Velafax® 75mg tableta

Lek Velafax je indikovan za terapiju epizoda velike depresije i za prevenciju relapsa epizoda velike depresije.

Doziranje

Preporučena početna doza venlafaksina sa trenutnim oslobađanjem iznosi 75 mg/dan, podeljeno u dve doze (37,5 mg dva puta dnevno) .

Pacijenti kod kojih ne dođe do poboljšanja primenom doze od 75 mg na dan, mogu imati benefit od povećanja doze do maksimalno 375 mg dnevno. Doza se može povećavati u intervalima od 2 nedelje ili dužim. Ukoliko je klinički opravdano, zbog težine simptoma, povećanje doze se može vršiti i u kraćim intervalima, ali ne kraćim od 4 dana.

Zbog rizika od pojave dozno-zavisnih neželjenih reakcija, potrebno je da povećanju doze prethodi klinička procena (videti odeljak 4.4). Terapiju održavati najmanjom efektivnom dozom.

Potrebno je da pacijenti budu na terapiji dovoljno dug vremenski period, obično nekoliko meseci ili duže. Potrebno je terapiju redovno procenjivati, od slučaja do slučaja. Dugoročna terapija, takođe, može biti prikladna u terapiji relapsa epizoda velike depresije. U većini slučajeva, preporučena doza u terapiji relapsa epizoda velike depresije ista je kao i doza primenjivana tokom epizode velike depresije.

Terapiju antidepresivima treba nastaviti najmanje šest meseci nakon postizanja remisije.

Dugoročna terapija se, takođe, može primenjivati radi prevencije relapsa epizoda velike depresije. Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Ne smatra se neophodnim posebno prilagođavanje doze venlafaksina samo na osnovu godina pacijenta. Međutim, potreban je oprez pri lečenju starijih pacijenata (npr. zbog mogućnosti da postoji oštećenje funkcije bubrega, promene u osetljivosti i afinitetu za neurotransmitere, što se može javiti sa starenjem. Uvek treba primenjivati najnižu efektivnu dozu, a pacijente treba pažljivo pratiti kada je potrebno povećanje doze.

Pedijatrijska populacija

Ne preporučuje se primena venlafaksina kod dece i adolescenata.

Kontrolisane kliničke studije kod dece i adolescenata sa velikim depresivnim poremećajem, nisu pokazale efikasnost i ne podržavaju primenu venlafaksina kod ove populacije pacijenata (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Nisu ustanovljene efikasnost i bezbednost primene venlafaksina za druge indikacije kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, generalno, potrebno je razmotriti smanjenje doze za 50%. Međutim, zbog interindividualne varijabilnosti u klirensu, individualno podešavanje doziranja za svakog pacijenta može biti poželjno.

Podaci o primeni venlafaksina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre su ograničeni. Savetuje se oprez i razmatranje smanjenja doze za više od 50%. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre potrebno je odmeriti potencijalnu korist od terapije u odnosu na rizik.

Oštećenje funkcije bubrega

Iako nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa brzinom glomerularne filtracije (engl. Glomerular filtration rate, GFR) 30 - 70 mL/min, savetuje se oprez. Kod pacijenata na hemodijalizi, i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR<30 mL/min), potrebno je smanjiti dozu za 50%. Zbog interindividualne varijabilnosti u klirensu, potrebno je za svakog pacijenta posebno podesiti dozu.

Simptomi obustave leka zapaženi nakon prekida terapije

Potrebno je izbegavati nagli prekid terapije venlafaksinom. Kada se namerava prekid terapije venlafaksinom, potrebno je dozu postepeno smanjivati tokom perioda od bar jedne do dve nedelje, kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Međutim, vremenski interval i stepen smanjenja doze zavisiće od osnovne doze, dužine trajanja terapije i individualnih karakteristika pacijenta. Kod pojedinih pacijenata prekid terapije treba sprovesti veoma postepeno tokom perioda od nekoliko meseci ili čak i duže.

Ukoliko se nakon smanjenja doze leka ili prekida terapije jave simptomi koje pacijent teško podnosi, potrebno je razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Zatim, lekar može nastaviti sa

smanjenjem doze, ali postepenije. Način primene

Za oralnu upotrebu.

Preporučljivo je da se venlafaksin tablete sa trenutnim oslobađanjem uzimaju uz obrok, otprilike u isto vreme svakoga dana. Tabletu treba progutati celu sa tečnošću.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Istovremena primena sa ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI) jer može izazvati serotoninski sindrom sa simptomima kao što su: agitacija, tremor i hipertermija.

Primena venlafaksina se ne sme započeti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI).

Primena venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre početka terapije ireverzibilnim MAOI (videti odeljke 4.4 i 4.5)

Predoziranje

Pacijente treba savetovati da ne uzimaju alkohol, s obzirom na njegove efekte na CNS i potencijal za kliničko pogoršanje psihijatrijskog stanja, kao i mogućnost za interakcije sa venlafaksinom uključujući i efekte depresije na CNS (videti odeljak 4.5). Predoziranje lekom venlafaksin je prijavljeno uglavnom u kombinaciji sa alkoholom i/ili drugim lekovima, uključujući slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.9).

Venlafaksin tablete treba propisivati pacijentima u najmanjim efikasnim dozama, uz adekvatan nadzor pacijenta u cilju smanjenja rizika od predoziranja (videti odeljak 4.9).

Suicid, suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresiju prati povećan rizik od pojave suicidalnih misli, samopovređivanja i samoubistva. Taj rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije bolesti.

S obzirom na to da se kliničko poboljšanje ne očekuje nakon prvih nekoliko nedelja terapije ili duže, pacijente treba pažljivo pratiti sve dok ne dođe do poboljšanja. Uobičajeno je kliničko iskustvo da se rizik od suicida povećava u ranim fazama oporavka.

Druga psihijatrijska stanja, u čijoj terapiji se venlafaksin propisuje, mogu, takođe, biti povezana sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa suicidom. Pored toga, ova stanja mogu biti komorbiditeti sa velikim depresivnim poremećajem. Iste mere predostrožnosti koje se sprovode kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem treba sprovoditi i kod pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Pacijenti koji u anamnezi imaju događaje povezane sa suicidom, oni koji imaju visok stepen suicidalnih ideja pre započinjanja terapije imaju veći rizik za pojavu suicidalnih misli ili pokušaja suicida i moraju se pažljivo pratiti tokom terapije. Meta analiza placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima pokazuju povećani rizik od suicidalnog ponašanja, u poređenju sa placebom, kod pacijenata mlađih od 25 godina.

Pažljivo praćenje pacijenata, posebno onih sa visokim rizikom, potrebno je tokom terapije, pogotovo u

ranom stadijumu terapije ili nakon promene doze. Pacijente (i negovatelje) treba upozoriti o potrebi praćenja pojave bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili misli i neuobičajenih promena ponašanja u kom u slučaju treba odmah potražiti pomoć lekara.

Pedijatrijska populacija

Venlafaksin ne sme da se primenjuje u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Suicidalno ponašanje (pokušaj suicida i suicidalne misli) kao i neprijateljstvo (izražena agresivnost, protivljenje i bes) češće je uočeno u kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata koji su dobijali antidepresive u odnosu na decu i adolescente koji su dobijali placebo. U slučaju odluke da se, zbog kliničke potrebe, primeni ovaj lek, pacijenta je potrebno pažljivo nadzirati kako bi se uočila pojava eventualnih suicidalnih simptoma. Dodatno, nema podataka uticaju na rast, sazrevanje, i razvoj kognitivnih funkcija i ponašanje pri dugotrajnoj primeni venlafaksina kod dece i adolescenata.

Serotoninski sindrom

Kao i kod primene drugih serotonergičkih lekova, serotoninski sindrom, potencijalno smrtonosno stanje, može se javiti i pri primeni venlafaksina, posebno u slučaju njegove istovremene primene sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući triptane, SSRI, SNRI, triciklične antidepresive, amfetamine, litijum, sibutramin, kantarion (Hypericum perforatum), opioide (npr. fentanil i analozi, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon, pentazocin, buprenorfin i kombinacija buprenorfin/nalokson ), sa lekovima koji oštećuju metabolizam serotonina (poput MAO inhibitora, npr. metilensko plavo), sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) ili sa antipsihoticima ili drugim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene u mentalnom statusu (npr. agitacija, halucinacije, koma), nestabilnost autonomnog sistema (npr. tahikardija, nestabilan krvni pritisak, hipertermija), neuromuskularna odstupanja (npr. hiperrefleksija, inkoordinacija) i/ili gastrointestinalne simptome (npr. mučnina, povraćanje, proliv).

