijom prostaglandinskog sistema doprinosi perifernoj vazodilataciji. Moguće je da je taj mehanizam uključen u hipotenzivno dejstvo zofenopril-kalcijuma i da je odgovoran za određena neželjena dejstva.

Kod pacijenata sa hipertenzijom, primena zofenoprila dovodi do snižavanja krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju u skoro istom stepenu, bez kompenzacionog porasta srčane frekvence. Srednji sistemski vaskularni otpor ima tendenciju opadanja nakon primene zofenoprila.

Postizanje optimalne redukcije krvnog pritiska kod pojedinih pacijenata može zahtevati nekoliko nedelja terapije. Antihipertenzivno dejstvo se održava tokom dugotrajne terapije.

Nagla obustava terapije nije povezana sa brzim porastom krvnog pritiska. Za sada ne postoje podaci koji se odnose na uticaje zofenoprila na morbiditet i mortalitet kod hipertenzivnih pacijenata.

Iako je antihipertenzivno dejstvo uočeno u studijama na svim rasama, hipertenzivni pacijenti crne rase (obično nisko-reninska hipertenzivna populacija) su imali manji prosek odgovora na monoterapiju ACE inhibitorima nego pacijenti drugih rasa. Ova razlika nestaje ukoliko se terapiji dodaju diuretici.

Klinički efekti nastali usled rane primene zofenoprila nakon infarkta miokarda mogu biti povezani sa mnogim faktorima, kao što su smanjenje koncentracije angiotenzin II u plazmi (u ovom slučaju limitirajući proces ventrikularnog remodeliranja koje može negativno uticati na prognozu quoad vitam pacijenata sa infarktom) i povećanje koncentracije vazodilatatornih supstanci (prostaglandin-kinin sistem) u plazmi/tkivima.

Sprovedeno je randomizirano, placebo-kontrolisano kliničko ispitivanje sa zofenoprilom na 1556 pacijenata sa infarktom prednjeg zida miokarda koji nisu primali trombolitičku terapiju. Terapija je započeta unutar 24 sata i nastavljena tokom 6 nedelja. Incidenca primarnog kombinovanog parametra praćenja ishoda (teška srčana insuficijencija i/ili smrt u toku 6 nedelja) je redukovana kod pacijenata koji su lečeni zofenoprilom (zofenopril 7,1%, placebo 10,6%). Stopa preživljavanja tokom jedne godine je povećana u grupi koja je primala zofenopril .

Ostale informacije

U dva velika randomizovana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivale su primenu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa dijabetes melitusom tipa 2 uz dokaze o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bilo ispitivanje sprovedeno kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ova ispitivanja nisu pokazala značajan povoljan uticaj na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, dok je uočen povećan rizik od pojave hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična, ovi rezultati su relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II. Zato se ACE inhibitor ii blokatori receptora angiotenzina II ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bilo ispitivanje dizajnirano u cilju ispitivanje koristi dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću, ili obe. Ispitivanje je prevremeno prekinuto zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar bili su brojčano učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni, neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) bili su učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u grupi koja je primala placebo.

Zofenopril-kalcijum je prolek, budući da je aktivni inhibitor slobodna sulfhidrilna grupa zofenoprilat, koje nastaje hidrolizom tioestra.

Resorpcija:

Zofenopril-kalcijum se brzo i kompletno resorbuje nakon oralne primene i gotovo se u potpunosti pretvara u zofenoprilat, koji dostiže maksimalnu koncentraciju u krvi 1,5 sati nakon oralnog uzimanja zofenoprila.

Kinetika pojedinačne doze je linearna u opsegu doze od 10 do 80 mg zofenopril-kalcijuma i ne dolazi do akumulacije nakon primene 15-60 mg zofenopril-kalcijuma tokom 3 nedelje. Prisustvo hrane u

gastrointestinalnom traktu smanjuje brzinu, ali ne i stepen resorpcije i PIK vrednosti zofenoprilata su skoro identične natašte i nakon jela.

Distribucija:

Približno 88% radioaktivnosti izmerene ex vivo u cirkulaciji nakon primene radioaktivno obeleženog zofenopril-kalcijuma bilo je vezano na proteine plazme, a volumen distribucije u stanju ravnoteže iznosi 96 litara.

