Sertralin je indikovan u terapiji:
Epizode velike depresije.
Prevencija rekurencije epizoda velike depresije. Panični poremećaj, sa ili bez agorafobije.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina. Socijalni anksiozni poremećaj.
Posttraumatski stresni poremećaj.
Doziranje
Započinjanje terapije
Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj
Terapiju sertralinom treba započeti dozom od 50 mg dnevno.
Panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj
Terapiju treba započeti dozom od 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, dozu treba povećati na 50 mg jednom dnevno. Pokazalo se da ovaj režim doziranja smanjuje frekvencu ranih neželjenih dejstava koja se mogu javiti kod pacijenata sa paničnim poremećajem.
Podešavanje doze
Depresija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj
Pacijenti kod kojih odgovor nije postignut dozom od 50 mg, mogu imati koristi od povećanja doze. Dozu treba povećavati postepeno za po 50 mg u intervalima ne kraćim od jedne nedelje, do maksimalne dnevne doze od 200 mg. Promene u doziranju ne treba da budu češće od jednom nedeljno, s obzirom na poluvreme eliminacije sertralina od 24 sata.
Početak terapijskog efekta može se videti već tokom prvih 7 dana terapije. Međutim, obično je potreban duži period da bi se video terapijski odgovor, posebno kod opsesivno-kompulzivog poremećaja.
Terapija održavanja
Tokom dugotrajne terapije treba održavati najmanju efektivnu dozu. Dozu treba podešavati u zavisnosti od postignutog terapijskog odgovora.
Depresija
Za prevenciju rekurencije epizoda velike depresije najčešće je potrebna dugotrajna terapija. U većini slučajeva, preporučena doza za prevenciju rekurencije epizoda velike depresije je ista doza koja je primenjivana i tokom poslednje epizode. Pacijente koji imaju depresiju treba lečiti dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se osiguralo povlačenje simptoma.
Panični poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj
Kontinuiranu terapiju paničnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja treba redovno procenjivati, zato što nije ustanovljena efikasnost sertralina u prevenciji relapsa u ovim poremećajima.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata treba pažljivo dozirati lek, zato što kod starijih osoba postoji veći rizik od razvoja hiponatrijemije (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Terapiju sertralinom treba sprovoditi uz oprez kod pacijenata sa oboljenjima jetre. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre treba primeniti manju dozu sertralina ili smanjiti frekvencu primene leka (videti odeljak 4.4). Sertralin se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, zato što ne postoje klinički podaci o primeni u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Nije potrebno podešavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Deca i adolescenti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem
Uzrast od 13 do 17 godina: početna doza 50 mg jednom dnevno.
Uzrast od 6 do 12 godina: početna doza 25 mg jednom dnevno. Doza se može povećati do 50 mg jednom dnevno posle jedne nedelje.
Ukoliko je odgovor slabiji nego što se očekivalo, doza se može postepeno povećavati za po 50 mg tokom perioda od nekoliko nedelja. Maksimalna doza je 200 mg dnevno. Međutim, treba uzeti u obzir manju telesnu masu dece u poređenju sa odraslim osobama prilikom povećanja doze iznad 50 mg. Povećanje doze treba vršiti u intervalima ne kraćim od nedelju dana.
Efikasnost nije dokazana kod pedijatrijskih pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem. Ne postoje podaci o primeni kod dece koja su mlađa od 6 godina (videti odeljak 4.4).
Način primene Oralna upotreba.
Sertralin treba primenjivati jednom dnevno, ujutru ili uveče. Sertralin tablete se mogu uzimati sa ili bez hrane.
Simptomi obustave leka usled prekida terapije sertralinom
Nagli prekid terapije sertralinom treba izbegavati. Pri prekidu terapije sertralinom, dozu treba postepeno smanjivati tokom perioda od najmanje jedne do dve nedelje, da bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ukoliko se jave nepodnošljivi simptomi nakon smanjenja doze ili prekida terapije, treba razmotriti ponovno uvođenje prethodno primenjivane doze. Zatim, lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Istovremena primena ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI) je kontraindikovana usled rizika od serotoninskog sindroma sa simptomima kao što su agitacija, tremor i hipertermija. Terapija sertralinom se ne sme započeti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takođe, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.5).
Istovremena primena sa pimozidom je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).
Serotoninski sindrom (SS) ili neuroleptički maligni sindrom (NMS)
Razvoj potencijalno po život ugrožavajućih sindroma poput serotoninskog sindroma (SS) ili neuroleptičkog malignog sindroma (NMS) je zabeležen prilikom primene SSRI lekova (selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina), uključujući terapiju sertralinom. Rizik od pojave SS ili NMS prilikom primene SSRI lekova je veći kod istovremene primene ostalih serotonergičkih lekova (uključujući druge serotonergičke antidepresive, amfetamine, triptane) sa lekovima koji remete metabolizam serotonina (uključujući MAO inhibitore kao što je metilensko plavo), antipsihoticima i drugim antagonistima dopamina i sa opioidima. Pacijente je potrebno nadzirati u cilju otkrivanja znakova i simptoma SS ili NMS sindroma (videti odeljak 4.3).
Prelaz sa SSRI lekova, antidepresiva ili lekova za lečenje opsesivnog poremećaja na sertralin
Postoje ograničena iskustva iz kontrolisanih studija u pogledu optimalnog usklađivanja prelaza sa SSRI, antidepresiva ili lekova za lečenje opsesivnog poremećaja na sertralin. Treba postupati pažljivo uz obazrivu medicinsku procenu kad se prelazi na sertralin, naročito sa lekova dugog dejstva kao što je fluoksetin.
Ostali serotonergički lekovi, npr. triptofan, fenfluramin i 5-HT agonisti
Istovremena primena sertralina i ostalih lekova koji pojačavaju efekte serotonergičke neurotransmisije, kao što su amfetamini, triptofan, fenfluramin, 5-HT agonisti ili biljni lek kantarion, treba da se sprovodi sa oprezom i da se izbegava kad god je moguće zbog potencijalnih farmakodinamskih interakcija.
Produženje QTc intervala/Torsade de Pointes (TdP)
Tokom postmarketinške primene sertralina prijavljeni su slučajevi produženja QTc intervala i TdP. Većina prijavljenih slučajeva se javila kod pacijenata sa drugim faktorima rizika za produženje QTc intervala, odnosno za razvoj TdP. Efekat na produženje QTc intervala potvrđen je u temeljnoj QTc studiji na zdravim dobrovoljcima, sa statistički značajnim pozitivnim odnosom ekspozicije i odgovora. Iz tog razloga sertralin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa prisutnim dodatnim faktorima rizika za produženje QTc intervala, kao što su srčana oboljenja, hipokalijemija ili hipomagnezijemija, produženje QTc intervala u porodičnoj anamnezi, bradikardija i istovremena upotreba lekova koji dovode do produženja QTc intervala (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Aktivacija manije ili hipomanije
Simptomi manije/hipomanije su zabeleženi kod malog broja pacijenata lečenih ostalim antidepresivima i lekovima za lečenje opsesivnog poremećaja, uključujući sertralin. Zbog toga se sertralin mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji u anamnezi imaju epizode manije/hipomanije. Neophodan je pažljiv medicinski nadzor. Ukoliko pacijent uđe u maničnu fazu, treba prekinuti primenu sertralina.
Shizofrenija
Može doći do pogoršanja psihotičnih simptoma kod pacijenata sa shizofrenijom.
Konvulzije
Konvulzije se mogu javiti u toku lečenja sertralinom: primenu sertralina treba izbegavati kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa epilepsijom koja je pod kontrolom treba pažljivo nadgledati. Primenu sertralina treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se pojave konvulzije.
Suicid/suicidalne misli/pokušaj suicida ili kliničko pogoršanje
Depresija je udružena sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaja povezanih sa suicidom). Navedeni rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije. Kako se poboljšanje ne mora javiti tokom prvih nekoliko nedelja lečenja ili duže, potrebno je pažljivo pratiti stanje pacijenta do pojave poboljšanja. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od suicida može povećati tokom ranih faza oporavka.
Druga psihijatrijska stanja za koja se propisuje sertralin takođe mogu biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa suicidom. Dodatno, navedena stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikim depresivnim poremećajem. Zbog toga, tokom lečenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima neophodno je primeniti iste mere opreza koje se primenjuju tokom lečenja pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.
Poznato je da povećan rizik od nastanka suicidalnih misli ili pokušaja suicida postoji kod pacijenata koji u anamnezi imaju događaje povezane sa suicidom, kao i kod onih kod kojih su se suicidalne ideje pre primene terapije ispoljile u značajnom stepenu, tako da se tokom primene terapije savetuje pažljivo praćenje ovih pacijenata. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima ukazala je na postojanje povećanog rizika od pojave suicidalnog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina tokom terapije antidepresivima u poređenju sa placebom.
Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata tokom primene leka, posebno pacijenata sa povećanim rizikom i u ranoj fazi lečenja ili nakon promene doza. Pacijente (i njihove staratelje) treba upozoriti da je potrebno pratiti eventualne pojave kliničkog pogoršanja, suicidalnog ponašanja ili misli, kao i neuobičajenih promena ponašanja, i treba ih upozoriti da se, ukoliko dođe do pojave navedenih simptoma, hitno jave lekaru.
