Apaurin® 5mg obložena tableta

Odrasli

• Isključivo za kratkoročno ublažavanje simptoma (2-4 nedelje) kod anksioznosti koja je teškog oblika, onesposobljuje pacijenta ili izaziva neprihvatljive tegobe, a javlja se ili sama ili udružena sa nesanicom ili kratkotrajnim psihosomatskim, organskim ili psihičkim oboljenjem.
• Cerebralna paraliza.
• Mišićni spazam.
• Kao dodatna terapija u pojedinim vrstama epilepsije (npr. mioklonus).
• Simptomatsko lečenje akutne alkoholne apstinencije.
• Premedikacija nervoznih pacijenata pre stomatoloških intervencija .
• Premedikacija pre hirurških intervencija.

Deca

• Kontrola napetosti i razdražljivosti u cerebralnoj spastičnosti u određenim slučajevima.
• Kao dodatna terapija u kontroli mišićnih spazama kod tetanusa.
• Oralna premedikacija (videti odeljak 4.4).

Doziranje

Za postizanje anksiolitičkog efekta treba dati najnižu efektivnu dozu; lečenje ne treba da traje duže od 4 nedelje i lek treba postepeno povlačiti iz terapije. Kod pacijenata kod kojih je duže trajala terapija

benzodiazepinima može biti potreban i duži period za povlačenje leka iz terapije. Ne preporučuje se dugotrajna hronična upotreba leka.

Odrasli

Anksiozna stanja, opsesivno-kompulsivne neuroze i drugi psihijatrijski poremećaji: 5-30 mg dnevno u podeljenim dozama.

Insomnija udružena sa anksioznošću: 5-15 mg pre spavanja.

Cerebralna paraliza: 5-60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Spasticitet gornjeg motornog neurona: 5-60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Mišićni spazam različite etiologije, fibrozitis, cervikalni spondilitis: 5-15 mg dnevno u podeljenim dozama.

Dodatna terapija pojedinih tipova epilepsije: 2-60 mg dnevno u podeljenim dozama.

Alkoholna apstinencija: 5-20 mg, ponoviti ukoliko je neophodno za 2 do 4 sata.

Oralna premedikacija kod stomatoloških intervencija: 5 mg noć uoči intervencije, 5 mg ujutru i 5 mg dva sata pre intervencije.

Oralna premedikacija pre operacije: 5-20 mg.

Deca

Za postizanje odgovarajućih doza manjih od 5 mg koje se koriste za primenu leka u pedijatrijskoj populaciji, preporučuje se primena drugih oblika diazepama.

Spasticitet kod dece sa minimalnim oštećenjem mozga: 5-40 mg dnevno u podeljenim dozama.

Oralna premedikacija pre operacije (videti odeljak 4.4): 2-10 mg.

Stariji i iznemogli pacijenti

Doze je potrebno prepoloviti u odnosu na one preporučene u napred navedenom tekstu.

Oštećena funkcija bubrega i jetre (videti odeljak 4.4)

Upotreba diazepama kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može dovesti do kome, pa je zato potrebno smanjiti dozu ili razmotriti primenu drugog leka. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega takođe treba smanjiti dozu.

Način primene

Oralna upotreba.

• Poznata preosetljivost na benzodiazepine ili na bilo koju pomoćnu supstancu u leku (videti odeljak 6.1).
• Fobična ili opsesivna stanja; hronična psihoza, hiperkinezija (mogu se javiti paradoksalne reakcije).
• Akutna plućna insuficijencija; respiratorna depresija, akutna ili hronična teška respiratorna insuficijencija (insuficijencija ventilacije se može pogoršati).
• Miastenia gravis (stanje se može pogoršati).
• Apnea u snu (stanje se može pogoršati).
• Težak oblik insuficijencije jetre (poluvreme eliminacije može biti produženo).
• Akutna porfirija.
• Diazepam ne treba koristiti kao monoterapiju kod pacijenata sa depresijom ili onih koji su anksiozni ili depresivni, jer kod njih može uzrokovati pojavu suicida.

Istovremena upotreba diazepama i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovog rizika, istovremeno propisivanje sedativa, kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i diazepam, sa opioidima bi trebalo da bude rezervisano za pacijente koji nemaju alternativne mogućnosti

lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se diazepam propiše istovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti takođe i opšte preporuke u odeljku 4.2).

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Nakon ponavljane primene leka tokom nekoliko nedelja može doći do gubitka njegove efikasnosti. Granice tolerancije kod pacijenata sa organskim promenama na mozgu (posebno arteriosklerozom) ili kardiorespiratornom insuficijencijom, mogu biti veoma široke (videti odeljak 4.3); kod takvih pacijenata doza se mora pažljivo prilagoditi.

Zavisnost

Rizik od pojave zavisnosti (fizičke i psihičke) raste sa porastom doze i trajanja lečenja, i veći je kod pacijenata koji u anamnezi imaju alkoholizam i zloupotrebu lekova ili kod pacijenata sa izraženim poremećajem ličnosti. Iz tog razloga:

• neophodne su redovne kontrole ovih pacijenata,
• treba izbegavati rutinsko propisivanje ovih lekova,
• terapiju treba postepeno ukidati.

Prijavljeni su slučajevi zloupotrebe diazepama.

Obustava terapije

Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće (videti odeljak 4.2).

U slučaju da se razvila fizička zavisnost, nagli prekid terapije može da dovede do pojave simptoma obustave kao što su: glavobolja, bol u mišićima, izrazita anksioznost, napetost, uznemirenost, konfuzija i razdražljivost, poremećaj spavanja, dijareja i promene raspoloženja. U teškim slučajevima moguća je pojava sledećih simptoma: derealizacija, depersonalizacija, konfuzno stanje, utrnulost i bridenje ekstremiteta, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, psihotične reakcije uključujući halucinacije ili epileptičke napade. Simptomi obustave mogu biti izraženiji kod pacijenta koji su u prošlosti bili zavisni od alkohola ili narkotičkih lekova, ali se mogu javiti i nakon nagle obustave terapije kod pacijenata koji su dobijali uobičajene terapijske doze tokom kratkog vremenskog perioda.

Rebound nesanica i anksioznost

Po prestanku terapije može se javiti prolazni sindrom u okviru koga se vraćaju simptomi koji su bili razlog za primenu benzodiazepina, i to u pojačanoj formi. Oni mogu biti udruženi sa drugim neželjenim reakcijama uključujući promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaje spavanja i uznemirenost. S obzirom na to da je rizik od pojave fenomena obustave/rebound fenomena veći ukoliko se terapija naglo prekine, preporučuje se postepeno smanjivanje doze.

