Aciclovir Altan 250mg prašak za rastvor za infuziju

• Terapija Herpes simplex infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata i teškog oblika inicijalnog genitalnog herpesa kod pacijenata koji nisu imunokompromitovani.
• Profilaksa Herpes simplex infekcije kod imunokomprimitovanih pacijenata.
• Terapija pacijenata sa Varicella zoster infekcijom.
• Terapija pacijenata sa herpes encefalitisom.
• Terapija infekcija izazvanih virusom Herpes simplex kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca.

Doziranje

Odrasli

Kod pacijenata sa Herpes simplex (osim herpes encefalitis) ili Varicella zoster infekcijom primenjuje se doza koja iznosi 5 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo

„Oštećenje funkcije bubrega”).

Kod imunokompromitovanih pacijenata sa Varicella zoster infekcijom ili kod pacijenata sa herpes encefalitisom primenjuje se doza 10 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Kod gojaznih pacijenata, prilikom primene aciklovira intravenskim putem, doza određena na osnovu njihove stvarne telesne mase može dovesti do većih koncentracija u plazmi (videti odeljak 5.2). Stoga, potrebno je razmotriti smanjenje doze kod gojaznih pacijenata, posebno onih sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Doza intravenski primenjenog aciklovira za odojčad i decu uzrasta između 3 meseca i 12 godina izračunava se na osnovu površine tela.

Kod odojčadi i dece uzrasta 3 meseca i starijih sa Herpes simplex (osim herpesnog encefalitisa) ili Varicella zoster infekcijom potrebno je primeniti lek Aciclovir Altan u dozi od 250 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Kod imunokompromitovane dece sa Varicella zoster infekcijom ili kod dece sa herpesnim encefalitisom potrebno je primeniti lek Aciclovir Altan u dozi od 500 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca doza se preračunava na osnovu telesne mase.

Preporučeno doziranje za ovu populaciju, kao terapija kod potvrđenog ili suspektnog neonatalnog herpesa je 20 mg/kg telesne mase intravenski na 8 sati tokom 21. dana u slučaju diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema, ili tokom 14 dana za bolesti ograničene na kožu i mukozne membrane.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega zahteva se odgovarajuće prilagođavanje doziranja, u zavisnosti od stepena oštećenja (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Stariji pacijenti

Neophodno je uzeti u obzir mogućnost oštećenja funkcije bubrega kod starijih pacijenata, kao i prilagođavanje doziranja u skladu sa tim (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta.

Oštećenje funkcije bubrega

Savetuje se oprez kada se lek Aciclovir Altan primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju.

Prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, zasniva se na klirensu kreatinina, u jedinici po mL/min za odrasle i adolescente i u jedinici po mL/min/1,73m2 za pedijatrijsku populaciju mlađu od 13 godina. Preporučuje se prilagođavanje doziranja na sledeći način:

Prilagođavanje doziranja kod odraslih i adolescenata:

Prilagođavanje doziranja kod novorođenčadi, odojčadi i dece:

Terapija obično traje 5 dana, ali trajanje može biti prilagođeno zdravstvenom stanju pacijenta i kliničkom odgovoru na terapiju. Terapija herpesnog encefalitisa uobičajeno traje 10 dana. Terapija neonatalnih infekcija izazvanih herpes virusom obično traje 14 dana u slučaju mukokutanih (koža-oko-usta) infekcija, a 21 dan za diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema.

Dužina primene leka u profilaktičke svrhe određena je dužinom perioda trajanja rizika. Način primene

Spora intravenska infuzija u trajanju od jednog sata.

Za uputstva o pripremi leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aciklovir ili valaciklovir ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju kod pacijenata koji intravenski primaju aciklovir ili oralno u velikim dozama.

Doze aciklovira, koji se primenjuje intravenski, potrebno je dati u vidu infuzije tokom perioda od jednog sata, kako bi se izbegla precipitacija aciklovira u bubrezima; potrebno je izbegavati primenu aciklovira putem brze ili bolus injekcije.

Rizik od oštećenja bubrega povećava se pri istovremenoj primeni sa drugim nefrotoksičnim lekovima. Potreban je oprez ukoliko se aciklovir primenjuje intravenski sa drugim nefrotoksičnim lekovima.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i kod starijih pacijenata

Aciklovir se eliminiše putem renalnog klirensa, zbog toga je neophodno prilagoditi dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2). Kod starijih pacijenata verovatno je prisutno smanjenje funkcije bubrega i zbog toga je kod ove grupe pacijenata neophodno razmotriti potrebu prilagođavanja doze. Kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega postoji povećan rizik od razvoja neuroloških poremećaja i potrebno ih je pažljivo pratiti radi otkrivanja ovih neželjenih dejstava. U prijavljenim slučajevima, ove reakcije su bile uglavnom reverzibilne nakon prekida terapije (videti odeljak 4.8). Produžena ili ponavljana primena aciklovira kod teško imunokompromitovanih osoba može dovesti do

selekcije sojeva virusa sa smanjenom osetljivošću, koji mogu slabo odgovoriti na dodatnu terapiju aciklovirom (videti odeljak 5.1).

