Alventa® 150mg kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda

Lečenje epizoda velike depresije.

Prevencija rekurencije epizoda velike depresije. Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja.

Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje.

Epizode kliničke depresije

Preporučena početna doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg/dan, mogu imati koristi od povećavanja doze do maksimalne doze od 375 mg/dan. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Ako je klinički opravdano, zbog težine simptoma, doza se može povećavati i u kraćim intervalima, ali ne kraćim od 4 dana.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, dozu bi trebalo povećavati samo nakon kliničke

procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente treba lečiti dovoljno dugo, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati, za svakog pacijenta posebno. Dugotrajna terapija može biti potrebna za prevenciju rekurencije epizoda velike depresije (MDE – major depressive episodes). U većini slučajeva, za prevenciju rekurencije MDE preporučuje se primena iste doze koja je primenjivana tokom epizode velike depresije.

Sa uzimanjem antidepresiva treba nastaviti najmanje 6 meseci nakon postizanja remisije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Preporučena početna doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom početne doze od 75 mg/dan, mogu imati korist od povećanja doze do maksimalne doze 225 mg/dan. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, dozu bi trebalo povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente bi trebalo lečiti u dovoljno dugom vremenskom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Socijalni anksiozni poremećaj

Preporučena doza venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem je 75 mg jednom dnevno. Nema dokaza da se sa većim dozama može postići bilo kakva dodatna korist.

Ipak, kod pojedinih pacijenata kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom početne doze od 75 mg/dan, može se razmotriti povećanje doze do maksimalne doze od 225 mg/dan. Povećanje doze može se vršiti u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, dozu bi trebalo povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente bi trebalo lečiti u dovoljno dugom vremenskom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Panični poremećaj

Preporuka je da se doza od 37,5 mg/dan venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem primenjuje 7 dana. Nakon toga dozu treba povećati na 75 mg/dan. Pacijentima kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg/dan može koristiti povećavanje doze do maksimalne doze od 225 mg/dan. Povećanje doze može se vršiti u intervalima od 2 nedelje ili dužim.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, dozu bi trebalo povećavati samo nakon kliničke procene pacijenta (videti odeljak 4.4). Terapiju treba održavati najmanjom efektivnom dozom.

Pacijente bi trebalo lečiti u dovoljno dugom vremenskom periodu, obično nekoliko meseci ili duže. Terapiju treba redovno procenjivati za svakog pacijenta posebno.

Stariji pacijenti

Smatra se da nije potrebno posebno prilagođavati dozu venlafaksina samo na osnovu starosti pacijenta. Međutim, oprez je potreban pri lečenju starijih pacijenata pošto su posledice starenja i smanjenje funkcije bubrega i promena u osetljivosti i afinitetu neurotransmitera. Uvek treba primenjivati najnižu efektivnu dozu, a pacijente treba pažljivo pratiti kada je neophodno povećati dozu.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena venlafaksina kod dece i adolescenata.

U kontrolisanim kliničkim studijama sprovedenim kod dece i adolescenata sa velikim depresivnim

poremećajem, nije dokazana efikasnost venlafaksina u ovoj populaciji pacijenata, tako da nema osnova za njegovu primenu u ovoj populaciji (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Efikasnost i bezbednost venlafaksina u drugim indikacijama kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, nisu ustanovljene.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, generalno, treba razmotriti smanjenje doze za 50%. Međutim, zbog inter-individualnih varijabilnosti u klirensu leka, poželjno je, individualno, za svakog pacijenta posebno prilagoditi dozu.

Podaci o primeni venlafaksina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre su ograničeni. Savetuje se oprez i treba razmotriti smanjenje doze za više od 50%. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre treba proceniti potencijalnu korist u odnosu na rizik od terapije venlafaksinom.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Iako nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa brzinom glomerularne filtracije (GFR) od

30-70 mL/min, savetuje se oprez. Kod pacijenata na hemodijalizi i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR <30 mL/min), dozu treba smanjiti za 50%. Zbog inter- individualnih varijabilnosti u klirensu leka kod ovih pacijenata, potrebno je, individualno, za svakog pacijenta posebno prilagoditi dozu.

Simptomi obustave koji se javljaju po prekidu terapije venlafaksinom

Nagli prekid terapije treba izbegavati. Prilikom obustave terapije venlafaksinom, dozu treba postepeno smanjivati tokom najmanje nedelju dana do dve nedelje, kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se jave nepodnošljivi simptomi nakon smanjenja doze ili nakon prekida terapije, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Posle toga, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu primenu.

Preporučuje se da se kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem uzimaju uz obrok, u približno isto vreme svakoga dana. Kapsule treba progutati cele sa tečnošću i ne smeju se deliti, lomiti, žvakati, niti rastvarati.

Pacijenti na terapiji tabletama venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem mogu biti prebačeni na kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem, u najbližoj ekvivalentnoj dnevnoj dozi. Na primer, tablete venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem od 37,5 mg koje se uzimaju dva puta dnevno, mogu biti zamenjene kapsulama venlafaksina sa produženim oslobađanjem od 75 mg jednom dnevno. Potrebno je individualno, za svakog pacijenta posebno, prilagoditi dozu.

Kapsule venlafaksina sa produženim oslobađanjem sadrže pelete koje sporo oslobađaju aktivnu supstancu u digestivni trakt. Nerastvorljivi deo ovih peleta se izlučuje fecesom i može se videti u fecesu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI) je kontraindikovana zbog rizika od razvoja serotoninskog sindroma sa simptomima kao što su agitacija, tremor i hipertermija.

Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAOI.

Terapija venlafaksinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre početka terapije nekim od ireverzibilnih MAOI (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Suicidi/suicidalne misli ili pogoršanje kliničkog stanja

Depresija se karakteriše povećanim rizikom od javljanja suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (suicidalni događaji). Ovaj rizik postoji dok ne dođe do značajne remisije bolesti. Kako do poboljšanja ne mora doći tokom prvih nekoliko nedelja terapije ili više, pacijente treba pažljivo pratiti dok ne dođe do poboljšanja. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od suicida može povećati u ranim fazama oporavka.

I druga psihijatrijska stanja za koja se propisuje venlafaksin takođe mogu biti povezana sa povećanim rizikom od suicidalnih događaja. Pored toga, ova stanja se mogu javljati istovremeno sa velikim depresivnim poremećajem. Stoga, pri lečenju pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima, treba primeniti iste mere opreza kao i pri lečenju velikog depresivnog poremećaja.

Kod pacijenata koji u anamnezi imaju suicidalne događaje ili kod onih kod kojih se zapaža značajan stepen suicidalnih ideja pre početka terapije, postoji veći rizik od pojave suicidalnih misli ili pokušaja samoubistva, tako da ih treba pažljivo pratiti tokom terapije. Meta-analiza sprovedena na osnovu podataka iz placebo- kontrolisanih kliničkih studija sa antidepresivima, kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazala je da postoji povećan rizik od suicidalnog ponašanja u grupi koja je dobijala antidepresive u odnosu na placebo, i to kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata, naročito onih sa visokim rizikom, posebno na početku terapije i nakon promene doze. Pacijente kao i osobe koje se brinu o njima, treba savetovati da pažljivo prate svako kliničko pogoršanje, pojavu suicidalnog ponašanja ili razmišljanja kao i neuobičajene promene u ponašanju i da se odmah jave lekaru ukoliko se jave ovakvi simptomi.

Pedijatrijska populacija

U kliničkim ispitivanjima suicidalno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne ideje) i neprijateljsko ponašanje (pretežno agresija, suprostavljanje i bes) uočeni su mnogo češće kod dece i adolescenata koji su dobijali antidepresive u odnosu na one koji su dobijali placebo. Tako da se venlafaksin ne sme koristiti u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Međutim, ukoliko se ipak donese odluka o lečenju, pacijenta treba pažljivo pratiti pošto postoji mogućnost da dođe do razvoja suicidalnog ponašanja. Pored toga, ne postoje podaci o bezbednosti venlafaksina kod dece i adolescenata pri dugotrajnoj primeni, odnosno njegovim efektima na rast i sazrevanje, kao i na razvoj kognitivnih funkcija i ponašanje.