Biotransformacija:

Nakon primene doze radioaktivno obeleženog zofenopril-kalcijuma u ljudskom urinu nadjeno je osam metabolita koji su činili 76% radioaktivnosti izmerene u urinu. Glavni metabolit je zofenoprilat (22%), koji se zatim metaboliše na nekoliko načina, uključujući glukuronidaciju (17%), ciklizaciju i glukuronidaciju (13%), konjugaciju sa cisteinom (9%) i S-metilaciju tiolne grupe (8%). Poluvreme eliminacije zofenoprilata iznosi 5,5 sati, a njegov ukupni klirens iz organizma iznosi 1300 mL/min nakon oralne primene zofenopril- kalcijuma.

Eliminacija:

Radioaktivno obeleženi zofenoprilat primenjen intravenski se eliminiše urinom (76%) i fecesom (16%), dok se nakon oralne primene doze radioaktivno obeleženog zofenopril-kalcijuma 69% radioaktivnosti nalazi u urinu, odnosno 26% u fecesu, ukazujući na dvostruki put eliminacije (bubrezi i jetra).

Farmakokinetika kod posebnih populacija

Farmakokinetika kod starijih pacijenata:

Nije potrebno prilagodjavanje doze kod starijih pacijenata ukoliko je funkcija bubrega očuvana.

Farmakokinetika kod poremećaja funkcije bubrega:

Poredjenje ključnih farmakokinetičkih parametara zofenoprilata, merenih nakon oralne primene radioaktivno obeleženog zofenopril-kalcijuma pokazalo je da se zofenopril iz organizma kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >45 i <90 mL/min) eliminiše jednakom brzinom kao kod onih sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina >90 mL/min).

Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (7-44 mL/min) brzina eliminacije smanjena je na otprilike 50% u odnosu na normalnu. Ovo ukazuje na to da kod ovih pacijenata treba primenjivati polovinu uobičajene početne doze zofenoprila.

Kod pacijenata sa bolešću bubrega u završnoj fazi, koji se podvrgavaju hemodijalizi ili peritonealnoj dijalizi, brzina eliminacije smanjena je na 25% normalne. Ovo ukazuje ukazuje na to da kod ovih pacijenata treba primenjivati četvrtinu uobičajene početne doze zofenoprila.

Farmakokinetika kod poremećaja funkcije jetre:

Kod pacijenata sa blagom do umerenom poremećajem funkcije jetre posle primene pojedinačne doze

radioaktivno obeleženog zofenopril-kalcijuma, vrednosti Cmax i Tmax zofenoprilata su bile približne vrednostima kod zdravih osoba. Međutim, vrednosti PIK kod pacijenata sa cirozom su bile oko dva puta veće od vrednosti kod zdravih osoba, ukazujući na to da inicijalna doza leka Zofecard za pacijente sa blagom do umerenom poremećajem funkcije jetre treba da bude polovina inicijalne doze za osobe sa normalnom funkcijom jetre.

Nema podataka o farmakokinetici zofenopril kao ni zofenoprilata kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i zato je zofenopril kontraindikovan kod ovih pacijenata.

U studijama toksičnosti sa ponovljenim oralnim dozama koje su sprovedene na tri vrste sisara, većina efekata povezanih sa terapijom su bili oni koji su obično prijavljeni za ACE inhibitore. Ove promene uključuju smanjenje vrednosti eritrocitnih parametara, povećanje koncentraciju azota koji potiče iz uree u serumu, smanjenje mase srca i hiperplaziju jukstaglomerularnih ćelija što se javlja pri dozama znatno većim od

maksimalnih preporučenih doza za čoveka. U studijama toksičnosti sa ponovljenim oralnim dozama na psima, pri velikim dozama je došlo do pojave imunski posredovane krvne diskrazije specifične za vrstu.

Nisu primećene značajne promene u citohrom P450 enzimskim aktivnostima tokom jednogodišnje studije toksičnosti sa ponovljenim oralnim dozama kod majmuna.

U studijama reproduktivne toksičnosti, zofenopril je uzrokovao dozno-zavisnu redukciju brzine rasta mladunčadi, a takođe i nefrotoksičnost i redukciju postnatalne sposobnosti za život pri dozama od 90 do 270 mg/kg u F1 generaciji. Terapija zofenoprilom tokom trudnoće je uzrokovala fetalnu i razvojnu toksičnost mladunčadi pacova, kao i embrio- i fetotoksičnost kod kunića, ali samo pri dozama toksičnim za majku.

Studije genotoksičnosti su pokazale da zofenopril nije ni mutagen ni klastogen.