Kod pacijenata koji primaju infuziju leka Aciclovir Altan u većim dozama (npr. kod herpesnog encefalitisa) potrebno je specifično praćenje funkcije bubrega, posebno ukoliko su pacijenti dehidrirani ili imaju oštećenje funkcije bubrega.

Rekonstituisani rastvor ima pH od približno 11, pa se zbog toga ne primenjuje oralno. Ovaj lek sadrži 1,13 mmol (26 mg) natrijuma po bočici. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Aciclovir Altan ne sadrži antimikrobiološke konzervanse, tako da rekonstituciju i razblaživanje treba sprovoditi pod potpuno aseptičnim uslovima, neposredno pre primene, a neiskorišćeni rastvor treba odbaciti. Rekonstituisani ili razblaženi rastvor ne treba držati u frižideru.

Aciklovir se primarno eliminiše urinom, u nepromenjenom obliku, putem aktivne renalne tubularne sekrecije. Svaki lek kompetitivan za navedeni mehanizam, primenjen istovremeno, može povećati koncentracije aciklovira u plazmi. Probenecid i cimetidin ovim mehanizmom povećavaju površinu ispod krive (PIK) aciklovira i smanjuju renalni klirens aciklovira. Međutim, nije neophodno prilagođavanje doze zbog velikog terapijskog indeksa aciklovira.

Savetuje se oprez kod pacijenata kod kojih se primenjuje lek Aciclovir Altan intravenskim putem prilikom istovremene primene sa lekovima koji su kompetitivni acikloviru u mehanizmu eliminacije, zbog mogućeg povećanja koncentracije jednog ili oba leka ili njihovih metabolita u plazmi. Pokazano je povećanje PIK-a aciklovira u plazmi i neaktivnog metabolita mikofenolatmofetila, imunosuprimirajućeg agensa koji se primenjuje kod pacijenata koji se podvrgavaju transplantaciji, prilikom istovremene primene navedena dva leka.

Ukoliko se litijum primenjuje istovremeno sa velikim dozama aciklovira primenjenim intravenski, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu, zbog rizika od toksičnog delovanja litijuma.

Takođe se savetuje oprez (sa praćenjem promena funkcije bubrega) ukoliko se infuzija leka Aciclovir Altan primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na funkciju bubrega (npr. ciklosporin, takrolimus).

Eksperimentalna studija sprovedena kod pet ispitanika muškog pola pokazala je da istovremena terapija aciklovirom povećava PIK ukupno primenjenog teofilina za približno 50%. Preporučuje se merenje koncentracija u plazmi tokom istovremene terapije aciklovirom.

Plodnost

Nema podataka o uticaju aciklovira na plodnost kod žena.

U studiji kod 20 ispitanika muškog pola sa normalnim brojem spermatozoida, pokazano je da oralna primena aciklovira u dozama do 1 g dnevno, tokom perioda od 6 meseci, ne ispoljava klinički značajne efekte na broj spermatozoida, njihovu pokretljivost ili morfologiju.

Videti klinička ispitivanja u odeljku 5.2. Trudnoća

U okviru postmarketinškog registra primene aciklovira u trudnoći, dokumentovani su ishodi trudnoća nakon izloženosti acikloviru, u bilo kom farmaceutskom obliku. Nalazi registra nisu pokazali povećan broj anomalija pri rođenju u populaciji izloženoj acikloviru u poređenju sa opštom populacijom i nisu pokazali da

kod anomalija u izloženoj populaciji postoji jedinstven ili konzistentan obrazac, koji bi ukazao na zajednički uzrok.

Sistemska primena aciklovira u standardnim pretkliničkim ispitivanjima, nije prouzrokovala embriotoksična ili teratogena dejstva kod kunića, pacova ili miševa. U nestandardnim ispitivanjima kod pacova uočene su fetalne anomalije, ali tek nakon primene velikih supkutanih doza koje su bile toksične za ženku. Klinički značaj ovih nalaza nije sasvim jasan.

Zbog toga primenu leka Aciclovir Altan u trudnoći, treba razmotriti samo kada potencijalne koristi prevazilaze mogućnosti nepoznatih rizika. Rezultati ispitivanja reproduktivne toksičnosti uključeni su u odeljak 5.3.

Dojenje

Nakon oralne primene 200 mg aciklovira pet puta dnevno, aciklovir je detektovan u majčinom mleku u rasponu koncentracija koje su bile od 0,6 do 4,1 puta veće od odgovarajućih koncentracija u plazmi. Ove koncentracije mogu potencijalno izložiti odojče dozama aciklovira do najviše 0,3 mg/kg/dan. Zbog toga se preporučuje poseban oprez, ukoliko se lek Aciclovir Altan primenjuje kod žena koje doje.