Seksualna disfunkcija
SSRI lekovi mogu da dovedu do pojave simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije, kod koje su se simptomi nastavljali i nakon prekida terapije SSRI lekovima.
Pedijatrijska populacija
Sertralin ne treba primenjivati u lečenju dece i adolescenata mlađih od 18 godina, osim za lečenje opsesivno- kompulzivnog poremećaja kod pacijenata uzrasta 6-17 godina. Suicidalno (pokušaj suicida i suicidalne misli) i neprijateljsko ponašanje (prvenstveno agresivnost, suprotstavljanje i ljutnja) su u kliničkim ispitivanjima mnogo češće zapaženi kod dece i adolescenata koji su lečeni antidepresivima u odnosu na one koji su primali placebo. Ukoliko se ipak na osnovu kliničke potrebe donese odluka o primeni leka, treba pažljivo pratiti eventualnu pojavu suicidalnih simptoma kod ovih pacijenata, posebno u ranim fazama lečenja. Dugotrajna bezbednost za kognitivno, emocionalno, fizičko i pubertetsko sazrevanje kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina praćena je u dugotrajnoj opservacionoj studiji u trajanju do 3 godine (videti odeljak 5.1). Nekoliko slučajeva usporenog rasta i odloženog puberteta su prijavljeni postmarketinški. Klinički značaj i uzročno-posledična veza još uvek nisu razjašnjeni (videti odeljak 5.3 za odgovarajuće pretkliničke podatke o bezbednosti). Lekari moraju pratiti da li dolazi do poremećaja rasta i razvoja kod pedijatrijskih pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji.
Neuobičajeno krvarenje/hemoragija
Postoje prijave o pojavi neuobičajenih krvarenja prilikom primene SSRI lekova, uključujući kutana krvarenja (ekhimoze i purpura), kao i druge hemoragijske događaje kao što su gastrointestinalno i ginekološko krvarenje, uključujući krvarenja sa smrtnim ishodom. Primena SSRI/SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) može povećati rizik od razvoja postpartalnih krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Oprez se savetuje kod pacijenata koji primaju SSRI, a naročito kod istovremene primene sa lekovima za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita (npr. antikoagulansi, atipični antipsihotici i fenotiazini, triciklični antidepresivi, acetilsalicilna kiselina i NSAIL), kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi (videti odeljak 4.5).
Hiponatremija
Kao rezultat primene SSRI ili SNRI, uključujući sertralin, može doći do pojave hiponatremije.
U mnogim slučajevima, hiponatremija se javlja kao rezultat sindroma neodgovarajuće sekrecije antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone secretion - SIADH). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je koncentracija natrijuma u serumu bila niža od 110 mmol/L.
Stariji pacijenti mogu imati veći rizik za razvoj hiponatremije pri primeni SSRI i SNRI. Takođe, pacijenti koji primaju diuretike ili iz bilo kog drugog razloga imaju smanjeni volumen tečnosti mogu imati veći rizik (videti odeljak Upotreba kod starijih). Treba razmotriti prekid terapije sertralinom kod pacijenata sa simptomatskom hiponatremijom i započeti odgovarajuću medicinsku terapiju. Znaci i simptomi hiponatremije uključuju glavobolju, poremećaj koncentracije, poremećaj pamćenja, konfuziju, slabost i nestabilnost koji mogu dovesti do pada. Znaci i simptomi kod teških i/ili akutnih slučajeva mogu uključiti halucinacije, sinkopu, konvulzije, komu, respiratorni zastoj i smrt.
Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom
Simptomi obustave nakon prekida terapije javljaju se često, naročito nakon naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima kod pacijenata lečenih sertralinom, učestalost pojave ovih reakcija iznosila je oko 23% kod pacijenata kod kojih je sertralin isključen iz terapije, prema 12% pacijenata koji su nastavili da primaju sertralin.
Rizik od nastanka simptoma prekida terapije zavisi od nekoliko faktora, uključujući dužinu trajanja terapije, primenjenu dozu, kao i brzinu kojom se smanjuje doza. Najčešće prijavljeni simptomi u toku obustave
sertralina su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji sna (nesanica, intenzivni snovi), agitacija i anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Simptomi su uglavnom blagi ili umereni; kod nekih pacijenata mogu biti teški. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana po prekidu terapije, mada su zabeleženi i slučajevi u kojima su se simptomi obustave javljali i prilikom prve nenamerno propuštene doze. U većini slučajeva simptomi se spontano povlače unutar perioda od 2 nedelje, mada u pojedinačnim slučajevima mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). U slučaju prekida terapije ovim lekom preporučuje se postepeno snižavanje doze sertralina u periodu od nekoliko nedelja ili meseci u zavisnosti od potreba pacijenta (videti odeljak 4.2).
Akatizija/psihomotorni nemir
Primena sertralina može biti povezana sa razvojem akatizije, koja se karakteriše subjektivnim, neprijatnim i uznemirujućim osećajem nemira i potrebe za kretanjem, često praćena nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Obično nastaje u prvih nekoliko nedelja lečenja. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.
Oštećenje funkcije jetre
Sertralin se ekstenzivno metaboliše u jetri. U farmakokinetičkoj studiji nakon ponovljenog doziranja kod pacijenata sa blagom, stabilnom cirozom jetre pokazano je produženje poluvremena eliminacije i oko tri puta veći PIK i Cmax u odnosu na zdrave ispitanike. Nisu nađene značajne razlike u odnosu na vezivanje za proteine plazme između ove dve grupe. Pri primeni sertralina kod pacijenata sa oboljenjem jetre potreban je oprez. Kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre treba koristiti manje doze i duže dozne intervale. Sertralin ne treba koristiti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Sertralin se ekstenzivno metaboliše i u veoma maloj meri nepromenjen izlučuje urinom. U studijama kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina 30-60 mL/min) ili umerenom do teškom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina 10-29 mL/min), parametri farmakokinetike nakon ponovljenog doziranja (PIK0-24 ili Cmax) nisu bili značajno različiti u odnosu na kontrole. Doziranje sertralina se ne mora pilagođavati prema stepenu oštećenja funkcije bubrega.
Upotreba kod starijih
Više od 700 starijih pacijenata (starijih od 65 godina) je učestvovalo u kliničkim ispitivanjima. Tip i učestalost pojave neželjenih reakcija su bile slične kao i kod mlađih pacijenata.
Primena lekova iz grupa SSRI ili SNRI, uključujući i sertralin, bila je povezana sa slučajevima klinički značajne hiponatremije kod starijih osoba, koje mogu biti u većem riziku od nastanka ovog neželjenog događaja (videti Hiponatremija u odeljku 4.4).
Dijabetes
Kod pacijenata sa dijabetesom, terapija lekovima iz grupe SSRI može dovesti do promene u kontroli glikemije. Može biti potrebno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih hipoglikemijskih lekova.
Elektrokonvulzivna terapija
Ne postoje kliničke studije u kojima se procenjuju korist i rizik kombinovane primene sertralina i elektrokonvulzivne terapije.
Sok od grejpfruta
Ne preporučuje se istovremena primena sertralina sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.5).
Interferencija sa screening testovima za pregled urina
Kod pacijenata na terapiji sertralinom zabeleženi su lažno pozitivni rezultati imunskih testova za detekciju benzodiazepina u urinu. Ovakvi rezultati se javljaju usled nedostatka specifičnosti screening testova. Lažno pozitivni rezultati se mogu javiti i do nekoliko dana nakon završetka terapije sertralinom. Za razlikovanje sertralina od benzodiazepina treba koristiti konfirmativne testove kao što je gasna hromatografija/masena spektrometrija.
Glaukom zatvorenog ugla
Lekovi iz grupe SSRI, uključujući sertralin, mogu imati uticaj na veličinu zenica i dovesti do midrijaze. Usled ovog midrijatičkog efekta može se javiti suženje ugla oka sa posledičnim povećanjem intraokularnog pritiska i pojavom glaukoma zatvorenog ugla, posebno kod pacijenata sa predispozicijom za razvoj ovih stanja. Iz tog razloga sertralin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili pacijenata sa glaukomom u anamnezi.
Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno u suštini je „bez natrijuma“.
Kontraindikovana primena
Inhibitori monoaminooksidaze (MAO)
Ireverzbilni MAO inhibitori (npr. selegilin)
Sertralin se ne sme primenjivati istovremeno sa ireverzibilnim MAO inhibitorima kao što je selegilin. Terapija sertralinom se ne sme započeti najmanje 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Takođe, terapija sertralinom se mora prekinuti najmanje 7 dana pre započinjanja terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).
Reverzibilni selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)
Usled rizika od razvoja serotoninskog sindroma, kombinaciju sertralina sa reverzibilnim selektivnim MAO inhibitorom kao što je moklobemid ne treba primenjivati. Po završetku terapije reverzibilnim MAO inhibitorom, sertralin se može primeniti nakon perioda koji je kraći od 14 dana. Preporučuje se prekid terapije sertralinom najmanje 7 dana pre započinjanja terapije reverzibilnim MAO inhibitorima (videti odeljak 4.3).