Usled naglog prekida terapije benzodiazepinima kod pacijenata sa epilepsijom i drugih pacijenata koji u anamnezi imaju epileptične napade može doći do pojave konvulzija ili epileptičnog statusa.

Konvulzije su uočene i nakon nagle obustave primene leka kod pojedinaca koji zloupotrebljavaju alkohol ili lekove.

Obustava terapije treba da bude postepena, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave.

Trajanje terapije

Trajanje terapije treba da je što je moguće kraće, u zavisnosti od indikacije (videti odeljak 4.2). Stanje pacijenta se mora proceniti nakon perioda ne dužeg od 4 nedelje, a potom u redovnim vremenskim intervalima, da bi se procenila potreba za daljim lečenjem, posebno ukoliko pacijent više nema simptome. U principu, lečenje ne bi smelo da traje duže od 8-12 nedelja, uključujući i period postepene obustave leka. Lečenje se ne sme produžavati bez prethodne reevaluacije stanja pacijenta.

Može biti od koristi obavestiti pacijenta na početku terapije da je lečenje vremenski ograničeno i precizno mu objasniti kako će se doze leka postepeno smanjivati. Veoma je važno upozoriti pacijenta na mogućnost pojave rebound fenomena i tako smanjiti strepnju od pojave ovih simptoma po prestanku uzimanja leka.

Postoje indikacije kod kojih, u slučaju benzodiazepina kratkog dejstva, simptomi obustave mogu da se manifestuju unutar doznog intervala, naročito kada su doze velike.

Kada se koriste benzodiazepini dugog dejstva, važno je upozoriti da se ne prelazi na primenu benzodiazepina kratkog dejstva, jer mogu da se razviju simptomi obustave.

Amnezija

Anterogradna amnezija se može javiti i pri primeni terapijskih doza, iako se naročito uočava pri primeni visokih doza. Ovo stanje se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka i zbog toga, da bi se smanjio rizik, pacijent treba da ima 7-8 sati neprekidnog sna nakon primene leka (videti odeljak 4.8). Efekti amnezije mogu biti povezani sa neodgovarajućim ponašanjem.

Teški gubitak / žalost

Psihološko prilagođavanje može biti inhibirano primenom benzodiazepina.

Psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

Može doći do pojave reakcija kao što su uznemirenost, agitacija, razdražljivost, agresivnost, uzbuđenost, konfuzija, deluzije, bes, košmari, halucinacije, psihoze, neprikladno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. Veća je verovatnoća da se ove reakcije jave kod dece i starijih osoba, a poseban oprez je neophodan prilikom propisivanja benzodiazepina pacijentima sa poremećajima ličnosti. Ukoliko dođe do pojave ovih reakcija, lečenje benzodiazepinima treba prekinuti.

Posebne grupe pacijenata

Pacijenti sa depresijom

Diazepam se ne sme primenjivati kao jedini lek u terapiji depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom, jer kod ovih pacijenata može da se izazove suicid.

Pacijenti koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu alkohola i lekova

Diazepam treba koristiti sa krajnjim oprezom kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu alkohola i lekova (rizik od zloupotrebe/ zavisnosti).

Pacijenti sa fobijama i/ili hroničnim psihozama

Primena diazepama se ne preporučuje (usled nedovoljno dokaza o efikasnosti i bezbednosti).

Pacijenti koji pokazuju suicidalne tendencije

Osobe koje pokazuju suicidalne tendencije ne smeju imati pristup većim količinama diazepama zbog rizika od predoziranja.

Pacijenti sa psihotičnim poremećajem

Benzodiazepini se ne preporučuju kao početna terapija kod pacijenata sa psihotičnim poremećajem.

Pedijatrijska populacija

Benzodiazepine ne davati deci bez prethodne pažljive procene; dužina lečenja se mora svesti na minimum. Bezbednost i efikasnost primene diazepama kod dece mlađe od 6 meseci nije dokazana.

Stariji i iscrpljeni pacijenti

Starijim i iscrpljenim pacijentima treba davati smanjene doze leka (videti odeljak 4.2).

Usled miorelaksantnog efekta postoji rizik od padova i posledičnih fraktura kuka kod starijih osoba.

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini nisu indikovani kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, s obzirom na to da mogu da izazovu nastanak encefalopatije. Kod pacijenata sa hroničnim oboljenjem jetre, može biti neophodno smanjiti dozu leka.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega treba primenjivati opšte mere opreza. Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega poluvreme eliminacije diazepama nije klinički značajno promenjeno, pa obično nije neophodno prilagođavanje doze kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Oštećenje kardiorespiratorne funkcije

Niže doze se preporučuju pacijentima sa hroničnom respiratornom insuficijencijom, zbog rizika od nastanka respiratorne depresije.

Pomoćne supstance

Apaurin obložene tablete sadrže laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu nedostatkom laktaze ili glukozno- gaklaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Saharoza

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem, intolerancije na fruktozu, glukozno-gaklaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaze, izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Nije preporučena istovremena upotreba Alkohol

Diazepam ne treba koristiti istovremeno sa alkoholom (pojačan sedativni efekat: negativan uticaj na sposobnost vožnje/upravljanja motornim vozilima).

Natrijum oksibat

Izbegavati istovremenu upotrebu (pojačani efekat natrijum oksibata).

Inhibitori HIV-proteaze

Izbegavati istovremenu primenu (povećan rizik od produžene sedacije)- videti niže za zidovudin. Razmotriti istovremenu upotrebu

Farmakodinamske interakcije

Ukoliko se diazepam primenjuje istovremeno sa drugim lekovima sa centralnim dejstvom neophodno je imati u vidu farmakološka svojstva lekova; poseban oprez je neophodan ako su u pitanju supstance koje mogu pojačati dejstvo ili biti pojačane dejstvom diazepama kao što su neuroleptici, anksiolitici/sedativi, hipnotici, antidepresivi, antikonvulzivi, sedativni antihistaminici, antipsihotici, anestetici za opštu anesteziju i narkotički analgetici. Istovremena primena sa ovim lekovima može pojačati sedativni efekat i uzrokovati depresiju respiratorne i kardiovaskularne funkcije. Istovremena primena sa narkotičkim analgeticima može pospešiti psihičku zavisnost zbog pojačavanja euforičnog efekta.

Antiepileptici

Rezultati farmakokinetskih studija mogućih interakcija diazepama i antiepileptika su oprečni. Prijavljene su i snižene i povišene, ali i nepromenjene koncentracije lekova u krvi.

Fenobarbital uzet istovremeno može dovesti do aditivnog efekta na CNS. S posebnim oprezom treba podesiti doze u početnim fazama lečenja.

Neželjena dejstva mogu biti izraženija prilikom upotrebe hidantiona ili barbiturata.