Serotoninski sindrom

Kao i sa drugim serotonergičkim lekovima, tokom terapije sa venlafaksinom može se razviti serotoninski sindrom, koji potencijalno može biti opasan po život. Ovo se naročito javlja prilikom istovremene primene sa drugim lekovima koji utiču na serotonergički neurotransmiterski sistem (uključujući, triptane, SSRI, SNRI, amfetamine, litijum, sibutramin, kantarion (Hypericum perforatum), fentanil i njegove analoge, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon i pentazocin), sa lekovima koji smanjuju metabolizam serotonina (kao što su MAO-inhibitori, npr. metilensko plavo), ili sa antipsihoticima odnosno drugim antagonistima dopamina (videti odeljak 4.3 i 4.5).

Simptomi serotoninskog sindroma uključuju: promene mentalnog statusa (npr. agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog nervnog sistema (npr. tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularne poremećaje (npr. hiperrefleksija, poremećaj koordinacije) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučnina, povraćanje, dijareja). Serotoninski sindrom u svom najtežem obliku može podsećati na NMS, što uključuje hipertermiju, rigidnost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućim rapidnim promenama vitalnih parametara i mentalnog statusa.

Ukoliko je istovremena primena venlafaksina i drugih lekova koji mogu uticati na serotonergički i/ili dopaminergički sistem neurotransmitera klinički opravdana, neophodan je pažljiv nadzor pacijenata, naročito na početku terapije i prilikom povećanja doze.

Istovremena primena venlafaksina i serotoninskih prekursora (kao što su suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Glaukom zatvorenog ugla

Pri primeni venlafaksina, može doći do pojave midrijaze. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i pacijenata sa rizikom od pojave akutnog glaukoma zatvorenog ugla.

Krvni pritisak

Pri primeni venlafaksina često je prijavljivano dozno-zavisno povećanje krvnog pritiska. Takođe, u post- marketinškom periodu prijavljeni su slučajevi ozbiljnog povećanja krvnog pritiska koje je zahtevalo hitne terapijske mere. Potrebno je pažljivo pratiti pacijente sa rizikom za razvoj hipertenzije i prethodno postojećom hipertenzijom koju treba prekontrolisati pre početka terapije. Krvni pritisak treba proveravati periodično, nakon početka terapije i nakon povećanja doze leka. Oprez je potreban kod pacijenata čije osnovno stanje može biti kompromitovano povećanjem krvnog pritiska, npr. pacijenti sa smanjenom srčanom funkcijom.

Srčani rad

Tokom terapije venlafaksinom može doći do ubrzanog rada srca, posebno pri većim dozama venlafaksina. Oprez je potreban kod pacijenata kod kojih ubrzan rad srca može da dovede do pogoršanja postojećih bolesti.

Bolesti srca i rizik od aritmija

Venlafaksin nije ispitivan kod pacijenata sa nedavnim infarktom miokarda ili nestabilnim srčanim oboljenjem u istoriji bolesti. Zbog toga je potreban oprez pri primeni venlafaksina kod pacijenta sa ovim bolestima.

U post-marketinškom periodu, prijavljeni su slučajevi produženja QTc intervala, Torsade de Pointes (TdP), ventrikularne tahikardije i srčanih aritmija sa smrtnim ishodom pri primeni venlafaksina, naročito u slučaju predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc intervala/TdP. Pre propisivanja venlafaksina pacijentima sa visokim rizikom od ozbiljnih srčanih aritmija ili produženja QTc intervala, treba proceniti odnos između rizika i koristi od terapije venlafaksinom (videti odeljak 5.1).

Konvulzije

U toku terapije venlafaksinom mogu se javiti konvulzije. Kao i kod drugih antidepresiva, venlafaksin treba oprezno uvoditi u terapiju kod pacijenata koji su nekada imali konvulzije i te pacijente zatim treba pažljivo pratiti. Terapiju treba prekinuti kod svakog pacijenta kod kog dođe do pojave konvulzija.

Hiponatremija

Pri lečenju venlafaksinom može doći do pojave hiponatremije i/ili sindroma neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona (SIADH). Ovo je najčešće prijavljivano kod pacijenata sa smanjenim volumenom ekstracelularne tečnosti i kod dehidriranih pacijenata. Stariji pacijenti, pacijenti koji uzimaju diuretike i pacijenti kod kojih je iz drugih razloga smanjen volumen ekstracelularne tečnosti, pod velikim su rizikom od ovakvih poremećaja.

Abnormalno krvarenje

Lekovi koji inhibiraju preuzimanje serotonina mogu dovesti do smanjenja funkcije trombocita. Događaji povezani sa krvarenjem prilikom primene SSRI i SNRI varirali su od ekhimoza, hematoma, epistakse i petehija do gastrointestinalnih i životno-ugrožavajućih hemoragija. Rizik od hemoragije može biti povećan kod pacijenata koji uzimaju venlafaksin. Kao i druge inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina, i venlafaksin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji sklonost ka krvarenju, uključujući pacijente koji su na terapiji antikoagulansima i inhibitorima agregacije trombocita.

Koncentracija holesterola u serumu

U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, posle najmanje 3 meseca, uočeno je klinički značajno povećanje holesterola u serumu kod 5,3% pacijenata na terapiji venlafaksinom i 0,0% pacijenata na placebu. Tokom dugotrajne terapije venlafaksinom treba pratiti koncentracije holesterola u serumu.

Istovremena primena venlafaksina sa lekovima za smanjenje telesne mase

Bezbednost i efikasnost venlafaksina u kombinaciji sa lekovima za smanjenje telesne mase, uključujući fenteramin, nisu ustanovljeni. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i lekova za smanjenje telesne mase. Venlafaksin nije indikovan za smanjenje telesne mase, ni sam, ni u kombinaciji sa drugim lekovima.

Manija/hipomanija

Kod malog broja pacijenata sa poremećajima raspoloženja koji se leče antidepresivima, uključujući venlafaksin, može doći do pojave manije/hipomanije. Kao i druge antidepresive, i venlafaksin treba primenjivati uz oprez kod pacijenata koji u anamnezi ili porodičnoj anamnezi imaju bipolarni poremećaj.

Agresija

Kod malog broja pacijenata na terapiji antidepresivima uključujući venlafaksin, može se javiti agresija. Agresivno ponašanje prijavljeno je na početku terapije, pri promeni doze ili pri prekidu primene leka. Oprez je potreban kod pacijenta sa agresivnim ponašanjem u anamnezi.

Prekid terapije

Simptomi obustave leka koji se javljaju pri prestanku primene venlafaksina su česti, posebno ukoliko se naglo prekine sa terapijom (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, neželjeni događaji uočeni nakon prekida terapije (tokom postepenog smanjenja doze i prekida terapije) javili su se kod oko 31% pacijenata koji su lečeni venlafaksinom i 17% pacijenata koji su uzimali placebo.

Rizik od javljanja simptoma obustave zavisi od nekoliko faktora kao što su: trajanje terapije, primenjivana doza kao i brzina kojom se smanjuje doza pri obustavi terapije. Od simptoma obustave najčešće se javljaju: vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja su najčešće prijavljene reakcije. Obično su ovi simptomi blagi do umereni, međutim, kod nekih pacijenata mogu biti i teški. Javljaju se obično tokom prvih nekoliko dana od prekida terapije, a veoma retko su prijavljivani kod pacijenata koji su slučajno preskočili dozu. Najčešće ovi simptomi prolaze sami za oko 2 nedelje, iako u pojedinim slučajevima mogu trajati i duže (2-3 meseca ili više). Prilikom prekida terapije venlafaksinom preporučuje se postepeno smanjenje doze tokom nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti odeljak 4.2).

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena venlafaksina se povezuje sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivan neprijatan osećaj unutrašnjeg nemira i potreba za kretanjem, često udružena sa nemogućnošću da se mirno sedi ili stoji. Ova neželjena reakcija se najčešće javlja u prvim nedeljama terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno po zdravlje.

Suvoća usta

Suvoća usta je prijavljena kod 10% pacijenata koji su lečeni venlafaksinom. Suvoća usta može povećati rizik od pojave karijesa, pa pacijentima treba ukazati na značaj higijene usne duplje.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija lekovima iz SSRI grupe ili venlafaksinom može dovesti do poremećaja kontrole glikemije. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnog antidijabetika.

Interakcije leka sa laboratorijskim testovima

Prilikom imunoloških skrining testova na prisustvo fenciklidina (engl. phencyclidine, PCP) i amfetamina u urinu, zabeleženi su lažno-pozitivni rezultati kod pacijenata koji su uzimali venlafaksin. To je zbog nedostatka specifičnosti skrining testa. Lažno-pozitivni rezultati se mogu očekivati nekoliko dana nakon obustave leka venlafaksin. Testovima kao što su gasna hromatografija/spektrometrija može se potvrditi, odnosno napraviti razlika između prisustva venlafaksina i fenciklidina i amfetamina.

