Asentra® 100mg film tableta

Sertralin je indikovan u terapiji:

• epizoda velike depresije;
• za prevenciju ponavljanja epizoda velike depresije;
• paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez agorafobije;
• opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina;
• socijalnog anksioznog poremećaja;
• posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Doziranje

Inicijalna terapija

Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Terapiju sertralinom treba započeti dozom od 50 mg dnevno.

Panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Terapiju treba započeti dozom od 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, dozu treba povećati na 50 mg jednom dnevno. Pokazalo se da ovakav režim doziranja smanjuje učestalost neželjenih dejstava koja se mogu javiti kod pacijenata sa paničnim poremećajem u ranim fazama terapije.

Prilagođavanje doze

Depresija, opsesivno- kompulzivni poremećaj (OKP), panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i post-traumatski stresni poremećaj (PTSP)

Pacijenti kod kojih nije postignut odgovor pri terapiji dozom od 50 mg mogu imati koristi od povećanja doze. Dozu treba povećavati postepeno za po 50 mg u intervalima koji ne smeju biti kraći od jedne nedelje, do maksimalne dnevne doze od 200 mg. Promene u doziranju ne smeju biti češće od jednom nedeljno, s obzirom na poluvreme eliminacije sertralina koje iznosi oko 24 sata.

Početak terapijskog efekta može se videti već tokom prvih 7 dana terapije. Međutim, obično je potreban duži period za postizanje kompletnog terapijskog odgovora, posebno kod opsesivno-kompulzivog poremećaja.

Terapija održavanja

Tokom dugotrajne terapije treba primenjivati najmanju efektivnu dozu koju treba prilagođavati zavisno od postignutog terapijskog odgovora.

Depresija

Dugotrajna terapija može biti potrebna za prevenciju ponovnog pojavljivanja epizoda velike depresije. U većini slučajeva, preporučena doza za prevenciju rekurentnih epizoda velike depresije je ona ista doza koja je korišćena i tokom akutne epizode. Pacijente sa depresijom treba lečiti dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma.

Panični poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Kontinuiranu terapiju kod pacijenata sa paničnim poremećajem i opsesivno-kompulzivnim poremećajem treba redovno procenjivati, pošto efikasnost sertralina u prevenciji relapsa u ovim poremećajima nije ustanovljena.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata treba pažljivo određivati dozu leka zbog povećanog rizika od nastanka hiponatremije (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa oboljenjima jetre terapiju sertralinom treba sprovoditi uz oprez. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba primeniti manju dozu leka ili smanjiti učestalost primene leka (videti odeljak 4.4). Sertralin ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre pošto ne postoje klinički podaci o njegovoj primeni u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno posebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Deca i adolescenti sa opsesivno- kompulzivnim poremećajem Uzrast od 13 do 17 godina: početna doza je 50 mg jednom dnevno.

Uzrast od 6 do 12 godina: početna doza je 25 mg jednom dnevno. Doza se može povećati do 50 mg jednom

dnevno nakon jedne nedelje.

Ukoliko je odgovor slabiji nego što se očekivalo, doza se može postepeno povećavati za po 50 mg tokom perioda od nekoliko nedelja. Maksimalna doza je 200 mg dnevno. Međutim, treba uzeti u obzir manju telesnu masu dece u poređenju sa odraslim osobama prilikom povećanja doze iznad 50 mg/dan. Promene u doziranju se ne smeju vršiti u intervalima kraćim od jedne nedelje.

Efikasnost nije dokazana kod pedijatrijskih pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem. Ne postoje podaci o primeni sertralina kod dece koja su mlađa od 6 godina (videti odeljak 4.4).

Način primene Oralna upotreba.

Sertralin treba primenjivati jednom dnevno, ujutru ili uveče. Sertralin tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Simptomi sindroma obustave leka pri prekidu terapije sertralinom

Nagli prekid terapije treba izbegavati. Pri prekidu terapije sertralinom, dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje jedne do dve nedelje da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se jave nepodnošljivi simptomi nakon smanjenja doze ili prekida terapije, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno propisane doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (engl. monoamine oxidase inhibitors, MAOI) je kontraindikovana zbog rizika od serotoninskog sindroma sa simptomima kao što su agitacija, tremor i hipertermija. Terapija sertralinom se ne sme započeti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takođe, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.5).

Istovremena primena sa pimozidom je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).

Serotoninski sindrom (SS) ili neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Razvoj potencijalno po život ugrožavajućih sindroma poput serotoninskog sindroma (SS) ili neuroleptičkog malignog sindroma (NMS), zabeležen je prilikom primene SSRI lekova (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, engl. selective serotonin reuptake inhibitors), uključujući terapiju sertralinom. Rizik od pojave SS ili NMS prilikom primene SSRI lekova je veći kod istovremene primene drugih serotonergičkih lekova (uključujući druge serotonergičke antidepresive, amfetamine, triptane) sa lekovima koji utiču na metabolizam serotonina (uključujući MAO inhibitore, npr. metilensko plavo), antipsihoticima, drugim antagonistima dopamina i opijatima. Pacijente je potrebno nadzirati u cilju otkrivanja znakova i simptoma SS ili NMS sindroma (videti odeljak 4.3).

Prevođenje pacijenata sa terapije SSRI lekovima, antidepresivima ili lekovima za lečenje opsesivnog poremećaja na sertralin

Postoje ograničena kontrolisana iskustva koja se odnose na optimalno vreme prevođenja sa terapije lekovima iz grupe SSRI, antidepresivima i lekovima za lečenje opsesivnog poremećaja na terapiju sertralinom. Treba postupati pažljivo uz obazrivu medicinsku procenu kada se vrši prevođenje pacijenata na terapiju sertralinom, naročito sa lekova dugog dejstva kao što je fluoksetin.

Ostali serotonergički lekovi, npr. triptofan, fenfluramin i 5-HT agonisti

Istovremena primena sertralina sa drugim lekovima koji pojačavaju efekte serotonergičke neurotransmisije, kao što su amfetamini, triptofan, fenfluramin, 5-HT agonisti ili biljni lek kantarion, treba da se sprovodi sa oprezom i da se izbegava kad god je moguće zbog mogućih farmakodinamskih interakcija.

Produžen QTc interval /Torsade de Pointes (TdP)

Slučajevi produženja QTc intervala i Torsade de Pointes (TdP) bili su zabeleženi tokom primene sertralina u postmarketinškom periodu. U većini slučajeva, produženje se javilo kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za QTc produženje/TdP. Uticaj leka na produženje QTc intervala je potvrđeno tokom QTc ispitivanja na zdravim ispitanicima, sa statistički značajnim pozitivnim odnosom izloženosti i odgovora. Zbog toga sertralin treba sa oprezom da koriste pacijenti sa dodatnim faktorima rizika za produženje QTc intervala, kao što su bolesti srca, hipokalemija, hipomagnezemija, produženje QTc intervala u porodičnoj anamnezi, bradikardija i istovremena primena sa lekovima koji produžavaju QTc interval (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Aktivacija hipomanije ili manije

Simptomi manije/hipomanije su zabeleženi kod malog broja pacijenata lečenih ostalim antidepresivima i lekovima za lečenje opsesivnog poremećaja, uključujući sertralin. Zbog toga sertralin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u anamnezi imaju epizode manije/hipomanije. Neophodan je pažljiv medicinski nadzor. Primenu sertralina treba prekinuti ukoliko pacijent uđe u maničnu fazu.

Shizofrenija

Može doći do pogoršanja psihotičnih simptoma kod pacijenata sa shizofrenijom.

Epileptični napadi

Epileptični napadi se mogu javiti u toku lečenja sertralinom: primenu sertralina treba izbegavati kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa epilepsijom koja je pod kontrolom treba pažljivo nadgledati. Primenu sertralina treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se pojave epileptični napadi.

Suicid, suicidalne misli/pokušaj suicida ili kliničko pogoršanje

Depresija je udružena sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaja povezanih sa suicidom). Navedeni rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije. Kako se poboljšanje ne mora javiti tokom prvih nekoliko nedelja lečenja ili duže, potrebno je pažljivo pratiti stanje pacijenta do pojave poboljšanja. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od suicida može povećati tokom ranih faza oporavka.

Druga psihijatrijska stanja za koja se propisuje sertralin takođe mogu biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa suicidom. Dodatno, navedena stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikim depresivnim poremećajem. Stoga, tokom lečenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima neophodno je primeniti iste mere opreza koje se primenjuju tokom lečenja pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.

Poznato je da povećan rizik od nastanka suicidalnih misli ili pokušaja suicida postoji kod pacijenata koji u anamnezi imaju događaje povezane sa suicidom, kao i kod onih kod kojih su se suicidalne ideje pre primene terapije ispoljile u značajnom stepenu, tako da se tokom primene terapije savetuje pažljivo praćenje ovih pacijenata. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, ukazala je na postojanje povećanog rizika od pojave suicidalnog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina tokom terapije antidepresivima u poređenju sa placebom.

Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata tokom primene leka, posebno pacijenata sa povećanim rizikom koji su u ranoj fazi lečenja ili nakon promene doza. Pacijente (i njihove staratelje) treba upozoriti da je potrebno pratiti eventualne pojave kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili misli, kao i neuobičajene promene ponašanja, i treba ih upozoriti da se, ukoliko dođe do pojave navedenih simptoma, hitno jave lekaru.

Poremećaj seksualne funkcije

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu biti uzrok pojave simptoma poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnom poremećaju seksualne funkcije, kada su se simptomi nastavili bez obzira na prestanak terapije ovim lekovima.