Serotoninski sindrom u svojoj najtežoj formi može dovesti do NMS, što ukiljučuje hipertermiju, rigidnost muskulature, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, sa mogućom brzom fluktuacijom vitalnih znakova i promenom mentalnog statusa.

Ukoliko je istovremena primena venlafaksina i drugih lekova koji mogu da utiču na serotoninergički i/ili dopaminergički neurotransmiterski sistem klinički opravdana, savetuje se pažljivo praćenje pacijenata, posebno prilikom započinjanja terapije i kod povećanja doze.

Istovremena primena venlafaksina sa prekursorima serotonina (kao što su suplementi triptofana) se ne preporučuje.

Glaukom zatvorenog ugla

Zabeležena je pojava midrijaze pri primeni venlafaksina, zato pacijente sa povišenim intraokularnim pritiskom ili sa rizikom od glaukoma zatvorenog ugla treba pažljivo pratiti.

Krvni pritisak

Dozno zavisno povećanje krvnog pritiska je često prijavljeno kod pacijenata koji uzimaju venlafaksin. U postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi arterijske hipertenzije koji su zahtevali hitnu terapiju. Pre početka terapije venlafaksinom, potrebno je pregledati pacijente da li imaju visok krvni pritisak, a od ranije postojeću hipertenziju staviti pod kontrolu. Potrebno je periodično kontrolisati krvni pritisak, nakon započinjanja terapije venlafaksinom kao i pri svakom povećanju doze. Oprez je potreban kod pacijenata kod kojih primarno stanje može biti ugroženo povećanjem krvnog pritiska, kao na primer kod pacijenata sa oštećenjem funkcije srca.

Srčani ritam

Povećanje srčane frekvencije može se javiti posebno pri uzimanju većih doza. Oprez je potreban kod pacijenata

čije osnovno stanje može biti ugroženo zbog povećanja srčane frekvencije.

Kardiološko oboljenje i rizik od pojave aritmije

Primena venlafaksina nije ispitivana kod pacijenata sa nedavnim infarktom miokarda ili nestabilnim oboljenjem srca. Zbog toga se venlafaksin kod tih pacijenata mora primenjivati sa oprezom.

Nakon stavljanja leka u promet opisani su slučajevi QTc prolongacije, Torsade de Pointes (TdP), ventrikularne tahikardije i srčane aritmije sa smrtnim ishodom, posebno kod predoziranja venlafaksinom ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za QTc prolongaciju/TdP. Odnos koristi i rizika se mora proceniti pre propisivanja venlafaksina pacijentima sa povećanim rizikom za nastanak ozbiljnih srčanih aritmija ili QTc prolongacije (videti odeljak 5.1).

Konvulzije

Pri primeni venlafaksina može doći do pojave konvulzija. Kao i ostale antidepresive, venlafaksin se mora uvoditi sa oprezom kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi i ove pacijente treba pažljivo pratiti. U slučaju pojave konvulzija terapija se mora prekinuti.

Hiponatremija

Tokom terapije venlafaksinom, mogu se javiti slučajevi hiponatremije i/ili sindroma neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH, engl. Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone). Takva stanja se najčešće javljaju kod pacijenata sa smanjenjim volumenom tečnosti ili kod dehidriranih pacijenata. Zbog toga je potreban oprez kod starijih pacijenata na terapiji diureticima i pacijenata koji iz drugih razloga imaju smanjen volumen tečnosti te mogu biti u povećanom riziku.

Abnormalno krvarenje

Lekovi koji inhibiraju ponovno preuzimanje serotonina mogu dovesti do smanjene funkcije trombocita. Krvarenje kod pacijenata na terapiji SSRI i SNRI se kreće od ekhimoza, hematoma, epistakse i petehija do gastrointestinalnih i životno ugrožavajućijh krvarenja. Lekovi iz grupe SSRI/SNRI, uključujući venlafaksin, mogu povećati rizik od postporođajnog krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Rizik od krvarenja može biti povećan kod pacijenata koji uzimaju venlafaksin. Kao i kod drugih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina, venlafaksin se mora koristiti sa oprezom kod pacijenata sa sklonošću ka krvarenju, uključujući pacijente koji uzimaju antikoagulanse i inhibitore trombocita.

Serumski holesterol

U placebom kontrolisanom kliničkom ispitivanju zabeleženo je klinički relevantno povećanje serumskog holesterola kod 5,3% pacijenata lečenih venlafaksinom u odnosu na 0,0% pacijenata koji su primali placebo tokom najmanje 3 meseca. Merenja koncentracije holesterola u serumu treba sprovoditi u slučajevima dugotrajne terapije venlafaksinom.

Istovremena primena sa lekovima koji redukuju telesnu masu

Sigurnost i efikasnost terapije venlafaksinom u kombinaciji sa lekovima za smanjenje telesne mase, uključujući fentermin, nije utvrđena. Istovremena primena venlafaksina i lekova za smanjenje telesne mase se ne preporučuje. Venlafaksin nije indikovan za smanjenje telesne mase, kao monoterapija, niti kao kombinovana terapija.

Manija/hipomanija

Manija/hipomanija se može javiti kod malog broja pacijenata sa poremećajem raspoloženja koji su uzimali antidepresive uključujući i venlafaksin. Kao i kod drugih antidepresiva, venlafaksin treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem u istoriji bolesti ili sa bipolarnim poremećajem u porodičnoj anamnezi.

Agresija

Pojava agresije zabeležena je kod malog broja pacijenata koji su lečeni antidepresivima, uključujući venlafaksin. Ova pojava zabeležena je posebno u vreme započinjanja terapije, promene doziranja i prestanka terapije.

Kao i ostali antidepresivi, venlafaksin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju agresivno ponašanje.

Prekid terapije

Simptomi obustave nakon prestanka uzimanja antidepresiva su dobro poznati, ponekad mogu biti produženi i teški. Suicid/suicidalne misli i agresija su registrovani pri primeni režima doziranja venlafaksina, uključujući i prekid terapije. Stoga pacijente treba pažljivo pratiti kada se doza redukuje ili kada se terapija prekida (videti odeljak 4.4 – Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje i Agresija).

Simptomi obustave, kada se terapija prekida, su uobičajeni, posebno kada je obustava nagla (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima, neželjene reakcije registrovane pri prekidu terapije (postepeno smanjenje doze i nakon toga) javile su se u aproksimativno 31% pacijenata lečenih venlafaksinom i 17% ispitanika koji su primali placebo.

Rizik od pojave simptoma obustave zavisi od različitih faktora, uključujući trajanje terapije, dozu i brzinu smanjivanja doze. Najčešće prijavljeni simptomi obustave su: vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji sna (nesanica, intenzivni snovi), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, glavobolja, oštećenje vida i hipertenzija. Uobičajeno su ti simptomi blagi do umereni, ipak, kod nekih pacijenata mogu biti i teški. Obično nastaju u prvih nekoliko dana nakon prestanka terapije ali bilo je veoma retkih prijava takvih simptoma i kod pacijenata koji su slučajno propustili da uzmu dozu leka. Najčešće su ti simptomi samoograničavajući i nestaju tokom 2 nedelje, iako kod nekih osoba mogu trajati i duže (2-3 meseca ili više). Zato se preporučuje da se prilikom prekida terapije doza postepeno smanjuje kroz nekoliko nedelja ili meseci, zavisno od potreba pacijenata (videti odeljak 4.2). Kod nekih pacijenata, obustava terapije može trajati mesecima ili duže.

Seksualna disfunkcija

Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina-noradrenalina (SNRI) mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Zabeležena je dugotrajna seksualna disfunkcija gde su se simptomi nastavili uprkos prekidu terapije lekom SNRI.

Akatizija/psihomotorni nemir

Upotreba venlafaksina se povezuje sa nastankom akatizije koju karakteriše subjektivno neprijatan ili uznemiravajući nemir praćen potrebom za čestim kretanjem uz nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja na mestu. Ovaj nemir se češće javlja tokom prvih par nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja ovih simptoma povećavanje doze može biti štetno.