Lek Alventa sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharoza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ireverzibilni neselektivni MAOI

Venlafaksin se ne sme primenjivati u kombinaciji sa ireverzibilnim neselektivnim MAOI. Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim neselektivnim MAOI. Primena venlafaksina se mora ukinuti najmanje 7 dana pre početka terapije ireverzibilnim neselektivnim MAOI (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Reverzibilni, selektivni inhibitori MAO-A (moklobemid)

Zbog rizika od serotoninskog sindroma, kombinacija venlafaksina sa reverzibilnim selektivnim MAOI, kao što je moklobemid se ne preporučuje. Nakon terapije reverzibilnim inhibitorima MAO, terapija venlafaksinom može se započeti u periodu kraćem od 14 dana. Preporučuje se prekid primene venlafaksina najmanje 7 dana pre početka terapije reverzibilnim MAOI (videti odeljak 4.4).

Reverziblni, neselektivni MAOI (linezolid)

Antibiotik linezolid je slabi reverzibilni i neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga davati pacijentima koji se leče venlafaksinom (videti odeljak 4.4).

Ozbiljna neželjena dejstva su zabeležena kod pacijenata kod kojih je nedavno prekinuta terapija lekovima MAOI grupe i započeta terapija venlafaksinom, ili kod onih kod kojih je nedavno prekinuta terapija venlafaksinom pre uvođenja terapije MAO inhibitorima. Ove reakcije su uključivale tremor, mioklonus, dijaforezu, mučninu, povraćanje, crvenilo lica, vrtoglavicu i hipertermiju sa simptomima sličnim neuroleptičkom malignom sindromu, konvulzije i smrt.

Serotoninski sindrom

Kao i sa drugim serotonergičnim lekovima, serotoninski sindrom, stanje koje je potencijalno opasno po život, može da se javi u toku terapije venlafaksinom, naročito kod istovremene primene drugih lekova koji mogu da utiču na serotonergični neurotransmiterski sistem (uključujući triptane, lekove SSRI, SNRIs, amfetamine, litijum, sibutramin, tramadol ili kantarion [Hypericum perforatum], fentanil i njegovi analozi, dekstrometorfan, tapetntadol, petidin, metadon i pentazocin), sa lekovima koji smanjuju metabolizam serotonina (kao što su lekovi MAOI grupe npr. metilensko plavo) ili sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili antipsihotika ondnosno drugih dopaminskih antagonista (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Ako je klinički neophodna istovremena terapija venlafaksina i nekog leka koji pripada SSRI ili SNRI grupi ili agonistom serotoninskih receptora (triptan), savetuje se pažljivo praćenje pacijenata, posebno na početku terapije i prilikom povećavanja doze. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji deluju na CNS

Rizik od primene venlafaksina u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na CNS još uvek nije sistemski evaluiran. U skladu sa tim, savetuje se oprez ako je neophodno istovremeno primenjivati venlafaksin sa tim lekovima.

Etanol

Venlafaksin nije pojačavao efekte etanola na oštećenje mentalne ili psihomotorne funkcije.

Ipak, kao i kod primene drugih lekova koji deluju na CNS, pacijentima treba savetovati da izbegavaju konzumiranje alkohola dok uzimaju venlafaksin.

Lekovi koji produžavaju QT interval

Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija (npr. TdP) povećan je prilikom istovremene primene lekova koji produžavaju QTc interval. Istovremenu primenu ovih lekova treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Ovo se odnosi na sledeće klase lekova:

• antiaritmici grupe Ia i III (npr. hinidin, amjodaron, sotalol, dofetilid)
• neki antipsihotici (npr. tioridazin)
• neki makrolidi (npr. eritromicin)
• neki antihistaminici
• neki hinolonski antibiotici (npr. moksifloksacin)

S obzirom na to da ovaj spisak nije konačan, potrebno je izbegavati istovremenu primenu i sa drugim lekovima za koje je poznato da značajno produžavaju QT interval.

Uticaj drugih lekova na venlafaksin Ketokonazol (inhibitor CYP3A4)

U farmakokinetičkom ispitivanju sa ketokonazolom sa brzim (engl. extensive metabolisers, EM) i sporim metabolizerima (engl. poor metabolisers, PM) CYP2D6 javila se veća PIK vrednost za venlafaksin (70% i 21% kod CYP2D6 PM i EM ispitanika, tim redosledom) i za O-demetilvenlafaksin (33% i 23% kod CYP2D6 PM i EM ispitanika, tim redosledom) nakon primene ketokonazola. Istovremena primena inhibitora CYP3A4 (npr. atazanavira, klaritromicina, indinavira, itrakonazola, vorikonazola, posakonazola, ketokonazola, nelfinavira, ritonavira, sakvinavira, telitromicina) i venlafaksina, može da poveća koncentraciju venlafaksina i O-demetilvenlafaksina. Zbog toga se savetuje oprez kada terapija obuhvata istovremenu primenu inhibitora CYP3A4 i venlafaksina.

Uticaj venlafaksina na druge lekove Litijum

Može se javiti serotoninski sindrom prilikom istovremene primene venlafaksina i litijuma (videti

„Serotoninski sindrom”).

Diazepam

Venlafaksin ne utiče na farmakokinetiku i farmakodinamiku diazepama i njegovog aktivnog metabolita, demetildiazepama. Izgleda da diazepam ne utiče na farmakokinetiku ni venlafaksina ni

O-demetilvenlafaksina. Nije poznato da li postoje farmakokinetičke i/ili farmakodinamske interakcije sa drugim benzodiazepinima.

Imipramin

Venlafaksin nije uticao na farmakokinetiku imipramina i 2-OH-imipramina. Uočeno je dozno-zavisno povećanje PIK vrednosti 2-OH-desipramin 2,5 do 4,5 puta, kada je primenjivana dnevna doza venlafaksina od 75 mg do150 mg. Imipramin nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O-demetilvenlafaksina.

Klinički značaj ove interakcije nije poznat. Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene venlafaksina i imipramina.

Haloperidol

Farmakokinetičke studije sa haloperidolom su pokazale smanjenje od 42% ukupnog klirensa nakon oralne primene, povećanje od 70% PIK vrednosti i povećanje od 88% za Cmax, ali nije bilo promene poluvremena eliminacije. To treba uzeti u obzir kod pacijenata koji se istovremeno leče haloperidolom i venlafaksinom. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Risperidon

Venlafaksin je povećao PIK vrednost risperidona za 50%, ali nije značajnije izmenio farmakokinetički profil ukupnog aktivnog udela (risperidon plus 9-hidroksirisperidon). Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Metoprolol

Istovremena primena venlafaksina i metoprolola kod zdravih dobrovoljaca u ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, za oba leka, dovela je do povećanja koncentracije metoprolola u plazmi za približno 30-40% bez promene koncentracije u plazmi njegovog aktivnog metabolita, α-hidroksimetoprolola. Klinički značaj ovog nalaza kod hipertenzivnih pacijenata nije poznat. Metoprolol nije izmenio farmakokinetički profil

venlafaksina ili njegovog aktivnog metabolita, O-demetilvenlafaksina. Neophodan je oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina i metoprolola.

Indinavir

Farmakokinetičke studije su pokazale povećanje od 28% vrednosti PIK i smanjenje od 36% vrednosti Cmax za indinavir. Indinavir nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O-demetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Efekti venlafaksina na druge lekove metabolizovane citohrom P450 izoenzimima

In vivo studije pokazuju da je venlafaksin relativno slab inhibitor CYP2D6. Venlafaksin nije inhibirao CYP3A4 (alprazolam i karbamazepin), CYP1A2 (kofein) i CYP2C9 (tolbutamid) ili CYP2C19 (diazepam) in vivo.

Oralni kontraceptivi

U post-marketinškim ispitivanjima, prijavljene su neželjene trudnoće kod pacijentkinja koje su koristile oralne kontraceptive i kombinaciji sa venlafaksinom. Nema jasnih dokaza da su te trudnoće rezultat interakcije leka sa venlafaksinom. Nije izvođena studija interakcije sa hormonskim kontraceptivnim sredstvima.

Trudnoća

Nema adekvatnih podataka o primeni venlafaksina kod trudnica.

Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Venlafaksin se kod trudnica sme primenjivati samo ako očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Kao i kod drugih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI/SNRI), mogu se javiti simptomi obustave primene leka, kod novorođenčadi ako je trudnica uzimala venlafaksin do porođaja ili neposredno pre porođaja. Kod nekih novorođenih beba koje su u kasnom trećem tromesečju bile izložene venlafaksinu razvile su se komplikacije koje su zahtevale hranjenje pomoću sonde, primenu asistirane ventilacije ili produženu hospitalizaciju. Ovakve komplikacije mogu nastati odmah nakon porođaja.

Epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba lekova SSRI grupe u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može da dovede do povećanja rizika od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Iako nije bilo studija koje su ispitivale povezanost PPHN sa terapijom lekovima SNRI grupe, ne može se isključiti potencijalni rizik sa lekom Alventa, uzimajući u obzir povezani mehanizam delovanja (inhibicija i ponovno preuzimanje serotonina).

Sledeći simptomi se mogu primetiti kod novorođenčadi ako je majka koristila lekove SSRI/SNRI grupe u odmakloj trudnoći: razdražljivost, tremor, hipotonija, neprestani plač i problemi sa sisanjem ili spavanjem. Ovi simptomi se mogu javiti ili usled serotonergičkih efekata venlafaksina ili usled izloženosti leku. U većini slučajeva ove komplikacije su bile primećene neposredno ili u roku od 24 sata nakon porođaja.

Dojenje

Venlafaksin i njegov aktivni metabolit, O-demetilvenlafaksin, se izlučuju u majčino mleko. U postmarketinškom periodu kod dece koje su dojile majke lečene venlafaksinom, prijavljeni su razdražljivost, plakanje i poremećaji spavanja. Simptomi slični simptomima obustave terapije venlafaksinom takođe su bili zabeleženi nakon prekida dojenja. Ne može se isključiti rizik za odojče. Stoga, odluka o prekidu/nastavku dojenja ili prekidu/nastavku terapije venlafaksinom, treba da se donese nakon razmatranja koristi od dojenja za dete i koristi od terapije venlafaksinom za majku.

Plodnost

Uočena je smanjena plodnost kod mužjaka i ženki pacova koji su bili izloženi O-demetilvenlafaksinu. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat (videti odeljak 5.3).

Svaki psihoaktivni lek može smanjiti sposobnost razmišljanja, rasuđivanja kao i motorne sposobnosti. Stoga, svi pacijenti koji uzimaju venlafaksin moraju biti upozoreni da lek može uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije koje su prijavljivane kao veoma česte (>1/10) u kliničkim ispitivanjima su mučnina, suvoća usta, glavobolja i znojenje (uključujući i noćno znojenje).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su dole navedene prema klasi sistema organa i učestalosti, a prikazane su prema opadajućoj ozbiljnosti sa medicinskog aspekta u okviru svake kategorije učestalosti.

Učestalost je definisana na sledeći način:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Učestalost neželjenih dejstava na pojedine sisteme organa:

*Neželjene reakcije koje su identifikovane u postmarketinškom periodu

a Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su prijavljeni tokom terapije venlafaksinom ili ubrzo nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4)

b Videti odeljak 4.4

c Rezultati objedinjenih kliničkih ispitivanja pokazuju da je incidenca javljanja glavobolje pri primeni venlafaksina slična u odnosu na placebo

Prekid terapije

Prekid terapije venlafaksinom (naročito ako je naglo) često dovodi do simptoma obustave leka. Vrtoglavica, poremećaji čula (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (uključujući nesanicu i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, vertigo, glavobolja i sindrom gripa predstavljaju najčešće zabeležene reakcije. Obično su ove reakcije blage do umerene i ograničene, međutim, kod nekih pacijenata one mogu biti ozbiljne i/ili trajati duže. Zbog toga, kada terapija

venlafaksinom više nije potrebna, savetuje se postepeno ukidanje terapije, smanjivanjem doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Uopšteno, profil neželjenih reakcija venlafaksina (u placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima) kod dece i adolescenata (od 6 do 17 godina) bio je sličan profilu koji je zabeležen kod odraslih. Kao i kod odraslih, primećeni su smanjen apetit, gubitak telesne mase, povišen krvni pritisak i povišen nivo holesterola u serumu (videti odeljak 4.4).

U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima, kao neželjena reakcija prijavljena je pojava siucidalnih ideja. Takođe je prijavljena povećana učestalost pojave neprijateljskog ponašanja i samopovređivanja, naročito kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.

Pre svega, primećene su sledeće neželjene reakcije kod pedijatrijskih pacijenata: bol u abdomenu, agitacija, dispepsija, ekhimoza, epistaksa i mijalgija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U postmarketinškom praćenju leka, predoziranje venlafaksinom bilo je zabeleženo prevashodno u kombinaciji sa alkoholom i/ili drugim lekovima. Najčešće zabeleženi događaji kod predoziranja uključuju tahikardiju, promene u nivou svesti (kreću se od somnolencije do kome), midrijazu, konvulzije i povraćanje. Drugi zabeleženi događaji uključuju promene elektrokardiograma (npr. produžetak QT intervala, blok grane (Hisovog snopa), produžetak QRS (videti odeljak 5.1)), ventrikularnu tahikardiju, bradikardiju, hipotenziju, vertigo i smrt.

Prema objavljenim retrospektivnim studijama, predoziranje venlafaksinom može biti povezano sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda u poređenju sa rizikom primećenim sa SSRI antidepresivima, ali nižim od rizika sa tricikličnim antidepresivima. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da pacijenti lečeni venlafaksinom imaju veći faktor rizika za suicid nego pacijenti na SSRI lekovima. Stepen u kojem ovi nalazi o povećanom riziku od smrtnog ishoda mogu biti pripisani toksičnosti venlafaksina pri predoziranju, naspram određenih karakteristika pacijenata lečenih venlafaksinom, nije jasan.

Pri propisivanju venlafaksina, treba voditi računa da se propiše najmanja količina leka potrebna za dobru kontrolu pacijenta, kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Terapija

Preporučuju se primena opštih suportivnih i simptomatskih mera; mora se pratiti srčani ritam i vitalni znaci. Kada postoji rizik od aspiracije ne preporučuje se indukovanje emeze. Lavaža želuca može biti indikovana ako se izvrši ubrzo nakon uzimanja hrane ili kod pacijenata kod kojih su prisutni simptomi. Primena aktivnog uglja može da ograniči resorpciju aktivne supstance. Malo je verovatno da forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i supstituciona transfuzija mogu biti od koristi. Ne postoje specifični antidoti za venlafaksin.

Mehanizam dejstva

Mehanizam antidepresivnog dejstva venlafaksina kod ljudi povezan je sa pojačanjem aktivnosti neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu. U pretkliničkim ispitivanjima pokazano je da su

venlafaksin i njegov glavni metabolit, O-demetilvenlafaksin (ODV), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina. Takođe, venlafaksin slabo inhibira preuzimanje dopamina. Venlafaksin i njegov aktivni metabolit smanjuju β-adrenergički odgovor i nakon akutne (jedna doza) i hronične primene.

Venlafaksin i ODV su veoma slični po svom celokupnom dejstvu na ponovno preuzimanje neurotransmitera i vezivanju za receptore.

U in vitro ispitivanjima, na mozgu pacova, utvrđeno je da venlafaksin praktično nema afinitet za muskarinske, holinergične, H1-histaminergične ili α1-adrenergičke receptore. Farmakološka aktivnost na ovim receptorima može biti povezana sa različitim neželjenim efektima, kao što su antiholinergički, sedativni i kardiovaskularni neželjeni efekti, koji su uočeni pri primeni drugih antidepresiva.

Venlafaksin ne deluje inhibitorno na monoaminooksidazu (MAO).

U in vitro studijama pokazano je da venlafaksin gotovo nema afinitet za receptore osetljive na opijate ili benzodiazepine.

Klinička efikasnost i bezbednost

Epizode velike depresije

Efikasnost venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem u dozama od 375 mg dnevno, u terapiji epizoda velike depresije, pokazana je u pet randomizovanih, dvostruko slepih, placebo-kontrolisanih, kratkotrajnih studija koje su trajale od 4 do 6 nedelja. Efikasnost venlafaksina sa produženim oslobađanjem, u terapiji epizoda velike depresije, ustanovljena je u dve placebo-kontrolisane, kratkotrajne studije u trajanju od 8-12 nedelja, sa dozama od 75 do 225 mg dnevno.