Pedijatrijski pacijenti

Sertralin ne treba primenjivati u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina, osim za lečenje opsesivno- kompulzivnog poremećaja kod pacijenata uzrasta 6-17 godina. Suicidalno (pokušaj suicida i suicidalne misli) i neprijateljsko ponašanje (prvenstveno agresivno ponašanje, suprotstavljanje i ljutnja) su u kliničkim ispitivanjima mnogo češće zapaženi kod dece i adolescenata koji su lečeni antidepresivima u odnosu na one koji su primali placebo. Ukoliko se ipak na osnovu kliničke potrebe donese odluka o primeni leka, treba pažljivo pratiti ove pacijente kako bi se uočila eventualna pojava suicidalnih simptoma. Pored toga, dostupni su samo ograničeni klinički dokazi koji se odnose na dugoročne podatke o bezbednosti kod dece i adolescenata uključujući uticaje na rast, seksualno sazrevanje, kognitivni i bihejvioralni razvoj. U postmarketinškom periodu zabeleženo je nekoliko slučajeva zastoja u rastu i kašnjenje puberteta. Klinički značaj i uzročna povezanost su još uvek nejasni (videti odeljak 5.3 za odgovarajuće pretkliničke podatke o bezbednosti). Lekari moraju pratiti pedijatrijske pacijente koji su na dugotrajnoj terapiji u cilju otkrivanja poremećaja u rastu i razvoju.

Neuobičajeno krvarenje/hemoragija

Tokom primene SSRI lekova, bilo je prijava o pojavi neuobičajenih krvarenja uključujući kutana krvarenja (ekhimoze i purpura) i druge hemoragijske događaje kao što su gastrointestinalno i ginekološko krvarenje, uključujući i krvarenja sa smrtnim ishodom. SSRI/SNRI lekovi mogu povećati rizik od postpartalnog krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Oprez se savetuje kod pacijenata koji primaju SSRI, a naročito prilikom istovremene primene sa lekovima za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita (npr. antikoagulansi, atipični antipsihotici i fenotiazini, triciklični antidepresivi, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)), kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4.5).

Hiponatremija

Kao rezultat primene SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) ili SNRI (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina, engl. serotonin and norepinephrine reuptake inhibitors), uključujući sertralin, može doći do pojave hiponatremije. U mnogim slučajevima, hiponatremija se javlja kao rezultat sindroma neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone secretion, SIADH). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je koncentracija natrijuma u serumu bila manja od 110 mmol/L.

Stariji pacijenti mogu imati veći rizik za razvoj hiponatremije pri primeni SSRI i SNRI. Takođe, pacijenti koji primaju diuretike ili iz bilo kog drugog razloga imaju smanjeni volumen tečnosti mogu biti u većem riziku (videti odeljak - Upotreba leka kod starijih pacijenata). Kod pacijenata sa simptomatskom hiponatremijom treba razmotriti prekid terapije sertralinom i započeti odgovarajuću terapiju. Znaci i simptomi hiponatremije uključuju glavobolju, teškoće u koncentraciji, poremećaj pamćenja, konfuziju, slabost i nestabilnost koja može dovesti do pada. Kod teških i/ili akutnih slučajeva, kao znaci i simptomi mogu se javiti halucinacije, sinkopa, konvulzije, koma, respiratorni zastoj i smrt.

Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom

Simptomi obustave nakon prekida terapije javljaju se često, naročito nakon naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata lečenih sertralinom, incidenca pojave ovih reakcija usled obustave terapije iznosila je oko 23% kod pacijenata kod kojih je sertralin isključen iz terapije, u poređenju sa 12% kod pacijenata koji su nastavili da primaju sertralin.

Rizik od nastanka simptoma obustave terapije zavisi od nekoliko faktora, uključujući dužinu trajanja terapije, primenjenu dozu, kao i brzinu kojom se smanjuje doza. Najčešće prijavljene reakcije u toku obustave primene sertralina su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (nesanica, intenzivni snovi), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Ovi simptomi su uglavnom blagi ili umereni; kod nekih pacijenata mogu biti teški. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana po prekidu terapije, mada su veoma retko zabeleženi i slučajevi u kojima su se simptomi obustave javljali i prilikom prve nenamerno propuštene doze. U većini slučajeva simptomi se spontano povlače i obično nestaju tokom 2 nedelje, mada u pojedinačnim slučajevima mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). U slučaju prekida terapije ovim lekom preporučuje se postepeno snižavanje doze sertralina u periodu od nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od potreba pacijenta (videti odeljak 4.2).

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena sertralina je bila povezana sa razvojem akatizije, koja se karakteriše subjektivnim, neprijatnim i uznemirujućim osećajem nemira i potrebe za kretanjem, često praćena nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Ovo obično nastaje tokom prvih nekoliko nedelja lečenja. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.

Oštećenje funkcije jetre

Sertralin se ekstenzivno metaboliše u jetri. U farmakokinetičkoj studiji nakon ponovljenog doziranja kod pacijenata sa blagom, stabilnom cirozom jetre, pokazano je produženje poluvremena eliminacije i približno tri puta veće vrednosti PIK i Cmax u odnosu na zdrave ispitanike. Nije bilo značajnih razlika u pogledu vezivanja za proteine plazme između ove dve grupe. Pri primeni sertralina kod pacijenata sa oboljenjem jetre potreban je oprez. Kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre treba koristiti manje doze i duže dozne intervale. Sertralin ne treba koristiti kod pacijenata sa teškom oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Sertralin se ekstenzivno metaboliše i ekskrecija nepromenjenog leka u urinu predstavlja zanemarljiv put eliminacije. U studijama sprovedenim kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-60 mL/min) ili umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 10-29 mL/min), farmakokinetički parametri nakon ponovljenog doziranja (vrednosti PIK0-24 ili Cmax) nisu bili značajno različiti u odnosu na kontrolne. Doziranje sertralina se ne mora prilagođavati prema stepenu oštećenja funkcije bubrega.

Upotreba leka kod starijih osoba

Više od 700 starijih pacijenata (starijih od 65 godina) je učestvovalo u kliničkim ispitivanjima. Tip i incidenca neželjenih reakcija su bile slične kao i kod mlađih pacijenata.

Primena lekova iz grupa SSRI i SNRI, uključujući i sertralin, bila je povezana sa slučajevima klinički značajne hiponatremije kod starijih osoba, koji mogu biti u većem riziku od nastanka ovog neželjenog događaja (videti Hiponatremija u odeljku 4.4).

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija lekovima iz grupe SSRI može dovesti do promene u kontroli glikemije. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih hipoglikemijskih lekova.

Elektrokonvulzivna terapija

Ne postoje kliničke studije u kojima se procenjuju korist i rizik kombinovane primene sertralina i elektrokonvulzivne terapije.

Sok od grejpfruta

Ne preporučuje se upotreba sertralina sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.5).

Interferencija sa skrining testovima za urin

Lažno-pozitivni imunološki skrining testovi urina za detekciju benzodiazepina, prijavljeni su kod pacijenata koji uzimaju sertralin. To je zbog nedostatka specifičnosti skrining testova. Lažno-pozitivni rezultati testa se mogu očekivati nekoliko dana nakon prekida terapije sertralinom. Testovi za potvrdu, kao što su gasna hromatografija/masena spektrometrija, mogu razlikovati sertralin od benzodiazepina.

Glaukom zatvorenog ugla

SSRI lekovi, uključujući sertralin, mogu imati efekat na veličinu zenice, što dovodi do midrijaze. Ovaj midrijatični efekat može izazvati suženje očnog ugla što za posledicu ima povećanje intraokularnog pritiska i pojavu glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod pacijenata sa predispozicijom za razvoj ovih stanja. Sertralin stoga treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili kod pacijenata sa glaukomom u anamnezi.

Inhibitori monoaminooksidaze (MAO)

Ireverzbilni MAO inhibitori (npr. selegilin)

Sertralin se ne sme primenjivati istovremeno sa ireverzibilnim MAO inhibitorima kao što je selegilin. Terapija sertralinom se ne sme započeti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takođe, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Reverzibilni selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma, kombinaciju sertralina sa reverzibilnim selektivnim MAO inhibitorom kao što je moklobemid ne treba primenjivati. Po završetku terapije reverzibilnim MAO inhibitorom, sertralin se ne sme primeniti nakon perioda koji je kraći od 14 dana. Preporučuje se prekid terapije sertralinom najmanje 7 dana pre započinjanja terapije reverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Reverzibilni neselektivni MAO inhibitori (linezolid)

Antibiotik linezolid je slab reverzibilni neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga koristiti kod pacijenata koji su na terapiji sertralinom (videti odeljak 4.3).

Teške neželjene reakcije su zabeležene kod pacijenata koji su neposredno po prekidu primene MAO inhibitora (npr. metilensko plavo) započeli terapiju sertralinom, odnosno koji su neposredno po prestanku primene sertralina započeli terapiju MAO inhibitorom. Ove reakcije su obuhvatale tremor, mioklonus, dijaforezu, mučninu, povraćanje, crvenilo, vrtoglavicu i hipertermiju (sa simptomima koji podsećaju na neuroleptički maligni sindrom), zatim epileptične napade i smrt.

Pimozid

Povišene koncentracije pimozida za približno 35%, zabeležene su u studiji sa malom pojedinačnom dozom pimozida (2 mg) pri istovremenoj primeni sertralina. Ove povećane koncentracije leka nisu bile praćene promenama u EKG-u. Iako su mehanizmi ove interakcije nepoznati, zbog male terapijske širine pimozida, kontraindikovana je istovremena primena sertralina i pimozida (videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju

Depresori CNS i alkohol

Istovremena primena 200 mg sertralina dnevno nije potencirala dejstvo alkohola, karbamazepina, aloperidola ili fenitoina na kognitivne i psihomotorne funkcije kod zdravih ispitanika; međutim, istovremena upotreba sertralina i alkohola se ne preporučuje.