Suva usta

Pojava suvoće u ustima opisana je kod 10% pacijenata koji su uzimali venlafaksin. Ova pojava može povećati rizik od nastanka karijesa, zbog toga je potrebno pacijente upozoriti na održavanje higijene zuba i usne šupljine.

Dijabetes

Terapija venlafaksinom ili SSRI kod pacijenata koji boluju od dijabetesa može promeniti kontrolu glikemije. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji venlafaksinom prijavljena je pojava lažno pozitivnog imunoesej screen testa za fenilciklidin (PCP) i amfetamin, zbog nespecifičnosti screening testa. Lažno pozitivni rezultati mogu se očekivati i nekoliko dana nakon prekida terapije venlafaksinom. Testom potvrde kao što su gasna hromatografija/masena spektorfotometrija može se odvojiti venlafaksin od PCP i amfetamina.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori)

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori

Venlafaksin se ne sme koristiti zajedno sa neselektivnim ireverzibilnim MAO inhibitorima.

Venlafaksin se ne sme uvoditi u terapiju najmanje 14 dana nakon prekida korišćenja neselektivnih MAO inhibitora. Upotreba venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije nekim od MAO inhibitora (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Reverzibilni selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Zbog moguće pojave serotoninskog sindroma ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina sa reverzibilnim i selektivnim MAO inhibitorima, kao što je moklobemid. Venlafaksin se može uvoditi u terapiju u period kraćem od 14 dana nakon prekida terapije reverzibilnim MAO inhibitorima. Upotreba venlafaksina se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije reverzibilnim MAO inhibitorom (videti odeljak 4.4).

Reverzibilni, neselektivni MAO inhibitori (linezolid)

Antibiotik linezolid je slab reverzibilni i neselektivni MAO inhibitor i ne bi trebalo da se daje pacijentima koji su na terapiji venlafaksinom (videti odeljak 4.4).

Teške neželjene reakcije su zabeležene kod pacijenata koji su nedavno završili terapiju lekovima iz grupe MAO inhibitora i započeli terapiju venlafaksinom, ili kod pacijenata koji su nedavno prekinuli terapiju venlafaksinom i nastavili lekovima iz grupe MAO inhibitora. U ove neželjene reakcije se ubrajaju: tremor, mioklonus, dijaforeza, mučnina, povraćanje, crvenilo praćeno osećajem toplote, vrtoglavica i hipertermija sa karakteristikama produženog neuroleptičnog malignog sindroma, epileptičkim napadima i smrću.

Serotoninski sindrom

Kao i pri primeni drugih serotonergičnih lekova, serotoninski sindrom, potencijalno smrtonosno stanje, može se javiti i pri primeni venlafaksina, posebno u slučaju njegove istovremene primene sa drugim lekovima koji mogu uticati na serotonergički sistem neurotransmisije (kao što su triptani, SSRI, SNRI, triciklični antidepresivi, amfetamini, litijum, sibutramin, , kantarion (Hypericum perforatum), opioidi (npr. fentanil i analozi, tramadol, dekstrometorfan, tapentadol, petidin, metadon, pentazocin, buprenorfin i komibnacija

buprenorfin/nalokson) sa lekovima koji negativno utiču na metabolizam serotonina (poput inhibitora monoaminooksidaze, npr. metilensko plavo), sa prekursorima serotonina (poput suplemenata triptofana) ili sa antipsihoticima ili drugim antagonistima dopamina (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Ako je klinički opravdana istovremena terapija venlafaksinom i određenim SSRI, SNRI, ili agonistom receptora za serotonin (triptan), savetuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno pri uvođenju terapije i povećanju doze. Ne preporučuje se istovremena primena venlafaksina i prekursora serotonina, (poput suplemenata triptofana) (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem (CNS)

Nije dokazana bezbednost istovremene primene venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na CNS. Iz tog razloga je potreban oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina sa drugim lekovima koji deluju na CNS.

Etanol

Pokazalo se da venlafaksin ne povećava intenzitet narušavanja mentalnih i motornih sposobnosti izazvanih etanolom. Pacijente, kao i kod svih aktivnih supstanci koje deluju na CNS, treba savetovati da izbegavaju alkohol.

Lekovi koji produžavaju QT interval

Rizik od QTc prolongacije i/ili ventrikularnih aritmija (npr. TdP) je povećan pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima koji produžavaju QTc interval. Istovremenu primenu takvih lekova potrebno je izbegavati (videti odeljak 4.4). Primeri takvih klasa lekova su:

• antiaritmici klase Ia i III (hinidin, amjodaron, sotalol, dofetilid),
• neki antipsihotici (tioridazin),
• neki makrolidi (eritromicin),
• neki antihistaminici,
• neki hinolonski antibiotici (moksifloksacin).

Ovaj popis nije sveobuhvatan pa i druge lekove poznate po tome što dovode do produženja QT intervala treba izbegavati.

Dejstvo drugih lekova na venlafaksin

Ketokonazol (inhibitor CYP3A4)

Farmakokinetičko ispitivanje CYP2D6 brzih i sporih metabolizera sa ketokonazolom, rezultiralo je većim površinama ispod krive venlafaksina (70% kod ispitanika sporih metabolizera i 21% kod ispitanika brzih metabolizera) i O-desmetilvenlafaksina (33% kod ispitanika sporih metabolizera i 23% kod ispitanika brzih metabolizera) posle primene ketokonazola.

Istovremena primena inhibitora CYP3A4 (npr. atazanavir, klaritromicin, indinavir, itrakonazol, vorikonazol, posakonazol, ketokonazol, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin) i venlafaksina može povećati koncentracije venlafaksina i O-desmetilvenlafaksina. Zbog toga se savetuje oprez kod pacijenata koji istovremeno uzimaju neki inhibitor CYP3A4 i venlafaksin.

Dejstvo venlafaksina na druge lekove

Litijum

Pri istovremenoj primeni venlafaksina i litijuma može doći do pojave serotoninskog sindroma (videti odeljak Serotoninski sindrom).

Diazepam

Venlafaksin nema uticaja na farmakokinetiku i farmakodinamiku diazepama i njegovog aktivnog metabolita, desmetildiazepama. Izgleda da diazepam ne utiče na farmakokinetiku venlafaksina i O-desmetilvenlafaksina. Nije poznato postoje li farmakokinetičke i/ili farmakodinamske interakcije sa drugim benzodiazepinima.

Imipramin

Venlafaksin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku imipramina i 2-OH-imipramina. Pri primeni dnevne doze od 75 mg do 150 mg venlafaksina, uočeno je dozno zavisno povećanje površine ispod krive (PIK) 2-OH- desipramina za 2,5 do 4,5 puta. Imipramin nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O- desmetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat. Potreban je oprez pri istovremenoj primeni venlafaksina i imipramina.

Haloperidol

Farmakokinetičko ispitivanje sa haloperidolom rezultiralo je 42% smanjenim ukupnim oralnim klirensom, povećanjem vrednosti PIK od 70% i povećanjem Cmax haloperidola za 88% bez promene poluvremena eliminacije haloperidola. Ovo je potrebno uzeti u obzir kod pacijenata koji su istovremeno lečeni venlafaksinom i haloperidolom. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Risperidon

Venlafaksin je povećao površinu ispod krive (PIK) risperidona za oko 50%, ali nije značajnije promenio farmakokinetički profil ukupne aktivne supstance (risperidon plus 9-hidroksirisperidon). Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Metoprolol

U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija pri istovremenoj primeni venlafaksina i metoprolola kod zdravih ispitanika, došlo je do povećanja koncentracije metoprolola u plazmi za oko 30-40%, bez promene koncentracija u plazmi njegovog aktivnog metabolita, α-hidroksimetoprolola. Klinički značaj ove interakcije kod hipertenzivnih pacijenata nije poznat. Metoprolol nije menjao farmakokinetički profil venlafaksina ili njegovog aktivnog metabolita O-desmetilvenlafaksina. Prilikom istovremene primene venlafaksina i metoprolola, neophodan je oprez.

Indinavir

Farmakokinetičko ispitivanje indinavira i venlafaksina pokazalo je 28% smanjenje vrednosti PIK i 36% smanjenje vrednosti Cmax indinavira. Indinavir nije uticao na farmakokinetiku venlafaksina i O- desmetilvenlafaksina. Klinički značaj ove interakcije nije poznat.