Efikasnost venlafaksina sa produženim oslobađanjem (75, 150 ili 225 mg) u održavanju antidepresivnog odgovora pokazana je u jednoj dugotrajnoj studiji u kojoj su odrasli ambulantni pacijenti, koji su tokom 8- nedeljnog otvorenog perioda studije odgovorili na terapiju venlafaksinom sa produženim oslobađanjem, bili randomizovani ili da nastave terapiju sa istom dozom venlafaksina ili da uzimaju placebo, tokom perioda od 26 nedelja radi praćenja pojave relapsa.

U drugoj dugotrajnoj studiji, utvrđena je efikasnost venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem u prevenciji rekurencije depresivnih epizoda tokom perioda od 12 meseci u placebo-kontrolisanoj, dvostruko-slepoj kliničkoj studiji na odraslim ambulantnim pacijentima sa rekurentnim epizodama velike depresije koji su odgovorili na terapiju venlafaksinom (100 do 200 mg dnevno, podeljeno u dve doze) tokom poslednje depresivne epizode.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Efikasnost venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem u terapiji generalizovanog anksioznog poremećaja ustanovljena je kod odraslih ambulantnih pacijenata u: dve 8-nedeljne, placebo-kontrolisane studije sa fiksnim dozama leka (75 do 225 mg/dan), jednoj 6-mesečnoj, placebo-kontrolisanoj studiji sa fiksnim dozama leka (75 do 225 mg/dan), jednoj 6-mesečnoj, placebo-kontrolisanoj studiji sa fleksibilnim dozama leka (37,5; 75 i 150 mg/dan).

Iako je bilo dokaza o superiornosti u odnosu na placebo i za dozu od 37,5 mg/dan, sa ovom dozom nije pokazana konzistentnost u efikasnosti kao većim dozama venlafaksina.

Socijalni anksiozni poremećaj

Efikasnost kapsula venlafaksina sa produženim oslobađanjem u terapiji socijalnog anksioznog poremećaja ustanovljena je kod odraslih ambulantnih pacijenata u četiri multicentrične, dvostruko-slepe, placebo- kontrolisane studije, sa paralelnim grupama i fleksibilnim dozama leka, u trajanju od 12 nedelja i jednoj dvostruko-slepoj placebo-kontrolisanoj studiji, sa paralelnim grupama i fiksnim/fleksibilnim dozama leka u trajanju od 6 meseci. Pacijenti su dobijali doze u rasponu od 75 do 225 mg/dan. Nije bilo dokaza o bilo kakvoj većoj efikasnosti u grupi koja je dobijala doze od 150 do 225 mg/dan u poređenju sa grupom koja je bila na dozi od 75 mg/dan u 6-mesečnoj studiji.

Panični poremećaj

Efikasnost venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem u terapiji paničnog poremećaja ustanovljena je u dve multicentrične, dvostruko-slepe, placebo-kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja, kod odraslih ambulantnih pacijenata sa paničnim poremećajem, sa agorafobijom ili bez nje. Početna doza u ovim studijama bila je 37,5 mg/dan tokom 7 dana. Pacijenti su zatim dobijali fiksne doze od 75 ili 150 mg/dan u jednoj studiji i 75 ili 225 mg/dan u drugoj studiji.

Efikasnost u lečenju paničnog poremećaja ustanovljena je takođe i u jednoj dugotrajnoj, dvostruko-slepoj, placebo-kontrolisanoj studiji sa paralelnim grupama, u kojoj je ispitivana dugoročna bezbednost, efikasnost i prevencija relapsa kod odraslih ambulantnih pacijenata koji su odgovorili na terapiju tokom otvorene faze studije. Pacijenti su nastavili da uzimaju istu dozu venlafaksina sa produženim oslobađanjem koju su uzimali na kraju otvorene faze studije (75, 150 ili 225 mg).

Cardiac electrophysiology

U studiji posvećenoj QTc intervalu kod zdravih pacijenata, venlafaksin nije produžio QT interval do klinički značajnog stepena u supra-terapijskoj dozi od 450 mg/dan (dat kao 225 mg dva puta dnevno). Međutim, prijavljeni su postmarketinški slučajevi produženja QTc intervala/TdP i ventrikularnih aritmija, pogotovo kod predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženja QTc intervala/TdP (videti odeljak 4.4, 4.8 i 4.9).

Venlafaksin se intenzivno metaboliše, primarno do aktivnog metabolita, O-desmetilvenlafaksina (ODV). Srednje vrednosti ± SD poluvremena eliminacije venlafaksina i ODV iz plazme iznose 5±2 i 11±2 časova, redom. Ravnotežne (steady state) koncentracije venlafaksina i ODV postižu se tokom 3 dana primene oralne višedozne terapije. Farmakokinetika venlafaksina i ODV je linearna u doznom opsegu od 75 mg do

450 mg/dan.

Resorpcija

Najmanje 92% venlafaksina se resorbuje nakon pojedinačnie oralne doze venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem. Apsolutna bioraspoloživost iznosi 40% do 45% zahvaljujući presistemskom metabolizmu. Nakon primene venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem, maksimalne koncentracije venlafaksina i ODV u plazmi postižu se za 2 odnosno 3 sata. Nakon primene venlafaksin kapsula sa produženim oslobađanjem, maksimalne koncentracije venlafaksina i ODV u plazmi postižu se tokom 5,5 sati i 9 sati, redom. Nakon primene istih dnevnih doza venlafaksina u obliku tableta sa trenutnim oslobađanjem i u obliku kapsule sa produženim oslobađanjem, pokazano je da se sa kapsulom venlafaksina sa produženim oslobađanjem postiže manja brzina resorpcije, ali isti stepen resorpcije kao sa tabletom venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem.

Hrana ne utiče na bioraspoloživost venlafaksina i ODV.

Distribucija

Venlafaksin i ODV, u terapijskim koncentracijama minimalno se vezuju za proteine humane plazme (27% odnosno 30%). Nakon intravenske primene, volumen distribucije venlafaksina u ravnotežnom stanju iznosi 4,4±1,6 L/kg.

Biotransformacija

Venlafaksin podleže intenzivnom metabolizmu u jetri. U in vitro i in vivo studijama pokazano je da se venlafaksin metaboliše do svog glavnog aktivnog metabolita, ODV, putem CYP2D6. U in vitro i in vivo studijama pokazano je da se venlafaksin u manjoj meri metaboliše do manje aktivnog metabolita,

N-demetilvenlafaksina, putem CYP3A4. U in vitro i in vivo studijama pokazano je da je venlafaksin slab inhibitor CYP2D6. Venlafaksin ne inhibira CYP1A2, CYP2C9 ili CYP3A4.

Eliminacija

Venlafaksin i njegovi metaboliti se izlučuju primarno putem bubrega. Oko 87% doze venlafaksina se izluči urinom u roku od 48 časova u vidu nepromenjenog venlafaksina (5%), nekonjugovanog ODV (29%), konjugovanog ODV (26%) ili drugih manje značajnih neaktivnih metabolita (27%). Prosečne vrednosti ± SD klirensa venlafaksina i ODV u ravnotežnom stanju iznose 1,3±0,6 L/h/kg i 0,4±0,2 L/h/kg, redom.

Posebne populacije

Starost i pol

Starost i pol pacijenta nemaju značajnijeg uticaja na farmakokinetiku venlafaksina i ODV.

Brzi/spori CYP2D6 metabolizeri

Koncentracije venlafaksina u plazmi su veće kod sporih CYP2D6 metabolizera u odnosu na brze CYP2D6 metabolizere. Pošto je ukupna izloženost (PIK) venlafaksinu i ODV slična kod brzih i sporih metabolizera, nije potrebno primenjivati različit režim doziranja za ove dve grupe pacijenata.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenta sa stepenom oštećenja funkcije jetre: Child-Pugh A (blago oštećenje funkcije jetre) i Child- Pugh B (umereno oštećenje funkcije jetre), poluvreme eliminacije venlafaksina i ODV bilo je produženo u odnosu na pacijente sa zdravom jetrom. Klirens venlafaksina i ODV nakon oralne primene bio je smanjen u ovoj grupi pacijenata. Takođe, uočen je visoki stepen varijabilnosti u klirensu leka među pacijentima.