Ostali serotonergički lekovi (videti odeljak 4.4).

Savetuje se oprez kada se sertralin primenjuje istovremeno sa fentanilom (koristi se za opštu anesteziju ili u terapiji hroničnog bola), ostalim serotonergičkim lekovima (uključujući druge serotonergičke antidepresive, amfetamine, triptane) i drugim opioidnim lekovima.

Posebne mere opreza

Lekovi koji produžavaju QT interval

Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija (npr. TdP) može se povećati prilikom istovremene primene drugih lekova koji produžavaju QTc interval (npr. neki antipsihotici i antibiotici) (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Litijum

U placebo-kontrolisanim studijama sprovedenim kod zdravih dobrovoljaca, istovremena primena sertralina i litijuma nije značajno uticala na farmakokinetiku litijuma, ali jeste za posledicu imala pojačan tremor u odnosu na placebo, ukazujući na moguću farmakodinamsku interakciju. Kada se sertralin primenjuje istovremeno sa litijumom, pacijenta treba adekvatno kontrolisati.

Fenitoin

Placebo-kontrolisana studija sprovedena kod zdravih dobrovoljaca ukazuje da hronična primena sertralina u dozi od 200 mg/dan ne izaziva klinički značajnu inhibiciju metabolizma fenitoina. Ipak, prijavljeni su slučajevi značajnog povećanja izloženosti fenitoinu pacijenata koji uzimaju sertralin, pa se preporučuje praćenje koncentracije fenitoina u plazmi posle početka terapije sertralinom, sa odgovarajućim prilagođavanjem doze fenitoina. Pored toga, istovremena primena fenitoina može izazvati smanjenje koncentracije sertralina u plazmi. Ne može se isključiti i uticaj drugih induktora CYP 3A4 (npr. fenobarbital, karbamazepin, kantarion, rifampicin) koji mogu izazvati smanjenje koncentracije sertralina u plazmi.

Triptani

Bilo je retkih prijava iz postmarketinškog perioda koje opisuju da su pacijenti imali slabost, hiperrefleksiju, poremećenu koordinaciju, konfuziju, anksioznost i agitaciju posle upotrebe sertralina i sumatriptana.

Simptomi serotoninskog sindroma mogu se javiti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe (triptani). Ako je istovremeno lečenje sertralinom i sumatriptanom klinički opravdano, savetuje se odgovarajuće posmatranje pacijenta (videti odeljak 4.4).

Varfarin

Istovremena primena sertralina u dozi od 200 mg dnevno sa varfarinom, prouzrokovala je malo ali statistički značajno produženje protrombinskog vremena, što u retkim slučajevima može promeniti vrednost INR-a (internacionalni normalizovani odnos, engl. international normalized ratio). U skladu sa tim, protrombinsko vreme treba pažljivo kontrolisati kada se započinje ili prekida terapija sertralinom.

Ostale interakcije sa lekovima, digoksin, atenolol, cimetidin

Istovremena primena sa cimetidinom prouzrokovala je znatno smanjenje klirensa sertralina. Klinički značaj ovih promena nije poznat. Sertralin nije imao uticaja na beta-adrenergičku blokadu atenololom. Nije uočena interakcija sertralina u dozi od 200 mg dnevno sa digoksinom.

Lekovi koji utiču na funkciju trombocita

Istovremena primena lekova koji utiču na funkciju trombocita (kao što su NSAIL, acetilsalicilna kiselina i tiklopidin) ili drugih lekova koji mogu povećati rizik od krvarenja, sa sertralinom ili drugim lekovima iz grupe SSRI, može povećati rizik od pojave krvarenja (videti odeljak 4.4).

Neuromuskularni blokatori

SSRI mogu da smanje aktivnost holinesteraze u plazmi, što će dovodi do produžene neuromuskularne blokade izazvane lekom mivakurijum ili drugim neuromuskularnim blokatorima.

Lekovi koji se metabolišu preko citohroma P450

Sertralin može delovati kao slab do umeren inhibitor enzima CYP 2D6. Hronična primena sertralina u dozi od 50 mg dnevno dovodi do umerenog povećanja (u proseku 23% - 37%) koncentracije desipramina u plazmi u stanju ravnoteže (marker CYP 2D6 izoenzimske aktivnosti). Klinički značajne interakcije mogu se javiti pri primeni drugih CYP 2D6 supstrata koji imaju malu terapijsku širinu, kao što su antiaritmici 1C klase (propafenon, flekainid), triciklični antidepresivi i tipični antipsihotici, posebno pri većim dozama sertralina.

Sertralin ne pokazuje klinički značajnu inhibiciju izoenzima CYP 3A4, CYP 2C9, CYP 2C19 i CYP 1A2. To je potvrđeno u in vivo ispitivanjima interakcije sa CYP 3A4 supstratima (endogeni kortizol, karbamazepin, terfenadin, alprazolam), CYP 2C19 supstratom (diazepam) i CYP 2C9 supstratima (tolbutamid, glibenklamid i fenitoin). U in vitro studijama je pokazano da sertralin ima mali ili nema uopšte potencijal za inhibiciju enzima CYP 1A2.

U jednoj ukrštenoj studiji sprovedenoj kod 8 zdravih ispitanika japanskog porekla, konzumiranje 3 čaše soka od grejpfruta dnevno, dovelo je do povećanja koncentracije sertralina u plazmi za približno 100%. Stoga, uzimanje soka od grejpfruta tokom terapije sertralinom treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Na osnovu ispitivanja interakcije sertralina sa sokom od grejpfruta, ne može se isključiti mogućnost da istovremena primena sertralina sa snažnim CYP 3A4 inhibitorima kao što su inhibitori proteaze, ketokonazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol, klaritromicin, telitromicin, nefazodon dovede čak i u većem stepenu, do povećane izloženosti sertralinu. Ovo se takođe odnosi i na umerene inhibitore CYP 3A4 kao što su aprepitant, eritromicin, flukonazol, verapamil i diltiazem. Svakako, uzimanje snažnih inhibitora tokom terapije sertralinom treba izbegavati.

Koncentracije sertralina u plazmi su bile povećane za oko 50% kod slabih metabolizera CYP 2C19, u poređenju sa brzim metabolizerima (videti odeljak 5.2). Interakcija sa jakim inhibitorima CYP 2C19 (kao što su omeprazol, lansoprazol, pantoprazol, rabeprazol, fluoksetin, fluvoksamin) ne može biti isključena.

Trudnoća

Ne postoje dobro kontrolisane studije primene sertralina kod trudnica. Međutim, dosadašnji podaci ne ukazuju na mogućnost sertralina da izazove kongenitalne malformacije. Studije na životinjama su ukazale na mogući efekat na reprodukciju, verovatno usled toksičnog farmakodinamskog dejstva leka na majku i/ili direktnog farmakodinamskog dejstva leka na fetus (videti odeljak 5.3).

Pri primeni sertralina tokom trudnoće zabeležena je pojava simptoma koji odgovaraju simptomima obustave terapije, kod pojedinih novorođenčadi čije su majke bile na terapiji sertralinom tokom trudnoće. Ova pojava je zapažena i kod drugih antidepresiva iz grupe SSRI. Primena sertralina se ne preporučuje tokom trudnoće, osim u slučajevima kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Podaci ukazuju na povećani rizik (manje od dvostrukog) od postpartalnog krvarenja nakon izlaganja SSRI/SNRI lekovima u periodu od mesec dana pre porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Novorođenčad treba pratiti ukoliko se upotreba sertralina kod majke nastavlja u kasnijem periodu trudnoće, posebno u trećem trimestru. Primena sertralina u kasnijem periodu trudnoće može dovesti do sledećih simptoma kod novorođenčeta: respiratorni distres, cijanoza, apneja, epileptični napadi, nestabilnost telesne temperature, teškoće pri hranjenju, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, uzbuđenje, iritabilnost, letargija, neprekidan plač, somnolencija i teškoće u spavanju. Ovi simptomi mogu nastati kao rezultat serotonergičkih efekata ili simptoma obustave. U većini slučajeva ove komplikacije se javljaju odmah ili ubrzo (< 24 sata) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoći, a posebno u odmakloj trudnoći, može imati za posledicu povećan rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (engl. persistent pulmonary hypertension in the newborn, PPHN). Uočeni rizik je približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća; u opštoj populaciji PPHN se javlja u 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

Dojenje

Objavljeni podaci koji se odnose na koncentraciju sertralina u majčinom mleku ukazuju da se male količine sertralina i njegovog metabolita N-demetilsertralina izlučuju u mleko. Koncentracije sertralina u serumu odojčadi su uglavnom zanemarljive do nemerljive, izuzimajući jedan zabeleženi slučaj odojčeta kod koga je koncentracija sertralina u serumu iznosila oko 50% koncentracije u serumu majke (bez primetnog uticaja na zdravstveno stanje odojčeta). Do sada nisu zabeležene neželjene reakcije kod odojčadi čije su majke koristile sertralin, ali se rizik ipak ne može isključiti. Primena sertralina kod dojilja se ne preporučuje, osim u slučajevima kada, prema proceni lekara, očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja na životinjama pokazuju da sertralin nema uticaj na parametre plodnosti (videti odeljak 5.3).

Neki izveštaji o primeni lekova iz grupe SSRI kod ljudi, ukazuju na efekat tih lekova na kvalitet sperme koji je reverzibilan.

Do sada nije zabeležen uticaj sertralina na plodnost kod ljudi.