Studije karcinogenosti sprovedene na miševima i pacovima nisu otkrile nijedan dokaz karcinogenosti. Samo se u studiji na miševima javio povećanje incidence atrofije testisa, ali klinički značaj ovog podatka nije poznat.

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; kroskarameloza-natrijum; magnezijum-stearat;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete:

hipromeloza; titan-dioksid; makrogol 400;

makrogol 6000.

Nije primenjivo.

3 godine

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Zofecard, 7,5 mg film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/ PVDC/Aluminijum blister ili Aclar/Aluminijum blister sa 14 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Zofecard, 30 mg film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/ PVDC/Aluminijum blister ili Aclar/Aluminijum blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nema posebnih zahteva. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Zofecard sadrži aktivnu supstancu zofenopril-kalcijum. Pripada grupi lekova za snižavanje krvnog pritiska koji se zovu inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori).

Lek Zofecard se koristi u lečenju:

• visokog krvnog pritiska (hipertenzija);
• srčanog udara (akutni infarkt miokarda) kod pacijenata sa ili bez simptoma i znakova srčane slabosti, i koji nisu primali lekove za rastvaranje krvnih ugrušaka (trombolitičku terapiju).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na zofenopril-kalcijum ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedenih u odeljku 6.),
• ukoliko ste imali alergijsku reakciju na bilo koji drugi lek iz grupe ACE inhibitora, kao što su kaptopril ili enalapril,
• ukoliko ste imali ozbiljno oticanje i svrab u predelu lica, nosa i grla (angioneurotski edem) kao rezultat prethodnog lečenja ACE inhibitorima, ili ako imate nasledni/idiopatski angioneurotski edem (brzo oticanje kože, tkiva, probavnog sistema i drugih organa),
• ukoliko ste primenjivali ili trenutno primenjujete sakubitril/valsartan, lek koji se koristi za lečenje dugotrajne (hronične) srčane slabosti kod odraslih, s obzirom na to da je povećan rizik od angioedema (brzo oticanje ispod kože određenih delova tela, npr grla),
• ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre,
• ukoliko imate suženje bubrežnih arterija sa obe strane,
• ukoliko ste trudni više od 3 meseca (takođe je bolje izbegavati lek Zofecard u ranoj trudnoći - videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost),
• ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu, osim u slučaju kada koristite pouzdane metode kontracepcije,
• ako imate šećernu bolest ili oštećenje funkcije bubrega i lečite se lekom za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Zofecard. Obratite se Vašem lekaru ukoliko:

• imate visok krvni pritisak i poremećaj funkcije jetre ili bubrega,
• imate visok krvni pritisak koji je izazvan oštećenjem funkcije bubrega ili sužavanjem arterije koja vodi u bubreg (renovaskularna hipertenzija),
• ste nedavno imali transplantaciju bubrega,
• ste podvrgnuti dijalizi,
• ste podvrgnuti LDL aferezi (procedura slična dijalizi bubrega koja se sprovodi sa ciljem uklanjanja

,,lošeg” holesterola),

• imate neuobičajeno uvećane vrednosti hormona aldosterona u krvi (primarni aldosteronizam) ili smanjene vrednosti ovog hormona u krvi (hipoaldosteronizam),
• imate suženje srčanih zalistaka (aortna stenoza) ili zadebljanje zidova srca (hipertrofična kardiomiopatija),
• imate ili ste imali psorijazu (bolest kože za koju su karakteristične ljuspaste mrlje ružičaste boje),
• ukoliko ste na lečenju desenzitizacije (injekcije alergena) protiv uboda insekata,
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokatore receptora angiotenzina II (takođe poznati kao sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan, itd.), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren.
• uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od angioedema (brzo oticanje ispod kože određenih delova tela, npr. grla) može biti povećan:
• racekadotril, lek koji se koristi za lečenje proliva,
• lekovi koji se koriste za sprečavanje odbacivanja organa nakon transplantacije i u terapiji raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus),
• vildagliptin, lek koji se koristi u terapiji dijabetesa.

Lekar će Vam možda proveravati funkciju bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma) u krvi u redovnim intervalima. Vidite i informacije navedene u odeljku Lek Zofecard ne smete uzimati.

Lek Zofecard može izazvati značajan pad krvnog pritiska, naročito nakon prve doze (ovo je najpre moguće ako uzimate diuretike, ako ste dehidrirani ili ste na dijeti sa niskim sadržajem soli). Ako Vam se ovo desi odmah obavestite lekara i lezite na leđa.

Tokom lečenja ovim lekom može se javiti suvi neproduktivni kašalj koji nestaje sa prekidom terapije.