Ne postoji dovoljno podataka za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata na dijalizi, poluvreme eliminacije venlafaksina je produženo za oko 180%, a klirens je smanjen za oko 57% u odnosu na pacijente sa zdravim bubrezima, dok je poluvreme eliminacije ODV produženo za oko 142%, a klirens smanjen za oko 56%. Prilagođavanje doze je neophodno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza (videti odeljak 4.2).

U studijama na pacovima i miševima venlafaksin nije pokazao karcinogena svojstva. Venlafaksin nije ispoljio mutagena svojstva u velikom broju in vitro i in vivo testova.

U studijama ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama (pacovima), zabeleženi su: smanjenje telesne mase mladunaca, povećan broj mrtvorođenih mladunaca i povećana smrtnost mladunaca u prvih pet dana laktacije. Uzrok ovih smrtnih slučajeva nije poznat. Ovi efekti su se javila pri dozama od

30 mg/kg/dan, koje su 4 puta veće od dnevne doze od 375 mg venlafaksina kod ljudi (na osnovu mg/kg). Doza 1,3 puta veća od one koja se primenjuje kod ljudi nije izazvala ove efekte. Potencijalni rizik ovih nalaza za ljude nije poznat.

U studiji u kojoj su mužjaci i ženke pacova bili izloženi O-demetilvenlafaksinu (ODV) uočen je smanjen fertilitet. Izloženost životinja ODV bila je oko 1 do 2 puta veća od izloženosti koja se postiže kod ljudi sa dozom venlafaksina od 375 mg/dan. Značaj ovog nalaza za ljude nije poznat.

Punjenje kapsule:

šećerne sfere (saharoza i skrob, kukuruzni) hidroksipropilceluloza (E463)

povidon etilceluloza (E462) dibutilsebakat

talk (E553b)

Telo i kapa kapsule:

želatin (E441)

gvožđe(III)-oksid, crveni (E172) titan-dioksid (E171)

gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)

Nije primenljivo.

5 godina.

Ne postoje posebni uslovi čuvanja.

Unutrašnje pakovanje: PVC/PVDC/Alu blister deljiv na pojedinačne doze, koji se sastoji iz PVC/PVDC filma i aluminijumske folije. U jednom blisteru se nalazi 14 kapsula.

Spoljnje pakovanje: Složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih (ukupno 28 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Alventa sadrži aktivnu supstancu venlafaksin.

Lek Alventa je antidepresiv koji pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI). Ova grupa lekova se koristi za lečenje depresije i drugih stanja kao što su anksiozni poremećaji. Smatra se da osobe koje su depresivne i/ili anksiozne imaju nižu koncentraciju serotonina i noradrenalina u mozgu. Nije sasvim poznato kako antidepresivi deluju, ali su efikasni jer dovode do povećanja koncentracije serotonina i noradrenalina u mozgu.

Lek Alventa se koristi za lečenje odraslih koji pate od depresije. Lek Alventa se takođe koristi za lečenje odraslih koji pate od sledećih anksioznih poremećaja: generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalnog anksioznog poremećaja (strah od društvenih situacija i njihovo izbegavanje) i paničnog poremećaja (napadi panike). Pravilno lečenje depresije ili anksioznog poremećaja je važno da biste se osećali bolje. Ako se ne leči, Vaše stanje se može pogoršati i biti i teže za lečenje.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na venlafaksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako trenutno uzimate ili ako ste nedavno (tokom poslednjih 14 dana) uzimali bilo koji lek iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI), koji se koriste za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti. Uzimanje ireverzibilnih MAOI zajedno sa drugim lekovima, uključujući i lek Alventa, može da prouzrokuje ozbiljna neželjena dejstva, koja mogu biti i opasna po život. Takođe, morate sačekati najmanje 7 dana nakon što prestanete sa uzimanjem leka Alventa pre nego što uzmete bilo koji lek iz MAOI grupe (videti i odeljak pod naslovom „Drugi lekovi i lek Alventa” i informacije koje se nalaze u tom odeljku pod naslovom „Serotoninski sindrom”).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Alventa:

• ako uzimate druge lekove koji kada se uzimaju sa lekom Alventa mogu povećati rizik od razvoja serotoninskog sindroma (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Alventa”),
• ako imate probleme sa očima kao što su određeni oblici glaukoma (povišen očni pritisak),
• ako imate ili ste ranije imali visok krvni pritisak,
• ako imate ili ste ranije imali probleme sa srcem,
• ako Vam je rečeno da imate poremećaj srčanog ritma,
• ako imate ili ste ranije imali konvulzije (epileptične napade),
• ako imate ili ste ranije imali nisku koncentraciju natrijuma u krvi (hiponatremija),
• ako imate sklonost ka nastanku modrica ili lakom krvarenju (ili ste ranije imali poremećaj krvarenja) ili ako uzimate druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja npr. varfarin (koji sprečava nastanak krvnih ugrušaka),
• ako ste Vi, ili je neko od članova Vaše porodice, patio od manije ili bipolarnog poremećaja (osećanje preterane uzbuđenosti ili euforije),
• ako ste skloni agresivnom ponašanju.

Lek Alventa može izazvati osećaj nemira ili nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Ako do ovoga dođe, recite to svom lekaru.

Misli o samoubistvu i pogoršanje simptoma depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj, mogu Vam se povremeno javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovi simptomi se mogu pojačati kada se prvi put uvede terapija antidepresivima, pošto ovim lekovima treba vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali ponekad i duže.

Ove misli se češće javljaju:

• Ako ste ranije razmišljali o samoubistvu ili samopovređivanju.
• Ako ste mladi. Podaci iz kliničkih studija su pokazali veći rizik od suicidnog ponašanja kod mladih (osoba mlađih od 25 godina) sa psihijatrijskim poremećajima, koji su lečeni antidepresivima.

Ukoliko u bilo kom periodu počnete da razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove.

Može biti od pomoći da kažete nekom rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i da ga zamolite da pročita ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ako misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršala, ili ako su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Suvoća usta

Suvoća usta je zabeležena kod 10% pacijenata koji su lečeni venlafaksinom. Ovo može da poveća rizik od propadanja zuba (karijes). Stoga je potrebno da posebno vodite računa o higijeni ustai zuba.

Dijabetes

Koncentracija glukoze u krvi može biti izmenjena delovanjem leka Alventa. Zbog toga će možda morati da se prilagodi doza Vaših lekova za dijabetes.

Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Lek Alventa se obično ne sme koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Trebalo bi da znate i da kod pacijenata mlađih od 18 godina, kada uzimaju ovu grupu lekova, postoji povećan rizik od neželjenih dejstava kao što su pokušaji samoubistva, samoubilačke misli i neprijateljsko ponašanje (najčešće agresija, konfrontacija sa drugima i bes). Uprkos tome, lekar će možda propisati ovaj lek pacijentima mlađim od 18 godina ukoliko proceni da je to u njihovom interesu. Ako je lekar propisao ovaj lek pacijentu mlađem od 18 godina i Vi želite da razmotrite takvu odluku, ponovo se obratite lekaru. Obavestite lekara ako se bilo koji od gore navedenih simptoma javi ili pogorša kod pacijenata mlađih od 18 godina koji uzimaju lek Alventa.

Osim toga, efekti dugoročne bezbednosti leka Alventa u pogledu rasta, sazrevanja, razvoja, spoznaje i ponašanja u ovoj starosnoj grupi nisu još utvrđeni.

Drugi lekovi i lek Alventa

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Alventa zajedno sa drugim lekovima.

Nemojte započinjati niti prestajati da uzimate bilo koji lek, uključujući i one koji se kupuju bez lekarskog recepta, prirodne preparate i biljne lekove, pre nego što se konsultujete sa lekarom ili farmaceutom.