Lek Aciclovir Altan uobičajeno se primenjuje kod hospitalizovanih pacijenata i zbog toga informacija o sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije relevantna. Nisu sprovedene kliničke studije o uticaju aciklovira na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Kategorije učestalosti neželjenih događaja, procenjene su za neželjene reakcije koje su navedene u daljem tekstu. Međutim, za većinu neželjenih događaja nisu bili dostupni odgovarajući podaci za procenu njihove učestalosti. Dodatno, učestalost istih neželjenih događaja može biti različita u zavisnosti od indikacije.

Neželjena dejstva, navedena su u daljem tekstu, prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalosti pojave neželjenih dejstava su definisane kao:

veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do

<1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: smanjenje vrednosti hematoloških parametara (anemija, trombocitopenija, leukopenija).

Poremećaji imunskog sistema Veoma retko: anafilaksa.

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji nervnog sistema

Veoma retko: glavobolja, vrtoglavica, agitacija, konfuzija, tremor, ataksija, dizartrija, halucinacije, psihotični simptomi, konvulzije, somnolencija, encefalopatija, koma.

Navedene neželjene reakcije generalno su reverzibilne i najčešće su prijavljene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili drugim predisponirajućim faktorima (videti odeljak 4.4).

Vaskularni poremećaji Često: flebitis.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Veoma retko: dispnea.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: mučnina, povraćanje.

Veoma retko: dijareja, abdominalni bol.

Hepatobilijarni poremećaji

Često: reverzibilno povećanje vrednosti enzima jetre.

Veoma retko: reverzibilno povećanje vrednosti bilirubina, žutica, hepatitis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: pruritus, urtikarija, osip (uključujući fotosenzitivnost). Veoma retko: angioedem.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često: povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi.

Smatra se da je rapidno povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi povezano sa maksimalnim koncentracijama leka u plazmi i neadekvatnom hidratacijom pacijenta. U cilju sprečavanja navedene pojave, lek ne treba primeniti u vidu intravenske bolus injekciju, već samo u vidu spore infuzije tokom perioda od jednog sata.

Veoma retko: oštećenje funkcije bubrega, akutna bubrežna insuficijencija i renalni bol.

Neophodno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta. Kod oštećenja funkcije bubrega, stanje pacijenta obično se brzo popravlja posle rehidratacije i/ili smanjenja doze ili prestanka primene leka. Međutim, u izuzetnim slučajevima može doći do progresije oštećenja funkcije bubrega i akutne bubrežne insuficijencije.

Renalni bol može biti povezan sa insuficijencijom bubrega i kristalurijom. Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Veoma retko: zamor, groznica, lokalne inflamatorne reakcije.

Teške lokalne inflamatorne reakcije koje ponekad dovode do ozbiljnog oštećenja kože, mogu se desiti kada intravenska formulacija aciklovira, neželjeno, infuzijom dospe u ekstravaskularno tkivo.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje aciklovirom, koji je primenjen intravenskim putem, dovodi do povećanja vrednosti kreatinina u serumu, azota, poreklom iz uree, u krvi i posledične bubrežne insuficijencije. Opisani su i neurološki poremećaji pridruženi predoziranju, uključujući stanje konfuzije, halucinacije, agitaciju, konvulzije i komu.

Potrebno je pažljivo posmatrati pacijente u slučaju pojave znakova toksičnosti. Hemodijaliza značajno poboljšava uklanjanje aciklovira iz krvi i zbog toga može biti uzeta u obzir kao mogućnost u terapiji predoziranja ovim lekom.

Farmakoterapijska grupa: Antivirusni lekovi za sistemsku primenu; Nukleozidi i nukleotidi, isključujući inhibitore reverzne transkriptaze.

ATC šifra: J05AB01

Aciklovir je sintetski analog purina koji pokazuje in vitro i in vivo inhibitornu aktivnost protiv humanih herpes virusa, uključujući Herpes siplex (HSV) tip 1 i 2, i Varicella zoster virusa (VZV), Epstein–Barr virus (EBV) i citomegalovirus (CMV). U kulturi ćelija, aciklovir ima najveću antivirusnu aktivnost protiv HSV-1, a zatim u opadajućem redosledu prema HSV-2, VZV, EBV i CMV.

Inhibitorna aktivnost protiv HSV-1, HSV-2, VZV i EBV je visoko selektivna. Enzim timidin kinaza (TK) normalnih, neinficiranih ćelija ne koristi efektivno aciklovir kao supstrat, stoga je toksičnost prema ćelijama domaćina sisara mala. Međutim, timidin kinaza kodirana pomoću HSV, VZV i EBV konvertuje aciklovir u aciklovir-monofosfat, analog nukleozida, koji se dalje konvertuje do difosfata i na kraju do trifosfata pomoću ćelijskih enzima. Aciklovir-trifosfat interaguje sa virusnom DNK polimerazom i inhibira virusnu DNK replikaciju, što dovodi do prekida lanca nakon njegove ugradnje u virusnu DNK.