Tokom terapije lekar će Vam raditi redovne analize krvi kako bi kontrolisao stanje Vaše krvne slike.

Ukoliko treba da se podvrgnete operaciji, obavestite anesteziologa, pre operacije, da uzimate lek Zofecard. Ova informacija će mu pomoći da kontroliše Vaš krvni pritisak i rad srca tokom operacije.

Uz to, ukoliko imate srčani udar (akutni infarkt miokarda) i ukoliko:

• imate nizak krvni pritisak (<100 mmHg) ili ste u stanju cirkulatornog šoka (koji je posledica bolesti srca) – lek Zofecard se ne preporučuje Vama
• imate 75 i više godina– lek Zofecard treba uzimati sa posebnim oprezom.

Morate obavestiti Vašeg lekaru ako mislite da ste (ili da možete biti) trudni. Lek Zofecard se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati nakon trećeg meseca trudnoće, jer uzet u tom stadijumu, može da izazove ozbiljna oštećenja kod Vaše bebe (videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost).

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena ovog leka kod dece i adolescenta mlađih od 18 godina, jer bezbednost njegove primene u ovom uzrastu nije ustanovljena.

Drugi lekovi i lek Zofecard

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite:

• suplemente kalijuma (uključujući zamenske soli koje sadrže kalijum), diuretike koji štede kalijum i druge lekove koji mogu da povećaju vrednost kalijuma u krvi (kao što su trimetoprim i kotrimoksazol koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija; ciklosporin, imunosupresiv koji se koristi za sprečavanje odbacivanja organa pri transplantaciji; heparin, lek koji se koristi za razređivanje krvi kako bi se sprečilo formiranje krvnih ugrušaka)
• litijum (koristi se kao stabilizator raspoloženja)
• injekcije zlata (koriste se u terapiji reumatoidnog artritisa)
• anestetetike
• narkotike (kao što je morfin, koristi se za ublažavanje jakih bolova)
• antipsihotike (koriste se za lečenje shizofrenije i njoj sličnih bolesti)
• triciklične antidepresive npr. amitriptilin i klomipramin
• barbiturate (koriste se za lečenje anksioznosti (uznemirenost), nesanice i epileptičnih napada)
• druge lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska i vazodilatatore (uključujući beta blokatore, alfa blokatore i diuretike kao što su hidrohlortiazid, furosemid, torasemid)

Vaš lekar može promeniti dozu i/ili preduzeti druge mere opreza:

• Ukoliko uzimate druge lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska uključujući blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (videti takođe odeljke Lek Zofecard ne smete uzimati i Upozorenja i mere opreza)
• nitroglicerin i ostale nitrate koji se koriste za lečenje bola u grudima (angina)
• antacide, uključujući cimetidin (koriste se za lečenje gorušice i čira)
• ciklosporin (koristi se nakon transplantacije organa) i ostale imunosupresive (lekovi koji smanjuju imunski odgovor)
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta)
• insulin ili oralne antidijabetike
• citostatike (koriste se za lečenje raka ili bolesti koje utiču na imunski sistem organizma)
• kortikosteroide (primenjuju se za lečenje različitih zapaljenskih stanja)
• prokainamid (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma)
• nesteroidne anti-inflamatorne lekove (NSAIL, kao što su acetilsalicilna kiselina ili ibuprofen)
• simpatomimetike (lekove koji deluju na nervni sistem, uključujući one koji se koriste za lečenje astme, polenske alergije ili presorne amine kao što je adrenalin)
• racekadotril (koristi se za lečenje proliva), lekova koji se primenjuju za sprečavanje odbacivanja organa pri transplantaciji i za lečenje raka (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus) i vildagliptin (koristi se za lečenje šećerne bolesti). Rizik od razvoja angioedema može biti povećan.

Uzimanje leka Zofecard sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Zofecard se može uzeti sa hranom ili na prazan stomak. Tabletu je najbolje uzeti sa vodom.

Alkohol povećava hipotenzivno dejstvo leka Zofecard (dejstvo na snižavanje krvnog pritiska); obratite se lekaru za savet ukoliko konzumirate alkohol dok uzimate ovaj lek.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Zofecard pre nego što ostanete trudni kao i čim saznate da ste trudni, i savetovaće Vas da uzimate neki drugi lek umesto leka Zofecard.