• Inhibitori monoaminooksidaze koji se koriste u terapiji depresije ili Parkinsonove bolesti ne smeju se uzimati sa lekom Alventa. Obavestite lekara ako ste ove lekove uzimali tokom prethodnih 14 dana. (MAOI: videti odeljak „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Alventa”).
• Serotoninski sindrom:

Stanje koje može biti opasno po život (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva”), može se javiti usled primene venlafaksina, posebno kada se on uzima sa sledećim lekovima:

• triptani (primenjuju se kod migrene),
• drugi lekovi koji se koriste u terapiji depresije, na primer, lekovi SNRI, SSRI grupe, triciklični antidepresivi ili lekovi koji sadrže litijum,
• lekovi koji sadrže linezolid, antibiotik (primenjuje se kod lečenja infekcija),
• lekovi koji sadrže moklobemid, MAOI (primenjuje se za lečenje depresije),
• lekovi koji sadrže sibutramin (koristi se za smanjenje telesne mase),
• lekovi koji sadrže tramadol, fentanil, tapentadol, petidin ili pentazocin (za terapiju jakih bolova),
• lekovi koji sadrže dekstrometorfan (za lečenje kašlja),
• lekovi koji sadrže metadon (za lečenje zavisnosti od opijata i terapiju jakih bolova),
• lekovi koji sadrže metilensko plavo (koristi se za lečenje visokog nivoa methemoglobina u krvi),
• proizvodi koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum, prirodni preparat ili biljni lek koji

se koristi za lečenje blage depresije),

• preparati koji sadrže triptofan (primenjuje se kod problema sa snom i depresijom),
• antipsihotici (koriste se za lečenje bolesti za koje je karakteristično da pacijent čuje, vidi ili oseća stvari kojih nema, da ima pogrešna verovanja, neuobičajene sumnje, nejasno rasuđivanje i da se povlači u sebe).

Serotoninski sindrom može obuhvatati kombinaciju sledećih znakova i simptoma: uznemirenost, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povišena telesna temperatura, brze promene krvnog pritiska, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U svom najozbiljnijem obliku serotoninski sindrom može da podseća na neuroleptički maligni sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS-a mogu da uključuju povišenu telesnu temperaturu, ubrzan rad srca, znojenje, tešku ukočenost mišića, konfuziju, povećanje vrednosti mišićnih enzima (određuje se analizom krvi).

Odmah se obratite svom lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu ako Vam se učini da se serotonski sindrom javio kod Vas.

Neophodno je da obavestite lekara ukoliko uzimate lekove koji utiču na srčani ritam. Primeri ovih lekova obuhvataju:

• antiaritmike kao što su hinidin, amjodaron, sotalol ili dofetilid (koji se koriste za lečenje poremećaja

srčanog ritma),

• antipsihotike kao što je tioridazin (videti odeljak Serotoninski sindrom u prethodnom tekstu),
• antibiotike kao što su eritromicin ili moksifloksacin (koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija),
• antihistaminike (koji se koriste za lečenje alergija).

Sledeći lekovi mogu da stupe u interakciju sa lekom Alventa i moraju se oprezno primenjivati. Veoma je važno da obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate lekove koji sadrže:

• ketokonazol (antimikotik, lek u terapiji gljivičnih infekcija),
• haloperidol ili risperidon (za lečenje psihijatrijskih poremećaja),
• metoprolol (beta blokator koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih problema).

Uzimanje leka Alventa sa hranom, pićima i alkoholom

Ovaj lek bi trebalo uzimati uz obrok (videti odeljak 3 „Kako se uzima lek Alventa”). U toku terapije lekom Alventa, ne treba konzumirati alkohol.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će odlučiti da li treba da uzimate lek Alventa na osnovu procene potencijalne koristi i mogućih rizika za Vaše nerođeno dete.

Obavezno obavestite babicu i/ili lekara da uzimate lek Alventa. Kada se uzimaju tokom trudnoće, slični lekovi (SSRI) mogu povećati rizik od nastajanja ozbiljnog stanja kod beba, koje se zove perzistentna plućna hipertenzija novorođenčeta (PPHN), koja uzrokuje ubrzano disanje i plavičastu prebojenost kože. Ovi simptomi obično počinju tokom prva 24 sata nakon rođenja. Ako do ovoga dođe, morate se odmah obratiti babici i/ili lekaru.

Ako ovaj lek uzimate tokom trudnoće, pored problema sa disanjem, drugi simptom koji može da se javi kod Vaše bebe kada se rodi su teškoće pri hranjenju. Ako Vaša beba ima bilo koji od ovih simptoma kada se rodi, ili ako ste zabrinuti za njeno zdravlje, obratite se lekaru i/ili babici za savete.

Lek Alventa se izlučuje u majčino mleko. Postoji rizik od njegovog uticaja na bebu. Zbog toga bi trebalo da razgovarate sa lekarom o ovome, a on će odlučiti da li treba da prestanete sa dojenjem ili da prekinete terapiju ovim lekom.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek može uticati na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Nemojte upravljati vozilom niti rukovati mašinama dok ne utvrdite kako ovaj lek deluje na Vas.

Lek Alventa sadrži saharozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena preporučena početna doza u terapiji depresije, generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalnog anksioznog poremećaja je 75 mg dnevno. Lekar može postepeno i po potrebi da povećava dozu, čak i do maksimalne doze od 375 mg dnevno za depresiju. Ako se lečite zbog paničnog poremećaja, lekar će terapiju započeti sa manjom dozom (37,5 mg), a zatim će je postepeno povećavati. Maksimalna doza za generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj je 225 mg/dan.

Lek Alventa uzimajte u približno isto vreme svakog dana, ujutro ili uveče.

Kapsule se moraju progutati cele sa tečnošću i ne smeju se otvarati, mrviti, žvakati ni rastvarati. Lek Alventa treba uzimati uz obrok.

Ako imate probleme sa jetrom ili bubrezima, razgovarajte sa lekarom, jer može biti potrebno da Vam propiše drugačiju dozu leka.

Nemojte prestajati da uzimate ovaj lek bez konsultacija sa lekarom (videti odeljak „Ako naglo prestanete da uzimate lek Alventa”).

Ako ste uzeli više leka Alventa nego što treba

Odmah se javite lekaru ili farmaceutu ako ste uzeli veću dozu ovog leka od one koju Vam je propisao lekar.

Mogući simptomi predoziranja su ubrzan rad srca, izmenjeno stanje svesti (od pospanosti do kome), zamućen vid, konvulzije i povraćanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Alventa

Ako zaboravite da uzmete lek, uzmite ga čim se setite. Međutim, ako je vreme za Vašu sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i uzmite samo jednu dozu kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu. Tokom jednog dana nemojte uzimati više od dnevne doze leka Alventa koja Vam je propisana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Alventa

Nemojte prekidati terapiju niti smanjivati dozu bez konsultacija sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Ako lekar smatra da Vam lek Alventa više nije potreban, može Vam postepeno smanjivati dozu pre potpunog prekida terapije. Poznato je da se neželjena dejstva javljaju kada osobe prestanu sa uzimanjem ovog leka, naročito kada se terapija naglo prekine ili ako se doza suviše brzo smanji. Neki pacijenti mogu da osete simptome kao što su zamor, vrtoglavica, ošamućenost, glavobolja, nesanica, noćne more, suvoća usta, gubitak apetita, mučnina, proliv, nervoza, uznemirenost, konfuzija, zujanje u ušima, mravinjanje ili retko osećaj sličan električnom udaru, slabost, znojenje, konvulzije ili simptome slične gripu.

Lekar će Vam savetovati kako da postepeno prekinete terapiju lekom Alventa. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma ili druge simptome koji Vas zabrinjavaju, obratite se lekaru za dalja uputstva.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi bilo šta od sledećeg, nemojte više uzimati lek Alventa. Odmah se obratite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju):

• Oticanje lica, usta, jezika, ždrela, šaka ili stopala, i/ili osip sa svrabom (koprivnjača), problemi pri gutanju ili disanju (angioedem).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Ozbiljna i životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja se manifestuje osipom, oticanjem lica, osećajem stezanja u grudima, zviždanjem u grudima, otežanim gutanjem i disanjem, padom krvnog pritiska, dezorijentacijom do gubitka svesti (anafilaktička reakcija).
• Kožni osip, koji može da bude sa plikovima i da ima izgled malih meta u čijem centru se nalaze tamne mrlje okružene koncentričnim prstenovima (multiformni eritem).
• Znaci i simptomi serotoninskog sindroma kao što su nemir, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povećana telesna temperatura, brze promene u krvnom pritisku, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje.

U svom najozbiljnijem obliku serotoninski sindrom može da podseća na neuroleptički maligni sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS-a mogu da uključuju povišenu telesnu temperaturu, ubrzan rad srca, znojenje, tešku ukočenost mišića, konfuziju, povećanje vrednosti mišićnih enzima (određuje se analizom krvi).