Potvrđeno je da natrijum valproat istiskuje diazepam sa mesta vezivanja za proteine plazme (povišene vrednosti nivoa u serumu: povećan rizik od pospanosti).

Narkotički analgetici

Pojačanje euforije može voditi povećanoj fiziološkoj zavisnosti.

Drugi lekovi koji pojačavaju sedativno dejstvo diazepama

Cisaprid, lofeksidin, nabilon, disulfiram i mišićni relaksansi-baklofen, tizanidin, suksametonijum i tubokurarin.

Opioidi:

Istovremena upotreba sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili njima slični lekovi kao što je lek Apaurin sa opioidima povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog efekta na CNS. Doza i trajanje istovremene upotrebe treba da budu ograničeni (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji utiču na enzime jetre (posebno citohrom P450)

- Inhibitori (npr. cimetidin, izoniazid, eritromicin, omeprazol, esomeprazol) smanjuju klirens i mogu potencirati dejstvo benzodiazepina.

Itrakonazol, ketokonazol i u manjoj meri flukonazol i vorikonazol su snažni inhibitori izoenzima CYP3A4 citohroma P450 i mogu povećati nivoe benzodiazepina u plazmi. Efekat benzodiazepina može biti pojačan i produžen prilikom istovremene upotrebe. Može biti potrebna redukcija doze benzodiazepina.

Rifampicin

Rifampicin je snažan induktor enzima CYP3A4 i značajno ubrzava hepatički metabolizam i povećava klirens diazepama. U studiji na zdravim dobrovoljcima koji su primenjivali 600 mg ili 1,2 g rifampicina dnevno tokom 7 dana, klirens diazepama se uvećao četiri puta. Istovremena primena sa rifampicinom značajno snižava koncentraciju diazepama, što smanjuje njegov efekat. Potrebno je izbegavati istovremenu primenu rifampicina i diazepama.

Antihipertenzivi, vazodilatatori i diuretici

Pojačan hipotenzivni efekat nastaje prilikom istovremene upotrebe ACE inhibitora, alfa-blokatora, antagonista angiotenzin II receptora, antagonista kalcijumskih kanala, blokatora adrenergičkih neurona, beta blokatora, moksonidina, nitrata, hidralazina, minoksidila, natrijum-nitroprusida i diuretika.

Pojačano sedativno dejstvo nastaje prilikom upotrebe sa alfa-blokatorima ili moksonidinom.

Dopaminergici

Moguć antagonizam dejstvu levodope.

Antacidi

Istovremena upotreba može odložiti resorpciju diazepama.

Antivirusni lekovi (atazanavir, ritonavir, delavirdin, efavirenc, indinavir, nelfinavir, sakvinavir)

Antivirusni lekovi inhibiraju CYP3A4 metabolički put diazepama. Povećan je rizik od sedacije i respiratorne depresije. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu.

Zidovudin

Diazepam povećava klirens zidovudina.

Oralni kontraceptivi

Inhibicija oksidativnog metabolizma diazepama. Pojačano dejstvo diazepama.

Poznato je da istovremena primena diazepama i kombinovanih oralnih kontraceptiva može dovesti do probojnog krvarenja. Mehanizam ove reakcije nije poznat. Nisu prijavljeni slučajevi neuspele kontracepcije.

Teofilin

Predloženi mehanizam interakcije je kompetitivno vezivanje teofilina za adenozinske receptore u mozgu. Na taj način onemogućava se farmakodinamsko dejstvo diazepama, dolazi do npr. smanjenja sedativnog i psihomotornog dejstva diazepama.

Kofein

Istovremena upotreba može dovesti do smanjenog sedativnog i anksiolitičkog dejstva diazepama.

Sok od grejpfruta

Inhibicija CYP3A4 može povećati koncentracije diazepama u plazmi (sa mogućim pojačanjem sedacije i amnezijom). Vrednost Cmax je povećana 1,5 puta, a PIK 3,2 puta. Moguće je pojačanje dejstva diazepama. Ova interakcija je od malog značaja kod zdravih osoba, ali nije jasno da li drugi faktori kao što su starije životno doba ili ciroza jetre povećavaju rizik od pojave neželjenih dejstava prilikom istovremene upotrebe.

Klozapin

Mehanizam: Farmakodinamički sinergizam.

Efekat: Teška hipotenzija, respiratorna depresija, nesvestica i potencijalno fatalni respiratorni i/ili srčani zastoj. Zbog toga se istovremena primena ne preporučuje i treba je izbegavati.

Farmakokinetičke interakcije

Diazepam se uglavnom metaboliše do farmakološki aktivnih metabolita: N-demetildiazepama, temazepama i oksazepama. Oksidativni metabolizam diazepama posredovan je CYP3A4 i CYP2C19 izoenzimima.

Oksazepam i temazepam se dalje konjuguju do glukuronske kiseline. Inhibitori enzima CYP3A4 i/ili CYP2C19 dovode do povećanja koncentracije diazepama, dok lekovi koji indukuju ove enzime kao što su rifampicin, kantarion i pojedini antiepileptici mogu značajno sniziti koncentracije diazepama u plazmi.

Karbamazepin

Karbamazepin je poznati induktor CYP3A4 i ubrzava metabolizam diazepama u jetri. Ovo može rezultirati trostrukim povećanjem klirensa iz plazme i skraćenjem poluvremena eliminacije diazepama. Smanjeno dejstvo diazepama.

Fenitoin

Fenitoin je poznati induktor CYP3A4 i ubrzava metabolizam diazepama u jetri. Smanjeno dejstvo diazepama.

Diazepam deluje na metabolizam fenitoina na nepredvidiv način: metabolizam fenitoina pod dejstvom diazepama može biti ubrzan ili usporen, ili ostati nepromenjen. Smanjenje ili povećanje koncentracije fenitoina u serumu. Neophodno je pažljivo pratiti koncentracije fenitoina pri uvođenju ili obustavi diazepama.

Azoli (flukonazol, itrakonazol, ketokonazol, vorikonazol)

Usled inhibicije CYP3A4 i/ili CYP2C19 metaboličkih puteva, povećana je koncentracija benzodiazepina u plazmi.

Flukonazol: flukonazol u dozi od 400 mg prvog dana i 200 mg drugog dana, primenjen istovremeno sa pojedinačnom dozom diazepama od 5 mg, povećava PIK diazepama 2,5 puta i produžava poluvreme eliminacije sa 31 na 73 sata.

Vorikonazol: studija kod zdravih dobrovoljaca je pokazala da primena 400 mg vorikonazola dva puta dnevno prvog dana i 200 mg dva puta dnevno drugog dana sa pojedinačnom dozom diazepama od 5 mg povećava PIK diazepama 2,2 puta i produžava poluvreme eliminacije sa 31 na 61 sat.