Reverzibilni neselektivni MAO inhibitori (linezolid)
Antibiotik linezolid je slab reverzibilni neselektivni MAO inhibitor i ne treba ga koristiti kod pacijenata koji su na terapiji sertralinom (videti odeljak 4.3).
Ozbiljne neželjene reakcije su zabeležene kod pacijenata koji su neposredno po prekidu primene MAO inhibitora (kao što je metilensko plavo) započeli terapiju sertralinom, odnosno koji su neposredno po prestanku primene sertralina započeli terapiju MAO inhibitorom. Ove reakcije su obuhvatale tremor, mioklonus, dijaforezu, mučninu, povraćanje, crvenilo, vrtoglavicu i hipertermiju sa simptomima koji podsećaju na neuroleptički maligni sindrom, konvulzije i smrt.
Pimozid
Povećane koncentracije pimozida za oko 35% zabeležene su u studiji sa malom pojedinačnom dozom pimozida (2 mg). Ove povećane koncentracije leka nisu bile praćene promenama u EKG-u. Iako su mehanizmi ove interakcije nepoznati, zbog male terapijske širine pimozida, kontraindikovana je istovremena primena sertralina i pimozida (videti odeljak 4.3).
Kombinacije koje se ne preporučuju
Depresori CNS i alkohol
Istovremena primena 200 mg sertralina dnevno nije potencirala efekte alkohola, karbamazepina, haloperidola ili fenitoina na kognitivne i psihomotorne funkcije kod zdravih osoba; međutim, istovremena upotreba sertralina i alkohola se ipak ne preporučuje.
Ostali serotonergički lekovi
Videti odeljak 4.4.
Oprez je takođe potreban kada se sertralin primenjuje istovremeno sa opioidima (npr. fentanilom (datim u opštoj anesteziji ili u terapiji hroničnog bola)) i ostalim serotonergičkim lekovima (uključujući druge serotonergičke antidepresive, amfetamine, triptane).
Posebne mere opreza
Lekovi koji produžavaju QT interval
Rizik od produženja QTc intervala i/ili ventrikularnih aritmija (npr. TdP) može se povećati prilikom istovremene primene drugih lekova koji produžavaju QTc interval (npr. neki antipsihotici i antibiotici) (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Litijum
U placebo-kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, istovremena primena sertralina i litijuma nije značajno uticala na farmakokinetiku litijuma, ali jeste pojačavala tremor u odnosu na placebo, ukazujući na farmakodinamsku interakciju. Kada se sertralin primenjuje istovremeno sa lekovima koji mogu delovati preko serotonergičkih mehanizama, kao što je litijum, stanje pacijenta treba adekvatno kontrolisati.
Fenitoin
Placebo-kontrolisana studija na zdravim dobrovoljcima ukazuje da hronična primena sertralina u dozi od 200 mg/dan ne izaziva klinički značajnu inhibiciju metabolizma fenitoina. Ipak, prijavljeni su slučajevi značajnog povećanja koncentracije fenitoina pri primeni sertralina, pa se preporučuje praćenje koncentracije fenitoina u plazmi posle početka terapije sertralinom, sa odgovarajućim podešavanjem doze fenitoina. Osim toga, istovremena primena fenitoina, poznatog induktora CIP3A4, može izazvati sniženje koncentracije sertralina u plazmi.
Metamizol
Istovremena primena sertralina sa metamizolom, koji je induktor enzima metabolizma uključujući CIP2B6 i CIP3A4, može izazvati smanjenje koncentracije sertralina u plazmi sa potencijalnim smanjenjem kliničke efikasnosti. Zbog toga se savetuje oprez kada se metamizol i sertralin primenjuju istovremeno; treba po potrebi pratiti klinički odgovor i/ili koncentraciju leka.
Triptani
Bilo je retkih postmarketinških prijava koje opisuju da su pacijenti imali slabost, hiperrefleksiju, poremećaj koordinacije, konfuziju, anksioznost i agitaciju posle upotrebe sertralina i sumatriptana. Simptomi serotoninskog sindroma mogući su i pri primeni drugih lekova iz ove grupe (triptani). Ako je istovremeno lečenje sertralinom i triptanima opravdano, savetuje se odgovarajuće posmatranje pacijenta (videti odeljak 4.4).
Varfarin
Istovremena primena sertralina u dozi od 200 mg dnevno i varfarina prouzrokovala je malo, ali statistički signifikantno produženje protrombinskog vremena, što u retkim slučajevima može promeniti vrednost INR (internacionalni normalizovani odnos).
U skladu sa tim, protrombinsko vreme treba pažljivo kontrolisati kad se započinje ili prekida terapija sertralinom.
Ostale interakcije sa lekovima, digoksin, atenolol, cimetidin
Istovremena primena sa cimetidinom prouzrokovala je znatno smanjenje klirensa sertralina. Klinički značaj ovih promena je nepoznat. Sertralin nije imao uticaja na beta-adrenergičku blokadu atenololom. Nije bilo interakcija sertralina primenjenog u dozi od 200 mg dnevno sa digoksinom.
Lekovi koji utiču na funkciju trombocita
Istovremena primena lekova koji utiču na funkciju trombocita (kao što su NSAIL, acetilsalicilna kiselina i tiklopidin) ili drugih lekova koji povećavaju sklonost ka krvarenju sa lekovima iz grupe SSRI, uključujući sertralin, može povećati rizik od pojave krvarenja (videti odeljak 4.4).
Neuromuskularni blokatori
SSRI mogu da smanje aktivnost holinesteraze u plazmi, što dovodi do produžene neuromuskularne blokade izazvane mivakurijumom ili drugim neuromuskularnim blokatorima.
Lekovi koji se metabolišu putem citohroma P450
Sertralin može bitislab do umeren inhibitor enzima CYP2D6. Hronična primena doze od 50 mg sertralina dnevno dovodi do umerenog povećanja (u proseku 23 - 37%) ravnotežne koncentracije desipramina u plazmi (marker CYP2D6 izoenzimske aktivnosti). Klinički značajne interakcije mogu se javiti pri primeni drugih CYP2D6 supstrata koji imaju malu terapijsku širinu, kao što su antiaritmici 1C klase kao što su propafenon i flekainid, triciklični antidepresivi i tipični antipsihotici, posebno pri višim dozama sertralina.
Sertralin ne pokazuje klinički značajnu inhibiciju izoenzima CYP3A4, CYP2C9, CYP2C19 i CYP1A2. To je potvrđeno in vivo studijama interakcije sa CYP3A4 supstratima (endogeni kortizol, karbamazepin, terfenadin, alprazolam), CYP2C19 supstratom (diazepam) i CYP2C9 supstratima (tolbutamid, glibenklamid i fenitoin). In vitro studije su pokazale da sertralin ima mali potencijal za inhibiciju enzima CYP1A2 ili ga uopšte nema.
Unos soka od grejpfruta u količini od tri čaše dnevno doveo je do povećanja koncentracije sertralina u plazmi za oko 100% u jednoj crossover studiji sprovedenoj na osam zdravih ispitanika japanskog porekla. Iz tog razloga unos soka od grejpfruta treba izbegavati tokom terapije sertralinom (videti odeljak 4.4).
Na osnovu rezultata studije interakcija sa sokom od grejpfruta, ne može se isključiti mogućnost da istovremena primena sertralina sa jakim CYP3A4 inhibitorima kao što su ketoknazol, itrakonazol, posakonazol, vorikonazol, klaritromicin, telitromicin i nefazodon dovedi do povećane izloženosti sertralinu čak i u većem stepenu. Ovo se takođe odnosi na umerene CYP3A4 inhibitore kao što su aprepitant, eritromicin, flukonazol, verapamil i diltiazem. Tokom terapije sertralinom treba izbegavati primenu jakih CYP3A4 inhibitora.
Ne može se isključiti da induktori CIP3A4, npr. fenobarbital, karbamazepin, kantarion i rifampicin, mogu izazvati smanjenje nivoa sertralina u plazmi.
Koncentracije sertralina u plazmi kod slabih CYP2C19 metabolizera povećane su za oko 50% u poređenju sa brzim metabolizerima (videti odeljak 5.2). Interakcije sa jakim inhibitorima CYP2C19 kao što su omeprazol, lansoprazol, pantoprazol, rabeprazol, fluoksetin i fluvoksamin se ne mogu isključiti.
Trudnoća
Ne postoje dobro kontrolisane studije primene sertralina kod trudnica. Dosadašnji podaci ne ukazuju na mogućnost sertralina da izazove kongenitalne malformacije. Studije na životinjama su ukazale na mogući efekat na reprodukciju, verovatno usled direktnog toksičnog delovanja na majku i/ili direktnog farmakodinamskog delovanja leka na plod (videti odeljak 5.3).