Lekovi koji se metabolišu putem citohrom P450 izoenzima

In vivo studije pokazuju da je venlafaksin relativno slab inhibitor CYP2D6. Venlafaksin nije inhibirao CYP3A4 (alprazolam i karbamazepin), CYP1A2 (kofein) i CYP2C9 (tolbutamid) ili CYP2C19 (diazepam) in vivo.

Oralni kontraceptivi

U post-marketinškom praćenju, registrovane su neželjene trudnoće kod pacijentkinja koje su uzimale oralne kontraceptive tokom terapije venlafaksinom. Nema jasnih nalaza o tome da li su ove trudnoće bile rezultat interakcije sa venlafaksinom. Nisu rađene studije interakcije sa hormonskim kontraceptivima.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o primeni venlafaksina tokom trudnoće.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude je nepoznat. Lek se može primeniti tokom trudnoće samo ukoliko očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Kao i sa primenom drugih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI/SNRI), simptomi obustave leka se mogu javiti kod novorođenčeta, ukoliko se venlafaksin koristio do porođaja ili neposredno pred porođaj. Kod nekih novorođenih beba koje su bile izložene venlafaksinu krajem trećeg trimestra trudnoće, razvile su se komplikacije koje su zahtevale hranjenje putem tubusa, respiratornu podršku ili produženu hospitalizaciju. Ove komplikacije se mogu javiti odmah po porođaju.

Opservacioni podaci ukazuju na povećan rizik (manje od dva puta) od postpartalne hemoragije pri izlaganju SSRI/SNRI unutar perioda od mesec dana pre rođenja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Epidemioški podaci govore da upotreba SSRI u trudnoći, posebno u poznoj trudnoći, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije novorođenčeta (engl. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Iako studije nisu ispitivale povezanost PPHN sa terapijom SNRI, ne može se isključiti potencijalni rizik uzimajući u obzir mehanizam dejstva venlafaksina (inhibitor re-uptake-a serotonina).

Simptomi koji se mogu javiti kod novorođenčadi čije majke su uzimale SSRI/SNRI u kasnoj trudnoći su: iritabilnost, tremor, hipotonija, perzistentni plač, poteškoće u sisanju i spavanju. Ovi simptomi mogu biti posledica serotonergičkog efekta ili simptomi izlaganja leku. U najvećem broju slučajeva ove

komplikacije se mogu videti odmah ili u toku prvih 24 sata od rođenja. Dojenje

Venlafaksin i njegov aktivni metabolit O-desmetilvenlafaksin se izlučuju u majčino mleko.

U postmarketinškim izveštajima se spominju pojave kao što je plač, iritabilnost i nenormalan san kod dojenih beba. Takođe su prijavljeni i simptomi obustave kod odojčadi koji se javljaju usled prekida dojenja konzistentni sa onim koji se javljaju pri obustavi terapije venlafaksinom. Ne može se isključiti potencijalni rizik po odojče. Stoga treba doneti odluku o prekidu/nastavku dojenja ili prekidu/nastavku terapije venlafaksinom, uzimajući u obzir korist dojenja za bebu, kao i korist od terapije za majku.

Plodnost

Smanjena plodnost je zapažena tokom studije u kojoj su mužjaci i ženke pacova bili izloženi O- desmetilvenlafaksinu. Značaj ovog nalaza za ljude je nepoznat (videti odeljak 5.3).

Ovaj lek, kao svi psihoaktivni lekovi, može dovesti do smanjenja moći rasuđivanja i može uticati na razmišljanje i motoriku. Iz tog razloga pacijente koji uzimaju venlafaksin treba upozoriti da lek može uticati na njihove sposobnosti za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Veoma česte neželjene reakcije (>1/10) prijavljene u kliničkim studijama su bile mučnina, suva usta, glavobolja i znojenje (uključujući i noćno znojenje).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva su klasifikovana prema klasi sistema organa, prema učestalosti njihovog pojavljivanja i prema opadajućem redosledu ozbiljnosti unutar svake kategorije učestalosti.

Učestalost pojave neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do

<1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Neželjene reakcije zabeležene u postmarketinškom praćenju

a Slučajevi suicidalnih ideja i suicidnalnih ponašanja zabeleženi su tokom terapije venlafaksinom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

b Videti odeljak 4.4

c U objedinjenim kliničkim ispitivanjima, učestalost glavobolje je bila slična sa venlafaksinom i sa placebom

d Ovaj događaj je prijavljen za terapijsku klasu SSRI/SNRI (pogledajte odeljke 4.4 i 4.6). Prekid terapije

Prekid terapije venlafaksinom (naročito ako je nagli prekid) obično dovodi do pojave simptoma obustave. Vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, vertigo, glavobolja, sindrom sličan gripu, poremećaji vida i hipertenzija su najčešće zabeležene reakcije. Uopšteno, ovi događaji su blagi ili umereni, samo ograničavajućeg karaktera. Međutim, kod nekih pacijenata ovi događaji mogu biti ozbiljni i prolongirani. Iz tog razloga se preporučuje da se lek polako ukida postepenim smanjivanjem doze čim se pokaže da terapija više nije potrebna. Međutim, kod nekih pacijenata teška agresivnost i suicidalne ideje su se javljale kada je doza bila redukovana ili tokom prekidanja terapije (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Uopšteno, profil neželjenih reakcija venlafaksina (u placebom kontrolisanim kliničkim studijama) kod dece i adolescenata (uzrasta od 6 do 17 godina) je bio sličan kao kod odraslih. Kao i kod odraslih, zabeležene su sledeće pojave: smanjen apetit, gubitak telesne mase, povećan krvni pritisak, povećan serumski holesterol (videti odeljak 4.4.)

U pedijatrijskim kliničkim studijama kao neželjena reakcija primećena je pojava suicidalnih ideja. Takođe je zabeležena povećana učestalost pojave neprijateljskog ponašanja i samopovređivanja (naročito ako je postojala velika depresivna epizoda).

U pedijatrijskoj populaciji posebno je zabeležena pojava sledećih neželjenih reakcija: abdominalni bolovi, agitacija, dispepsija, ekhimoza, epistaksa i mijalgija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Tokom postmarketinškog praćenja, predoziranje lekom venlafaksin je zapaženo uglavnom kod kombinovanja venlafaksina sa alkoholom i/ili sa drugim lekovima. Najčešće prijavljeni događaji usled predoziranja uključuju tahikardiju, promenu nivoa svesti (u rasponu od somnolencije do kome), midrijazu, konvulzije i povraćanje. Javljale su se i promene u EKG-u (produženje QT intervala, blok grane, produženje QRS kompleksa (videti odeljak 5.1)), ventrikularna tahikardija, bradikardija, hipotenzija, vrtoglavica i smrtni ishod.

Publikovani rezultati retrospektivnih studija pokazuju da je rizik od smrtnog ishoda predoziranja venlafaksinom veći u odnosu na predoziranje SSRI antidepresivima, dok je rizik manji u odnosu na predoziranje tricikličnim antidepresivima.

Epidemiološke studije su pokazale da pacijenti lečeni venlafaksinom imaju veće faktore rizika za suicid u odnosu na pacijente koji su na terapiji selektivnim inhibitorima preuzimanja serotonina (SSRI). Nije

jasno do kog stepena se postojanje povećanog rizika od smrtnog ishoda može pripisati toksičnosti prilikom predoziranja lekom, a u kojoj meri se ono može pripisati određenim karakteristikama pacijenata lečenih venlafaksinom.

Venlafaksin treba propisivati pacijentima u najmanjim količinama leka koje su u skladu sa adekvatnim lečenjem pacijenata kako bi se smanjio rizik od predoziranja.

Preporučeni Tretman

Teško trovanje može zahtevati složenu urgentnu terapiju i nadzor. Zbog toga, u slučaju kada se sumnja na predoziranje koje uključuje venlafaksin, preporučuje se da se hitno kontaktira lekar ili nadležna medicinska ustanova.

