Sekundarna profilaksa cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih trombotičkih oboljenja i nakon by-pass
hirurgije.
U terapiji kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja:
Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajena terapija, za dugotrajnu upotrebu je 100 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno za kratkotrajnu terapiju po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi za oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu bubrežnu ili hepatičnu insuficijenciju (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.
Antitrombotičko dejstvo:
Preporučena dnevna doza je 100 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanje dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Deca i adolescenti:
Lek Anbol 100 ne sme primenjivati kod dece i adolescenta mlađih od 16 godina, osim ukoliko nije indikovana (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odaljek 4.4.
Način primene:
Lek Anbol 100 je namenjen za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete je potrebno uzimati po mogućstvu pre obroka, uz dosta tečnosti.
Gastrorezistentne tablete ne treba mrviti, lomiti ili žvakati kako bi se osiguralo oslobađanje leka u baznom delu creva.
Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u slučajevima:
U sledećim slučajevima acetilsalicilnu kiselinu bi trebalo koristiti uz poseban oprez:
medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje istovremeno uz drugu terapiju, međutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.
Metotreksat primenjen u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjene bubrežnog klirensa metotreksata zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanje metotreksata iz veze sa proteinima plazme zbog vezivanja salicilata) (videti odeljak 4.3).
Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi:
Metotreksat primenjen u dozama manjim od 15 mg nedeljno:
Povećana hematološka toksičnost metotreksata (dolazi do smanjene bubrežnog klirensa metotreksata zbog delovanja antiinflamatornih lekova uopšte i do istiskivanje metotreksata iz veze sa proteinima plazme zbog vezivanja salicilata).
NSAIL:
Primena u istom danu nekih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su ibuprofen i naproksen, mogu da ometaju trajnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Klinički značaj ovih interakcije nije poznata. Lečenje nekim NSAIL kao što su ibuprofen ili naproksen, kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti kardioprotektivno dejstvo acetilsalicilne kiseline (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere oprez pri upotrebi leka“).
Antikoagulansi, trombolitici / ostali inhibitori agregacije trombocita / hemostaze:
Povećan rizik od krvarenja.
Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama:
Povećan je rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled mogućeg sinergističkog dejstva.
Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):
Povećan rizik od pojave krvarenja u gornjem delu gastrointestinalnog trakta verovatno usled sinergističkog dejstva.
Digoksin:
Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.
Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:
Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja velikih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog dejstva acetilsalicilne kiseline i zbog istiskivanja derivata sulfoniluree iz veze sa proteinima plazme.
Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se primenjuje u većim dozama:
Smanjena glomerularna filtracija usled smanjene renalne sinteze prostaglandina.
Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:
Tokom terapije kortikosteroidima smanjene su koncentracije salicilata u krvi i smanjen je rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije zbog povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima.
Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:
Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.
Valproinska kiselina:
Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa mesta vezivanja na proteinima.
Alkohol:
Povećano oštećenje gastrointestinalne mukoze i produženo vreme krvarenja usled aditivnog dejsta acetilsalicilne kiseline i alkohola
Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:
Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou bubrežne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).
Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija dovode do zabrinutosti oko povećanog rizika od pobačaja i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i produžetkom terapije. Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti nikakva povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od pobačaja. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali povećani rizik od nastanka gastroshize se ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14800 parova majka-dete bilo izloženo ovom leku tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ukazala na bilo kakvu povezanost primene leka sa povišenom stopom pojave malformacija.
Ispitivanja na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).
Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati ukoliko nije neophodno. Ukoliko se primenjuju lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.
Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:
kod fetusa:
kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
Salicilati i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko u malim količinama.
Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem.
Lek Anbol 100 nema uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Navedena neželjena dejstva obuhvataju sva postmarketinški spontano prijavljena neželjena dejstva za sve farmaceutske oblike acetilsalicilne kiseline, uključujući i kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu primenu. Iz tog razloga prikaz po CIOMS III kategorijoma učestalosti ovde nije potpuno odgovarajući.