Pri primeni sertralina tokom trudnoće zabeležena je pojava simptoma koji odgovaraju simptomima prekida terapije kod pojedinih novorođenčadi čije su majke bile na terapiji sertralinom. Ova pojava je zapažena i kod drugih antidepresiva iz grupe SSRI. Primena sertralina se ne preporučuje tokom trudnoće, osim u slučajevima kada je kliničko stanje žene takvo da očekivana korist od terapije prevazilazi potencijalni rizik.
Opservacioni podaci ukazuju na (manje od dvostruko) povećan rizik od postpartalnih krvarenja nakon izloženosti SSRI/SNRI u toku jednog meseca pre porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Novorođenčad treba pratiti ukoliko se upotreba sertralina kod majke nastavlja u kasnijem periodu trudnoće, posebno u trećem trimestru. Primena sertralina u kasnijem periodu trudnoće može dovesti do sledećih simptoma kod novorođenčeta: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, teškoće pri hranjenju, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, trzaji, iritabilnost, letargija, neprekidan plač, somnolencija i teškoće u spavanju. Ovi simptomi nastaju kao rezultat serotonergičkog dejstva ili simptoma obustave. U većini slučajeva ove komplikacije se javljaju odmah ili ubrzo (< 24 sata) nakon porođaja.
Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoći, a posebno u odmakloj trudnoći, može imati za rezultat povećan rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Uočeni rizik je približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća; u opštoj populaciji PPHN se javlja u 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.
Dojenje
Objavljeni podaci ukazuju da se male količine sertralina i njegovog metabolita N-demetilsertralina izlučuju u mleko. Koncentracije sertralina u serumu odojčadi su uglavnom zanemarljive do nemerljive, izuzimajući jedan zabeleženi slučaj odojčeta kod koga je koncentracija sertralina u serumu iznosila oko 50% koncentracije u serumu majke (bez primetnog uticaja na zdravstveno stanje odojčeta). Do sada nisu zabeležene neželjene reakcije kod odojčadi čije su majke koristile sertralin, ali se rizik ipak ne može isključiti. Primena sertralina kod dojilja se ne preporučuje, osim u slučajevima kada, prema proceni lekara, očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.
Plodnost
Podaci dobijeni na životinjskim vrstama nisu pokazali uticaj sertralina na parametre plodnosti (videti odeljak 5.3). Izveštaji o slučajevima primene nekih SSRI kod ljudi pokazali su da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Do sada nije uočen uticaj na plodnost kod ljudi.
Kliničke farmakološke studije ukazuju da sertralin ne utiče na psihomotorne aktivnosti. Međutim, s obzirom na to da psihotropni lekovi mogu smanjiti mentalne i fizičke sposobnosti potrebne za izvođenje potencijalno opasnih aktivnosti kao što je vožnja ili rukovanje mašinama, pacijenta na to treba upozoriti.
Najčešće neželjeno dejstvo sertralina je mučnina. U terapiji socijalnog anksioznog poremećaja, seksualna disfunkcija (nemogućnost ejakulacije) se javljala kod 14% muškaraca koji su primali sertralin prema 0% muškaraca koji su primali placebo. Ova neželjena dejstva su dozno-zavisna i obično spontano prolaze nastavkom terapije.
Profil neželjenih dejstava zabeležen u duplo-slepim, placebo-kontrolisanim studijama kod pacijenata sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, paničnim poremećajem, posttraumatskim stresnim poremećajem i socijalnim anksioznim poremećajem sličan je profilu neželjenih dejstava koji je zabeležen u kliničkim studijama kod pacijenata sa depresijom.
Tabela 1 prikazuje neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja (nepoznata učestalost), kao i tokom placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja (koja su obuhvatila ukupno 2542 pacijenta na sertralinu i 2145 na placebu) kod pacijanata sa depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremećajem, paničnim poremećajem, posttraumatskim stresnim poremećajem i socijalnim anksioznim poremećajem.
Intenzitet i učestalost pojedinih neželjenih reakcija navedenih u Tabeli 1 mogu se smanjiti sa nastavkom terapije i ove neželjene reakcije generalno ne zahtevaju prekid terapije.
Tabela 1. Neželjene reakcije
Učestalost neželjenih reakcija zabeleženih tokom placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja kod pacijenata sa depresijom, opsesivno-kompulzivnim poremećajem, paničnim poremećajem, posttraumatskim stresnim
poremećajem i socijalnim anksioznim poremećajem. Analiza zbirnih podataka i podaci iz postmarketinškog praćenja.
Veoma česta | Česta | Povremena ( 1/1000 do | Retka | Veoma | Nepoznata učestalost |
( 1/10) | ( 1/100 do | ( 1/10000 do | retka | (ne može se | |
< 1/10) | < 1/1000) | (< | proceniti na osnovu | ||
Infekcije i infestacije | |||||
infekcije | gastroenteritis, | divertikulitis§ | |||
gornjih | otitis medija | ||||
respiratornih | |||||
puteva, | |||||
faringitis, rinitis | |||||
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe) | |||||
neoplazma | |||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | |||||
limfadenopatija, trombocitopenija§, leukopenija§ | |||||
Poremećaji imunskog sistema | |||||
preosetljivost, sezonska alergija | anafilaktoidna reakcija | ||||
Endokrini poremećaji | |||||
hipotireoidizam | hiperprolaktinemija§, neadekvatno lučenje antidiuretskog hormona§ | ||||
Poremećaji metabolizma i ishrane | |||||
smanjenje | hiperholesterolemija, | ||||
apetita, | dijabetes melitus, | ||||
povećanje | hipoglikemija, hiperglikemija§, | ||||
hiponatremija§ | |||||
Psihijatrijski poremećaji | |||||
nesanica | anksioznost, | suicidalne | poremećaj | ||
depresija*, | ideje/ponašanje, | konverzije§, | |||
agitacija*, | psihotični | paronirija§, | |||
smanjenje | poremećaj, | zavisnost od leka, | |||
libida*, nervoza, | poremećaj | somnabulizam, | |||
depersonalizacija, | mišljenja, | prevremena | |||
noćne more, | apatija, | ejakulacija | |||
zubima | agresija*, | ||||
paranoja | |||||
Poremećaji nervnog sistema | |||||
vrtoglavica, glavobolja*, | tremor, poremećaji | amnezija, hipoestezija, | koma*, akatizija (videti odeljak 4.4), |
somnolencija | pokreta (uključujući ekstrapiramidalne simptome kao što su hiperkinezija, hipertonija, distonija, škrgutanje zubima, poremećaj hoda), parestezija, hipertonija, poremećaj pažnje, disgeuzija | nevoljne mišićne kontrakcije*, sinkopa, hiperkinezija, migrena, konvulzije, posturalna vrtoglavica, poremećaj koordinacije, poremećaj govora | diskinezija, hiperestezija, cerebrovaskularni spazam (uključujući sindrom reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije i Call-Fleming-ov sindrom)§, psihomotorni nemir (videti odeljak 4.4)§, senzorni poremećaji, horeoatetoza§, takođe su prijavljeni znaci i simptomi serotoninskog sindroma ili neuroleptičkog malignog sindroma: ponekad udruženi sa istovremenom primenom drugih serotonergičkih lekova i obuhvataju agitaciju, konfuziju, dijaforezu, dijareju, groznicu, hipertenziju, rigidnost i | ||
Poremećaji oka | |||||
poremećaj vida* | midrijaza* | skotomi, glaukom, diplopija, fotofobija, hifema§, zenice nejednake veličine§, neuobičajen vid§, poremećaj suznih žlezda | makulopatija | ||
Poremećaji uha i labirinta | |||||
tinitus* | bol u uhu | ||||
Kardiološki poremećaji | |||||
palpitacije* | tahikardija, kardiološki poremećaj | infarkt miokarda§, Torsade de Pointes§ (videti odeljke 4.4 i 4.5 i 5.1), | |||
Vaskularni poremećaji | |||||
naleti crvenila* | neuobičajeno krvarenje (kao | periferna ishemija |
što je gastrointestinalno krvarenje), hipertenzija*, crvenilo, hematurija | |||||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |||||
zevanje* | dispneja, epistaksa*, bronhospazam* | hiperventilacija, intersticijalna bolest pluća§, laringospazam, disfonija (promuklost), stridor§, hipoventilacija, štucanje | |||
Gastrointestinalni poremećaji | |||||
Mučnina, dijareja, suvoća usta | Dispepsija, konstipacija*, bol u abdomenu, povraćanje, gasovi | melena, poremećaji zuba, ezofagitis, glositis, hemoroidi, hipersekrecija pljuvačke, disfagija, podrigivanje, poremećaji jezika | ulceracije u ustima, pankreatitis§, rektalno krvarenje, ulceracije jezika, stomatitis | mikroskopski kolitis* | |
Hepatobilijarni poremećaji | |||||
poremećaj funkcije jetre, ozbiljni događaji povezani sa jetrom (uključujući hepatitis, žuticu i insuficijenciju jetre) | |||||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |||||
hiperhidroza, osip* | periorbitalni edem*, urtikarija*, alopecija*, pruritus*, purpura*, dermatitis, suva koža, edem lica, hladan znoj | retki slučajevi teških kožnih neželjenih reakcija (npr | |||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva |
bol u leđima, | osteoartritis, | rabdomioliza§, | trizmus* | ||
artralgija, | trzaji mišića, | poremećaji kostiju | |||
mialgija | grčevi u | ||||
mišićima, | |||||
mišićna slabost | |||||
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |||||
polakiurija, | otežano mokrenje, | ||||
nedostatak | oligurija | ||||
mokrenja, | |||||
retencija urina, | |||||
inkontinencija | |||||
urina*, poliurija, | |||||
nokturija | |||||
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki** | |||||
nemogućnost | poremećaji | seksualna | galaktoreja*, | postpartalna | |
ejakulacije | menstrualnog | disfunkcija | atrofijski | krvarenja*† | |
ciklusa, | (videti odeljak | vulvovaginitis, | |||
erektilna | 4.4), menoragija, | genitalni iscedak, | |||
disfunkcija | vaginalno | balanopostitis§, | |||
žena (videti | |||||
odeljak 4.4) | |||||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |||||
umor* | slabost*, bol u grudima*, astenija*, pireksija* | periferni edem, jeza, poremećaj hoda*, žeđ | hernija, smanjena tolerancija na lek | ||
Ispitivanja | |||||
povećanje | povećanje | povećanje nivoa | |||
telesne mase* | vrednosti ALT*, | holesterola u | |||
povećanje | serumu, poremećaj | ||||
vrednosti AST*, | laboratorijskih | ||||
sniženje telesne | nalaza, abnormalan | ||||
mase* | nalaz sperme, | ||||
izmenjena funkcija | |||||
trombocita§ | |||||
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | |||||
povrede | |||||
Hirurške i medicinske procedure | |||||
vazodilatacija |
Neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja leka.