• Smanjenje broja određene vrste belih krvnih zrnaca (neutropenija), nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza), smanjenje broja svih ćelija krvi (pancitopenija) koje nastaje usled poremećaja funkcije koštane srži (aplastična anemija). Navedeni poremećaji krvi mogu dovesti do povećanog rizika od infekcija i simptoma kao što su kao što su visoka telesna temperatura, drhtavica, glavobolja, znojenje, simptomi slični gripu.
• Teške bulozne reakcije na koži koje mogu ugroziti život pacijenta, a uključuju izražen osip na koži, koprivnjaču, crvenilo kože, svrab, plikove, oticanje i ljuštenje kože, zapaljenje mukoznih membrana (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).
• Neobjašnjiv bol u mišićima, osetljivost ili slabost. Ovi simptomi mogu biti znaci rabdomiolize.

Druga neželjena dejstva o kojima bi trebalo obavestiti lekara su (učestalost ovih neželjenih dejstava je uključena ispod u delu Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti):

• kašalj, zviždanje u grudima, nedostatak daha koji mogu biti praćeni visokom telesnom temperaturom,
• crna (katranasta) stolica ili krv u stolici,
• svrab, žuta prebojenost kože ili beonjača, ili taman urin, što mogu biti simptomi zapaljenja jetre (hepatitis),
• problemi sa srcem kao što su ubrzan ili nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak,
• problemi sa očima kao što su zamućeni vid, proširene zenice,
• problemi sa nervima kao što su vrtoglavica, osećaj trnjenja i bockanja, poremećaj kretanja, (mišićni spazmi ili ukočenost) konvulzije,
• psihijatrijski problemi kao što su hiperaktivnost i euforija,
• simptomi obustave leka (videti odeljak „Kako se uzima lek Alventa, Ako naglo prestanete da uzimate lek Alventa“),
• produženo krvarenje - ukoliko se posečete ili povredite, možda će biti potrebno više vremena nego što je uobičajeno da se zaustavi krvarenje.

Nemojte se zabrinuti ako primetite male bele granule ili kuglice u stolici nakon uzimanja leka Alventa. Unutar Alventa kapsula nalaze se pelete (male bele kuglice) koje sadrže aktivnu supstancu, venlafaksin. Ove pelete se oslobađaju iz kapsule u gastrointestinalni trakt. Tokom njihovog kretanja duž gastrointestinalnog trakta, venlafaksin se sporo oslobađa. Opna peleta ostaje nerastvorena i izlučuje se u stolicu. Stoga, i ako primetite pelete u stolici, Vaša doza venlafaksina je resorbovana.

Druga neželjena dejstva

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica, glavobolja, sedacija,
• nesanica,
• mučnina, suvoća usta, zatvor (opstipacija),
• znojenje (uključujući i noćno znojenje).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• smanjen apetit,
• zbunjenost, osećaj izdvojenosti (otuđenosti) od sebe, izostanak orgazma, smanjen libido, uznemirenost, nervoza, neuobičajeni snovi,
• nevoljno podrhtavanje, osećaj nemira i nemogućnost da se mirno sedi ili stoji, osećaj trnjenja i bockanja, izmene čula ukusa, povišen mišićni tonus,
• poremećaji vida uključujući i zamućen vid, proširene zenice, poremećaji akomodacije (nemogućnost oka da automatski promeni fokus sa daljine na objekte koji su blizu),
• zujanje u ušima (tinitus),
• ubrzan rad srca, subjektivan osećaj lupanja srca (palpitacije),
• povišen krvni pritisak, crvenilo praćeno osećajem toplote,
• otežano disanje, zevanje,
• povraćanje, proliv,
• osip, svrab,
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, otežan početak mokrenja,
• poremećaji menstrualnog ciklusa kao što su pojačano krvarenje ili pojačano neredovno krvarenje, poremećaji ejakulacije/orgazma (muškarci), erektilna disfunkcija (impotencija),
• slabost (astenija), zamor, drhtavica,
• povećanje telesne mase, gubitak telesne mase,
• povišen holesterol.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• prekomerna aktivnost, ubrzane misli i smanjena potreba za snom (manija),
• halucinacije, osećaj otuđenosti (odvojenosti) od realnosti, poremećaj orgazma, gubitak osećanja ili emocija, prekomerno uzbuđenje, škrgutanje zubima,
• kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa), iznenadni, kratak i nevoljni trzaj mišića (mioklonus), poremećaj ravnoteže i koordinacije, otežano izvršavanje voljnih pokreta (diskinezija)
• vrtoglavica (posebno pri naglom ustajanju), smanjenje krvnog pritiska,
• povraćanje krvi, crna katranasta stolice (feces) ili krv u stolici, što mogu biti znaci unutrašnjeg krvarenja,
• osetljivost na sunčevu svetlost, modrice, prekomerno opadanje kose,
• koprivnjača,
• nemogućnost kontrole mokrenja,
• ukočenost, spazmi i nevoljni pokreti mišića,
• izmene vrednosti enzima jetre u krvi (na osnovu rezultata funkcionalnih testova jetre).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• konvulzije,
• kašalj, zviždanje u grudima i nedostatak daha koji mogu biti praćeni visokom telesnom temperaturom (ovi simptomi mogu ukazivati na intersticijalnu bolest pluća ili plućnu eozinofiliju),
• dezorjentacija i konfuzija često praćene halucinacijama (delirijum),
• povećan unos vode (poznat kao sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona – SIADH),
• smanjenje koncentracije natrijuma u krvi,
• oštar bol u očima, smanjenje oštrine vida ili zamućen vid,
• izmenjen, ubrzan ili nepravilan rad srca, koji može dovesti do nesvestice (uključujući torsade de pointes, tešku srčanu aritmiju koja može ugroziti život pacijenta),
• jak bol u trbuhu ili bolovi u leđima (što može da ukazuje na ozbiljan problem sa crevima, jetrom ili na

zapaljenje pankreasa),

• svrab, žuta prebojenost kože ili očiju, taman urin, simptomi slični gripu, što su simptomi zapaljenja jetre (hepatitis).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• produženo krvarenje, što može biti znak smanjenog broja trombocita u krvi što može dovesti do povećanog rizika od stvaranja modrica ili krvarenja,
• povećane vrednosti prolaktina (što dovodi do poremećaja u stvaranju mleka),
• neočekivano krvarenje, npr. krvarenje desni, krv u urinu ili povraćanom sadržaju, pojava neočekivanih modrica ili oštećenih krvnih sudova (vena),
• ritmični nevoljni pokreti jezika, lica, usta ili vilice (tardivna diskinezija).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• misli o samopovređivanju ili samoubistvu; tokom terapije venlafaksinom ili ubrzo nakon prekida prijavljena je pojava misli o samopovređivanju ili samoubistvu (videti odeljak 2 „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Alventa”),
• agresivnost,
• vertigo.

Lek Alventa ponekad izaziva neželjene reakcije kojih možda nećete biti svesni, kao što je povišen krvni pritisak ili poremećaj rada srca, blage promene vrednosti enzima jetre, natrijuma i holesterola u krvi. Ređe, lek Alventa može da smanji funkciju trombocita u krvi, što može dovesti do povećanog rizika od nastanka modrica ili krvarenja. Zato će lekar možda želeti da povremeno uradite analize krvi, posebno ako lek Alventa uzimate duži vremenski period.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Alventa posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ne postoje posebni uslovi čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je venlafaksin. Jedna kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrda sadrži 75 mg ili 150 mg venlafaksina u obliku venlafaksin-hidrohlorida.
• Pomoćne supstance su: šećerne sfere (saharoza i skrob, kukuruzni); hidroksipropilceluloza (E463); povidon; etilceluloza (E462); dibutilsebakat i talk (E553b) u punjenju kapsule i želatin (E441); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); titan-dioksid (E171) i gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) u telu i kapi kapsule.

Kako izgleda lek Alventa i sadržaj pakovanja

Kapsule od 75 mg: tvrde, želatinske kapsule svetloružičaste boje, punjene peletama bele do skoro bele boje. Kapsule od 150 mg: tvrde, želatinske kapsule narandžastosmeđe boje, punjene peletama bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje: PVC/PVDC/Alu blister deljiv na pojedinačne doze, koji se sastoji iz PVC/PVDC filma i aluminijumske folije. U jednom blisteru se nalazi 14 kapsula.

Spoljnje pakovanje: Složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera sa po 14 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih (ukupno 28 kapsula sa produženim oslobađanjem, tvrdih) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Alventa, 75 mg: 515-01-01436-18-001 od 20.02.2019.

Alventa, 150 mg: 515-01-01438-18-001 od 20.02.2019.