Sistem klasa organa (MedDRA) | Neželjeno dejstvo |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Hemoragijska anemijaa, |
Poremećaji imunskog sistema | Hipersenzitivnost, Hipersenzitivnost na lek, Alergijski edem i angioedem, Anafilaktička reakcija, |
Poremećaji nervnog sistema | Cerebralna i intrakranijalna hemoragija, |
Poremećaji uha i labirinta | Tinitus |
Kardiološki poremećaji | Kardio-respiratorni distres sindromc |
Vaskularni poremećaji | Hemoragija, |
Respiratorni, torakalni i medijastilni poremećaji | Epistakse, |
Gastrointestinalni poremećaji | Dispepsija, |
Hepatobilijarni poremećaji | Poremećaji funkcije jetre, |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip, Urtikarija, |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Urogenitalna hemoragija, Oštećenje funkcije bubregad, |
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | Videti odeljak 4.9 |
a u kontekstu krvarenja | |
b u kontekstu teškog oblika deficijencije glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (G6PD) | |
c u kontekstu teških alergijskih reakcija |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze), a obuhvataju sve od slučajnih trovanja kod dece do namernih trovanja.
Hronično trovanje salicilatima može biti neprimetno, jer su simptomi i znaci nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju, a mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikorgrama/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.
Osnovna karakteristika akutnog trovanja je teško poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u zavisnosti od životnog doba i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.
Usled složenih patofizioloških uticaja trovanja salicilatima, znaci i simptomi/nalazi ispitivanja mogu uključiti sledeće:
Znaci i simptomi | Nalazi ispitivanja | Terapijske mere |
Blago do umereno trovanje | Ispiranje želuca, ponovljeno davanje aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza | |
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza | Alkalemija, alkalurija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita |
Dijaforeza | ||
Mučnina, povraćanje |
Umereno do teško trovanje | Ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, hemodijaliza u težim slučajevima | |
Respiratorna alkaloza sa kompenzujućom metaboličkom acidozom | Acidemija, acidurija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita. |
Hiperpireksija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita | |
Respiratorni: kreću se od hiperventilacije, nekardiogenog pulmonalnog edema do prestanka disanja, asfiksije | ||
Kardiovaskularni: kreću se od disritmije, hipotenzije do kardiovaskularnog zastoja | Npr. krvni pritisak, promene na EKG-u | |
Gubitak tečnosti i elektrolita: dehidratacija, oligurija do insuficijencije bubrega | Npr. hipokalemija, hipernatremija, hiponatremija, izmenjena bubrežna funkcija | Kontrolisanje tečnosti i elektrolita |
Poremećaj metabolizma glukoze, ketoza | Hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece); | |
Tinitus, gluvoća | ||
Gastrointestinalni: gastrointestinalno krvarenje | ||
Hematološki: kreću se od inhibicije trombocita do koagulopatije | Npr. produženje PT, hipotrombinemija | |
Neurološki: toksična encefalopatija i depresija centralnog nervnog sistema sa manifestacijama koje se kreću od letargije, konfuzije do kome i konvulzija |
Farmakoterapijska grupa: antitrombotička sredstva, inhibitori agregacije trombocita, isključujući heparin
ATC šifra: B01AC06
Acetilsalicilna kiselina inhibira agregaciju trombocita blokirajući sintezu tromboksana A2 u njima. Mehanizam dejstva zasnovan je na nepovratnoj inhibiciji cikloosigenaze (COX-1). Ovo inhibirajuće dejstvo je naročito izraženo kod trombocita, budući da oni ne mogu da vrše ponovnu sintezu ovog enzima. Takođe se smatra da acetilsalicilna kiselina ima i druga inhibitorna dejstva na trombocite. Zbog toga se koristi kod različitih vaskularnih indikacija.