§ Učestalost neželjenih reakcija predstavljena kao procenjeni gornji nivo intervala pouzdanosti od 95% koristeći
„Pravilo tri”.
† Ovaj događaj je prijavljen za lekove iz terapijske grupe SSRI/SNRI (videti odeljke 4.4 i 4.6).
Simptomi obustave usled prekida terapije sertralinom
Prekid terapije sertralinom (posebno nagli prekid), obično dovodi do pojave simptoma obustave. Najčešće prijavljeni simptomi su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji sna (nesanica, intenzivni snovi), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Ovi događaji su uglavnom blagi ili umereni i samoograničavajući mada kod manjeg broja pacijenata mogu biti teški i/ili dugotrajni. U slučaju potrebe za prekidom terapije sertralinom, savetuje se prekid sa postepenim snižavanjem doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Stariji pacijenti
Primena SSRI i SNRI antidepresiva, uključujući i sertralin, bila je povezana sa slučajevima klinički značajne hiponatremije kod starijih pacijenata, koji imaju veći rizik od razvoja ovog neželjenog događaja (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Ukupan profil neželjenih reakcija kod preko 600 pedijatrijskih pacijenata na terapiji sertralinom generalno je bio sličan onom koji je zabeležen u studijama na odraslima. Sledeće neželjene reakcije su prijavljene u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (n=281 pacijent na terapiji sertralinom):
Veoma česte (≥1/10): Glavobolja (22%), nesanica (21%), dijareja (11%) i mučnina (15%).
Česte (≥1/100 do <1/10): Bol u grudima, manija, pireksija, povraćanje, anoreksija, labilnost afekta, agresija, agitacija, nervoza, poremećaj pažnje, vrtoglavica, hiperkinezija, migrena, somnolencija, tremor, poremećaj vida, suvoća usta, dispepsija, noćne more, zamor, inkontinencija urina, osip, akne, epistaksa i gasovi.
Povremene (≥1/1000 do <1/100): Produženje QT intervala na EKG-u (videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.1), pokušaj suicida, ekstrapiramidalni poremećaji, parestezija, depresija, halucinacije, purpura, hiperventilacija, anemija, poremećaj funkcije jetre, povećanje vradnosti ALT, cistitis, herpes simplex, zapaljenje spoljašnjeg uha, bol u uhu, bol u očima, midrijaza, slabost, hematurija, pustularni osip, rinitis, povreda, smanjenje telesne mase, trzaji mišića, abnormalni snovi, apatija, albuminurija, polakiurija, poliurija, bol u dojkama, poremećaj menstrualnog ciklusa, alopecija, dermatitis, oboljenje kože, neuobičajen miris kože, urtikarija, škrgutanje zubima, naleti crvenila.
Nepoznata učestalost: enureza.
Klasni efekti
Epidemiološke studije, sprovedene uglavnom kod pacijenata starosti 50 godina i više, pokazale su povećan rizik od fraktura kostiju kod pacijenata koji su na terapiji lekovima iz grupe SSRI i tricikličih antidepresiva. Nije poznat mehanizam koji dovodi do nastanka ovog rizika.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Toksičnost
Opseg bezbednosti sertralina zavisi od populacije pacijenata i/ili istovremeno primenjenih lekova. Smrtnih ishoda usled predoziranja sertralinom je bilo, bez obzira da li je primenjen sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima i/ili alkoholom. Prema tome, svako predoziranje treba lečiti agresivno.
Simptomi
Simptomi predoziranja uključuju serotoninska neželjena dejstva kao što su pospanost, gastrointestinalni poremećaji (mučnina i povraćanje), tahikardija, tremor, agitacija i vrtoglavica. Koma je bila prijavljena, ali ređe.
Prilikom predoziranja sertralinom zabeleženi su produženje QT intervala/Torsade de Pointes, pa se preporučuje praćenje EKG-a u svim slučajevima unosa prekomerne doze sertralina (videti odeljke 4.4, 4.5 i 5.1).
Terapija
Nema specifičnih antidota za sertralin. Preporučuje se uspostavljanje i održavanje prohodnosti disajnih puteva i obezbeđivanje adekvatne oksigenacije i ventilacije, ako je potrebno. Aktivni medicinski ugalj se može upotrebiti sa laksativim sredstvom, što može biti jednako efikasno ili efikasnije nego ispiranje želuca, i njegovu primenu treba razmotriti pri lečenju predoziranja. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Takođe se preporučuje kontrola srčanih (npr. EKG) i vitalnih znakova, zajedno sa opštim simptomatskim i suportivnim merama. Zbog velikog volumena distribucije sertralina, forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i zamena krvi nisu od koristi.
Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina
ATC šifra: N06AB06
Mehanizam dejstva
Sertralin je potentan i specifičan inhibitor preuzimanja serotonina (5-HT) u neurone in vitro, što dovodi do pojačanja efekta 5-HT kod životinja. Ima veoma slab efekat na ponovno preuzimanje noradrenalina i dopamina u neurone. U dozama koje se koriste u kliničkim uslovima, sertralin blokira preuzimanje serotonina u humane trombocite. Kod životinja sertralin nema stimulativno, sedativno, antiholinergičko ili kardiotoksično dejstvo. U kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, sertralin nije izazvao sedaciju i nije imao uticaja na psihomotorne sposobnosti. U skladu sa svojim mehanizmom delovanja koje podrazumeva selektivnu inhibiciju preuzimanju 5-HT, sertralin ne pojačava aktivnost kateholamina. Sertralin nema afinitet za muskarinske (holinergičke), serotonergičke, dopaminergičke, adrenergičke, histaminergičke, GABA ili benzodiazepinske receptore. Hronična primena sertralina kod životinja bila je udružena sa nishodnom regulacijom receptora za noradrenalin u mozgu, što je uočeno i kod drugih klinički efikasnih antidepresiva i lekova za lečenje opsesivnih poremećaja.
Sertralin nije ispoljio potencijal za zloupotrebu. U placebo kontrolisanim, dvostruko slepim, randomizovanim kliničkim studijama mogućnosti zloupotrebe sertalina, alprazolama i d-amfetamina kod ljudi, sertralin nije izazivao subjektivne pozitivne efekte koji ukazuju na potencijal zloupotrebe. Nasuprot tome, ispitanici su ocenili da i alprazolam i d-amfetamin značajno više od placeba stvaraju želju za lekom i euforiju i imaju značajno veći potencijal zloupotrebe. Sertralin nije izazivao ni stimulaciju, ni anksioznost koje su karakteristične za d-amfetamin, niti sedaciju i smanjenje psihomotornih sposobnosti koje su uočene kod alprazolama. Kod rezus majmuna, koji su trenirani da sami uzimaju kokain, sertralin nije doveo do stimulacije ove aktivnosti. Takođe, sertralin ne može da zameni diskriminativne stimuluse koje kod rezus majmuna izazivaju d-amfetamin ili pentobarbital.
Klinička efikasnost i bezbednost
Veliki depresivni poremećaj
Sprovedeno je ispitivanje koje je uključivalo ispitanike obolele od depresije koji nisu hospitalizovani kod kojih je postignut odgovor do kraja inicijalne osmonedeljne faze lečenja u kojoj je sertralin primenjivan u dozama 50-200 mg/dan ili je primenjivan placebo. Ovi pacijenti (n=295) su randomizovani da nastave lečenje tokom 44 nedelje u dvostruko slepoj fazi ili na sertralinu u dozi 50-200 mg/dan ili na placebu. Statistički značajno manja stopa relapsa uočena je kod pacijenata koji su bili na sertralinu u odnosu na one koji su bili na placebu. Prosečna doza kod pacijenata koji su završili studiju bila je 70 mg/dan. Procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju (definisano kao procenat pacijenta koji nisu imali relaps) bio je 83,4% u grupi na sertralinu i 60,8% u placebo grupi.