Povećan je rizik od neželjenih reakcija i toksičnosti benzodiazepina. Izbegavati istovremenu primenu ili sniziti dozu diazepama.

Fluvoksamin

Fluvoksamin inhibira i CYP3A4 i CYP2C19 što dovodi do inhibicije oksidativnog metabolizma diazepama. Istovremena primena fluvoksamina produžava poluvreme eliminacije i povećava koncentraciju u plazmi (PIK) diazepama za približno 190%. Moguća je pojava pospanosti, smanjenja psihomotornih performansi i

slabljenje pamćenja. Stoga se preporučuje primena benzodiazepina koji se ne metabolišu oksidativnim metaboličkim putevima.

Kortikosteroidi

Hronična upotreba kortikosteroida ubrzava metabolizam diazepama tako što indukuje izoenzim CYP3A4 citohroma P450 ili enzime odgovorne za glukuronidaciju. Smanjeno dejstvo diazepama.

Cimetidin

Cimetidin inhibira hepatički metabolizam diazepama, smanjuje klirens i produžava poluvreme eliminacije. U studiji u kojoj je primenjivano 300 mg cimetidina 4 puta dnevno tokom 2 nedelje, kombinovane vrednosti koncentracija diazepama i njegovog aktivnog metabolita demetildiazepama u plazmi su povećane za 57%, ali nije bilo uticaja na vreme reakcije i druge motorne i intelektualne testove. Moguće je pojačano dejstvo diazepama i povećan rizik od pospanosti. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Omeprazol

Omeprazol inhibira CYP2C19 metabolički put diazepama. Omeprazol produžava poluvreme eliminacije i povećava vrednosti PIK diazepama za 30 do 120%. Ovaj efekat vidljiv je kod CYP2C19 brzih metabolizera, ali ne i kod sporih metabolizera, sa nižim klirensom diazepama. Pojačano je dejstvo diazepama. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Esomeprazol

Esomeprazol inhibira CYP2C19 metabolički put diazepama. Istovremena primena esomeprazola produžava poluvreme eliminacije i povećava vrednosti PIK diazepama za približno 80%. Pojačano je dejstvo diazepama. Može biti neophodno smanjenje doze diazepama.

Izoniazid

Izoniazid inhibira CYP3A4 i CYP2C19 metaboličke puteve diazepama. Istovremena primena 90 mg izoniazida 2 puta dnevno tokom 3 dana dovela je do produženja poluvremena eliminacije i povećanja PIK diazepama za 35%. Pojačan je efekat diazepama.

Itrakonazol

Povišena je koncentracija diazepama u plazmi usled inhibicije CYP3A4 metaboličkog puta. U studiji kod zdravih dobrovoljaca primena 200 mg itrakonazola dnevno tokom 4 dana povećala je PIK pojedinačne oralne doze od 5 mg diazepama za oko 15%, ali ova interakcija nije bila od kliničkog značaja, što je potvrđeno psihomotornim testovima. Moguće je pojačano dejstvo diazepama.

Fluoksetin

Fluoksetin inhibira metabolizam diazepama preko CYP2C19 i ostalih metaboličkih puteva, što dovodi do povećanja koncentracije i smanjenja klirensa diazepama. Pojačano je dejstvo diazepama. Potreban je pojačan nadzor pri istovremenoj primeni.

Disulfiram

Usporen metabolizam diazepama dovodi do produženja poluvremena eliminacije i povećanja koncentracije diazepama u plazmi. Usporena je eliminacija N-demetil metabolita diazepama, što može značajno pojačati sedativni efekat. Povećan je rizik od inhibicije CNS, npr. sedacije.

Cisaprid

Ubrzava resorpciju diazepama. Privremeno pojačanje sedativnog efekta oralno primenjenog diazepama.

Levodopa

U malom broju slučajeva prijavljeno je da je istovremena primena sa diazepamom smanjila dejstvo levodope.

Ketamin

Zbog sličnosti oksidativnih procesa, diazepam kompetitivno inhibira metabolizam ketamina. Premedikacija sa diazepamom dovodi do produženog poluvremena eliminacije ketamina, što za rezultat ima njegovo pojačano dejstvo. Pojačana sedacija.

Trudnoća

Nije potvrđena bezbednost primene diazepama u periodu trudnoće. Ne treba ga koristiti u prvom i trećem trimestru trudnoće. Postoji mali porast rizika od kongenitalnih malformacija, posebno rascepa usne, prilikom upotrebe benzodiazepina u prvom trimestru trudnoće, ali uzročna povezanost nije utvrđena.

Ukoliko je lek propisan ženi u reproduktivnom periodu, treba je upozoriti da se javi svome lekaru radi ukidanja terapije ukoliko planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

Ukoliko se, iz opravdanih medicinskih razloga, lek koristi u kasnoj trudnoći ili tokom porođaja u visokim dozama, kod neonatusa se, kao posledica farmakološke aktivnost leka, mogu očekivati hipotermija, hipotonija (»sindrom mlitavog deteta, engl. Floppy Infant Syndrome«), nepravilnosti srčanog ritma, oslabljena ishrana i umerena respiratorna depresija.

Pored toga, deca majki koje su hronično koristile benzodiazepine u toku kasnije trudnoće, mogu razviti fizičku zavisnost i mogu biti u riziku od razvoja apstinencijalnog sindroma u postnatalnom periodu.

Laktacija

Benzodiazepni su nađeni u majčinom mleku. Rezultati ukazuju da odnos koncentracija u mleku i plazmi iznosi između 0,2 i 2,7. Iz tog razloga postoji rizik od akumulacije leka kod odojčadi. Benzodiazepine ne treba davati ženama koje doje.

Plodnost

Studije na životinjama pokazale su manju stopu trudnoća i smanjeno preživljavanje kod mladunčadi pacova pri primeni visokih doza. Nema podataka koji se odnose na ljude.

Sedacija, amnezija i oštećenje funkcije mišića mogu imati negativni efekat na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljnog sna, još je veća verovatnoća smanjenja opreza (videti odeljak 4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Oštećena funkcija i sedacija se mogu javiti narednog jutra i nekoliko dana kasnije posle primene leka. Pacijente treba upozoriti da uticaj na centralni nervni sistem može trajati i narednog dana od dana primene leka, i nakon primene samo jedne doze leka.

Pospanost, otupelost emocija, smanjena pažnja, konfuzija, umor, glavobolja, vrtoglavica, mišićna slabost, ataksija i duple slike javljaju se uglavnom na početku lečenja i obično nestaju nakon ponavljane primene leka. Kod starijih pacijenata može se javiti konfuzno stanje pri primeni viših doza. Povećan je i rizik od pada i preloma kod starijih pacijenata koji koriste benzodiazepine.