Kliničke farmakološke studije su pokazale da sertralin ne utiče na psihomotorne aktivnosti. Međutim, s obzirom da psihotropni lekovi mogu smanjiti mentalne i fizičke sposobnosti potrebne za izvođenje potencijalno opasnih aktivnosti kao što je upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama, pacijenta na to treba upozoriti.

Najčešće neželjeno dejstvo sertralina je mučnina. U terapiji socijalnog anksioznog poremećaja, seksualna disfunkcija (nemogućnost ejakulacije) se javljala kod 14% muškaraca koji su primali sertralin u odnosu na 0% muškaraca koji su primali placebo. Ova neželjena dejstva su dozno-zavisna i obično spontano prolaze sa nastavkom terapije.

Profil neželjenih dejstava obično zabeležen u dvostruko-slepim, placebo-kontrolisanim studijama kod pacijenata sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP), paničnim poremećajem, posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i socijalnim anksioznim poremećajem, sličan je profilu neželjenih dejstava koji je zabeležen u kliničkim studijama kod pacijenata sa depresijom.

Tabela 1 prikazuje neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja (nepoznata učestalost), kao i tokom placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja (koja su obuhvatila ukupno 2542 pacijenta na terapiji sertralinom i 2145 na terapiji placebom) kod pacijanata sa depresijom, OKP, paničnim poremećajem, PTSP i socijalnim anksioznim poremećajem.

Intenzitet i učestalost pojedinih neželjenih reakcija navedenih u Tabeli 1 mogu se smanjiti sa nastavkom terapije i ove neželjene reakcije generalno ne zahtevaju prekid terapije.

Učestalost ispoljavanja neželjenih reakcija definisana je na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10); česta (≥ 1/100 do < 1/10); povremena (≥ 1/1000 do < 1/100); retka (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retka (< 1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Tabela 1. Neželjene reakcije

Učestalost neželjenih reakcija zabeleženih tokom placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa depresijom, OKP, paničnim poremećajem, PTSP i socijalnim anksioznim poremećajem. Analiza objedinjenih podataka i podaci iz postmarketinškog praćenja.

* Ove neželjene reakcije su zabeležene takođe i tokom postmarketinškog praćenja leka.

§ Učestalost neželjenih reakcija je predstavljena sa procenjenom gornjom granicom nivoa pouzdanosti od 95%, korišćenjem “Pravila od 3”.

† Ovaj događaj je prijavljen za terapeutsku grupu SSRI/SNRI lekova (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom

Prekid terapije sertralinom (posebno nagli prekid), obično dovodi do pojave simptoma obustave. Najčešće prijavljeni simptomi su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (nesanica, intenzivni snovi), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Simptomi su uglavnom blagi do umereni i spontano se povlače; kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili dugotrajni.

Zbog toga se, kada lečenje sertralinom više nije potrebno, savetuje prekid sa postepenim smanjvanjem doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Stariji pacijenti

Primena SSRI i SNRI antidepresiva, uključujući sertralin, bila je povezana sa slučajevima klinički značajne hiponatremije kod starijih pacijenata, kod kojih postoji veći rizik od razvoja ovog neželjenog događaja (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Ukupan profil neželjenih reakcija kod preko 600 pedijatrijskih pacijenata na terapiji sertralinom, generalno je bio sličan onom koji je zabeležen u studijama sprovedenim kod odraslih. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (n=281 pacijent na terapiji sertralinom) prijavljene su sledeće neželjene reakcije:

Veoma česte (≥1/10): glavobolja (22%), nesanica (21%), dijareja (11%) i mučnina (15%).

Česte (≥1/100 do <1/10): bol u grudima, manija, pireksija, povraćanje, anoreksija, labilnost afekta, agresivno ponašanje, agitacija, nervoza, poremećaj pažnje, vrtoglavica, hiperkinezija, migrena, somnolencija, tremor, poremećaj vida, suva usta, dispepsija, noćne more, zamor, inkontinencija urina, osip, akne, epistaksa i flatulencija.

Povremene (≥1/1000 do <1/100): produženje QT intervala na EKG-u (videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.1), pokušaj suicida, konvulzije, ekstrapiramidalni poremećaj, parestezija, depresija, halucinacije, purpura, hiperventilacija, anemija, poremećaj funkcije jetre, povećanje vrednosti ALT, cistitis, herpes simplex, zapaljenje spoljašnjeg uha, bol u uhu, bol u očima, midrijaza, slabost, hematurija, pustularni osip, rinitis, povreda, smanjenje telesne mase, trzaji mišića, neuobičajeni snovi, apatija, albuminurija, polakiurija, poliurija, bol u dojkama, poremećaj menstrualnog ciklusa, alopecija, dermatitis, oboljenje kože, neuobičajen miris kože, urtikarija, škrgutanje zubima, naleti crvenila.

Nepoznata učestalost: enureza.

Klasni efekti

Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom na pacijentima starosti 50 godina i više, pokazale su povećan rizik od fraktura kostiju kod pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe SSRI i tricikličih antidepresiva. Nije poznat mehanizam koji dovodi do nastanka ovog rizika.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Raspon bezbednosti primene sertralina zavisi od populacije pacijenata i/ili istovremeno primenjenih lekova. Bilo je prijava smrtnih ishoda usled predoziranja sertralinom, primenjenog samostalno ili u kombinacijama sa drugim lekovima i/ili alkoholom. Prema tome, svako predoziranje treba lečiti agresivno.

Simptomi

Simptomi predoziranja uključuju serotoninska neželjena dejstva kao što su pospanost, gastrointestinalni poremećaji (mučnina i povraćanje), tahikardija, tremor, agitacija i vrtoglavica. Koma je takođe bila zabeležena, ali sa manjom učestalošću.

Produženje QTc intervala/Torsade de Pointes su zabeleženi kao posledica predoziranja sertralinom, tako da se preporučuje praćenje EKG-a u svim slučajevima unosa prekomerne doze sertralina (videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.1).

Terapija

Nema specifičnih antidota za sertralin. Ukoliko je neophodno, preporučuje se uspostavljanje i održavanje prohodnosti disajnih puteva i obezbeđivanje adekvatne oksigenacije i ventilacije. Aktivni medicinski ugalj, koji se može upotrebiti sa laksativnim sredstvom, može biti jednako efikasan ili efikasniji nego ispiranje želuca, i njegovu primenu treba razmotriti pri lečenju predoziranja. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Takođe se preporučuje kontrola srčanih (EKG) i vitalnih znakova, zajedno sa primenom opštih simptomatskih i suportivnih mera. Zbog velikog volumena distribucije sertralina, forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i zamena krvi nisu od koristi.

Farmakoterapijska grupa: Antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina

ATC šifra: N06AB06

Mehanizam dejstva

Sertralin je potentan i specifičan inhibitor preuzimanja serotonina (5-HT) u neurone u in vitro uslovima, što dovodi do pojačanja efekta 5-HT kod životinja. Ima veoma slab efekat na ponovno preuzimanje noradrenalina i dopamina u neurone. U dozama koje se koriste u kliničkim uslovima, sertralin blokira preuzimanje serotonina u humane trombocite. Sertralin nema stimulativno, sedativno, antiholinergičko niti kardiotoksično dejstvo kod životinja. U kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, sertralin nije dovodio do sedacije i nije imao uticaja na psihomotorne sposobnosti. U skladu sa svojim mehanizmom delovanja, selektivnom inhibicijom preuzimanja 5-HT, sertralin ne pojačava aktivnost kateholamina.

Sertralin nema afinitet za muskarinske (holinergičke), serotonergičke, dopaminergičke, adrenergičke, histaminergičke, GABA ili benzodiazepinske receptore. Hronična primena sertralina kod životinja je bila udružena sa nishodnom regulacijom receptora za noradrenalin u mozgu, što je uočeno i kod drugih klinički efikasnih antidepresiva i lekova za lečenje opsesivnih poremećaja.

Pokazano je da sertralin nema potencijal da stvara zavisnost. U placebo kontrolisanoj, dvostruko slepoj, randomizovanoj kliničkoj studiji u kojoj su komparativno ispitivani sertralin, alprazolam i d-amfetamin u stvaranju zavisnosti, sertralin nije dovodio do pozitivnih subjektivnih efekata koji ukazuju na razvoj zavisnosti. Nasuprot tome, ispitanici su ocenili da i alprazolam i d-amfetamin značajno više od placeba izazivaju euforiju i želju za lekom, što dovodi do stvaranja zavisnosti. Sertralin nije izazivao niti stimulaciju i anksioznost koje su karakteristične za d-amfetamin, niti sedaciju i smanjenje psihomotornih sposobnosti koje su uočene kod alprazolama. Kod rezus majmuna obučenih da sami uzimaju kokain, sertralin nije doveo do sličnog ponašanja, niti je delovao kao diskriminativni stimulus bilo za d-amfetamin ili pentobarbital.

Klinička efikasnost i bezbednost

Veliki depresivni poremećaj

Sprovedena je studija koja je uključivala ambulantno lečene pacijente obolele od depresije, koji su u do kraja uvodnog otvorenog dela studije u trajanju od 8 nedelja odgovorili na terapiju sertralinom u dozama od 50 - 200 mg/dan. Ovi pacijenti (n=295) su randomizovani da u dvostruko-slepoj fazi studije nastave lečenje sertralinom od 50 - 200 mg/dan ili placebom, tokom 44 nedelje. Statistički značajno manja stopa relapsa uočena je u grupi pacijenata koji su uzimali sertralin u odnosu na placebo grupu. Prosečna doza sertralina kod pacijenata koji su završili studiju bila je 70 mg/dan. Udeo pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor (definisan kao procenat pacijenata koji nisu imali relaps) bio je 83,4% u grupi pacijenata koji su primali sertralin i 60,8% u placebo grupi.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Kombinovani podaci iz 3 studije sprovedene među pacijentima sa PTSP u opštoj populaciji, pokazali su slabiji terapijski odgovor kod muškaraca u odnosu na žene. U dve studije sprovedene u opštoj populaciji, u kojima su dobijeni pozitivni rezultati, stopa odgovora kod muškaraca i žena na terapiju sertralinom u odnosu na placebo bila je slična (žene: 57,2% u odnosu na 34,5%; muškarci: 53,9% u odnosu na 38,2%). U studije je bilo uključeno 184 muškaraca i 430 žena, pa su samim tim i rezultati dobijeni u populaciji žena robusniji a u populaciji muškaraca uočeni su: veća zloupotreba različitih supstanci, duže trajanje PTSP, teži uzroci trauma na početku studije, što je u korelaciji sa dobijenim manjim efektom leka u ovoj populaciji pacijenata.