Posttraumatski stresni poremećaj
Kombinovani podaci iz tri studije kod pacijenata sa posttraumatskim stresnim poremećajem, u opštoj populaciji, pokazali su slabiji terapijski odgovor kod muškaraca nego kod žena. U dve studije koje su obuhvatale opštu populaciju i u kojima je dobijen pozitivan rezultat, stopa odgovora u populaciji muškaraca i žena (sertralin vs placebo) bila je slična (žene: 57,2% vs 34,5%; muškarci: 53,9% vs 38,2%). U studijama koje su obuhvatale opštu populaciju je bilo uključeno 184 muškarca i 430 žena, pa su samim tim i rezultati dobijeni za populaciju žena bili robusniji dok su rezultati kod muškaraca povezani sa drugim varijabilnim početnim karakteristikama (češća zloupotreba supstanci, duže trajanje posttraumatskog stresnog poremećaja, uzroci trauma itd.) , koji su u korelaciji sa smanjenim efektom leka.
Elektrofiziologija srca
U posebnom detaljnom ispitivanju QTc-intervala, sprovedenom izlaganjem zdravih dobrovoljaca supraterapijskim dozama leka u stanju dinamičke ravnoteže (primenom 400 mg/dan, što je dvostruko više od maksimalne preporučene dnevne doze), gornja granica dvostranog 90% intervala poverenja za vremenski usklađenu srednju vrednost razlike dobijene metodom najmanjih kvadrata QTcF-intervala između sertralina i placeba (11,666 milisekundi), bila je veća od prethodno definisane granične vrednosti od 10 milisekundi koja je procenjena 4 sata nakon primene zadnje doze leka. Analiza odnosa ekspozicije i odgovora pokazala je blago pozitivan odnos između QTcF-intervala i koncentracije sertralina u plazmi [0,036 milisekundi/(nanogram/mL); p<0,0001]. Na osnovu modela ekspozicije i odgovora, prag koncentracije koja izaziva klinički značajno produženje QTcF-intervala (odnosno da bi predviđeni 90% CI premašio 10 milisekundi) je najmanje 2,6 puta veći od prosečne vrednosti Cmax (86 nanograma/mL) koja se dostiže prilikom primene maksimalne preporučene doze sertralina (200 mg/dan) (videti odeljke 4.4, 4.5, 4.8 i 4.9).
Opsesivno-kompulzivni poremećaj u pedijatrijskoj populaciji
Bezbednost i efikasnost sertralina (50-200 mg/dan) ispitivana je kod dece (uzrasta od 6-12 godina) i adolescenata (uzrasta od 13-17 godina) sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem koji nisu imali depresivni poremećaj. Posle nedelju dana jednostruko slepog, placebo kontrolisanog uvodnog perioda, pacijenti su bili randomizovani da 12 nedelja primaju ili sertralin u fleksibilnim dozama ili placebo. Deca uzrasta od 6-12 godina započela su terapiju početnom dozom od 25 mg. Kod pacijenata koji su bili na sertralinu uočeno je značajno veće poboljšanje u odnosu na placebo grupu, u odnosu na promenu skora CY-BOCs skale (Children’s Yale-Brown Obsessive Compulsive Scale) (p=0,005); NIMH Global Obsessive Compulsive Scale skale (p=0,019), i CGI Improvement skale (p=0,002). Pored toga, uočen je trend ka poboljšanju u grupi na sertralinu vs placebo u odnosu na promenu skora CGI Severity Scale skale (p=0,089). Za CY-BOCS skalu, u placebo grupi, prosečna vrednost skora na početku studije iznosila je 22,25 ± 6,15, a prosečna promena skora na kraju ispitivanja bila je -3,4 ± 0,82; dok je u grupi na sertralinu srednja prosečna vrednost skora na početku studije iznosila 23,36±4,56 a prosečna promena skora na kraju ispitivanja je bila -6,8 ± 0,87. U post- hoc analizi, procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju, definisano kao pacijenti sa 25% ili većim smanjenjem skora CY-BOCs skale (primarni parametar efikasnosti) na kraju studije u odnosu na početne vrednosti, bio je 53% u grupi pacijenata lečenih sertralinom u odnosu na 37% pacijenata na placebu (p=0,03).
Nema dugotrajnih kliničkih studija koje ispituju efikasnost u pedijatrijskoj populaciji.
Pedijatrijska populacija
Nema podataka o primeni leka kod dece mlađe od 6 godina.
Postmarketinška studija bezbednosti SPRITES
Sprovedena je postmarketinška opservaciona studija na 941 pacijentu uzrasta od 6 do 16 godina kako bi se procenila dugotrajna bezbednost lečenja sertralinom (sa i bez psihoterapije) u poređenju sa psihoterapijom na kognitivno, emocionalno, fizičko i pubertetsko sazrevanje u trajanju do 3 godine. Ova studija je sprovedena u kliničkoj praksi kod dece i adolescenata sa primarnom dijagnozom opsesivno-kompulzivnog poremećaja, depresije ili drugih anksioznih poremećaja i procenjenom kognicijom (procenjenom Trails B testom i indeksom metakognicije (engl. Metacognition Index) iz Baze za procenu ponašanja izvršne funkcije (engl. Behaviour Rating Inventory of Executive Function - BRIEF), regulacije ponašanja/emocija (procenjeni indeksom regulacije ponašanja (engl. Behavioural Regulation Index) iz BRIEF) i fizičko/pubertetskog sazrevanja (procenjeno standardizovanim indeksom visine/težine/telesne mase (BMI) i Tanner-ovom skalom)). Sertralin je odobren u pedijatrijskoj populaciji samo za pacijente uzrasta od 6 i više godina sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (videti odeljak 4.1).
Standardizacija svake mere primarnog ishoda na osnovu pola i starosnih normi pokazala je da su ukupni rezultati u skladu s normalnim razvojem. Nisu uočene statistički značajne razlike za mere primarnog ishoda, sa izuzetkom telesne mase. U uporednim analizama uočen je statistički značajan nalaz za standardizovanu telesnu masu; međutim, promena telesne mase bila je mala (srednja (SD) promena standardizovanih z- vrednosti < 0,5 SD). Uočena je povezanost doze i povećanja telesne mase.
Resorpcija
Kod ljudi, nakon oralnog unosa od 50 do 200 mg sertralina jednom dnevno tokom 14 dana, maksimalna koncentracija sertralina u plazmi postiže se 4,5 do 8,4 sata nakon primene leka. Hrana ne utiče značajno na bioraspoloživost sertralina iz tableta.
Distribucija
Oko 98% cirkulišućeg leka je vezano za proteine plazme.
Biotransformacija
Sertralin podleže ekstenzivnom metabolizmu prvog prolaska kroz jetru.
Na osnovu kliničkih, kao i in-viro podataka, može se zaključiti da se sertralin metaboliše preko nekoliko metaboličkih puteva koji uključuju izoenzime CYP3A4, CYP2C19 (videti odeljak 4.5) i CYP2B6. Sertralin i njegov glavni metabolit demetilsertralin su takođe supstrati P-glikoproteina u in-vitro uslovima.
Eliminacija
Prosečno poluvreme eliminacije sertralina je oko 26 sati (opseg od 22-36 sati). U skladu sa terminalnim poluvremenom eliminacije, dolazi do približno dvostruke akumulacije leka u plazmi do postizanja ravnotežnih koncentracija, koje se postižu nakon nedelju dana doziranja jednom dnevno. Poluvreme eliminacije N-demetilsertralina iznosi od 62 do 104 sata. Sertralin i N-demetilsertralin se ekstenzivno metabolišu kod ljudi, a nastali metaboliti se izlučuju putem fecesa i urina u jednakim količinama. Samo se manja količina (<0,2%) nepromenjenog sertralina izlučuje urinom.
Linearnost/nelinearnost
Sertralin eksponira dozno zavisnu farmakokinetiku u opsegu od 50 mg do 200 mg. Farmakokinetika u specifičnim grupama pacijenata
Pedijatrijski pacijenti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem
Farmakokinetika sertralina je ispitana kod 29 pacijenata uzrasta od 6 do 12 godina i 32 adolescenta uzrasta od 13 do 17 godina. Pacijenti su postepeno titrirani na višu dozu do doze od 200 mg na dan tokom 32 dana, bilo sa početnom dozom od 25 mg i postepenim povećanjem doze za po 25 mg, ili sa početnom dozom od 50 mg i postepenim povećanjem doze za po 50 mg. Pacijenti su dobro podnosili oba režima titriranja doze. U stanju ravnoteže pri dozi od 200 mg, koncentracije sertralina u plazmi u grupi dece od 6-12 godina bile su za oko 35% veće u poređenju sa grupom uzrasta 13-17 godina i 21% veće u odnosu na referentnu grupu odraslih osoba. Nije bilo značajnih razlika između dečaka i devojčica u pogledu klirensa. Preporučuje se
mala početna doza i postepeno povećanje doze, za po 25 mg, kod dece, posebno one sa malom telesnom masom. Kod adolescenata doziranje može biti kao kod odraslih.