Lek Zofecard se ne preporučuje u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati nakon trećeg meseca trudnoće, jer može ozbiljno naškoditi Vašoj bebi ako se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Ukoliko dojite ili planirate da dojite, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što uzmete ovaj lek. Lek Zofecard se ne preporučuje majkama koje doje. Ukoliko želite da dojite, posebno ako je beba novorođenče ili prevremeno rođena, Vaš lekar Vam može preporučiti neki drugi lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može izazvati vrtoglavicu ili zamor. Ako Vam se ovo dogodi, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Lek Zofecard sadrži laktozu i natrijum

Ovaj lek sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom.

Lek Zofecard se može uzeti sa hranom ili na prazan stomak. Tablete je najbolje popiti sa vodom. Tablete leka Zofecard, jačine 30 mg, se mogu podeliti na jednake doze.

Lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije)

Preporučena početna doza leka Zofecard je 15 mg jednom dnevno. Vaš lekar će postepeno povećavati dozu (obično u razmaku od po 4 nedelje) dok ne odredi dozu koja Vama najviše odgovara.

Dugotrajni antihipertenzivni efekti se obično postižu sa dozom od 30 mg leka Zofecard jednom dnevno. Maksimalna doza je 60 mg dnevno, i primenjuje se kao pojedinačna doza ili kao dve jednake doze.

Kod pacijenata kod kojih postoji gubitak tečnosti ili soli, ili kod onih koji uzimaju diuretike (tablete za izbacivanje viška tečnosti), može biti potrebno započinjanje terapije dozom od 7,5 mg leka Zofecard.

Problemi sa jetrom ili bubrezima

Ako imate blago do umereno oštećenje funkcije jetre ili umereno do teško oštećenje funkcije bubrega, Vaš lekar će započeti lečenje sa polovinom uobičajene terapijske doze leka Zofecard (15 mg). Ako ste pacijent na dijalizi, jedna četvrtina uobičajene terapijske doze (7,5 mg) je potrebna za započinjanje terapije.

Srčani udar (akutni infarkt miokarda)

Lečenje lekom Zofecard treba započeti unutar 24 sata od pojave prvih simptoma. Uzimajte lek Zofecard dva puta dnevno, ujutru i uveče, po sledećem režimu:

• 7,5 mg dva puta dnevno, prvog i drugog dana terapije
• 15 mg dva puta dnevno, trećeg i četvrtog dana terapije
• Od petog dana pa nadalje, dozu treba povećati na 30 mg, dva puta dnevno
• Vaš lekar će prilagoditi ili povećati dozu koju primate na osnovu vrednosti Vašeg krvnog pritiska.
• Ako simptomi srčane insuficijencije (slabost) traju, lečenjeće se nastaviti još šest nedelja ili duže.

Ako ste uzeli više leka Zofecard nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka nego što je trebalo, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć i ako je to moguće ponesite sa sobom ostatak tableta, ovo uputstvo ili kutiju leka.

Najčešći simptomi i znaci predoziranja su nizak krvni pritisak sa nesvesticom (hipotenzija), usporen rad srca (bradikardija), poremećaj parametara krvi (elektroliti) i poremećaj funkcije bubrega.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zofecard

Ukoliko ste propustili da uzmete lek, uzmite narednu dozu leka čim se setite. Ako je prošlo dosta vremena od trenutka kada je trebalo uzeti lek (npr. nekoliko sati) tako da se približilo vreme za uzimanje naredne doze leka, propustite zaboravljenu dozu i uzmite sledeću dozu leka na vreme. Ne uzimajte duplu dozu kako biste nadoknadili propuštenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zofecard

Uvek konsultujte Vašeg lekara pre nego što prekinete terapiju sa lekom Zofecard, bilo da je u pitanju terapija za visok krvni pritisak ili terapija nakon srčanog udara.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Većina neželjenih dejstava povezanih sa ACE inhibitorima je reverzibilna i prolazi nakon prestanka lečenja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• umor
• mučnina i/ ili povraćanje
• vrtoglavica
• glavobolja
• kašalj

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• opšta slabost
• grčevi u mišićima
• osip

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• ubrzano oticanje i svrab, posebno u predelu lica, usta i grla, sa mogućim poteškoćama pri disanju.