Prijavljeni su i pojačana salivacija i bronhijalna sekrecija, posebno kod dece. Amnezija

Pri primeni terapijskih doza leka može se javiti anterogradna amnezija, rizik je povećan pri primeni većih

doza. Efekat amnezije može biti udružen sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4).

Zavisnost

Hronična upotreba (čak i terapijskih doza) može dovesti do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti: prekid terapije može dovesti do pojave rebound fenomena ili fenomena obustave (videti odeljak 4.4). Prijavljena je i zloupotreba benzodiazepina.

Učestalost neželjenih događaja prikazana je na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100)

Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

a Poznata reakcija na benzodiazepine i slične lekove. Ove reakcije mogu biti veoma ozbiljne. Češće se javljaju kod dece i starijih osoba. U slučaju pojave simptoma prekinuti primenu diazepama (videti odeljak 4.4).

b Već postojeća depresija može se ispoljiti pri primeni benzodiazepina.

c Može se javiti i pri primeni terapijskih doza; rizik je veći sa primenom većih doza. Amnezija može biti udružena sa neprikladnim ponašanjem (videti odeljak 4.4).

d

Verovatnoća pojave i težina simptoma obustave zavise od dužine lečenja, doze leka i stepena zavisnosti. U težim slučajevima mogu se javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, tinitus, utrnulost i bridenje ekstremiteta, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, nevoljni pokreti, hiperrefleksija, tremor, mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni grčevi, gubitak apetita, agitacija, palpitacije, tahikardija, napadi panike, vertigo, kratkotrajan gubitak pamćenja, halucinacije/delirijum, katatonija, hipertermija, konvulzije. Konvulzije se mogu češće javiti kod pacijenata sa postojećim konvulzivnim poremećajima, ili kod onih koji uzimaju lekove koji snižavaju konvulzivni prag, kao što su antidepresivi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Simptomi predoziranosti benzodiazepinima su uglavnom pojačani terapijski efekti (ataksija, pospanost, dizartrija, sedacija, mišićna slabost, dubok san, hipotenzija, bradikardija, nistagmus) ili paradoksalna ekscitacija. U većini slučajeva je potrebno samo praćenje vitalnih funkcija.

Izrazita predoziranost može dovesti do kome, arefleksije, kardio-respiratorne depresije i apneje, zahtevajući adekvatne protivmere (ventilacija, kardiovaskularne suportivne mere).

Respiratorni depresivni efekti benzodiazepina su teži kod osoba sa teškim hroničnim opstruktivnim bolestima disajnih puteva. Kod teških oblika predoziranosti takođe može doći do rabdomiolize i hipotermije.

Lečenje

Održavati prohodnost disajnih puteva i adekvatnu ventilaciju.

Razmotriti primenu aktivnog uglja (50 g kod odraslih, 1 g/kg kod dece) kod odraslih koji su uzeli više od 100 mg ili dece koja su uzela više od 1 mg/kg, u roku od jednog sata, pod uslovom da nisu previše pospani.

Potrebno je praćenje stanja svesti, respiracije, pulsne oksimetrije i krvnog pritiska.

Kod osoba sa sniženim nivoom svesti (GKS<8; AVPU skala P ili U) ili smanjenim nivoom saturacije kiseonikom na pulsnoj oksimetriji, treba razmotriti gasnu analizu arterijske krvi.

Za lečenje hipotenzije u ležećem položaju podići noge u krevetu i obezbediti adekvatnu naknadu tečnosti. Ukoliko se smatra da je uzrok hipotenzije snižen sistemski vaskularni otpor, od koristi mogu biti lekovi sa alfa-adrenergičkom aktivnošću kao što je noradrenalin ili dopamin u visokoj dozi (10-30 mikrograma/kg/min). Dozu inotropnog leka treba titrirati u skladu sa krvnim pritiskom.

Ukoliko je i pored svih preduzetih mera i dalje prisutna hipotenzija, razmotriti monitoring centralnog nervnog pritiska.

U zavisnosti od kliničkog stanja pacijenta mogu biti indikovane suportivne mere. Benzodiazepini se ne eliminišu u značajnoj meri dijalizom.

Flumazenil, benzodiazepinski antagonista, se rutinski ne koristi kao dijagnostički test kod osoba sa sniženim nivoom svesti. Ponekad se može koristiti kao alternativa veštačkoj ventilaciji kod dece kod kojih ranije nisu bili korišćeni benzodiazepini ili kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću da bi se izbegla veštačka ventilacija. Nije neophodno ili primereno da se u slučajevima trovanja u potpunosti antagonizuje dejstvo benzodiazepina. Flumazenil ima kratko poluvreme eliminacije (oko sat vremena) i u ovoj situaciji može biti potrebna primena infuzije. Flumazenil je kontraindikovan kod pacijenata koji su uzeli više lekova, naročito nakon istovremenog trovanja benzodiazepinima i tricikličnim antidepresivima ili nekim drugim lekom koji uzrokuje napade. Razlog je u tome, što benzodiazepini mogu da suzbiju napade indukovane drugim lekom, pa antagonističko dejstvo flumazenila može izazvati težak oblik statusa epileptikusa koji je veoma teško kontrolisati.

Kontraindikacije za upotrebu flumazenila su simptomi karakteristični za primenu tricikličnih antidepresiva kao što su široki QRS kompleks ili proširene zenice. Kontraindikovana je primena i kod pacijenata nakon srčanog zastoja.

Treba ga sa oprezom koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju napade, povredu glave ili hronično koriste benzodiazepine.

Povremeno može biti potrebna upotreba respiratora, pri čijem je korišćenju generalno bilo malo problema, mada su kod dece moguće promene u ponašanju.

U slučaju ekscitacije, ne koristiti barbiturate.

Efekti predoziranja su ozbiljniji ukoliko se uzimaju sa centralno aktivnim lekovima, naročito alkoholom, i u slučaju nepreduzimanja suportivnih mera, ishod može biti fatalan.

Farmakoterapijska grupa: Anksiolitici, derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA01

Diazepam predstavlja lek iz grupe benzodiazepina sa antikonvulzivnim, sedativnim, miorelaksantnim i svojstvima koja dovode do amnezije.

Benzodiazepini, u koje spada diazepam, vezuju se za receptore u različitim područjima mozga i kičmene moždine. Ovo vezivanje pojačava inhibitorna dejstva gama-aminobuterne kiseline (GABA). Funkcije GABA uključuju učešće CNS-a u započinjanju spavanja, kao i učešće u kontroli hipnoze, pamćenja, anksioznosti, epilepsije i ekcitabilnosti neurona.