Adolescenti i starije osobe
Farmakokinetički profil leka kod adolescenata ili starijih osoba ne razlikuje se značajno od onog dobijenog kod odraslih osoba od 18 do 65 godina starosti.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre poluvreme eliminacije sertralina je produženo i vrednost PIK je povećana tri puta (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ne dolazi do značajne akumulacije sertralina.
Farmakogenomika
Koncentracije sertralina u plazmi su za oko 50% veće kod slabih CYP2C19 metabolizera u odnosu na brze metabolizere. Klinički značaj ovih nalaza nije jasan, tako da dozu leka treba titrirati kod svakog pacijenta u skladu sa kliničkim odgovorom.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i kancerogenosti, ne ukazuju na bilo kakvu posebnu opasnost za ljude. U studijama reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu uočeni teratogeni efekti niti neželjeni efekti na plodnost mužjaka. Uočena fetotoksičnost je verovatno povezana sa toksičnim efektima leka na majku. Postnatalno preživljavanje mladunaca i telesna masa bili su smanjeni samo prvih dana nakon rođenja. Postoje dokazi da je rani postnatalni mortalitet bio povezan sa intrauterinom izloženošću leku nakon 15-og dana trudnoće. Zaostajanje u postnatalnom razvoju mladunaca pasa čije su majke lečene sertralinom verovatno je povezano sa efektima na majke tako da nije značajno za ljude.
Podaci dobijeni na glodarima, kao i na životinjskim vrstama koje ne pripadaju glodarima, nisu otkrili uticaj leka na plodnost.
Studije na životinjama u juvenilnom periodu
U toksikološkoj studiji koja je sprovedena na mladuncima pacova, sertralin je primenjivan oralno kod ženki i mužjaka pacova u periodu od 21. do 56. dana nakon okota (u dozama od 10, 40 ili 80 mg/kg/dan) uz fazu oporavka u kojoj sertralin nije primenjivan i koja je trajala do 196. dana nakon okota. Iako se odloženo polno sazrevanje javilo kod mužjaka i ženki pri različitim dozama (mužjaci 80 mg/kg i ženke ≥10 mg/kg), nisu uočeni efekti sertralina ni na jedan od ispitivanih parametara reprodukcije kod mužjaka i ženki. Pored toga, dehidratacija, hromorinoreja i smanjen prosečni rast telesne mase uočeni su u periodu od 21. do 56. dana nakon okota. Svi pomenuti efekti koji se dovode u vezu sa primenom sertralina bili su reverzibilni tokom faze oporavka u kojoj sertralin nije primenjivan. Klinički značaj efekata koji su uočeni kod pacova kod kojih je primenjivan sertralin nije utvrđen.
Jezgro tablete
Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; Celuloza, mikrokristalna; Hidroksipropilceluloza;
Natrijum-skrobglikolat (tip A); Magnezijum-stearat.
Film obloga
White Opadry:
Hipromeloza;
Titan-dioksid (E171); Polietilenglikol; Polisorbat 80.
Clear Opadry:
Hipromeloza; Polietilenglikol.
Nije primenljivo.
Pet (5) godina.
Čuvati na temperaturi do 30 C.
Unutrašnje pakovanje je Aluminijum/PVC blister u kome se nalazi 14 film tableta jačine 50 mg ili 100 mg.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži dva blistera sa po 14 film tableta jačine 50 mg ili 100 mg (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Zoloft sadrži aktivnu supstancu sertralin. Sertralin spada u grupu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI); ovi lekovi se primenjuju u lečenju depresije i/ili anksioznih poremećaja.
Lek Zoloft se može primenjivati za lečenje:
Depresija je kliničko oboljenje sa simptomima kao što su osećaj tuge, nemogućnost normalnog spavanja ili uživanja u životu kao što ste nekada mogli.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj i panični poremećaji su oboljenja povezana sa anksioznošću, sa simptomima kao što su stalna zaokupljenost određenim idejama (opsesijama) zbog kojih ponavljate rituale (kompulzije – prisilne radnje).
Posttraumatski stresni poremećaj je stanje koje se javlja nakon veoma traumatičnog emocionalnog iskustva i ima simptome slične onim kod depresije i anksioznosti. Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija) je oboljenje povezano sa anksioznošću. Karakterišu ga osećanja intenzivne anksioznosti ili uznemirenosti u društvenim okolnostima (na primer: razgovor sa strancima, govor pred grupama ljudi, konzumiranje hrane ili pića pred drugim osobama ili zabrinutost da ćete se osramotiti zbog svog ponašanja).
Vaš lekar je odlučio da je ovaj lek podesan za lečenje Vašeg oboljenja. Ukoliko niste sigurni zašto ste dobili lek Zoloft, pitajte Vašeg lekara.
Lek Zoloft ne smete uzimati:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Zoloft.
Lekovi ne odgovaraju uvek svakome. Pre nego što uzmete lek Zoloft, molimo Vas recite Vašem lekaru da li imate ili ste nekada imali bilo koje od navedenih stanja:
Uznemirenost/akatizija:
Primena sertralina povezana je sa nemirom i potrebom za kretanjem, često sa nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja (akatizija). Najveća mogućnost da dođe do pojave ovih simptoma je u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Povećanje doze može biti štetno i ukoliko se kod Vas razviju ovakvi simptomi potrebno je da razgovarate sa Vašim lekarom.
Reakcije usled prekida terapije:
Neželjena dejstva povezana sa prekidom terapije (reakcije usled prekida terapije) su česta, naročito ukoliko je terapija naglo prekinuta (videti odeljak 3. „Ako naglo prestanete da uzimate lek Zoloft” i odeljak 4.
„Moguća neželjena dejstva“). Rizik od pojave simptoma prekida terapije zavisi od dužine trajanja terapije, doze i brzine kojom je doza smanjena. Ovi simptomi najčešće su blagi do umereni. Međutim, kod nekih pacijenata ovi simptomi mogu biti ozbiljni. Obično se javljaju u roku od prvih nekoliko dana nakon prekida terapije. Najčešće, ovi simptomi sami nestanu i povuku se u roku od 2 nedelje. Simptomi kod nekih pacijenata mogu trajati duže (2-3 meseca ili duže). Prilikom prekida terapije lekom sertralin preporučuje se postepeno smanjenje doze tokom perioda od nekoliko nedelja ili meseci, i uvek treba da razmotrite najbolji način za prekid terapije sa Vašim lekarom.
Misli o samoubistvu i pogoršanje Vaše depresije ili anksioznog poremećaja:
Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozne poremećaje, nekad možete imati misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ovo se može pojačati kada započnete terapiju antidepresivima, zbog toga što ovim lekovima treba vremena da počnu da deluju, obično oko dve nedelje, ali nekada i duže.
Veća je verovatnoća da ćete tako razmišljati:
Ukoliko u bilo kom trenutku imate misli o samopovređivanju ili samoubistvu, odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili idite u bolnicu.
Može Vam biti od pomoći da kažete rođaku ili bliskom prijatelju da ste depresivni ili da imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu ukoliko misle da se Vaša depresija ili anksioznost pogoršavaju ili ukoliko su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.
Seksualni problemi
Lekovi kao što je lek Zoloft (koji se nazivaju SSRI) mogu da dovedu do simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). U pojedinim slučajevima ovi simptomi su se nastavljali nakon prekida terapije.
Deca i adolescenti:
Sertralin ne treba koristiti kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, izuzev za pacijente sa opsesivno- kompulzivnim poremećajem. Kod pacijenata mlađih od 18 godina lečenih ovom grupom lekova postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava, poput pokušaja samoubistva, misli o samopovređivanju ili samoubistvu (suicidalnih misli) i neprijateljskog ponašanja (uglavnom agresivnosti, suprotstavljanja i besa). Ipak, moguće je da lekar odluči da propiše lek Zoloft pacijentu mlađem od 18 godina ukoliko je to u pacijentovom interesu. Ukoliko Vam je lekar propisao lek Zoloft i imate manje od 18 godina i želite da razgovarate o tome, molimo Vas kontaktirajte Vašeg lekara.
Pored toga, ukoliko se bilo koji od gore navedenih simptoma pojavi ili pogorša dok uzimate lek Zoloft, obavestite Vašeg lekara. Dugoročna bezbednost leka Zoloft u pogledu rasta, sazrevanja i učenja (kognitivnog razvoja), kao i razvoja ponašanja, ispitivana je u dugoročnoj studiji kod više od 900 dece uzrasta od 6 do 16 godina koja su praćena u periodu od 3 godine. Sveukupno, rezultati studije pokazali su da su se deca lečena sertralinom normalno razvijala, osim blagog povećanja telesne mase kod onih lečenih većom dozom.
Drugi lekovi i lek Zoloft
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Zoloft ili lek Zoloft može umanjiti dejstvo drugih lekova koji se uzimaju u isto vreme.