Kao dodatak neželjenim dejstvima koja su prijavljena za lek Zofecard, navode se neželjena dejstva koja su prijavljivana za ACE inhibitore:

• nakon početka lečenja ili povećavanja doze zabeleženo je jako sniženje krvnog pritiska, praćeno vrtoglavicom, oslabljenim vidom, gubitkom svesti (sinkopa)
• ubrzan ili nepravilan rad srca, osećaj lupanja srca (palpitacije) i bol u grudima (srčani udar ili angina pektoris)
• narušena svest, nagla vrtoglavica, zamagljen vid ili slabost i/ili gubitak čula dodira sa jedne strane tela (tranzitorni ishemijski napad ili šlog)
• periferni edem (nakupljanje tečnostima u ekstremitetima), nizak krvni prirtisak pri ustajanju, bol u grudima, bol i/ili grčevi u mišićima
• smanjena funkcija bubrega, promene u količini izlučenog urina na dnevnom nivou, prisustvo proteina u urinu (proteinurija), impotencija
• bol u stomaku, proliv, zatvor, suva usta
• alergijske reakcije poput osipa na koži, koprivnjače (urtikarije), svraba, ljuštenje, crvenilo i odvajanje gornjeg sloja kože i plikovi po koži (toksična epidermala nekroliza, Stevens-Johnson- ov sindrom), pogoršanje psorijaze (bolest kože koju karakteriše pojava ljuspastih mrlja ružičaste boje), gubitak kose (alopecija)
• pojačano znojenje i crvenilo lica
• promene raspoloženja, depresija, poremećaj sna, izmenjene senzacije na koži kao što su trnjenje, bockanje, mravinjanje, žarenje (parestezije), poremećaj ravnoteže, konfuzija (zbunjenost), zujanje u ušima (tinitus), poremećaj čula ukusa, zamućen vid
• otežano disanje, sužavanje disajnih puteva u plućima (bronhospazam), zapaljenje sinusa (sinusitis), zapušen nos ili curenje iz nosa (rinitis), zapaljenje jezika (glositis), zapaljenje disajnih puteva (bronhitis)
• erektilna disfunkcija (stanje kada muškarac ne može da postigne ili da održi erekciju neophodnu za uspešnu seksualnu aktivnost)
• žutica (bolest jetre koja izaziva žutu prebojenost kože i beonjača), zapaljenje jetre ili pankreasa (hepatitis, pankreatitis), opstrukcija creva (ileus)
• promene vrednosti parametara krvi kao što su: smanjen broj crvenih krvnih ćelija, belih krvnih ćelija ili krvnih pločica ili smanjenje u broju svih krvnih ćelija (pancitopenija). Obavestite Vašem lekaru ukoliko otkrijete da lako dobijate modrice ili Vam se iz neobjašnjivih razloga javljaju bol u grlu ili groznica (povišena telesna temperatura)
• povećanje vrednosti enzima jetre (transaminaza) i bilirubina u krvi, povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi
• anemija usled razgradnje crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija), što se može desiti ako patite od nedostatka enzima G6PD (glukoza-6-fosfatdehidrogenaza).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Ne smete koristiti lek Zofecard posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je: zofenopril-kalcijum.

Jedna film tableta leka Zofecard od 7,5 mg sadrži 7,5 mg zofenopril-kalcijuma što odgovara 7,2 mg zofenoprila.

Jedna film tableta leka Zofecard od 30 mg sadrži 30 mg zofenopril-kalcijuma što odgovara 28,7 mg zofenoprila.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; kroskarameloza-natrijum; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni bezvodni.

Film (obloga) tablete: hipromeloza; titan-dioksid; makrogol 400; makrogol 6000.

Kako izgleda lek Zofecard i sadržaj pakovanja

Zofecard, 7,5 mg, film tablete:

Bela, okrugla film tableta sa konveksnim površinama.

Zofecard, 30 mg, film tablete:

Bela, duguljasta, film tableta sa podeonom linijom sa obe strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Zofecard, 7,5 mg, film tablete

Unutrašnje pakovanje je PVC/ PVDC/Aluminijum blister ili Aclar/Aluminijum blister sa 14 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Zofecard, 30 mg film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PVC/ PVDC/Aluminijum blister ili Aclar/Aluminijum blister sa 14 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

BERLIN-CHEMIE A.MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

• A.MENARINI MANUFACTURING LOGISTICS AND SERVICES S.R.L.

Via Campo di Pile, L’Aquila (AQ), Italija

• MENARINI-VON HEYDEN GMBH

Leipziger Strasse 7-13, Dresden, Nemačka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Zofecard, film tablete, 28 x (7,5 mg): 515-01-01456-22-001 od 26.01.2023.

Zofecard, film tablete, 28 x (30 mg): 515-01-01458-22-001 od 26.01.2023.