Resorpcija

Aciklovir se samo delimično resorbuje iz creva. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene varira između 10 i 20%. U uslovima natašte, srednje maksimalne koncentracije (Cmax) 0,4 mikrograma/mL postižu se približno za 1,6 sati nakon doze od 200 mg primenjene kroz oralnu suspenziju ili kapsulu. Srednje maksimalne koncentracije u plazmi (Css(max)) povećavaju se na 0,7 mikrograma/mL (3,1 mikromola) u stanju ravnoteže nakon doze od 200 mg primenjivane na svaka četiri sata. Uočeno je manje nego proporcionalno povećanje vrednosti Css(max) nakon doza od 400 mg i 800 mg primenjivanih na 4 sata, uz vrednost koje dostižu 1,2 mikrograma/mL (5,3 mikromola) za dozu od 400 mg i 1,8 mikrograma/mL (8 mikromola) za dozu od 800 mg.

Distribucija

Srednji volumen distribucije od 26 L ukazuje na to da se aciklovir distribuira u okviru ukupne telesne tečnosti. Prividne vrednosti volumena distribucije (Vd/F) nakon oralne primene su u opsegu od 2,3 do 17,8 L/kg. Kako je vezivanje za proteine plazme relativno niskog stepena (9% - 33%), ne očekuju se interakcije sa lekovima, koje uključuju istiskivanje sa mesta vezivanja.

Koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti su približno 50% od odgovarajućih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže.

Biotransformacija

Aciklovir se pretežno ekskretuje u nepromenjenom obliku putem bubrega. Jedini značajan metabolit aciklovira u urinu je 9-[(karboksimetoksi)-metil)]guanin i on predstavlja 10 – 15% doze koja se ekskretuje putem urina.

Eliminacija

Kod odraslih srednja sistemska izloženost (PIK0-∞) acikloviru je u opsegu između 1,9 i 2,2 mikrograma*h/mL nakon doze od 200 mg. Pri ovoj dozi, srednje terminalno poluvreme eliminacije u plazmi nakon oralne primene varira između 2,8 i 4,1 sat.

Kod odraslih terminalno poluvreme eliminacije aciklovira iz plazme nakon intravenske primene je oko 2,9 sati. Renalni klirens aciklovira (CLr= 14,3 L/h) je znatno veći od klirensa kreatinina, što ukazuje na to da, osim glomerularne filtracije, i tubularna sekrecija doprinosi eliminaciji leka putem bubrega. Poluvreme eliminacije i ukupni klirens aciklovira zavise od funkcije bubrega. Stoga, prilagođavanje doziranja se preporučuje za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Kod odraslih, srednje maksimalne koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže (CSS(max)) posle jednočasovne infuzije od 2,5 mg/kg, 5 mg/kg i 10 mg/kg bile su, redom, 22,7 mikromola (5,1 mikrograma/mL), 43,6 mikromola (9,8 mikrograma/mL) i 92 mikromola (20,7 mikrograma/mL). Odgovarajuće minimalne koncentracije (CSS(min)), 7 sati kasnije, bile su za doze 2,5 mg/kg, 5 mg/kg i 10 mg/kg, redom 2,2 mikromola (0,5 mikrograma/mL), 3,1 mikromola (0,7 mikrograma/mL) i 10,2 mikromola (2,3 mikrograma/mL). Kod dece starije od 1 godine, slične srednje maksimalne (CSS(max)) i minimalne (CSS(min)) koncentracije zapažene su kada je doza 250 mg/m2 zamenjena dozom 5 mg/kg, a doza od 500 mg/m2 zamenjena dozom 10 mg/kg.

Kod novorođenčadi (uzrast od 0 do 3 meseca) lečenih dozama od 10 mg/kg koje su primenjivane jednočasovnom infuzijom na 8 sati, vrednost CSS(max) iznosila je 61,2 mikromola (13,8 mikrograma/mL), a CSS(min) 10,1 mikromol (2,3 mikrograma/mL). U izdvojenoj grupi novorođenčadi lečenoj dozom 15 mg/kg na 8 sati, pokazan je približno proporcionalni porast sa dozom, uz Cmax 83,5 mikromola (18,8 mikrogram/mL) i Cmin od 14,1 mikromol (3,2 mikrogram/mL). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme tih pacijenata iznosilo je 3,8 h.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ukupni klirens opada sa godinama usled smanjenja klirensa kreatinina. Međutim, mogućnost oštećenja funkcije bubrega kod starijih mora se uzeti u obzir i, u skladu sa tim, prilagoditi doziranje.

Oštećenje funkcije bubrega

Utvrđeno je da je srednje terminalno poluvreme eliminacije 19,5 sati kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Srednje poluvreme eliminacije aciklovira u toku hemodijalize iznosilo je 5,7 sati. Koncentracije aciklovira u plazmi smanjivale su se približno 60% tokom dijalize.