Preporučuju se opšte suportivne i simptomatske mere; moraju se pratiti srčani ritam i vitalni znaci. Ukoliko postoji opasnost od aspiracije, ne preporučuje se izazivanje emeze. Gastrična lavaža može biti indikovana ako se primeni odmah nakon ingestije ili kod simptomatskih pacijenata. Primena aktivnog uglja takođe može ograničiti stepen resorpcije aktivne supstance. Forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija, i zamenska transfuzija su metode za koje nije sigurno da daju dobre rezultate. Nije poznat specifičan antidot za venlafaksin.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; ostali antidepresivi

ATC šifra: N06AX16

Mehanizam dejstva

Smatra se da je mehanizam antidepresivnog dejstva koji venlafaksin ispoljava kod ljudi u vezi sa njegovim potenciranjem neurotransmiterske aktivnosti u centralnom nervnom sistemu.

Pretkliničke studije su pokazale da su venlafaksin i njegov glavni metabolit, O-desmetilvenlafaksin (ODV) inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (5-hidroksitriptamin, 5HT) i noradrenalina.

Osim toga, venlafaksin je slabi inhibitor preuzimanja dopamina.

Venlafaksin i njegov aktivni metabolit smanjuju beta-adnergični odgovor i posle akutne (pojedinačna doza), i posle hronične primene. Venlafaksin i ODV su veoma slični u pogledu njihovog ukupnog dejstva na ponovno preuzimanje neurotransmitera i vezivanja za receptore.

In vitro, venlafaksin praktično nema afinitet za muskarinske, holinergičke, H1-histaminske ili α1- adrenergičke receptore u mozgu pacova. Farmakološka aktivnost preko ovih receptora može biti u vezi sa različitim neželjenim efektima koji se javljaju kod drugih antidepresiva, kao što su antiholinergički, sedativni

i kardiovaskularni neželjeni efekti. Venlafaksin ne ispoljava inhibitornu aktivnost prema enzimu monoaminoksidazi (MAO).

In vitro studije su pokazale da venlafaksin nema afinitet za opioidne ili benzodiazepinske receptore. Klinička efikasnost i bezbednost

Velike depresivne epizode

Efikasnost venlafaksina, oblika sa trenutnim oslobađanjem, za terapiju velikih depresivnih epizoda je dokazana u pet randomizovanih, dvostruko-slepih, placebom kontrolisanih, kratkotrajnih studija (trajanje u rasponu od 4 do 6 nedelja), u dozama do 375 mg/dan. Efikasnost venlafaksina, oblika sa produženim oslobađanjem, za terapiju velikih depresivnih epizoda je pokazana u dve placebom kontrolisane, kratkotrajne studije koje su trajale od 8 i 12 nedelja, u kojima su ispitivane doze u rasponu od 75 do 225 mg/dan.

U jednoj dugoročnoj studiji, odrasli ambulantni pacijenti koji su dali pozitivan odgovor na terapiju tokom osmonedeljne otvorene studije sa dozama venlafaksina, oblik sa produženim oslobađanjem (75, 150 ili 225 mg) su randomizovani za nastavak studije sa istim lekom (venlafaksin sa produženim oslobađanjem) u istim dozama ili u placebo grupu. Tokom 26 nedelja je praćena pojava relapsa.

U drugoj dugoročnoj studiji, efikasnost venlafaksina u pevenciji rekurentnih depresivnih epizoda tokom perioda od 12 meseci utvrđena je u placebom kontrolisanom, dvostruko-slepom kliničkom ispitivanju kod odraslih ambulantnih pacijenata sa rekurentnim velikim depresivnim epizodama koji su imali pozitivan odgovor na terapiju venlafaksinom (100 do 200 mg/dan, podeljeno u dve doze) pri poslednjoj epizodi depresije.

Elektrofiziologija srca

U namenskoj temeljnoj QTc studiji kod zdravih ispitanika, venlafaksin nije produžio QT interval u bilo kojoj klinički relevantnoj meri u supraterapijskoj dozi od 450 mg/dan (dato kao 225 mg dva puta dnevno). Međutim, postmarketinški su prijavljeni slučajevi QTc produženja/TdP i ventrikularnih aritmija, posebno kod predoziranja ili kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc intervala/TdP (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9).

Venlafaksin se ekstenzivno metaboliše, primarno do aktivnog metabolita O-desmetilvenlafaksina (ODV). Prosečno poluvreme eliminacije venlafaksina iz plazme iznosi 5 ± 2 sata, a metabolita ODV 11

± 2 sata. Ravnotežne koncentracije venlafaksina i ODV se postižu u roku od tri dana, oralnim unosom višestrukih doza. Venlafaksin i njegov metabolit ODV pokazuju linearnu kinetiku u rasponu doza od 75 mg do 450 mg dnevno.

Resorpcija

Najmanje 92% venlafaksina se resorbuje nakon oralnog unosa pojedinačne doze leka sa trenutnim oslobađanjem. Apsolutna bioraspoloživost iznosi 40% - 45%, zbog izraženog presistemskog metabolizma. Nakon unosa leka u obliku sa trenutnim oslobađanjem, maksimalna koncentracija venlafaksina u plazmi se postiže nakon 2 sata, a maksimalna koncentracija metabolita ODV se postiže nakon 3 sata.

Nakon uzimanja venlafaksina u obliku sa produženim oslobađanjem, maksimalne koncentracije leka i glavnog metabolita O-desmetilvenlafaksina (ODV) u plazmi se dostižu za 5,5 odnosno 9 sati. Kada se jednake dnevne doze venlafaksina primene u vidu tableta sa trenutnim oslobađanjem ili oblika sa produženim oslobađanjem, postiže se isti stepen resorpcije, ali je primećeno da se sa primenom oblika sa produženim oslobađanjem postiže sporija resorpcija, ali isti obim resorpcije kao kod tableta sa trenutnim oslobađanjem. Uzimanje leka zajedno sa hranom ne utiče na bioraspoloživost venlafaksina i ODV.

Distribucija

Venlafaksin i metabolit ODV se u terapijskim koncentracijama minimalno vezuju za proteine humane plazme (27% venlafaksin i 30% ODV). Volumen distribucije venlafaksina u stanju ravnoteže, nakon intravenske primene, iznosi 4,4 ± 1,6 L/kg.

Biotransformacija

Venlafaksin podleže ekstenzivnom metabolizmu prvog prolaska kroz jetru. In vitro i in vivo ispitivanja ukazuju da se venlafaksin, do svog aktivnog metabolita O-desmetilvenlafaksina (ODV), metaboliše putem CYP2D6 izoenzima. In vitro i in vivo studije su pokazale da se venlafaksin, takođe metaboliše, ali u manjoj meri, do manje aktivnog metabolita N-desmetilvenlafaksina, pod dejstvom izoenzima CYP3A4. In vitro i in vivo studije su pokazale i da venlafaksin deluje kao slab inhibitor izoenzima CYP2D6, dok ne inhibira CYP1A2, CYP2C9 i CYP3A4 izoenzime.

Eliminacija

Venlafaksin i njegovi metaboliti se primarno izlučuju putem bubrega. Oko 87% doze se javlja u urinu u

roku od 48 sati, u obliku nepromenjenog leka (5%), nekonjugovanog metabolita ODV (29%), konjugovanog metabolita ODV (26%) i u obliku ostalih, neaktivnih metabolita (27%).

Srednja vrednost klirensa venlafaksina iz plazme, u ravnotežnom stanju, iznosi 1,3 ± 0,6 L/h/kg, a klirensa metabolita ODV 0,4 ± 0,2 L/h/kg.

Posebne populacije

Uzrast i pol

Uzrast i pol pacijenata ne utiču značajno na farmakokinetiku venlafaksina i metabolita ODV.

Brzi i spori CYP2D6 metabolizeri

Koncentracije venlafaksina u plazmi veće su kod osoba sa smanjenom aktivnošću izoenzima CYP2D6, nego kod osoba sa ekstenzivnom aktivnošću izoenzima CYP2D6. S obzirom na to da je ukupna izloženost leku (PIK) približno ista kod obe grupe pacijenata bez obzira na aktivnost izoenzima, nije potrebno menjati dozni režim.

Oštećenje funkcije jetre

Poluvreme eliminacije venlafaksina i metabolita ODV produženo je kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh A) i kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh B), u odnosu na ispitanike sa normalnom funkcijom jetre. Klirens oralnog venlafaksina i metabolita ODV je bio smanjen. Zapažen je visok stepen interindividualnih varijabilnosti. Postoji ograničeni broj podataka za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata na dijalizi, poluvreme eliminacije venlafaksina je produženo za oko 180%, a klirensa je smanjen za oko 57% u odnosu na zdrave ispitanike. Poluvreme eliminacije metabolita ODV je produženo za 142%, a klirens je smanjen za približno 56%. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata na dijalizi, neophodno je prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Studije rađene na pacovima i miševima nisu otkrile znake kancerogeneze. Venlafaksin nije ispoljio mutageni potencijal u velikom broju testova in vitro i in vivo.