Acetilsalicilna kiselina pripada grupi kiselih nesteroidnih antiinflamatornih lekova sa analgetskim, antipiretskim i antiinflamatornim svojstvima. Veće oralne doze koriste se protiv bolova i kod blažih febrilnih stanja, kao što su prehlada ili grip, za sniženje temperature i olakšanje bolova u zglobovima i mišićima, akutnih i hroničnih inflamatornih poremećaja, kao što je reumatoidni artritis, osteoartritis i ankilozirajući spondilitis
Resorpcija
Nakon oralne primene, acetilsalicilna kiselina se resorbuje brzo i potpuno iz gastrointestinalnog trakta. Tokom i nakon resorpcije acetilsalicilna kiselina se pretvara u svoj glavni aktivni metabolit, salicilnu kiselinu.
Zahvaljujući acido rezistentnom filmu kod ovih gastrorezistentnih tableta aktivna supstanca se ne oslobađa u želucu, već u alkalnom okruženju creva. Zbog toga je resorpcija acetilsalicilne kiseline odložena na 2 do 7 sati posle uzimanja gastrorezistentnih tableta u poređenju sa običnim tabletama.
Istovremeno uzimanje hrane dovodi do odložene ali potpune resorpcije acetilsalicilne kiseline, što ukazuje da hrana ne utiče na stepen resorpcije. Usled mehaničke veze između ukupne ekspozicije acetilsalicilne kiseline u plazmi i inhibitornog uticaja na agregaciju trombocita, odlaganje resorpcije gastrorezistentnih tableta se ne smatra klinički značajno pri hroničnoj terapiji sa malim dozama acetilsalicilne kiseline, u cilju postizanje efikasne inhibicije agregacije trombocita. Međutim, da bi se u potpunosti osigurao benefit farmaceutskog oblika, gastrorezistentne tablete treba uzeti pre obroka (najmanje 30 minuta pre obroka) uz dovoljnu količinu tečnosti
Distribucija
I acetilsalicilna i salicilna kiselina se znatno vezuju za proteine plazme i brzo se distribuiraju po celom telu. Salicilna kiselina prelazi u majčino mleko i kroz placentu.
Biotransformacija
Acetilsalicilna kiselina se metaboliše u svoj glavni metabolit, salicilnu kiselinu. Acetil grupa acetilsalicilne kiseline počinje da se hidrolitički odvaja već prilikom prolaska kroz gastrointestinalnu mukozu, iako se ovaj proces najvećim delom odvija u jetri. Glavni metabolit (salicilna kiselina) se uglavnom eliminiše putem metabolizma u jetri. Njeni metaboliti su salicilurinska kiselina, salicilni fenolglukuronid, salicilni glukuronid, gentizična kiselina i gentizurična kiselina.
Eliminacija/Linearnost
Kinetika eliminacije salicilne kiseline je dozno zavisna, pošto je metabolizam ograničen kapacitetom enzima jetre. Poluvreme eliminacije zbog toga varira od 2-3 sata nakon unosa malih doza do približno 15 sati nakon uzimanja velikih doza. Salicilna kiselina i njeni metaboliti se izlučuju uglavnom preko bubrega. Dostupni farmakokinetički podaci ne ukazuju na značajne devijacije u proporcionalnosti doza 100 mg do 500 mg.
Pretklinički profil bezbednosti acetilsalicilne kiseline je dobro dokumentovan.
U studijama na životinjama, salicilati nisu pokazali oštećenja organa osim oštećenja bubrega u slučaju velikih doza. Acetilsalicilna kiselina je ispitana detaljno in vitro i in vivo na mutagenost; nije pronađen nijedan relevantan dokaz o mutagenom potencijalu. Isto se odnosi na studije kancerogenosti. Salicilati su pokazali teratogeno dejstvo u studijama koje su obavljene na životinjama i kod niza različitih vrsta. Opisani su implantacioni poremećaji, embriotoksična i fetotoksična dejstva i poremećaj sposobnosti učenja kod potomaka u slučaju prenatalne izloženosti.
Jezgro tablete:
Celuloza, prašak;
Skrob, kukuruzni, preželatinizovan.
Film (obloga) tablete:
Acryl -Eze Clear (93F19255) sastav; Metakrilna kiselina kopolimer tip C; Talk;
Makrogol 8000;
Sillicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Natrijum-hidrogenkarbonat;
Natrijum- laurilsulfat.