Srčana elektrofiziologija

U posebnom detaljnom ispitivanju QTc-intervala, sprovedenom izlaganjem zdravih dobrovoljaca supraterapijskim dozama leka u stanju dinamičke ravnoteže (primenom 400 mg dnevno, što je dvostruko više od maksimalne preporučene dnevne doze), gornja granica dvostranog 90% CI za vremenski usklađenu srednju vrednost razlike dobijene metodom najmanjih kvadrata QTcF-intervala između sertralina i placeba (11,666 milisekunde) bila je veća od unapred definisanog praga od 10 milisekundi u vremenskoj tački 4 sata nakon primene zadnje doze leka. Analiza odgovora u odnosu na izloženost leku pokazala je neznatno pozitivan odnos između QTcF-intervala i koncentracija sertralina u plazmi

[0,036 milisekundi/(nanograma/mL); p<0,0001]. Na osnovu modela izloženosti i odgovora na izloženost, prag za klinički značajno produženje QTcF-intervala (odnosno da bi predviđeni 90% CI premašio 10 milisekundi) najmanje je 2,6 puta veći od prosečne vrednosti Cmax (86 nanograma/mL) nakon primene najveće preporučene doze sertralina (200 mg dnevno) (videti odeljke 4.4, 4.5, 4.8. i 4.9).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) kod dece i adolescenata

Bezbednost i efikasnost sertralina (50 - 200 mg dnevno) ispitivane su kod dece uzrasta od 6 do 12 godina i adolescenata uzrasta od 13 do 17 godina sa OKP, koji nisu imali depresivni poremećaj. Posle nedelju dana jednostruko-slepog, placebo-kontrolisanog uvodnog perioda, pacijenti su randomizovani da tokom 12 nedelja primaju sertralin ili placebo, u fleksibilnim dozama. Kod dece od 6 do 12 godina početna doza bila je 25 mg. Kod pacijenata koji su dobijali sertralin pokazano je značajno veće poboljšanje u odnosu na placebo, u skoru CY-BOCS skale - Childrens’ Yale-Brown Obsessive Compulsive Scale (p =0,005), skale NIMH Global Obsessive Compulsive Scale (p=0,019) i skale CGI Improvement Scale (p=0,002). Pored toga, uočen je i trend ka poboljšanju skora skale CGI Severity scale (p=0,089) u grupi na sertralinu u odnosu na placebo. Za skalu CY-BOCs, u placebo grupi, prosečna vrednost skora na početku studije iznosila je 22,25 ± 6,15, a prosečna promena skora na kraju ispitivanja bila je -3,4 ± 0,82, dok su u grupi na sertralinu ove vrednosti iznosile 23,36 ± 4,56 i -6,8 ± 0,87. U naknadnoj "post-hoc" analizi, procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju (responders), definisan kao smanjenje skora CY-BOCs skale (primarni parametar efikasnosti) od 25% ili veće na kraju studije, iznosio je 53% u grupi na sertralinu i 37% u placebo grupi (p=0,03).

Nedostaju podaci o dugotrajnoj bezbednosti i efikasnosti sertralina u pedijatrijskoj populaciji. Pedijatrijska populacija

Nema podataka o primeni sertralina kod dece mlađe od 6 godina.

Resorpcija

Kod ljudi, nakon oralne primene doza od 50 do 200 mg, jednom dnevno, tokom 14 dana, maksimalna koncentracija sertralina u plazmi se postiže za 4,5 do 8,4 sata nakon primene leka. Hrana ne menja značajno bioraspoloživost sertralina iz tableta.

Distribucija

Oko 98% leka u cirkulaciji vezano je za proteine plazme.

Biotransformacija

Sertralin podleže ekstenzivnom metabolizmu prvog prolaska kroz jetru.

Na osnovu kliničkih i in vitro podataka, može se zaključiti da se sertralin metaboliše brojnim putevima uključujući CYP 3A4, CYP 2C19 (videti odeljak 4.5) i CYP 2B6. U in vitro uslovima pokazano je da su sertralin i njegov glavni metabolit demetilsertralin takođe supstrati P-glikoproteina.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije sertralina je približno 26 sati (opseg od 22 do 36 sati). Uzimajući u obzir terminalno poluvreme eliminacije, dolazi do dvostruke akumulacije leka u plazmi do postizanja koncentracije u stanju ravnoeže, koja se uspostavlja nakon nedelju dana primene leka jednom dnevno.

Poluvreme eliminacije N-desmetilsertralina iznosi od 62 do 104 sata. Sertralin i N-desmetilsertralin se ekstenzivno metabolišu kod ljudi, a dobijeni metaboliti se izlučuju putem fecesa i urina u jednakim količinama. Samo se manja količina (< 0,2%) nepromenjenog sertralina izlučuje urinom.

Linearnost /nelinearnost

Farmakokinetika sertralina je dozno proporcionalna u opsegu doza od 50 do 200 mg. Farmakokinetika sertralina u specifičnim grupama pacijanata

Pedijatrijski pacijenti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem

Farmakokinetika sertralina je ispitana kod 29 pacijenata uzrasta od 6 do 12 godina i 32 adolescenta uzrasta od 13 do 17 godina. Pacijentima je postepeno tokom 32 dana povećavana doza do maksimalne doze od

200 mg/dan, bilo sa početnom dozom od 25 mg i postepenim povećanjem doze za po 25 mg, ili sa početnom dozom od 50 mg i postepenim povećanjem doze za po 50 mg. Pacijenti su dobro podnosili oba režima podešavanja doze. U stanju ravnoteže pri dozi od 200 mg/dan, koncentracije sertralina u plazmi kod dece uzrasta od 6 do 12 godina bile su za približno 35% veće u poređenju sa decom uzrasta od 13 do 17 godina i

za 21% veće u odnosu na referentnu grupu odraslih osoba. Nije bilo značajnih razlika između dečaka i devojčica u pogledu klirensa. Preporučuje se mala početna doza i postepeno povećanje doze, za po 25 mg, kod dece, posebno kod one sa malom telesnom masom. Kod adolescenata doziranje može biti kao kod odraslih.

Adolescenti i starije osobe

Farmakokinetički profil leka kod adolescenata ili starijih osoba ne razlikuje se značajno u odnosu na odrasle osobe starosti od 18 do 65 godina.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, poluvreme eliminacije sertralina je produženo, a vrednost PIK je povećana tri puta (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa umerenom do teškim oštećenjem funkcije bubrega ne dolazi do značajne akumulacije sertralina.

Farmakogenomska ispitivanja

Koncentracije sertralina u plazmi su za oko 50% bila veće kod slabih CYP 2C19 metabolizera u odnosu na ekstenzivne metabolizere. Klinički značaj ovih nalaza nije jasan, tako da dozu leka treba titrirati kod svakog pacijenta u skladu sa kliničkim odgovorom.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenosti, ne ukazuju na bilo kakvu posebnu opasnost za ljude. U studijama reproduktivne toksičnosti, na životinjama nisu uočeni teratogeni efekti niti neželjeni efekti na plodnost mužjaka. Uočena fetotoksičnost je verovatno povezana sa toksičnim efektima leka na majku.

Postnatalno preživljavanje mladunaca pasa i njihova telesna masa, bili su smanjeni samo u prvih nekoliko dana nakon rođenja. Postoje dokazi da je rani postnatalni mortalitet bio povezan sa intrauterinom izloženošću leku posle 15-og dana trudnoće. Zaostajanje u postnatalnom razvoju mladunaca pasa čije su majke primale sertralin verovatno je izazvano toksičnim efektima leka na majke pasa, što nije značajno za ljude.

Studije na glodarima i drugim životinjama nisu pokazale uticaj leka na plodnost.

Studije na životinjama u juvenilnom periodu

Sprovedena je juvenilna toksikološka studija u kojoj je sertralin primenjivan oralno kod mužjaka i ženki pacova u periodu od 21. do 56. postnatalnog dana (u dozama od 10, 40 ili 80 mg/kg/dan), sa periodom oporavka bez primene leka do 196. postnatalnog dana. Zapaženo je kašnjenje u seksualnom sazrevanju kod oba pola, pri različitim dozama (kod mužjaka pri dozi od 80 mg/kg a kod ženki pri dozama ≥10 mg/kg).

Uprkos ovom nalazu, procenjeno je da nema značajnih efekata sertralina ni na jedan od ispitivanih parametara reprodukcije kod mužjaka i ženki. Sem toga, u periodu od 21. do 56. postnatalnog dana, zabeležena je pojava dehidratacije, hromorinoreje, i smanjenog prosečnog povećanja telesne mase. Sva navedena dejstva povezana sa primenom sertralina su bila reverzibilna u periodu oporavka bez primene leka. Nije ustanovljen klinički značaj ovih dejstava kod pacova koji su primali sertralin.