Gojaznost

Tokom kliničke studije morbidno gojaznim pacijentima ženskog pola (n = 7) intravenskim putem su primenjivane doze aciklovira određene na osnovu njihove stvarne telesne mase, nakon čega je utvrđeno da su koncentracije leka u plazmi približno dvostruko veće od onih zabeleženih kod pacijenata sa normalnom telesnom masom (n = 5), što je bilo u skladu sa razlikom u telesnoj masi pacijenata koja je postojala između te dve grupe.

Mutagenost

Rezultati velikog broja in vitro i in vivo testova mutagenosti ukazuju na to da nije verovatno da aciklovir predstavlja rizik za genetski materijal ljudi.

Karcinogenost

Tokom dugotrajnih ispitivanja na pacovima i miševima nije utvrđeno da je aciklovir karcinogen.

Teratogenost

Sistemska primena aciklovira u međunarodno prihvaćenim standardnim testovima nije pokazala embriotoksična ili teratogena dejstva na pacove, kuniće ili miševe.

U nestandardnim testovima sprovedenim na pacovima, zabeležene su abnormalnosti fetusa, ali samo nakon primene veoma velikih supkutanih doza koje su izazivale maternalnu toksičnost. Klinički značaj ovih nalaza nije pouzdano utvrđena.

Plodnost

Pojava neželjenih dejstava na spermatogenezu koja su u velikoj meri reverzibilna, a povezana sa ukupnom toksičnošću kod pacova i pasa, prijavljena je samo prilikom primene doza aciklovira koje znatno prevazilaze one koje se primenjuju tokom terapije. Istraživanja sprovedena na dve generacije miševa nisu ukazala na uticaj aciklovira na plodnost.

Natrijum-hidroksid (koristi se za podešavanje pH vrednosti).

Nema poznatih inkompatibilnosti sa drugim lekovima.

3 godine.

Za rekonstituisani rastvor, hemijska i fizička stabilnost je dokazana za 12 sati na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica tipa I zatvorena čepom od hlorbutil gume sa aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.

Rekonstitucija rastvora: Aciklovir, prašak za rastvor za infuziju, treba da se rekonstituiše korišćenjem sledećih zapremina vode za injekcije u bočici ili intravenske injekcije natrijum-hlorida u bočici (0,9% masene koncentracije) kako bi se dobio rastvor koji sadrži 25 mg aciklovira po mL:

Formulacija Zapremina tečnosti za rekonstituciju rastvora

Bočica od 250 mg 10 mL

Na osnovu izračunate doze treba odrediti jačinu leka i odgovarajući broj bočica koje će se koristiti. Da bi se rekonstituisao rastvor, u svaku bočicu treba dodati preporučenu zapreminu rastvora za infuziju i lagano protresti dok se sadržaj bočice potpuno ne rastvori.

Primena leka

Potrebnu dozu leka Aciclovir Altan, prašak za rastvor za infuziju, treba primeniti putem spore intravenske infuzije u trajanju od jednog sata.

Nakon rekonstitucije lek Aciclovir Altan može se primeniti pomoću infuzione pumpe sa kontrolisanom brzinom primene.

Kao druga mogućnost, rekonstituisani rastvor se može dalje razblažiti kako bi se dobila koncentracija aciklovira ne veća od 5 mg/mL (0,5% masene koncentracije) za primenu putem infuzije:

Dodati potrebnu količinu rekonstituisanog rastvora u izabrani rastvor za infuziju, kao što je preporučeno u daljem tekstu, i dobro protresti da bi se obezbedilo odgovarajuće mešanje.

Za decu i novorođenčad, kada je preporučljivo da se zapremina rastvora za infuziju svede na minimum, preporučuje se da se razblaživanje obavi pomoću 4 mL rekonstituisanog rastvora (100 mg aciklovira) koji se dodaje u 20 mL rastvora za infuziju.

Za odrasle osobe preporučuje se upotreba kesa za infuziju koje sadrže 100 mL rastvora za infuziju.

Kada se razblaži u skladu sa preporukama, poznato je da je aciklovir, prašak za rastvor za infuziju kompatibilan sa rastvorima za infuziju navedenim u nastavku, kao i da je na sobnoj temperaturi stabilan 12 sati:

• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida u bočici (0,45% i 0,9% masene koncentracije);
• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida (0,18% masene koncentracije) i glukoze (4% masene koncentracije) u bočici;
• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida (0,45% masene koncentracije) i glukoze (2,5% masene koncentracije) u bočici;
• Rastvor za infuziju natrijum-laktata (Hartmann-ov rastvor).

Budući da u rastvoru nema antimikrobnih konzervanasa, proces rekonstitucije i razblaživanja mora da se sprovede u potpuno sterilnim uslovima, neposredno pre upotrebe, a svaki neiskorišćeni rastvor mora da se odbaci.

Ako rastvor pre ili tokom davanja infuzije postane vidno zamućen ili se u njemu pojavi bilo kakva vidljiva kristalizacija, rastvor treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Aciclovir Altan sadrži aktivnu supstancu koja se naziva aciklovir. Ovaj lek priprada grupi lekova koji se nazivaju antivirusni lekovi. Deluje tako što uništava ili zaustavlja rast virusa.