Nije primenljivo.
4 godine.
Čuvati na temparaturi do 25 °C. Ne čuvati u frižideru.
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Anbol 100 sprečava slepljivanje i nagomilavanje krvnih pločica (trombocita) i na taj način sprečava nastajanje krvnih ugrušaka (tromba) – inhibicija agregacije trombocita.
Lek Anbol 100 se koristi:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek :
Ukoliko treba da imate operaciju (uključujući i manje zahvate, kao što je vađenje zuba), recite Vašem lekaru ili stomatologu ukoliko ste uzimali lek Anbol 100, jer može doći do povećane sklonosti ka krvarenju.
Ukoliko se posečete ili povredite, možda će proći više od uobičajenog vremena da krvarenje prestane. To je povezano sa dejstvom leka Anbol 100. Manje posekotine ili povrede (npr. tokom brijanja) su obično bez značaja. Ako primetite neobično krvarenje (na neobičnom mestu ili ako krvarenje traje neuobičajeno dugo), potražite pomoć lekara.
U malim dozama acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispozicije.
Deca i adolescenti
Lek Anbol 100 se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina u slučaju virusnih infekcija (npr. kod gripa) sa ili bez povišene telesne temperature, ukoliko prethodno ne potražite savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma (veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju). Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija; međutim, nije dokazana uzročno-posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.
Drugi lekovi i lek Anbol 100
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Lek Anbol 100, primenjen u visokim dozama i istovremeno sa dole navedenim lekovima, može uticati na ispoljavanje neželjenih dejstava tih lekova.
Lek Anbol 100 može pojačati dejstvo i povećati rizika od pojave neželjenih dejstava sledećih lekova:
Ako uzmete sledeće lekove, lek Anbol 100 može smanjiti njihovo dejstvo:
Ne bi trebalo da uzimate lek Anbol 100 ukoliko istovremeno uzimate neki od gore pomenutih lekova, osim ako vam lekar nije drugačije rekao.
Uzimanje leka Anbol 100 sa alkoholom
Nemojte uzimati lek Anbol 100 sa alkoholom.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Ukoliko ustanovite da ste trudni tokom terapije lekom Anbol 100, odmah obavestite o tome Vašeg lekara.
U toku prvog i drugog trimestra trudnoće lek Anbol 100 možete koristiti samo ako Vam je to lekar propisao.
Dojenje
Lek Anbol 100 u malim količinama se izlučuje u majčino mleko.O primeni leka tokom dojenja posavetujte se sa lekarom. Ukoliko uzimate lek Anbol 100 kao redovnu terapiju ili u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, treba da prestanete sa dojenjem.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Anbol 100 nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašianama.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
U terapiji srčanih ili krvno-moždanih oboljenja:
Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 100 mg jednom dnevno. U pojedinim slučajevima veća doza može biti odgovarajuća, posebno pri kratkotrajnoj primeni leka, po savetu lekara i do 300 mg dnevno. Uopšteno, acetilsalicilna kiselina treba da se koristi za oprezom kod starijih pacijenata koji su podložniji nastanku neželjenih događaja. Uobičajena doza za odrasle se preporučuje kod pacijenata koji nemaju ozbiljnu slabost bubrega ili jetre (videti odeljke „Lek Anbol 100 ne smete uzimati“ i „Upozorenja i mere opreza“). Terapiju treba kontrolisati u redovnim intervalima.
Antitrombotičko dejstvo:
Preporučena dnevna doza je 100 mg. Tablete koje se uzimaju u vreme postavljanje dijagnoze treba da se sažvaću kako bi se brže resorbovale.
Deca i adolescenti:
Lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih 16 godina, osim ukoliko nije indikovana (npr. kod Kavasakijeve bolesti). Videti odeljak „Lek Anbol 100 ne smete uzimati“.