Studije reproduktivne toksičnosti na pacovima pokazale su smanjenje telesne mase mladunčadi, povećan broj mrtvorođenih i povećanu smrtnost mladunaca u prvih 5 dana laktacije. Uzrok povećane smrtnosti nije razjašnjen. Ovi efekti su se javljali pri primeni doze od 30mg/kg dnevno, što bi odgovaralo četvorostrukoj dozi venlafaksina od 375 mg primenjenoj kod ljudi (na bazi mg/kg). Doza pri kojoj nije zapažen ovaj efekat je bila 1,3 puta veća od humane doze. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

U studijama u kojima su mužjaci i ženke pacova bili izloženi glavnom metabolitu O-desmetilvenlafaksinu, zapaženo je smanjenje plodnosti. Koncentracija metabolita kojoj su pacovi bili izloženi bila je oko jedan do dva puta veća u odnosu na koncentraciju kod ljudi, pri dozi venlafaksina od 375 mg/dan). Značaj ovog nalaza za primenu leka kod ljudi nije poznat.

Celuloza, mikrokristalna Skrob, kukuruzni

Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) Natrijum-skrobglikolat

Talk

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister u kome se nalazi 14 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Velafax je venlafaksin. Lek Velafax pripada grupi lekova koji se nazivaju antidepresivi.

Lek Velafax pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) i noradrenalina (SNRI). Lekovi iz ove grupe se koriste u terapiji depresije i sličnih stanja, kao što je anksioznost. Nije u potpunosti poznat mehanizam delovanja antidepresiva, ali oni mogu pomoći tako što povećavaju nivo serotonina i noradrenalina u mozgu.

Lek Velafax se koristi u terapiji depresije kod odraslih.

Adekvatna terapija depresije je važna da biste se osećali bolje. Ukoliko se ne leči, Vaše stanje može postati ozbiljnije i teže za lečenje.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na venlafaksin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.)
• ako uzimate, ili ste u poslednjih 14 dana uzimali bilo koji lek iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI), koji se primenjuju u terapiji depresije ili Parkinsonove bolesti jer istovremeno uzimanje može imati ozbiljne i čak i po život opasne posledice. Takođe, ako morate da uzimate MAOI, to možete da učinite tek 7 dana nakon što ste prestali da uzimate lek Velafax tablete (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Velafax” i „Serotoninski sindrom”).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte se svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Velafax:

• ako uzimate druge lekove koji u kombinaciji sa lekom Velafax mogu povećati rizik od razvoja serotoninskog sindroma, potencijalno životno ugrožavajućeg stanja (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Velafax”)
• ako imate problema sa očima, kao što su određene vrste glaukoma (povišenog očnog pritiska).
• ako imate ili ste imali povišen krvni pritisak
• ako imate ili ste imali probleme sa srcem
• ako vam je rečeno da imate nepravilan srčani ritam
• ako imate ili ste imali epileptičke napade, grčeve ili konvulzije
• ako imate ili ste imali niske vrednosti natrijuma u krvi (hiponatremija)ako ste ranije imali poremećaje krvarenja (sklonost ka stvaranju modrica ili krvarenju), ili ako uzimate druge lekove koji povećavaju rizik od krvarenja, na primer varfarin (koji sprečava stvaranje krvnih

ugrušaka) ili ste trudni (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).

• ako Vi, ili neko iz Vaše porodice, bolujete ili ste bolovali od manije ili bipolarnog poremećaja (osećaj preterane uzbuđenosti ili euforije)
• ako imate visoke nivoe masnoća (holesterola) u krvi ili se vrednosti holesterola povećaju
• ako imate ili ste imali sklonost ka agresivnom ponašanju.

Lek Velafax može uzrokovati nemir ili nesposobnost mirnog sedenja ili stajanja tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Morate obavestiti svog lekara ako Vam se to dogodi.

Nemojte konzumirati alkohol tokom terapije lekom Velafax jer može dovesti do pojave ekstremnog umora i nesvestice. Istovremena upotreba sa alkoholom i/ili određenim lekovima može pogoršati Vaše simptome depresije i drugih stanja kao što su anksiozni poremećaji.

Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ako ste depresivni i/ili imate anksiozne poremećaje, ponekad možda razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu. Takva stanja se mogu pogoršati na početku terapije antidepresivima jer je tim lekovima potrebno vreme da počnu da deluju. Obično su potrebne oko 2 nedelje za početak delovanja leka, a ponekad i više. Ove misli se takođe mogu javiti prilikom smanjivanja doze ili prekida terapije.

Verovatno ste skloniji takvom razmišljanju u sledećim slučajevima:

• ako ste prethodno pomišljali na samoubistvo ili samopovređivanje.
• ako ste mlada odrasla osoba. Podaci iz kliničkih ispitivanja pokazuju povećan rizik od suicidalnog ponašanja kod psihički obolelih osoba mlađih od 25 godina koje su lečene antidepresivima.

Ako razmišljate o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se javite svom lekaru ili idite u bolnicu.

Možda će Vam pomoći ako kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da patite od anksioznog poremećaja i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo o leku. Možete da ih zamolite da Vam kažu ako misle da su se Vaša depresija ili anksioznost pogoršale i ako su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Suva usta

Pojava suvoće u ustima opisana je kod 10 % pacijenata koji su uzimali venlafaksin. To može da poveća rizik od nastanka karijesa, zbog čega morate posebno da pazite na higijenu zuba i usne šupljine.

Dijabetes

Koncentracija šećera u krvi može varirati tokom primene leka Velafax. Zbog toga može biti potrebno prilagoditi dozu Vaših lekova za lečenje dijabetesa.

Seksualni problemi

Lekovi kao što je lek Velafax (tzv. SNRI) mogu izazvati simptome seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima ovi simptomi su se nastavljali i po prestanku terapije.

Deca i adolescenti

Lek Velafax se ne primenjuje u terapiji kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Takođe, treba da znate da pacijenti mlađi od 18 godina imaju povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kao što su: pokušaj samoubistva i suicidalne misli, kao i izraženo neprijateljsko ponašanje (pretežno agresija, protivljenje i bes) kada se leče ovom klasom lekova. Uprkos tome, u pojedinim slučajevima Vaš lekar može da propiše lek Velafax osobi mlađoj od 18 godina ako proceni da je to za pacijenta iz drugih razloga opravdano. Ako je Vaš lekar propisao terapiju lekom Velafax osobi mlađoj od 18 godina, ukoliko želite da se informišete o ovome, potražite savet od Vašeg lekara.

Važno je da bez odlaganja obavestite svog lekara ako primetite ili sumnjate da su se pojavili navedeni simptomi ili da su se pogoršali.

Nema podataka koji se odnose na rast, razvoj, sazrevanje i razvoj kognitivnih funkcija i ponašanje pri dugotrajnoj primeni venlafaksina kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i lek Velafax

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Vaš lekar će odlučiti o uzimanju leka Velafax sa drugim lekovima.

Nemojte započinjati niti prekidati terapiju bilo kojim lekom, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, prirodne i biljne lekove, pre nego što se posavetujete sa lekarom ili farmaceutom.