Apsorpcija

Diazepam se brzo i potpuno resorbuje iz gastrointestinalnog trakta; maksimalne koncentracije leka u plazmi se postižu 30-90 minuta posle oralne primene, a stabilna koncentracija u plazmi se postiže nakon 5-6 dana i direktno je povezana sa dozom.

Distribucija

Diazepam prolazi krvno-moždanu barijeru i visoko je solubilan u lipidima, što dovodi do brzog smanjenja početnih efekata jer se redistribuira u masne naslage i tkiva. Diazepam se veoma snažno vezuje za proteine plazme (98-99%). Diazepam i njegovi metaboliti se takođe izlučuju u mleko dojilja, a prolaze i kroz placentalnu barijeru, što može dovesti do akumulacije kod odojčadi ili fetusa.

Biotransformacija

Diazepam se ekstenzivno metaboliše u jetri, a pored desmetildiazepama, od aktivnih metabolita nastaju i oksazepam i temazepam. Diazepam ima bifazno poluvreme eliminacije sa početnom fazom brze distribucije koju prati produženo terminalno poluvreme eliminacije od 1-2 dana; njegovo dejstvo traje još duže zahvaljujući dugom poluvremenu eliminacije njegovog glavnog aktivnog metabolita desmetildiazepama (nordiazepama), od 2-5 dana, što dovodi do veće relativne proporcije ovog metabolita u telu tokom dugotrajne primene. Poluvreme eliminacije diazepama produženo je kod novorođenčadi, kod starijih osoba i kod pacijenata sa oboljenjem jetre ili bubrega.

Eliminacija

Izlučuje se urinom, uglavnom u formi metabolita, bilo slobodnih ili u konjugovanoj formi.

Nije primenljivo.

Pomoćne supstance u jezgru tablete:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon;

talk (E553b);

magnezijum-stearat (470b).

Pomoćne supstance u filmu tablete:

saharoza; akacija (E414); talk (E553b):

indigo karmin – FD&C Blue 2 (E132); quinoline yellow (E104);

farmaceutski voskovi (Capol 600 Phrama).

Inkompatibilije nisu poznate.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 15 obloženih tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 30 obloženih tableta) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Apaurin sadrži aktivnu supstancu, diazepam. Apaurin pripada grupi lekova koji se zovu benzodiazepini.

Lek Apaurin se koristi:

Kod odraslih:

• za kratkotrajno olakšanje simptoma (samo 2-4 nedelje) kod teškog oblika anksioznosti koju karakterišu znojenje, drhtanje, osećaj zabrinutosti/strepnje, ubrzano lupanje srca, a koja se može javiti sama ili u kombinaciji sa nesanicom (insomnijom) ili mentalnim poremećajima,
• pomaže u relaksaciji mišića pa se koristi kod spazama (grčeva) u mišićima i u cerebralnoj paralizi (bolest koja zahvata mozak i izaziva poremećaje u pokretima i ukočenost),
• za lečenje pojedinih vrsta epilepsije (koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima),
• kod pacijenata sa simptomima alkoholne apstinencije,
• za opuštanje nervoznih pacijenata pre stomatološke intervencije.

Kod dece:

• pomaže u smanjivanju napetosti i razdražljivosti koje su posledica cerebralne spastičnosti (stanje izazvano bolešću ili povredom mozga ili kičmene moždine koje karakterišu slabost, nekoordinisani pokreti i ukočenost),
• pomaže u lečenju grčeva u mišićima izazvanih tetanusom (koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima).

I odrasli i deca mogu dobiti diazepam pre operacije radi smirivanja i sedacije.

• ste alergični (preosetljivi) na diazepam ili druge benzodiazepine ili na bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6),
• imate osećaj nedostatka daha ili otežano disanje,
• patite od depresije (sa ili bez anksioznosti) ili hiperaktivnosti,
• imate fobiju (strah od pojedinih objekata ili situacija) ili druge mentalne bolesti,
• imate miasteniju gravis (bolest koju karakteriše slabost mišića i lako zamaranje),
• imate stanje pod nazivom sleep apnea (zastoj disanja tokom sna),
• imate teško oštećenje funkcije jetre,
• imate porfiriju (nasledna bolest koju karakteriše stvaranje plikova po koži, bolovi u stomaku i poremećaji mozga i nervnog sistema),

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Apaurin.

Upozorenja i mere opreza

Proverite sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Apaurin ukoliko:

• ste ranije bili zavisni od alkohola ili od nekih lekova,
• imate problema sa srcem i plućima ili imate teško oštećenje bubrega,
• ste imali smrtni slučaj u porodici,
• imate poremećaj ličnosti,
• imate arteriosklerozu (slabiju prokrvljenost mozga),
• ste osoba starije životne dobi (rizik od konfuzije ili nespretnost mogu uzrokovati padove ili povređivanje),
• imate problema sa disanjem,
• ste pušač,
• bolujete od depresije,
• imate suicidalne misli,
• imate epilepsiju ili ste imali konvulzivne napade.

Druga upozorenja:

• Psihijatrijske neželjene reakcije – obratite se lekaru ako primetite pojavu uznemirenosti, hiperaktivnost, nemir, agresiju, noćne more i halucinacije (vidite ili čujete stvari koje ne postoje). Ove neželjene reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba.
• Amnezija (potpuni ili delimični gubitak pamćenja) – za vreme primene ovog leka može Vam se javiti amnezija. Da biste smanjili rizik, potrebno je da nakon primene leka imate 7-8 sati neprekidnog sna Amnezija se češće javlja pri primeni većih doza diazepama, ali se može javiti i pri primeni terapijskih doza. Efekti amnezije mogu biti povezani sa neodgovarajućim ponašanjem.
• Zavisnost - prilikom korišćenja ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa porastom doze i dužine lečenja. Rizik postoji i kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova. Zbog toga lek Apaurin treba uzimati što je moguće kraći vremenski period.
• Tolerancija - ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam tablete pomažu manje nego na početku terapije, obratite se Vašem lekaru.
• Obustavljanje leka - lečenje treba prekidati postepeno. Apstinencijalni simptomi se mogu javiti i kada se lek diazepam koristi u uobičajenim dozama i u kratkom vremenskom periodu. Videti odeljak 3: “Ako naglo prestanete da uzimate lek Apaurin''.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Apaurin.

Drugi lekovi i lek Apaurin

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i one koje se nabavljaju bez lekarskog recepta.