Lek Aciclovir Altan se može primeniti:

• za lečenje ovčijih boginja,
• za lečenje teškog oblika genitalnog herpesa kod osoba kod kojih nije oslabljen imunski sistem,
• za lečenje ili sprečavanje nastanka herpesne groznice (infekcija usana i lica uzrokovana herpes simpleks virusom) kod osoba sa oslabljenim imunskim sistemom, odnosno smanjenom sposobnošću organizma da se bori protiv infekcija,
• za lečenje infekcija izazvanih virusom herpes simpleks kod dece uzrasta do 3. meseca,
• za lečenje zapaljenjskih procesa na mozgu.

 ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aciklovir ili valaciklovir ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ne smete primate lek Aciclovir Altan ako se gorenavedeno odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite lek Aciclovir Altan ukoliko:

• imate oštećenja ili druge probleme sa bubrezima,
• ste stariji od 65 godina.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od gorenavedenog odnosi na Vas, proverite sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom.

Veoma je važno da uzimate dosta vode dok ste na terapiji lekom Aciclovir Altan.

Drugi lekovi i Aciklovir Altan

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Posebno je važno da obavestite svog lekara ako uzimate neke od sledećih lekova:

• probenecid, koji se koristi u lečenju gihta,
• cimetidin, lek koji se koristi za lečenje želudačnog čira,
• takrolimus, ciklosporin ili mikofenolatmofetil, koji se koriste u sprečavanju odbacivanja transplantiranog organa,
• litijum, koji se koristi za lečenje nekih psihijatrijskih poremećaja,
• teofilin, koji se koristi za lečenje astme.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Ne preporučuje se primena leka Aciclovir Altan u periodu trudnoće i dojenja, osim u slučaju kada je to neophodno o čemu će odluku doneti Vaš lekar nakon pažljive procene potencijalnih rizika i koristi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Aciclovir Altan uobičajeno se primenjuje kod hospitalizovanih pacijenata i zbog toga informacija o sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nije relevantna. Nisu sprovedene kliničke studije o uticaju aciklovira na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Lek Aciclovir Altan sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 1,13 mmol (26 mg) natrijuma po bočici.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Aciclovir Altan će Vam uvek primenjivati obučeno medicinsko osoblje, tako da Vi nećete biti u prilici da sami sebi primenite lek.

Lek će biti rekonstituisan i razblažen pre nego što se primeni u vidu infuzije.

Lek Aciclovir Altan će Vam biti primenjen u venu, u vidu neprekidne infuzije koja se daje sporo, u trajanju od jednog sata.

Doza leka koja će Vam biti primenjena u vidu infuzije, učestalost i ukupno trajanje Vašeg lečenja zavisiće od:

• tipa infekcije koju imate,
• Vaše telesne mase,
• Vaših godina života.

Lekar može da prilagodi dozu leka Aciclovir Altan ako pacijent ima problema sa bubrezima. Ako imate problema sa bubrezima, važno je da tokom lečenja lekom Aciclovir Altan uzimate dosta tečnosti.

Ukoliko se nešto od gorenavedenog odnosi na Vas, proverite sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Aciclovir Altan.

Doziranje kod dece zavisi od uzrasta (između 3 meseca i 12 godina) i vrste infekcije, računa se na osnovu telesne površine.

Ako ste primili više leka Aciclovir Altan nego što treba

Ako mislite da ste primili više leka Aciclovir Altan nego što treba, odmah razgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom.

Ako ste primili previše leka Aciclovir Altan može se dogoditi da:

• se osećate se zbunjeno ili uznemireno,
• imate halucinacije (vidne, slušne obmane ili opažanje stvari koje realno ne postoje),
• imate epileptične napade (konvulzije),
• ostanete bez svesti (upadnete u komu).

Ako ste zaboravili da primite lek Aciclovir Altan

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno primate lek, tako da je malo verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ukoliko mislite da niste primili potrebnu dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Aciclovir Altan

Odluku o primeni, dozi i dužini trajanja terapije lekom Aciclovir Altan donosi ordinirajući lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Alergijske reakcije (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek).

Ako imate alergijsku reakciju, prestanite da primate lek Aciclovir Altan i odmah potražite pomoć lekara. Znaci alergije mogu biti:

• osip, svrab ili koprivnjača na koži,
• oticanje lica, usana, jezika ili drugih delova tela (angioedem),
• nedostatak daha, zviždanje prilikom disanja ili na drugi način otežano disanje,
• groznica (povišena telesna temperatura) nejasnog porekla, iscrpljenost, posebno prilikom ustajanja.