Uzimanje leka Zoloft zajedno sa sledećim lekovima može prouzrokovati ozbiljna neželjena dejstva:
Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko koristite sledeće lekove:
Uzimanje leka Zoloft sa hranom, pićima i alkoholom
Lek Zoloft se može uzimati sa ili bez hrane.
Tokom uzimanja leka Zoloft treba izbegavati konzumiranje alkohola.
Sertralin ne treba uzimati u kombinaciji sa sokom od grejpfruta, jer njihova istovremena primena može povećati koncentraciju sertralina u krvi.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Bezbednost primene sertralina kod trudnica nije u potpunosti ustanovljena. Sertralin ćete dobiti dok ste trudni samo ukoliko lekar smatra da je korist ovog leka za Vas veća od mogućeg rizika za plod.
Ukoliko uzimate lek Zoloft u periodu pred kraj trudnoće, može postojati povećani rizik od obilnog vaginalnog krvarenja neposredno nakon porođaja, posebno ukoliko ste u prošlosti imali poremećaje krvarenja. Vaš lekar ili babica treba da znaju da uzimate lek Zoloft da bi mogli pravilno da Vas posavetuju. Dok se primenjuju tokom trudnoće, naročito tokom poslednja 3 meseca trudnoće, lekovi kao što je lek Zoloft mogu povećati rizik od pojave ozbiljnog stanja kod novorođenčeta koje se naziva perzistentna plućna hipertenzija novorođenčadi (PPHN), koja izaziva ubrzano disanje i plavičastu prebojenost kože deteta. Ovi simptomi se obično javljaju tokom prvih 24 sata nakon rođenja bebe. Ukoliko se ovo dogodi Vašem detetu, odmah kontaktirajte babicu i/ili lekara.
Kod novorođenčeta se mogu javiti i druga stanja čiji simptomi započinju tokom prva 24 sata nakon rođenja i uključuju:
Ukoliko se kod Vašeg deteta nakon rođenja jave ovi simptomi ili ukoliko ste zabrinuti zbog zdravstvenog stanja Vašeg deteta, obratite se lekaru ili babici za savet.
Postoje dokazi da sertralin prelazi u mleko dojilja. Sertralin treba koristiti kod dojilja samo ukoliko lekar smatra da korist premašuje svaki mogući rizik za novorođenče.
Određeni lekovi kao što je sertralin mogu da smanje kvalitet sperme u ispitivanjima na životinjama. To teorijski može imati uticaja na plodnost, ali prema dosadašnjim saznanjima nije uočen efekat na plodnost kod ljudi.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Psihotropni lekovi kao što je sertralin mogu uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Zbog toga, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama dok ne ustanovite kako ovaj lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.
Lek Zoloft sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno u suštini je „bez natrijuma“.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Preporučena doza iznosi:
Odrasle osobe
Depresija i opsesivno-kompulzivni poremećaj
Uobičajena doza za depresiju i opsesivno-kompulzivni poremećaj iznosi 50 mg/dnevno. Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg u intervalima od najmanje jedne nedelje tokom niza nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.
Panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj
Za panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj terapiju treba započeti sa 25 mg/dnevno i povećati do 50 mg/dnevno nakon jedne nedelje.
Dnevna doza se može povećavati za po 50 mg tokom perioda od nekoliko nedelja. Maksimalna preporučena doza iznosi 200 mg dnevno.
Primena kod dece i adolescenata
Lek Zoloft se može primenjivati samo kod dece i adolescenata obolelih od opsesivno-kompulzivnog poremećaja uzrasta od 6 do 17 godina.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Deca uzrasta od 6 do 12 godina: Preporučena početna doza iznosi 25 mg dnevno. Nakon jedne nedelje, Vaš lekar može povećati dozu na 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.
Adolescenti uzrasta od 13 do 17 godina: Preporučena početna doza iznosi 50 mg dnevno. Maksimalna doza iznosi 200 mg dnevno.
Ukoliko imate problema sa jetrom ili bubrezima, molimo Vas recite to Vašem lekaru i pratite uputstva lekara.
Način primene leka:
Uzmite Vaš lek jednom dnevno, ujutru ili uveče.
Vaš lekar će Vam reći koliko dugo treba da uzimate ovaj lek. Ovo će zavisiti od prirode Vaše bolesti i koliko dobro reagujete na terapiju. Može biti potrebno da prođe nekoliko nedelja pre nego što se poboljšaju Vaši simptomi. Terapija depresije obično traje 6 meseci nakon poboljšanja.
Ako ste uzeli više leka Zoloft nego što treba
Ukoliko slučajno uzmete previše leka Zoloft odmah kontaktirajte Vašeg lekara ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći. Uvek ponesite obeleženo pakovanje leka sa sobom, nezavisno od toga da li je u njemu ostalo leka ili ne.
Simptomi predoziranja su pospanost, mučnina i povraćanje, ubrzani rad srca, drhtavica, nemir, vrtoglavica i, u retkim slučajevima, gubitak svesti.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Zoloft
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Ukoliko zaboravite da uzmete dozu, nemojte uzeti propuštenu dozu. Samo uzmite narednu dozu u odgovarajuće vreme.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Zoloft
Nemojte prestati da uzimate lek Zoloft ako Vam to nije rekao Vaš lekar. Pre nego što u potpunosti prestanete da uzimate lek Zoloft, Vaš lekar će Vam postepeno smanjivati dozu ovog leka tokom nekoliko nedelja. Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ovaj lek možete osetiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, utrnulost, poremećaj sna, nemir ili anksioznost, glavobolje, mučnina, povraćanje i drhtavica. Ukoliko osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava ili druga neželjena dejstva dok prestajete da koristite lek Zoloft, molimo Vas razgovarajte sa Vašim lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Najčešće neželjeno dejstvo je mučnina. Neželjena dejstva zavise od doze i često nestanu ili se smanje nastavkom terapije.
Odmah recite Vašem lekaru:
Ukoliko osetite neki od ovih simptoma nakon što ste uzeli ovaj lek, jer ovi simptomi mogu biti ozbiljni:
Sledeća neželjena dejstva zabeležena su u kliničkim ispitivanjima sa odraslim osobama kao i tokom postmarketinškog praćenja leka.
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
„Trudnoća, dojenje i plodnost“ u odeljku 2 za više informacija*.
*Neželjene reakcije koje su prijavljivane tokom postmarketinškog praćenja leka
Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata
Generalno, neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata bila su slična onim kod odraslih (videti u prethodnom tekstu). Najčešća neželjena dejstva kod dece i adolescenata bila su glavobolja, nesanica, proliv i mučnina.
Simptomi koji se mogu javiti usled prekida terapije
Ukoliko iznenada prestanete da uzimate ovaj lek možete osetiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, utrnulost, poremećaji sna, uznemirenost ili anksioznost, glavobolje, mučnina, povraćanje i drhtavica (videti odeljak 3. „Ako naglo prestanete da uzimate lek Zoloft”).
Kod pacijenata koji uzimaju ovu vrstu lekova zabeležen je povećan rizik od preloma kostiju. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Zoloft posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 30 ºC.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je sertralin.
Jedna film tableta sadrži 50 mg ili 100 mg sertralina (u obliku sertralin-hidrohlorida).
Pomoćne supstance:
Jezgro tablete
Kalcijum-hidrogenfosfat, dihidrat; celuloza, mikrokristalna; hidroksipropilceluloza; natrijum-skrobglikolat (tip A); magnezijum-stearat.
Film obloga
White Opadry: hipromeloza; titan-dioksid (E171); polietilenglikol; polisorbat 80.
Clear Opadry: hipromeloza; polietilenglikol.
Kako izgleda lek Zoloft i sadržaj pakovanja
Zoloft 50 mg film tableta:
Bele film tablete, kapsulastog oblika (10,3 x 4,2 mm) koje na jednoj strani imaju utisnut naziv „Pfizer“, a na drugoj strani oznake „ZLT“ i „50“. Tablete imaju funkcionalnu podeonu liniju između oznake „ZLT“ i oznake „50“. Tableta se može podeliti na jednake doze.
Zoloft 100 mg film tableta:
Bele film tablete, kapsulastog oblika (13,1 x 5,2 mm) koje na jednoj strani imaju utisnut naziv „Pfizer“, a na drugoj strani oznake „ZLT“ i „100“.
Unutrašnje pakovanje je Aluminijum/PVC blister u kome se nalazi 14 film tableta jačine 50 mg ili 100 mg.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži dva blistera sa po 14 film tableta jačine 50 mg ili 100 mg (ukupno 28 komada) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
VIATRIS HEALTHCARE D.O.O.,
Bulevar Mihajla Pupina 115a, Beograd - Novi Beograd
Proizvođač:
Borgo San Michele S.S. 156 KM 47,600, Latina (LT), Italija
Mooswaldallee 1, Freiburg, Nemačka
Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Novembar 2022.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Zoloft 50 mg, 28 film tableta: 515-01-00534-22-001 od 15.11.2022.
Zoloft 100 mg, 28 film tableta: 515-01-00535-22-001 od 15.11.2022.