To je zbog toga što lek Apaurin može da utiče na način delovanja nekih drugih lekova. Takođe, neki drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Apaurin.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate neki od dole navedenih lekova. Vaš lekar će proceniti da li možete da ih uzimate zajedno sa lekom Apaurin:

• natrijum oksibat (za lečenje poremećaja spavanja) - može doći do pojačanog efekta natrijum oksibata,
• antidepresive (npr. fluvoksamin, fluoksetin),
• antipsihotike poput klozapina (za lečenje mentalnih problema),
• antihistaminike (za lečenje alergije),
• opšte anestetike,
• sedative (lekovi za smirenje),
• hipnotike (lekove za spavanje),
• eritromicin (antibiotik),
• mišićne relaksanse (npr. suksametonijum, tubokurarin),
• neke lekove protiv jakih bolova kao što je morfin (opioidi) - ukoliko se uzimaju istovremeno sa diazepamom mogu dovesti do euforije, što može izazvati želju za nastavkom uzimanja ovih lekova (stvaranja zavisnosti) ili Vas učiniti veoma pospanim,
• barbiturate, npr. fenobarbital (za lečenje epilepsije i psihičkih poremećaja),
• lekove za snižavanje povišenog krvnog pritiska, diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti), nitrate (lekovi u terapiji srčanih oboljenja) jer mogu dovesti do preteranog sniženja krvnog pritiska,
• antacide (lekove koji neutrališu višak želudačne kiseline) jer mogu smanjiti resorpciju diazepama.

Primena ovih lekova sa diazepamom može uticati na Vaše psihičko stanje, učiniti Vas jako pospanim, usporiti disanje i sniziti krvni pritisak.

• disulfiram (za lečenje zavisnosti od alkohola). Uzimanje ovog leka sa diazepamom Vas može učiniti veoma pospanim i usporiti izlučivanje diazepama.
• lekove za lečenje epilepsije npr. fenobarbital, fenitoin, karbamazepin ili natrijum-valproat (diazepam može uticati na koncentraciju ovih lekova u krvi). Diazepam može dalje uticati na efekte fenitoina.
• teofilin (za lečenje astme i drugih problema sa disanjem), jer može da oslabi efekat diazepama.
• cimetidin, omeprazol ili esomeprazol (lekove za lečenje čira) jer mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma.
• rifampicin (za lečenje infekcija), jer može da ubrza izlučivanje diazepama iz organizma. Dejstvo diazepama može biti oslabljeno.
• hiperuricum perforatum (kantarion, biljni lek).
• amprenavir, atazanavir, ritonavir, delavirdin, efavirenz, indinavir, nelfinavir, zidovudin ili sakvinavir (antivirusni lekovi); flukonazol, itrakonazol, ketokonazol ili vorikonazol (antigljivični lekovi) mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma i povećaju rizik od neželjenih reakcija. Možete osećati pospanost duže vreme ili imati probleme sa disanjem.
• izoniazid (lek za lečenje tuberkuloze) - može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma.
• oralni kontraceptivi, jer mogu da uspore izlučivanje diazepama iz organizma i pojačaju njegovo dejstvo. Može doći do pojave probojnog krvarenja pri istovremenoj primeni, ali zaštita od trudnoće nije smanjena.
• cisaprid (za lečenje stomačnih tegoba), jer može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma.
• kortikosteroidi (za lečenje različitih zapaljenjskih procesa), jer mogu oslabiti dejstvo diazepama.
• levodopa (za lečenje Parkinsonove bolesti), jer diazepam može da promeni dejstvo levodope.
• valproinska kiselina (za lečenje epilepsije i psihičkih oboljenja) može da uspori izlučivanje diazepama iz organizma i pojača njegovo dejstvo.
• ketamin (anestetik), jer diazepam pojačava dejstvo ketamina.
• lofeksidin (pomaže u ublažavanju simptoma nakon prestanka korišćenja opioida).
• nabilon (za lečenje mučnine i povraćanja).
• alfa blokatore, beta blokatore ili moksonidin (za snižavanje visokog krvnog pritiska).

Istovremena upotreba leka Apaurin i opioida (lekovi protiv jakih bolova, lekovi za supstitucionu terapiju i neki lekovi protiv kašlja) povećava rizik od pospanosti, teškoća u disanju (respiratorna depresija), kome i može biti opasna po život. Zbog toga, istovremena primena treba da se razmatra samo kada druge mogućnosti lečenja nisu moguće.

Međutim, ako Vam lekar ipak propiše Apaurin zajedno sa opioidima, trebalo bi da ograniči dozu i trajanje istovremene terapije.

Obavestite svog lekara o svim opioidnim lekovima koje uzimate i pažljivo pratite preporuku lekara. Bilo bi korisno informisati prijatelje ili rođake o gore navedenim znakovima i simptomima. Obratite se Vašem lekaru ako se jave takvi simptomi.

Uzimanje leka Apaurin sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte piti alkohol dok koristite lek Apaurin. Alkohol može pojačati sedativni efekat leka Apaurin i učiniti da se osećate veoma pospano.

Sok od grejpfruta može povećati količinu diazepama u Vašoj krvi. Ukoliko ste starije životne dobi, imate cirozu jetre ili bilo koje stanje navedeno u odeljku 2., efekat leka Apaurin može biti pojačan, pa je potrebno da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Pića koja sadrže kofein mogu smanjiti efekat diazepama.

Trudnoća i dojenje

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ne treba da uzimate lek Apaurin ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću. Ukoliko uzimate lek Apaurin u kasnijoj trudnoći ili tokom porođaja, Vaša beba može imati sniženu telesnu temperaturu, biti mlitava, imati teškoće sa disanjem ili teškoće pri hranjenju. Ukoliko se uzima stalno u kasnoj trudnoći, kod bebe se može razviti sindrom obustave leka.

Dojilje ne treba da uzimaju lek Apaurin.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Apaurin ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti,za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom niti rad sa mašinma.

Lek Apaurin sadrži laktozu i saharozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Apaurin uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lek Apaurin uvek uzimajte onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Ne bi trebalo da lek Apaurin uzimate duže od 4 nedelje. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko niste sigurni.

Način primene

Tablete progutajte cele, sa vodom.

Doziranje

Odrasli:

Lečenje anksioznosti ili mentalnih zdravstvenih problema: 5 mg-30 mg svakog dana, u podeljenim dozama. Lečenje nesanice: 5 mg-15 mg pre spavanja.

Lečenje cerebralne paralize ili drugih spastičnosti: 5 mg-60 mg svakog dana, u podeljenim dozama. Opuštanje mišića (kod grčeva mišića): 5 mg-15 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Dodatna terapija kod epilepsije: 2 mg-60 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Lečenje simptoma kod alkoholne apstinencije: 5 mg-20 mg, ukoliko je neophodno doza se može ponoviti nakon 2 - 4 sata.

Priprema za stomatološku intervenciju: 5 mg noć pre intervencije, 5 mg ujutru na dan intervencije i 5 mg dva sata pre intervencije.