Jezgro tablete:

Kalcijum-hidrogenfosfat dihidrat; Celuloza, mikrokristalna; Natrijum-skrobglikolat; Hidroksipropilceluloza;

Talk;

Magnezijum-stearat.

Film obloga tablete:

Opadry 03H28758 white, sastav:

Hipromeloza (E 464); Titan-dioksid (E171); Propilenglikol;

Talk.

Nije primenljivo.

5 godina.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 7 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Asentra sadrži aktivnu supstancu sertralin. Sertralin spada u grupu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI); ovi lekovi se primenjuju u lečenju depresije i/ili anksioznih poremećaja.

Lek Asentra se primenjuje u lečenju:

• depresije i za prevenciju ponovnog javljanja depresije (kod odraslih);
• socijalnog anksioznog poremećaja (kod odraslih);
• posttraumatskog stresnog poremećaja (kod odraslih);
• paničnog poremećaja (kod odraslih);
• opsesivno-kompulzivnog poremećaja (kod odraslih, i kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina).

Depresija je kliničko oboljenje sa simptomima kao što su osećaj tuge, nemogućnost normalnog spavanja ili uživanja u životu kao što ste nekada mogli.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj i panični poremećaji su oboljenja povezana sa anksioznošću (uznemirenost, strah) sa simptomima kao što su stalna zaokupljenost određenim idejama (opsesije) zbog kojih ponavljate rituale (kompulzije - prisilne radnje).

Posttraumatski stresni poremećaj je stanje koje se javlja nakon veoma traumatičnog emocionalnog iskustva i ima simptome slične onim kod depresije i anksioznosti.

Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija) je oboljenje povezano sa anksioznošću. Karakterišu ga osećanja intenzivne anksioznosti ili uznemirenosti u društvenim okolnostima (na primer: razgovor sa strancima, govor pred grupom ljudi, konzumiranje hrane ili pića pred drugim osobama ili zabrinutost da ćete se osramotiti zbog svog ponašanja).

Vaš lekar je odlučio da je ovaj lek podesan za lečenje Vašeg oboljenja. Ukoliko niste sigurni zašto ste dobili lek Asentra, pitajte Vašeg lekara.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na sertralin ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko uzimate ili ste uzimali lekove koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAOI, kao što su selegilin, moklobemid) ili lekove slične MAOI (kao što je linezolid). Ukoliko prekinete lečenje

sertralinom, morate sačekati najmanje nedelju dana da biste započeli terapiju MAO inhibitorima. Nakon prekida lečenja MAO inhibitorima, morate sačekati najmanje dve nedelje da biste mogli da započnete terapiju sertralinom;

• ukoliko uzimate drugi lek koji se naziva pimozid (lek koji se koristi za lečenje psihičkih poremećaja kao što je psihoza).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Asentra.

Lekovi nisu uvek pogodni za upotrebu kod svih osoba. Pre nego što uzmete lek Asentra, molimo Vas recite svom lekaru ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje od sledećih stanja:

• imate epilepsiju ili ste ranije imali epileptične napade. Ukoliko imate napad, odmah se obratite svom lekaru;
• ukoliko ste bolovali od manično-depresivne psihoze (bipolarni poremećaj) ili shizofrenije. Ukoliko imate maničnu epizodu, odmah se obratite svom lekaru;
• ukoliko imate ili ste ranije imali misli o samopovređivanju ili samoubistvu (videti u nastavku - Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja);
• ukoliko imate serotoninski sindrom ili neuroleptički maligni sindrom. U retkim slučajevima ovaj sindrom se može javiti kada uzimate određene lekove u isto vreme kada i sertralin (za simptome videti odeljak 4. - Moguća neželjena dejstva). Vaš lekar bi Vam saopštio da ste u prošlosti bolovali od ovog sindroma;
• ukoliko imate malu koncentraciju natrijuma u krvi, zbog toga što se smanjena koncentracija natrijuma može javiti kao posledica terapije lekom Asentra. Takođe, treba da kažete svom lekaru ako uzimate određene lekove za hipertenziju (povišeni krvni pritisak), zbog toga što ovi lekovi takođe mogu uticati na koncentraciju natrijuma u krvi;
• ukoliko ste starija osoba, kod Vas može postojati veći rizik od smanjene koncentracije natrijuma u krvi (videti prethodno);
• ukoliko imate oboljenje jetre; u tom slučaju Vaš lekar može odlučiti da treba da uzimate manju dozu leka Asentra;
• ukoliko imate šećernu bolest (diabetes mellitus); lek Asentra može uticati na vrednost glukoze u krvi, te će možda biti potrebno prilagođavanje doze lekova koje uzimate za šećernu bolest;
• ukoliko ste imali poremećaje krvarenja (sklonost ka pojavi modrica) ili ako ste trudni (videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost) ili ako ste uzimali lekove koji razređuju krv (npr. acetilsalicilnu kiselinu

- aspirin ili varfarin) ili lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja;

• ukoliko ste dete ili adolescent mlađi od 18 godina. Lek Asentra se može primenjivati samo za lečenje dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina, koji boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ukoliko Vas leče zbog ovog poremećaja, lekar će želeti pažljivo da prati Vaše stanje (videti u nastavku teksta odeljak Upotreba kod dece i adolescenata);
• ukoliko ste na terapiji elektrošokovima (elektrokonvulzivna terapija - ECT);
• ukoliko imate probleme sa očima, kao što su neki oblici glaukoma (povišen očni pritisak);
• ukoliko Vam je rečeno da imate poremećaj zapisa srčanog rada na elektrokardiogramu (EKG-u), koji se naziva produženje QTc intervala (javlja se kao posledica poremećaja sprovodljivosti srca);
• ukoliko imate neko srčano oboljenje, smanjenu koncentraciju natrijuma ili magnezijuma u krvi, produžen QTc interval u EKG-u u porodičnoj anamnezi, usporen rad srca ili istovremeno uzimate lekove koji produžavaju QTc interval;
• ukoliko već uzimate drugi antidepresiv kao što je fluoksetin.

Uznemirenost/akatizija:

Primena sertralina je povezana sa nemirom i potrebom za kretanjem, često sa nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja (akatizija). Najveća mogućnost da dođe do pojave ovih simptoma je u toku prvih nekoliko nedelja lečenja. Povećanje doze može biti štetno i ukoliko se kod Vas razviju ovakvi simptomi potrebno je da se obratite svom lekaru.

Reakcije usled obustave lečenja:

Neželjena dejstva povezana sa prekidom terapije (reakcije usled obustave lečenja) su česta, naročito ukoliko je lečenje naglo prekinuto (videti odeljak 3. - Ako naglo prestanete da uzimate lek Asentra, i odeljak 4. - Moguća neželjena dejstva). Rizik od pojave simptoma obustave terapije zavisi od dužine trajanja lečenja, doze i brzine kojom je doza smanjena. Ovi simptomi su obično blagi do umereni. Međutim, kod nekih pacijenata simptomi mogu biti ozbiljni. Obično se javljaju tokom prvih nekoliko dana nakon prekida lečenja. Najčešće, ovi simptomi sami nestanu i povuku se u roku od 2 nedelje. Kod nekih pacijenata, ovi simptomi mogu trajati i duže (2 - 3 meseca ili duže).

Kada se prekida lečenje sertralinom, preporučuje se postepeno smanjenje doze tokom perioda od nekoliko nedelja ili meseci i uvek treba da razmotrite sa svojim lekarom najbolji način za prekid terapije.

Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj (stanja sa osećajem teskobe, strepnje i uznemirenosti), nekada možete imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo se može pojačati kada započnete terapiju antidepresivima, zbog toga što ovim lekovima treba vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali nekada i duže.

Veća je verovatnoća da ćete tako razmišljati:

• ukoliko ste prethodno imali misli o samoubistvu ili samopovređivanju;
• ukoliko ste mlada odrasla osoba. Informacije iz kliničkih ispitivanja pokazale su da postoji povećani rizik od suicidalnog ponašanja kod odraslih osoba mlađih od 25 godina sa psihijatrijskim stanjima, a

koje su lečene antidepresivima.

Ukoliko u bilo kom trenutku imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah se obratite svom lekaru ili idite u bolnicu.

Može Vam biti od pomoći da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršavaju ili ukoliko su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Poremećaj seksualne funkcije

Lekovi poput leka Asentra (iz grupe SSRI - selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) mogu biti uzrok pojave simptoma poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima ovi simptomi su se nastavili nakon prestanka terapije ovim lekovima.

Interferencija sa skrining testovima za mokraću

Lažno-pozitivni imunološki skrining testovi mokraće za detekciju benzodiazepina, prijavljeni su kod pacijenata koji uzimaju sertralin. Lažno-pozitivni rezultati testa se mogu očekivati nekoliko dana nakon prekida terapije sertralinom.

Upotreba kod dece i adolescenata:

Sertralin ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, izuzev kod pacijenata sa opsesivno- kompulzivnim poremećajem. Kod pacijenata mlađih od 18 godina kada se leče ovom grupom lekova postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava, poput pokušaja samoubistva, misli o samopovređivanju ili samoubistvu (suicidalnih misli) i pojave neprijateljskog ponašanja (uglavnom agresivno ponašanje, suprotstavljanje i bes). Ipak, moguće je da lekar odluči da propiše lek Asentra pacijentu mlađem od 18 godina, ukoliko je to u interesu pacijenta. Ukoliko Vam je lekar propisao lek Asentra, a imate manje od 18 godina i želite da razgovarate o tome, molimo Vas kontaktirajte svog lekara.

Pored toga, ukoliko se bilo koji od gore navedenih simptoma pojavi ili pogorša dok uzimate lek Asentra, obavezno o tome obavestite svog lekara. Takođe, dugoročna bezbednost leka Asentra u pogledu rasta, sazrevanja i učenja (kognitivnog razvoja), kao i razvoja ponašanja, još uvek nije dokazana u ovoj starosnoj kategoriji.