• Inhibitori monoaminooksidaze koji se primenjuju za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti ne smeju se uzimati sa lekom Velafax. Recite svom lekaru ako ste u poslednjih 14 dana uzimali bilo koji lek iz grupe inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) (videti odeljak „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Velafax).
• Serotoninski sindrom

Potencijalno životno ugrožavajuće stanje ili reakcije koje podsećaju na neuroleptički maligni sindrom (NMS) (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“), može se pojaviti tokom terapije venlafaksinom, posebno ukoliko se uzima istovremeno sa drugim lekovima, kao što su:

• triptani (lekovi za lečenje migrene)
• drugi lekovi za lečenje depresije, na primer SNRI, SSRI, triciklični antidepresivi ili lekovi koji sadrže litijum
• lekovi koji sadrže amfetamine (koriste se u lečenju nedostatka pažnje i hiperaktivnosti, narkolepsije i gojaznosti)
• lekovi koji sadrže antibiotik linezolid (za lečenje infekcija)
• lekovi koji sadrže moklobemid, reverzibilni inhibitor monoaminooksidaza (za lečenje depresije)
• lekovi koji sadrže sibutramin (za smanjenje telesne mase)
• lekovi koji sadrže opioide (npr. tramadol (lek protiv bolova), fentanil, tapentadol, petidin, pentazocin, buprenorfin (za terapiju jakog bola), buprenorfin/nalokson (za terapiju zavisnosti od opijata))
• lekovi koji sadrže dekstrometorfan (za lečenje kašlja)
• lekovi koji sadrže metadon (koji se koriste za lečnje zavisnosti od opioida ili jakog bola)
• lekovi koji sadrže metilensko plavo (za lečenje visokog nivoa methemoglobina u krvi)
• biljni preparati koji sadrže kantarion (lat. Hypericum perforatum, prirodni ili biljni preparat za lečenje blažih oblika depresije)
• preparati koji sadrže triptofan (za lečenje poremećaja spavanja i depresije)
• antipsihotici (koriste se za lečenje slušnih, vidnih i taktilnih halucinacija, neobjašnjive sumnjičavosti i pogrešnih uverenja, nejasnog razmišljanja, simptoma obustave).

Serotoninski sindrom može da se manifestuje kao kombinacija sledećih znakova i simptoma: nevoljne, ritmične kontrakcije mišića, uključujući mišiće koji kontrolišu pokrete oka, uznemirenost, prekomerno znojenje, tremor, povećan mišićni tonus, nemir, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzan rad srca, povišena telesna temperatura preko 38°C, brze promene krvnog pritiska, pojačani refleksi, proliv, koma, mučnina, povraćanje. Obratite se Vašem lekaru kada Vam se jave ovi simptomi.

U najtežem obliku, serotoninski sindrom može ličiti na neuroleptički maligni sindrom (NMS). Znaci i simptomi NMS mogu da uključuju kombinaciju povišene telesne temperature, ubrzanog srčanog rada, preznojavanje, jaku ukočenost mišića, konfuziju, povećane vrednosti mišićnih enzima (određeno analizom krvi).

U slučaju sumnje na serotoninski sindrom, odmah se obratite svom lekaru ili idite u hitnu službu najbliže bolnice.

Morate reći svom lekaru ukoliko uzimate lekove koji utiču na srčani ritam. Primeri ovih lekova su:

• antiaritmici kao što je hinidin, amjodaron, sotalol ili dofetilid (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma)
• antipsihotici kao što je tioridazin (videti odeljak „Serotoninski sindrom“)
• antibiotici kao što je eritromicin ili moksifloksacin (koriste se za lečnje bakterijske infekcije)
• antihistaminici (koriste se u terapiji alergije).

Sledeći lekovi se takođe moraju primenjivati sa oprezom zbog mogućih interakcija sa lekom Velafax. Posebno je važno da lekara ili farmaceuta obavestite ako uzimate lekove koji sadrže:

• ketokonazol (lek protiv gljivičnih oboljenja – antifungalni lek)
• haloperidol ili risperidon (za lečenje psihijatrijskih stanja)
• metoprolol (beta-blokator za lečenje visokog krvnog pritiska i srčanih tegoba)
• oralne kontraceptive.

Uzimanje leka Velafax sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Velafax treba uzimati sa hranom (videti odeljak 3 „Način primene”).

Nemojte uzimati alkohol tokom terapije lekom Velafax. Istovremena upotreba sa alkoholom može dovesti do ekstremnog umora i nesvestice i može pogoršati Vaše simptome depresije i drugih stanja kao što su anksiozni poremećaji.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Vaš lekar će odlučiti da li treba da uzimate lek Velafax

na osnovu procene potencijalne koristi i mogućih rizika za Vaše nerođeno dete.

Obavestite svog lekara ili babicu ukoliko ste na terapiji lekom Velafax.

Ukoliko se uzimaju tokom trudnoće slični lekovi (SSRI) mogu povećati rizik od nastanka ozbiljnog stanja kod beba, perzistentne plućne hipertenzije novorođenčeta (PPHN), koje karakteriše ubrzano disanje i plavičasta prebojenost kože. Ovi simptomi mogu da se pojave u prva 24 sata nakon rođenja. Ako Vaše dete ima te simptome, obratite se odmah lekaru ili babici.

Ako uzmete Velafax pred kraj trudnoće može postojati povećan rizik od obilnog vaginalnog krvarenja ubrzo nakon porođaja, posebno ako imate istoriju poremećaja krvarenja. Vaš lekar ili babica treba da budu svesni da uzimate Velafax kako bi mogli da vas posavetuju.

Ukoliko uzimate lek Velafax tokom trudnoće može se pojaviti i drugi simptom kod Vašeg deteta, osim problema sa disanjem, a to je problem sa hranjenjem. Ukoliko Vaše dete ima te simptome na rođenju i to Vas brine, kontaktirajte svog lekara ili babicu.

Venlafaksin, aktivna supstanca leka Velafax, se izlučuje u majčino mleko i postoji rizik od uticaja na bebu. Zbog toga treba da se posavetujete sa svojim lekarom koji će razmotriti prestanak dojenja ili prestanak uzimanja leka Velafax.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte upravljati vozilima i rukovati alatima ili mašinama dok ne utvrdite kako ovaj lek utiče na Vas.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uobičajena preporučena početna doza leka Velafax je 75 mg dnevno, podeljeno u dve doze.

U slučaju da je potrebno, lekar može da Vam postepeno povećava dozu, a kada je potrebno, za lečenje depresije, doza se može povećavati i do najviše 375 mg dnevno.

Lek Velafax treba uzimati svakog dana u približno isto vreme, ujutru i uveče. Lek Velafax treba uzimati sa hranom.

Ako imate probleme sa jetrom ili bubrezima, razgovarajte sa Vašim lekarom s obzirom na to da će Vam možda biti potrebna drugačija doza.

Ako ste uzeli više leka Velafax nego što treba

Ako ste uzeli veću dozu leka nego što Vam je propisao Vaš lekar, odmah se obratite svom lekaru ili farmaceutu ili hitnoj službi najbliže bolnice.

Predoziranje može biti životno ugrožavajuće, posebno kod istovremene upotrebe sa alkoholom i/ili određenim lekovima (videti odeljak “Drugi lekovi i lek Velafax”).

Mogući simptomi predoziranja uključuju ubrzane otkucaje srca, promene stanja svesti (od pospanosti do kome), zamućen vid, napade, konvulzije i povraćanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Velafax

Ako ste zaboravili da uzmete svoj lek, zaboravljenu dozu uzmite čim se setite. Međutim, ako je već vreme kada bi trebalo uzeti sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i uzmite samo jednu sledeću propisanu dozu u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Ne uzimajte veću dozu leka Velafax od one koja Vam je propisana u jednom danu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Velafax

Nemojte da prekidate uzimanje leka Velafax i ne smanjujte dozu leka bez savetovanja sa Vašim lekarom, čak i ako se osećate bolje. Ako Vaš lekar smatra da ne treba više da uzimate tablete uputiće Vas kako da postepeno smanjujete dozu pre potpunog prekida uzimanja leka.

Ako lek Velafax prestanete da uzimate, posebno ako prestanete naglo ili dozu smanjujete prebrzo, mogu da Vam se jave neželjene reakcije. Kod nekih pacijenata mogu da se jave sledeći simptomi: misli o samoubistvu, agresivnost, umor, vrtoglavica, ošamućenost, glavobolja, nesanica, noćne more, suva usta, gubitak apetita, mučnina, proliv, nervoza, uznemirenost, konfuzija, zvonjenje u ušima, osećaj peckanja ili, retko, osećaj elektro šoka, slabost, znojenje, konvulzije, simptomi slični gripu, problemi sa vidom i povećanje krvnog pritiska (što može da izazove glavobolju, vrtoglavicu, zvonjenje u ušima, znojenje itd.).

Vaš će Vas lekar savetovati kako da postepeno prekinute terapiju lekom Velafax. Za to može biti potrebno nekoliko nedelja ili meseci. Kod nekih pacijenata prekid terapije se mora sprovesti veoma postepeno tokom nekoliko meseci ili čak i duže. Ako osetite neki od navedenih ili druge simptome koji Vas ometaju, obratite se Vašem lekaru za dodatni savet.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi bilo koja od sledećih reakcija, prestanite sa uzimanjem leka Velafax.