Način primene:
Lek Anbol 100 je namenjen za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete je potrebno uzimati cele uz dosta vode, po mogućstvu pre obroka (najmanje 30 minuta pre obroka).
Ako ste uzeli više leka Anbol 100 nego što treba
Ako ste Vi (ili neko drugi) uzeli više leka nego što treba, odmah obavestite lekara ili idite do najbliže hitne službe. Vaš lekar će sprovesti neophodne mere u skladu sa stepenom ozbiljnosti predoziranja/trovanja.
Simptomi umerenog trovanja mogu uključiti ošamućenost, vrtoglavicu, tinitus (osećaj zujanje u ušima), oštećenje sluha, preznojavanje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju (zbunjenost).
Teško predoziranje (moguće po život opasno) može dovesti do ubrzanog disanja (hiperventilacija), povišene telesne temperature, prekomernog znojenja, dehidratacije (osećaja žeđi), nemira, konvulzija (grčevi), smanjene vrednosti šećera u krvi, kome i šoka (kolapsa cirkulacije) i zastoja disanja.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Anbol 100
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Nastavite da uzimate lek u skladu sa ovim uputstvom ili kako Vam je lekar savetovao.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Anbol 100
Ne prekidajte terapiju lekom Anbol 100 bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Poremećaji organa za varenje:
Poremećaji krvi:
Poremećaji bubrega:
Poremećaj funkcije bubrega, bubrežna slabost.
Poremećaj imunskog sistema:
Reakcije preosetljivosti, reakcije preosetljivosti na lek, alergijski edem i angioedem, anafilaktička reakcija uključujući šok sa odgovarajućim laboratorijskim nalazima i klinačkim manifestacijama.
Reakcije preosetljivosti na koži (osip, koprivnjača, svrab), reakcije organa za disanje, organa za varenje i reakcije kardiovaskularnog sistema, posebno kod astmatičara.
Simptomi mogu biti: pad krvnog pritiska, napadi otežanog disanja, curenje iz nosa, zapušen nos, oticanje lica, jezika i grkljana.
Kardiološki poremećaji:
Kardio-respiratorni distres sindrom (teško oboljenje srca i pluća).
Poremećaji jetre:
Oštećenje funkcije jetre, povećena vrednost enzima jetre transaminaze.
Poremećaji nervnog sistema:
Vrtoglavica i zujanje u ušima (tinitus) mogu biti znaci predoziranja.
Respiratorni, torakalni i medijastilni poremećaji:
Sindrom astme izazavan analgeticima.
Mere predostrožnosti
Ukoliko se kod Vas ispolji bilo koje od prethodno pomenutih neželjenih dejstva, prestanite da uzimate lek Anbol 100.
Obratite se Vašm lekaru koji će ustanoviti ozbiljnost neželjene reakcije/neželjenih reakcija i odlučiti o daljim merama. Prilikom prve pojave simptoma preosetljivosti prestanite da uzimate lek.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Anbol 100 posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temparaturi do 25 °C. Ne čuvati u frižideru.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je acetilsalicilna kiselina.
Jedna gastrorezistentna tableta sadrži 100 mg acetilsalicilne kiseline.
Pomoćne supstance su:
Jezgro tablete: celuloza, prašak; skrob, kukuruzni, preželatinizovan
Film (obloga) tablete: Acryl -Eze Clear (93F19255) sastav: metakrilna kiselina kopolimer tip C; talk; makrogol 8000; sillicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-hidrogenkarbonat; natrijum- laurilsulfat.
Kako izgleda lek Anbol 100 i sadržaj pakovanja
Gastrorezistentna tableta.
Okrugle, bele, bikonveksne, obložene tablete.
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 gastrorezistentnih tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera sa po 15 gastrorezistentnih tableta (ukupno 30 gastrorezistentnih tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole:
GALENIKA AD BEOGRAD,
Batajnički drum b.b., Beograd
Proizvođač:
FARMALIDER, S.A.,
C/Aragoneses, 2, Alcobendas, Madrid, Španija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jul, 2020.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje bez lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
515-01-03339-19-001 od 23.07.2020.