Drugi lekovi i lek Asentra

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Asentra ili lek Asentra može umanjiti efekat drugih lekova koji se uzimaju u isto vreme.

Uzimanje leka Asentra zajedno sa sledećim lekovima može prouzrokovati ozbiljna neželjena dejstva:

• lekovima koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAOI), kao što je moklobemid (koristi se za lečenje depresije) i selegilin (koristi se za lečenje Parkinsonove bolesti), antibiotik linezolid i metilensko plavo (primenjuje se za lečenje velikih koncentracija methemoglobina u krvi). Ne koristite lek Asentra zajedno sa ovim lekovima;
• lekovima koji se koriste za lečenje psihičkih poremećaja kao što je psihoza (pimozid). Ne primenjujte lek Asentra zajedno sa pimozidom.

Posavetujte se sa svojim lekarom ukoliko koristite sledeće lekove:

• lekove koji sadrže amfetamine (koriste se za lečenje poremećaja sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću ( engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD), narkolepsije (hroničnog poremećaja spavanja) i gojaznosti);
• biljni lek koji sadrži kantarion (Hypericum perforatum). Dejstva kantariona mogu trajati 1-2 nedelje;
• lekove koji sadrže aminokiselinu triptofan (koriste se za lečenje poremećaja spavanja i depresije);
• lekove koji se koriste za lečenje jakih bolova (npr. tramadol);
• lekove koji se koriste u anesteziji ili za lečenje hroničnog bola (fentanil, mivakurijum i suksametonijum);
• lekove koji se koriste za lečenje migrena (npr. sumatriptan);
• lek za razređivanje krvi (varfarin);
• lekove za lečenje bolova/artritisa (nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su ibuprofen,

acetilsalicilna kiselina);

• sedative (diazepam);
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti iz organizma);
• lekove za lečenje epilepsije (fenitoin, fenobarbital, karbamazepin);
• lekove za lečenje dijabetesa (tolbutamid);
• lekove koji se koriste u terapiji pojačanog lučenja želudačne kiseline, čira i gorušice (cimetidin, omeprazol, lanzoprazol, pantoprazol, rabeprazol);
• lekove za lečenje manije i depresije (litijum);
• druge lekove za lečenje depresije (kao što su amitriptilin, nortriptilin, nefazodon, fluoksetin, fluvoksamin);
• lekove za lečenje shizofrenije i drugih mentalnih poremećaja (kao što su perfenazin, levomepromazin i olanzapin);
• lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, bolova u grudima ili za regulisanje pulsa i srčanog ritma (kao što su verapamil, diltiazem, flekainid, propafenon);
• lekove koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija (rifampicin, klaritromicin, telitromicin, eritromicin);
• lekove koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol, flukonazol);
• lekove koji se koriste u terapiji HIV infekcije, odnosno AIDS-a, i hepatitisa C (inhibitori proteaze kao što su ritonavir, telaprevir);
• lekove za sprečavanje mučnine i povraćanja nakon operacije ili hemoterapije (aprepitant);
• lekove za koje je poznato da povećavaju rizik od nastanka izmenjene električne aktivnosti srca (npr. neki antipsihotici i antibiotici).

Uzimanje leka Asentra sa hranom, pićima i alkoholom

Tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Tokom uzimanja leka Asentra treba izbegavati konzumiranje alkohola.

Lek Asentra ne treba uzimati u kombinaciji sa sokom od grejpfruta, jer njihova istovremena primena može povećati koncentraciju sertralina u krvi.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Bezbednost primene sertralina kod trudnica nije u potpunosti ustanovljena. Sertralin će Vam biti propisan dok ste trudni samo ukoliko lekar smatra da je korist ovog leka za Vas veća od mogućeg rizika za plod.

Ukoliko uzimate lek Asentra u periodu pred kraj trudnoće, možda će biti povećan rizik od teškog vaginalnog krvarenja odmah nakon porođaja, posebno ako ste već ranije imali poremećaj krvarenja. Vaš lekar ili babica treba da budu informisani da uzimate lek Asentra, da bi mogli da Vas posavetuju. Ako se uzimaju tokom trudnoće, naročito tokom poslednja 3 meseca trudnoće, lekovi kao što je Asentra mogu povećati rizik od pojave ozbiljnog stanja kod novorođenčeta koje se naziva perzistentna plućna hipertenzija novorođenčadi (engl. persistent pulmonary hypertension of the newborn, PPHN), koja izaziva ubrzano disanje i plavičastu prebojenost kože deteta. Ovi simptomi se obično javljaju tokom prvih 24 sata nakon rođenja bebe. Ukoliko se ovo dogodi Vašem detetu, odmah kontaktirajte babicu i/ili lekara.

Kod novorođenčeta se mogu javiti i sledeći simptomi, koji se obično ispolje 24 sata nakon porođaja:

• otežano disanje;
• plava prebojenost kože ili je dete previše toplo ili hladno;
• plava prebojenost usana;
• povraćanje ili otežano hranjenje;
• beba deluje umorno, ima teškoće sa spavanjem ili predugo plače;
• ukočenost ili mlitavost mišića;
• tremor (nevoljno podrhtavanje) i trzaji mišića, grčevi;
• pojačani refleksi;
• iritabilnost;
• smanjena vrednost šećera u krvi.

Ako se kod Vaše bebe, nakon rođenja, pojavi bilo koji od ovih simptoma ili ako ste zabrinuti zbog zdravstvenog stanja Vaše bebe, obratite se Vašem lekaru ili babici koji će Vam dati savet kako da postupite.

Postoje dokazi da se sertralin izlučuje u majčino mleko. Sertralin se može koristiti kod dojilja samo ukoliko lekar smatra da korist premašuje svaki mogući rizik po novorođenče.

Pojedini lekovi slični sertralinu mogu smanjiti kvalitet sperme u studijama sprovedenim na životinja. Teoretski, to može uticati na plodnost, ali prema dosadašnjim saznanjima nije uočen uticaj na plodnost kod ljudi.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Psihotropni lekovi kao što je sertralin mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Stoga, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama dok ne ustanovite kako ovaj lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je:

Odrasle osobe

Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj

Uobičajena doza za depresiju i opsesivno-kompulzivni poremećaj iznosi 50 mg dnevno. Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg u intervalima od najmanje jedne nedelje tokom nekoliko nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.

Panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj

Za panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj, terapiju treba započeti sa 25 mg dnevno i povećati do 50 mg dnevno nakon jedne nedelje. Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg tokom nekoliko nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.

Deca i adolescenti

Lek Asentra se može primenjivati samo kod dece i adolescenata obolelih od opsesivno-kompulzivnog poremećaja uzrasta od 6 do 17 godina.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Deca uzrasta od 6 do 12 godina: preporučena početna doza iznosi 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, Vaš lekar može povećati dozu na 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.

Adolescenti uzrasta od 13 do 17 godina: preporučena početna doza iznosi 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.

Ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, molimo Vas obavestite o tome svog lekara i pratite uputstva lekara.

Način primene:

Lek Asentra se može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega. Uzmite lek jednom dnevno, ujutru ili uveče.

Vaš lekar će Vam reći koliko dugo treba da uzimate ovaj lek. To će zavisiti od prirode Vaše bolesti i koliko dobro reagujete na terapiju. Može biti potrebno da prođe nekoliko nedelja pre nego što dođe do poboljšanja simptoma. Lečenje depresije se obično nastavlja 6 meseci nakon poboljšanja.

Ako ste uzeli više leka Asentra nego što treba

Ukoliko slučajno uzmete previše leka Asentra odmah kontaktirajte svog lekara ili idite do najbliže bolnice. Uvek ponesite kutiju leka sa sobom, nezavisno od toga da li u njoj ima leka ili ne.

Simptomi predoziranja su pospanost, mučnina, povraćanje, ubrzani rad srca, drhtavica, nemir, vrtoglavica i u retkim slučajevima, gubitak svesti.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Asentra

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako ste zaboravili da uzmete dozu, ne uzimajte propuštenu dozu. Samo uzmite sledeću dozu prema prema uobičajenom rasporedu doziranja.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Asentra

Nemojte prestati da uzimate lek osim ukoliko Vam to nije rekao Vaš lekar. Pre nego što u potpunosti prestanete da uzimate lek Asentra, Vaš lekar će Vam postepeno smanjivati dozu ovog leka tokom nekoliko nedelja. Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ovaj lek možete osetiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, utrnulost, poremećaj spavanja, uznemirenost i anksioznost, glavobolja, mučnina, povraćanje i drhtavica. Ukoliko osetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava, ili druga neželjena dejstva prilikom prestanka uzimanja lek Asentra, molimo Vas obratite se svom lekaru.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najčešće neželjeno dejstvo je mučnina. Neželjena dejstva zavise od doze i često nestanu ili se smanje sa nastavkom terapije.