Odmah kontaktirajte svog lekara ili idite do hitne službe najbliže bolnice:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• oticanje lica, usana, jezika, grla, šaka ili stopala i /ili osip praćen svrabom (koprivnjača), teškoće sa gutanjem ili disanjem.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• stezanje u grudnom košu, zviždanje, otežano gutanje ili disanje,
• težak osip na koži, svrab ili koprivnjača (izdignuti crveni ili bledi pečati na koži, često praćeni svrabom) (Stevens-Johnson-ov sindrom).
• znaci i simptomi serotoninskog sindroma koji uključuju: nemir, halucinacije, gubitak koordinacije, ubrzane otkucaje srca, povišenu telesnu temperaturu, nagle promene krvnog pritiska, pojačane reflekse, proliv, komu, mučninu, povraćanje.

U najtežem obliku mogu se pojaviti simptomi neuroleptičkog malignog sindroma, NMS. Znaci i simptomi NMS uključuju kombinaciju povišene telesne temperature, ubrzanog srčanog rada, znojenje, jake ukočenosti mišića, konfuzije, povećanih vrednosti mišićnih enzima (određenih analizama krvi).

• znaci infekcije kao što su visoka telesna temperatura, jeza, drhtavica, glavobolja, preznojavanje, sindrom sličan gripu. Ovo može biti posledica poremećaja krvi koji vodi povećanoj učestalosti nastanka infekcije.
• Težak osip koji može dovesti do pojave plikova i ljuštenja kože
• Neobjašnjivi bol u mišićima, osetljivost i slabost. Ovo može biti znak rabdomiolize.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Misli o samoubistvu i suicidalno ponašanje; slučajevi samoubilačkih misli i suicidalnog ponašanja prijavljeni su tokom lečenja venlafaksinom ili ubrzo nakon obustavljanja terapije (videti odeljak 2,

„Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Velafax“)

• Znaci i simptomi stanja zvanog kardiomiopatija uzrokovana stresom koji mogu uključiti bol u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, nesvesticu i nepravilan rad srca.

Druga neželjena dejstva o kojima bi trebalo obavestiti lekara su (učestalost ovih neželjenih dejstava je uključena dalje u odeljku „Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti“):

• kašalj, zviždanje u grudima, kratak dah, što može biti udruženo sa visokom telesnom temperaturom
• crna stolica ili krv u stolici
• svrab, žuta prebojenost kože ili beonjača, tamna mokraća, što mogu biti simptomi zapaljenja jetre (hepatitisa)
• problemi sa srcem, kao što su ubrzan i nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak
• problemi sa očima, kao što su zamućen vid i proširene zenice
• problemi sa nervima, kao što su vrtoglavica, osećaj trnjenja i bockanja, poremećaj kretanja (spazam mišića ili ukočenost), konvulzije
• psihijatrijski problemi, kao što su hiperaktivnost i osećaj neuobičajenog prekomernog uzbuđenja
• simptomi obustave (videti deo „Ako naglo prestanete da uzimate lek Velafax“ u odeljku „Kako se uzima lek Velafax)
• produženo krvarenje – ako se posečete ili povredite, može biti potrebno više vremena nego što je uobičajeno da se krvarenje zaustavi.

Druga neželjena dejstva koja se mogu javiti:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica, glavobolja, pospanost
• nesanica
• mučnina, suva usta, otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• pojačano znojenje (uključujući noćno znojenje)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• smanjen apetitkonfuzija, gubitak identiteta (depersonalizacija), nemogućnost postizanja orgazma, smanjen libido, uznemirenost, nervoza, neuobičajeni snovi
• tremor, nevoljno podrhtavanje, osećaj nemira i nesposobnost sedenja ili stajanja mirno, osećaj trnjenja ili bockanja, poremećaj čula ukusa, povećan mišićni tonus
• poremećaj vida uključujući zamućen vid; proširene zenice; nemogućnost oka da automatski promeni fokus sa udaljenih objekata na objekte koji su blizu
• zvonjenje u uhu (tinitus)
• ubrzan srčani rad, palpitacije
• povišen krvni pritisak, naleti vrućine/crvenila
• otežano disanje (dispneja), zevanje
• povraćanje, proliv
• blag osip, svrab (pruritus)
• mišićni spazmi i ukočenost mišića ili nevoljni pokreti mišića
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, teškoće pri mokrenju
• poremećaj menstrualnog ciklusa povezan sa pojačanim krvarenjem ili pojačanim neredovnim krvarenjem, abnormalna ejakulacija/orgazam (kod muškaraca), erektilna disfunkcija (impotencija)
• slabost, malaksalost, jeza
• povećanje ili smanjenje telesne mase
• povećan nivo holesterola.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• povećana aktivnost, misli koje lete i smanjena potreba za spavanjem (manija)
• halucinacije, osećaj odvojenosti od realnosti, abnormalan orgazam, nedostatak osećanja (emocija), osećaj prenaglašene uzbuđenosti, škripanje zubima
• gubitak svesti, nevoljni pokreti mišića, poremećaj koordinacije i ravnoteže
• vrtoglavica, posebno pri naglom ustajanju, pad krvnog pritiska
• povraćanje krvi, crna stolica ili krv u stolici, što može biti znak unutrašnjeg krvarenja
• pojačana osetljivost kože na svetlost, modrice, opadanje kose
• nesposobnost kontrolisanja mokrenja
• blag poremećaj vrednosti enzima jetre u krvi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• epileptični napadi, konvulzije
• kašalj, zviždanje u grudima, ubrzano disanje, može biti udruženo sa povećanjem telesne temperature
• dezorijentacija i konfuzija često udružena sa halucinacijama (delirijum)
• povećan unos vode (poznat kao SIADH)
• smanjenje koncentracije natrijuma u krvi
• jak bol u oku, oslabljen ili zamićen vid
• ubrzan ili nepravilan srčani rad koji može dovesti do gubitka svesti
• jak bol u trbuhu ili leđima (može ukazivati na ozbiljan problem sa crevima, sa jetrom ili pankreasom)
• svrab, žuta prebojenost kože ili beonjača, tamna mokraća, simptomi slični gripu, što su znaci zapaljenja jetre (hepatitis)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• produženo vreme krvarenja, što može biti znak smanjenog broja trombocita u krvi, što vodi povećanom riziku od pojave modrica ili krvarenja
• povećano lučenje mleka
• neočekivana krvarenja (npr. krvarenje desni, krv u urinu ili povraćanje krvi, pojava neočekivanih modrica ili pucanje krvnih sudova – pucanje vena)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• agresija
• vrtoglavica (vertigo)
• jako vaginalno krvarenje ubrzo nakon porođaja (postporođajno krvarenje); za više informacija videti deo „Trudnoća i dojenje“ u odeljku 2.

Lek Velafax nekada može prouzrokovati neželjena dejstva kojih ne morate biti svesni, kao što su povećanje krvnog pritiska ili nepravilan rad srca, blage promene vrednosti enzima jetre u krvi, poremećaj koncentracije natrijuma u krvi ili holesterola. Retko, venlafaksin može smanjiti funkciju trombocita, što

može dovesti do povećanog rizika od nastanka modrica ili krvarenja. Zbog toga, Vaš lekar može povremeno tražiti da uradite analizu krvi, posebno ukoliko uzimate lek Velafax duže vremena.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekar ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Velafax posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je venlafaksin-hidrohlorid.

Jedna tableta leka Velafax od 37,5 mg sadrži 37,5 mg venlafaksina u obliku venlafaksin-hidrohlorida. Jedna tableta leka Velafax od 75 mg sadrži 75 mg venlafaksina u obliku venlafaksin-hidrohlorida.

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna; skrob, kukuruzni; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); natrijum- skrobglikolat; talk; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Velafax i sadržaj pakovanja

Velafax, tablete, 37,5 mg, su duguljaste tablete, žute do svetložute boje, sa podeonom linijom sa obe strane. Velafax, tablete, 75 mg, su okrugle tablete, žute do svetložute boje, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani i oznakom "PLIVA" na drugoj strani.

Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister u kome se nalazi 14 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD, Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Velafax 37,5 mg: 515-01-04942-22-001 od 14.12.2023.

Velafax 75 mg: 515-01-04943-22-001 od 14.12.2023.