Priprema za operaciju: 5 mg-20 mg.

Deca: Lečenje napetosti i iritabilnosti kod cerebralne spastičnosti: 5 mg-40 mg svakog dana, u podeljenim dozama.

Ukoliko je lekar propisao Vašem detetu lek Apaurin da uzme pre operacije, uobičajena doza je 2 mg-10 mg.

Osobe starije životne dobi i iznemogli pacijenti:

Ukoliko ste osoba starije životne dobi ili ste iznemogli, možete biti osetljiviji na dejstvo leka Apaurin, npr. biti konfuzni (zbunjeni), pa Vam lekar može smanjiti dozu leka. Doza leka ne bi trebalo da bude veća od polovine doze za odrasle.

Ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, takođe možete dobiti manju dozu leka.

Ako ste uzeli više leka Apaurin nego što treba

Ukoliko ste Vi (ili neko drugi) progutali veći broj tableta nego što je trebalo ili sumnjate da je dete uzelo lek, odmah se javite lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Znaci predoziranja mogu biti nespretnost i gubitak koordinacije, pospanost ili dubok san, otežan govor, nepravilan ili usporen rad srca, nekontrolisani pokreti očima, slabost mišića ili uzbuđenost. Izražena predoziranost može dovesti do kome, gubitka refleksa i otežanog disanja.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Apaurin

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu.

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka uzmite je što je pre moguće, a nakon toga nastavite sa uobičajenim režimom doziranja.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Apaurin

Nemojte samoinicijativno prekidati lečenje. Morate obavestiti Vašeg lekara, jer će Vas on savetovati da pre nego što potpuno prestanete sa uzimanjem leka postepeno smanjujete broj tableta. Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka možete osetiti neprijatna neželjena dejstva uključujući depresiju, nervozu, poremećaj spavanja, razdražljivost, znojenje, nervozu stomaka/proliv, ili se simptomi koje lečite mogu pogoršati. Pored toga možete osetiti i promene u raspoloženju, anksioznost (zabrinutost/strepnja), nemir ili poremećaj sna.

Ovi neželjeni efekti se mogu javiti čak i nakon uzimanja malih doza u kratkom vremenskom periodu. Ako iznenada prestanete da uzimate ovaj lek nakon terapije visokim dozama leka Apaurin, možete osetiti konfuziju, halucinacije, drhtavicu, ubrzane otkucaje srca ili konvulzivne napade.

Obustavljanje može takođe izazvati neuobičajeno ponašanje, uključujući agresivne ispade, uzbuđenje ili depresiju sa samoubilačkim mislima ili ponašanjem.

Usled naglog prekida terapije benzodiazepinima kod pacijenata sa epilepsijom i drugih pacijenata, koji u anamnezi imaju epileptične napade može doći do pojave konvulzija ili epileptičnog statusa. Konvulzije su uočene i nakon nagle obustave primene leka kod pacijenata koji zloupotrebljavaju alkohol ili lekove.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Recite svom lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata ili bilo koji drugi neželjeni efekat koji nije naveden:

Neki neželjeni efekti mogu biti ozbiljni i mogu zahtevati hitnu medicinsku pomoć:

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• respiratorna depresija (usporeno i/ili plitko disanje).

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zastoj disanja
• gubitak svesti
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• anafilaksa (ozbiljna alergijska reakcija) sa simptomima kao što su iznenadno zviždanje, oticanje usana, jezika i grla ili tela, osip, nesvestica ili teškoće sa gutanjem.

Ostala neželjena dejstva:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• umor
• simptomi obustave leka (za detaljan opis simptoma videti odeljak 3, ''Ako naglo prestanete da uzimate lek Apaurin'')
• konfuzija
• gubitak koordinacije mišićnih pokreta (ataksija) i drugih poremećaja kretanja, tremor.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• mišićna slabost
• gubitak pamćenja
• problemi sa koncentracijom
• poremećaj ravnoteže
• vrtoglavica
• glavobolja
• nerazgovetan govor
• stomačni problemi kao što su mučnina, povraćanje, zatvor, proliv
• pojačano lučenje pljuvačke
• alergijske reakcije na koži – svrab, crvenilo kože, otok, osip.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• psihičke neželjene reakcije kao što su uzbuđenost, uznemirenost, nemir, razdražljivost,
• agresija, gubitak pamćenja, neprikladno ponašanje ,deluzije, bes, psihoze, noćne more ili halucinacije.

Ovi simptomi mogu biti ili postati jako ozbiljni. Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba. Posavetujte se sa Vašim lekarom.

• smanjena pažnja
• depresija
• emocionalna otupelost
• poremećaj govora
• nesanica
• srčani problemi kao što su usporen rad srca (bradikardija), srčana slabost i srčani zastoj
• nizak krvni pritisak, sinkopa (iznenadni i kratkotrajni gubitak svesti)
• pojačan sekret u plućima
• suva usta
• pojačan apetit
• promene u vrednostima pojedinih enzima jetre (otkrivaju se laboratorijskim testiranjem)
• nemogućnost mokrenja, gubitak kontrole mokrenja (inkontinencija)
• uvećanje dojki kod muškaraca
• impotencija, promene u seksualnom nagonu (povećan ili smanjen libido)
• poremećaji krvi (može se manifestovati kao bol u grlu, krvarenje iz nosa, infekcije).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija)
• smanjen broj krvnih pločica (trombocita)
• nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza)
• povišene vrednosti pojedinih enzima u krvi (transaminaze).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• zamućen vid, duple slike, nevoljni trzaji očiju (ove reakcije se povlače po prestanku primene diazepama)
• vertigo (vrtoglavica)
• apnea (kratkotrajni prestanak disanja)
• pogoršanje opstruktivne bolesti pluća.

Apstinencijalni simptomi (simptomi nakon obustavljanja leka): videti odeljak 3, ''Ako naglo prestanete da uzimate lek Apaurin''.

Ako neka neželjena reakcija postane ozbiljna, ili primetite bilo koju neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Apaurin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je diazepam. Jedna obložena tableta sadrži 5 mg diazepama.
• Pomoćne supstance u jezgru tablete su laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon; talk (E553b) i magnezijum-stearat (E470b). Pomoćne supstance koje ulaze u sastav filma tablete su saharoza; akacija (E414); talk (E553b); indigo karmin – FD&C Blue 2 (E132); quinoline yellow (E104) i farmaceutski voskovi (Capol 600 Phrama).

Kako izgleda lek Apaurin i sadržaj pakovanja

Okrugle, bikonveksne, obložene tablete, svetlozelene boje.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 15 obloženih tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 30 obloženih tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01751-19-001 od 02.03.2020.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14- 00105-2020-8-003 od 02.06.2020.