Odmah obavestite svog lekara:

Ukoliko osetite neki od sledećih simptoma nakon što ste uzeli lek, jer ovi simptomi mogu biti ozbiljni:

• ako dobijete težak osip na koži koji prouzrokuje pojavu plikova (Erythema multiforme), koji se mogu javiti u ustima i na jeziku. To mogu biti znaci oboljenja poznatih kao Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (TEN). U tom slučaju Vaš lekar će prekinuti lečenje;
• alergijska reakcija ili alergija koja može uključivati i simptome poput osipa na koži koji je praćen svrabom, problem sa disanjem, zviždanje u grudima, otok očnih kapaka, lica ili usana;
• ukoliko osetite uznemirenost, zbunjenost, dobijete proliv, visoku telesnu temperaturu i povišen krvni pritisak, prekomerno se znojite i imate ubrzani rad srca. Ovo su simptomi serotoninskog sindroma. U retkim slučajevima, ovaj sindrom se može javiti kada uzimate određene lekove istovremeno sa sertralinom. Vaš lekar može odlučiti da prekinete sa terapijom;
• ukoliko se kod Vas javi žuta prebojenost kože i očiju, koja može ukazati na oštećenje funkcije jetre;
• ukoliko Vam se jave simptome depresije sa idejama o samopovređivanju ili samoubistvu (suicidalne misli);
• ukoliko počnete da osećate nemir i ne možete da sedite ili stojite mirno nakon što ste počeli da uzimate lek Asentra. Ukoliko počnete da osećate nemir, obavestite svog lekara;
• ukoliko imate epileptični napad;
• ukoliko imate maničnu epizodu (videti odeljak 2. – Upozorenja i mere opreza).

Sledeća neželjena dejstva zabeležena su u kliničkim ispitivanjima i nakon stavljanja leka u promet kod odraslih osoba:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nesanica, vrtoglavica, pospanost, glavobolja, proliv, mučnina, sušenje usta, nemogućnost ejakulacije, zamor.

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• akutni bronhitis, bol u grlu, curenje iz nosa;
• smanjen apetit, pojačan apetit;
• anksioznost, depresija, nemir, smanjenje seksualne želje, nervoza, čudan osećaj, noćne more, škrgutanje zubima;
• drhtavica, problemi sa pokretanjem mišićima (kao što su preterani pokreti, napetost u mišićima, otežano hodanje i ukrućenost, grčevi i nevoljni pokreti mišića)*, utrnulost i žmarci, napetost u mišićima, nedostatak pažnje, poremećaj čula ukusa;
• poremećaj vida;
• zujanje u ušima;
• osećaj lupanja srca;
• naleti crvenila i vrućine;
• zevanje;
• nervoza želuca, otežano pražnjenje creva, bol u stomaku, povraćanje, gasovi;
• pojačano znojenje, osip;
• bol u leđima, bol u zglobovima, bol u mišićima;
• neredovni menstrualni ciklusi, erektilna disfunkcija (poremećaj postizanja erekcije);
• malaksalost, bol u grudima, slabost, groznica (povišena telesna temperatura);
• povećanje telesne mase;
• povrede.

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gastroenteritis (infekcija i zapaljenje sluzokože želuca i creva), infekcija uha;
• tumor;
• preosetljivost, sezonska alergija;
• smanjenje koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi;
• suicidalne misli i ponašanje*, psihotični poremećaji, poremećaji mišljenja, apatija (ravnodušnost), halucinacije, agresivnost, euforično raspoloženje, paranoja;
• amnezija, smanjenje osećaja dodira, bola, temperaturnih i drugih promena, nevoljni pokreti mišića, nagli, nekontrolisani trzaji mišića, migrena, grčevi, vrtoglavica prilikom ustajanja, poremećena koordinacija, poremećaji govora;
• proširenje zenica;
• bol u uhu;
• ubrzan rad srca, kardiološki poremećaji;
• neuobičajeno krvarenje (kao što je krvarenje iz stomačnih organa)*, povišen krvni pritisak, crvenilo, krv u mokraći;
• nedostatak vazduha, krvarenje iz nosa, oteženo disanje, moguće suženje disajnih puteva sa zviždanjem u grudima;
• crno prebojena stolica, promene na zubima, zapaljenje jednjaka, zapaljenje jezika, hemoroidi, pojačano lučenje pljuvačke, otežano gutanje, podrigivanje, oboljenje jezika;
• otok u predelu očiju, koprivnjača, gubitak kose, svrab, crveni osip na koži, promene na koži sa plikovima, suva koža, otok lica, hladan znoj;
• osteoartritis, trzaji mišića, grčevi u mišićima*, mišićna slabost;
• češće mokrenje, teškoće sa mokrenjem ili nemogućnost kontrole mokrenja, nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija), povećana količina mokraće, noćno mokrenje;
• poremećaj seksualne funkcije, vaginalno krvarenje, obilno menstrualno krvarenje - odlivi, poremećena seksualna funkcija kod žena;
• oticanje nogu, jeza, otežano hodanje, žeđ;
• povećanje koncentracije enzima jetre u krvi, smanjenje telesne mase.
• Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja prijavljeni su tokom terapije sertralinom ili nedugo nakon prekida terapije (videti odeljak 2).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje kesastih proširenja sluzokože debelog creva (divertikulitis), otečene limfne žlezde,

smanjenje broja trombocita u krvi*, smanjenje broja leukocita u krvi*;

• težak oblik alergijske reakcije;
• poremećaji endokrinog sistema* (povećanje nivoa prolaktina u serumu, sindrom neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona);
• povišen nivo holesterola, poremećaj kontrole koncentracije šećera u krvi (dijabetes), smanjena koncentracija šećera u krvi, povećana koncentracija šećera u krvi*, smanjena koncentracija soli u krvi (hiponatremija)*;
• fizički simptomi uzrokovani stresom ili emocijama, zastrašujući snovi*, zavisnost od lekova, mesečarenje, prevremena ejakulacija;
• koma, nekontrolisani pokreti, otežano kretanje, povećana osetljivost, napad teške glavobolje (koji može biti znak ozbiljnog stanja poznatog kao sindrom reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije (RCVK))*, poremećaj osetljivosti;
• svetlaci, glaukom, duple slike, preosetljivost na svetlost, krvarenje u oku, zenice nejednake veličine*, izmenjen vid*, poremećaj lučenja suza;
• srčani udar, ošamućenost, nesvestica, ili neprijatan osećaj u grudima koji može biti znak promene u električnoj aktivnosti srca (i vidljiv na EKG-u) ili poremećenog srčanog ritma*, usporen rad srca;
• slaba cirkulacija u rukama i nogama;
• ubrzano disanje, progresivna fibroza plućnog tkiva (intersticijalna bolest pluća)*, spazam (grčenje) grla, teškoće u govoru, usporeno disanje, štucanje;
• ranice po ustima, pankreatitis (zapaljenje gušterače)*, krv u stolici, ranice na jeziku, zapaljenje sluzokože usne duplje;
• poremećaj funkcije jetre, ozbiljna oboljenja jetre*, žuta prebojenost kože i očiju (žutica)*,
• kožna reakcija na sunce*, otok kože*, poremećaj strukture dlake, neuobičajen miris

kože, osip u predelu kose; retko su mogući slučajevi teških kožnih neželjenih reakcija (Stevens- Johnson-ov sindrom, epidermalna nekroliza);

• propadanje mišićnog tkiva*, poremećaji kostiju;
• otežano započinjanje mokrenja, smanjena količina mokraće;
• iscedak iz dojki (mleko u dojkama koje nije u vezi sa dojenjem), suva (atrofična) oblast vagine, genitalni sekret, crveni, bolni penis i prepucijum (kožica preko glavića penisa), uvećanje grudi*, produžena erekcija;
• kila (hernija), smanjena tolerancija na lek;
• povećanje nivoa holesterola u krvi; neuobičajeni laboratorijski nalazi*, izmenjen spermogram,
• poremećaj zgrušavanja krvi*;
• opuštanje krvnih sudova na kojima je obavljena intervencija.

Nepoznato: učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• stanje otežanog ili onemogućenog otvaranja usta uzrokovano grčenjem mišića za žvakanje (trizmus)*,
• noćno mokrenje u krevet*,
• parcijalni gubitak vida,
• zapaljenje debelog creva (koje uzrokuje dijareju)*,
• teško vaginalno krvarenje odmah nakon porođaja (postpartalna hemoragija), za više informacija videti odeljak 2 Trudnoća, dojenje i plodnost*.

*Neželjena dejstva zabeležena nakon stavljanja leka u promet.

Neželjena dejstva uočena kod dece i adolescenata:

Generalno, neželjena dejstva zabeležena tokom kliničkih ispitivanja kod dece i adolescenata su bila slična onim kod odraslih (videti gore). Najčešća neželjena dejstva kod dece i adolescenata bila su glavobolja, nesanica, proliv i mučnina.

Simptomi koji se mogu javiti usled prekida terapije:

Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ovaj lek možete osetiti neželjena dejstva kao što su: vrtoglavica, utrnulost, poremećaji spavanja, nemir ili anksioznost, glavobolja, mučnina, povraćanje i drhtavica (videti odeljak 3. - Ako naglo prestanete da uzimate lek Asentra).

Kod pacijenata koji uzimaju ovu vrstu lekova zabeležen je povišen rizik od preloma kostiju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Asentra posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je sertralin-hidrohlorid. Asentra 50 mg film tablete:

Jedna film tableta sadrži 50 mg sertralina, u obliku sertralin-hidrohlorida. Asentra 100 mg film tablete:

Jedna film tableta sadrži 100 mg sertralina, u obliku sertralin-hidrohlorida.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro film tablete: kalcijum-hidrogenfosfat dihidrat; celuloza mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; hidroksipropilceluloza; magnezijum-stearat; talk;

Film obloga tablete: Opadry 03H28758 white: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); propilenglikol i talk.

Kako izgleda lek Asentra i sadržaj pakovanja

Asentra, 50 mg, film tablete

Bele, okrugle film tablete, sa zakošenim ivicama i sa podeonom linijom sa jedne strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Asentra, 100 mg, film tablete

Bele, okrugle film tablete, sa zakošenim ivica i sa podeonom linijom sa jedne strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 7 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Asentra, 50 mg, film tablete

515-01-02369-20-003 od 30.08.2021.

Asentra, 100 mg, film tablete

515-01-02370-20-003 od 30.08.2021.