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

• osećate se loše ili se kod Vas javi lokalizovani bol na koži praćen crvenilom i otokom iznad zapaljenjem zahvaćenih vena,
• mučnina, povraćanje,
• osip, nalik koprivnjači koji svrbi,
• reakcija na koži nakon izlaganja svetlosti (fotosenzitivnost),
• svrab,
• oticanje, crvenilo i osetljivost kože na mestu primene,
• reverzibilno povećanje vrednosti enzima jetre,
• povećanje vrednosti uree i kreatinina u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek):

• smanjen broja crvenih krvnih zrnaca (anemija),
• smanjen broja belih krvnih zrnaca (leukopenija),
• smanjen broja trombocita u krvi (ćelije koje pomažu zgrušavanje krvi) (trombocitopenija).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji primaju lek):

• glavobolja i osećaj vrtoglavice,
• proliv ili bolovi u stomaku,
• zamor,
• groznica (povišena telesna temperatura),
• uticaj na rezultate pojedinih analiza krvi i urina,
• osećaj uznemirenosti i zbunjenosti,
• nevoljno drhtanje (tremor),
• halucinacije (vidne, slušne obmane ili opažanje stvari koje realno ne postoje),
• epileptični napadi (konvulzije),
• osećaj pospanosti,
• nestabilnost pri hodanju i nedostatak koordinacije,
• poteškoće u govoru,
• nesposobnost da se jasno razmišlja ili rasuđuje,
• stanje bez svesti (koma),
• degenerativno oboljenje mozga,
• osećaj slabosti,
• paraliza dela ili čitavog tela,
• poremećaji ponašanja, govora i pokreta očiju,
• ukočen vrat i osetljivost na svetlost,
• zapaljenje tkiva jetre (hepatitis),
• žuta prebojenost kože i beonjača oka (žutica),
• problemi sa bubrezima, koji se manifestuju kao oštećena funkcija bubrega sa smanjenim ili potpunim izostankom izlučivanja mokraće,
• bol u donjem delu leđa u predelu gde su smešteni bubrezi ili neposredno iznad kuka (renalni bol),
• lokalne zapaljenjske reakcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Aciclovir Altan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Rastvor treba pripremiti neposredno pre primene.

Za rekonstituisani rastvor, hemijska i fizička stabilnost je dokazana za 12 sati na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika.

Neiskorišćen rastvor mora se odbaciti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je aciklovir. Jedna bočica sadrži 250 mg aciklovira.
• Pomoćna supstanca: natrijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Aciclovir Altan i sadržaj pakovanja

Prašak izgleda kao beli, sunđerasti kolač.

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica tipa I zatvorena čepom od hlorbutil gume sa aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

RHEI LIFE DOO, Beogradskog Bataljona 4, Beograd - Čukarica

Proizvođač

ALTAN PHARMACEUTICALS, S.A., Avda. de la Constitucion, 198-199, Poligono Industrial Monte Boyal, Casarrubios del Monte, Toledo, Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04209-18-001 od 14.06.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• Terapija Herpes simplex infekcije kod imunokompromitovanih pacijenata i teškog oblika inicijalnog genitalnog herpesa kod pacijenata koji nisu imunokompromitovani.
• Profilaksa Herpes simplex infekcije kod imunokomprimitovanih pacijenata.
• Terapija pacijenata sa Varicella zoster infekcijom.
• Terapija pacijenata sa herpes encefalitisom.
• Terapija infekcija izazvanih virusom Herpes simplex kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Kod pacijenata sa Herpes simplex (osim herpes encefalitis) ili Varicella zoster infekcijom primenjuje se doza koja iznosi 5 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo

„Oštećenje funkcije bubrega”).

Kod imunokompromitovanih pacijenata sa Varicella zoster infekcijom ili kod pacijenata sa herpes encefalitisom primenjuje se doza 10 mg/kg telesne mase na svakih 8 sati kada funkcija bubrega nije oštećena (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Kod gojaznih pacijenata, prilikom primene aciklovira intravenskim putem, doza određena na osnovu njihove stvarne telesne mase može dovesti do većih koncentracija u plazmi (videti odeljak 5.2 u Sažetku karakteristika leka). Stoga, potrebno je razmotriti smanjenje doze kod gojaznih pacijenata, posebno onih sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Doza intravenski primenjenog aciklovira za odojčad i decu uzrasta između 3 meseca i 12 godina izračunava se na osnovu površine tela.

Kod odojčadi i dece uzrasta 3 meseca i starijih sa Herpes simplex (osim herpesnog encefalitisa) ili Varicella zoster infekcijom potrebno je primeniti lek Aciclovir Altan u dozi od 250 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Kod imunokompromitovane dece sa Varicella zoster infekcijom ili kod dece sa herpesnim encefalitisom potrebno je primeniti lek Aciclovir Altan u dozi od 500 mg/m2 telesne površine svakih 8 sati, ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.

Kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 3 meseca doza se preračunava na osnovu telesne mase.

Preporučeno doziranje za ovu populaciju, kao terapija kod potvrđenog ili suspektnog neonatalnog herpesa je 20 mg/kg telesne mase intravenski na 8 sati tokom 21. dana u slučaju diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema, ili tokom 14 dana za bolesti ograničene na kožu i mukozne membrane.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega zahteva se odgovarajuće prilagođavanje doziranja, u zavisnosti od stepena oštećenja (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Stariji pacijenti

Neophodno je uzeti u obzir mogućnost oštećenja funkcije bubrega kod starijih pacijenata, kao i prilagođavanje doziranja u skladu sa tim (videti ispod deo „Oštećenje funkcije bubrega”).

Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju pacijenta.

Oštećenje funkcije bubrega

Savetuje se oprez kada se lek Aciclovir Altan primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju.

Prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, zasniva se na klirensu kreatinina, u jedinici po mL/min za odrasle i adolescente i u jedinici po mL/min/1,73m2 za pedijatrijsku populaciju mlađu od 13 godina. Preporučuje se prilagođavanje doziranja na sledeći način:

Prilagođavanje doziranja kod odraslih i adolescenata:

Prilagođavanje doziranja kod novorođenčadi, odojčadi i dece:

Terapija obično traje 5 dana, ali trajanje može biti prilagođeno zdravstvenom stanju pacijenta i kliničkom odgovoru na terapiju. Terapija herpesnog encefalitisa uobičajeno traje 10 dana. Terapija neonatalnih infekcija izazvanih herpes virusom obično traje 14 dana u slučaju mukokutanih (koža-oko-usta) infekcija, a 21 dan za diseminovane i bolesti centralnog nervnog sistema.

Dužina primene leka u profilaktičke svrhe određena je dužinom perioda trajanja rizika. Način primene

Spora intravenska infuzija u trajanju od jednog sata.

Za uputstva o pripremi leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hidroksid (koristi se za podešavanje pH vrednosti).

Inkompatibilnost

Nema poznatih inkompatibilnosti sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

3 godine.

Za rekonstituisani rastvor, hemijska i fizička stabilnost je dokazana za 12 sati na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je staklena bočica tipa I zatvorena čepom od hlorbutil gume sa aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rekonstitucija rastvora: Aciklovir, prašak za rastvor za infuziju, treba da se rekonstituiše korišćenjem sledećih zapremina vode za injekcije u bočici ili intravenske injekcije natrijum-hlorida u bočici (0,9% masene koncentracije) kako bi se dobio rastvor koji sadrži 25 mg aciklovira po mL:

Formulacija Zapremina tečnosti za rekonstituciju rastvora

Bočica od 250 mg 10 mL

Na osnovu izračunate doze treba odrediti jačinu leka i odgovarajući broj bočica koje će se koristiti. Da bi se rekonstituisao rastvor, u svaku bočicu treba dodati preporučenu zapreminu rastvora za infuziju i lagano protresti dok se sadržaj bočice potpuno ne rastvori.

Primena leka

Potrebnu dozu leka Aciclovir Altan, prašak za rastvor za infuziju, treba primeniti putem spore intravenske infuzije u trajanju od jednog sata.

Nakon rekonstitucije lek Aciclovir Altan može se primeniti pomoću infuzione pumpe sa kontrolisanom brzinom primene.

Kao druga mogućnost, rekonstituisani rastvor se može dalje razblažiti kako bi se dobila koncentracija aciklovira ne veća od 5 mg/mL (0,5% masene koncentracije) za primenu putem infuzije:

Dodati potrebnu količinu rekonstituisanog rastvora u izabrani rastvor za infuziju, kao što je preporučeno u daljem tekstu, i dobro protresti da bi se obezbedilo odgovarajuće mešanje.

Za decu i novorođenčad, kada je preporučljivo da se zapremina rastvora za infuziju svede na minimum, preporučuje se da se razblaživanje obavi pomoću 4 mL rekonstituisanog rastvora (100 mg aciklovira) koji se dodaje u 20 mL rastvora za infuziju.

Za odrasle osobe preporučuje se upotreba kesa za infuziju koje sadrže 100 mL rastvora za infuziju.

Kada se razblaži u skladu sa preporukama, poznato je da je aciklovir, prašak za rastvor za infuziju kompatibilan sa rastvorima za infuziju navedenim u nastavku, kao i da je na sobnoj temperaturi stabilan 12 sati:

• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida u bočici (0,45% i 0,9% masene koncentracije);
• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida (0,18% masene koncentracije) i glukoze (4% masene koncentracije) u bočici;
• Rastvor za infuziju natrijum-hlorida (0,45% masene koncentracije) i glukoze (2,5% masene koncentracije) u bočici;
• Rastvor za infuziju natrijum-laktata (Hartmann-ov rastvor).

Budući da u rastvoru nema antimikrobnih konzervanasa, proces rekonstitucije i razblaživanja mora da se sprovede u potpuno sterilnim uslovima, neposredno pre upotrebe, a svaki neiskorišćeni rastvor mora da se odbaci.

Ako rastvor pre ili tokom davanja infuzije postane vidno zamućen ili se u njemu pojavi bilo kakva vidljiva kristalizacija, rastvor treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.