Lek Binevol Plus je indikovan za terapiju esencijalne hipertenzije, kao supstituciona terapija, kod pacijenata kod kojih je postignuta odgovarajuća kontrola krvnog pritiska istovremenom primenom 5 mg nebivolola i 12,5 mg hidrohlortiazida, kao zasebnih lekova.
Doziranje
Odrasli:
Lek Binevol Plus, film tablete, jačine 5 mg/12,5 mg, indikovan je kod pacijenata čiji je krvni pritisak, dokazano, odgovarajuće kontrolisan uz 5 mg nebivolola i 12,5 mg hidrohlortiazida, kada se istovremeno primenjuju.
Doza je jedna film tableta jednom dnevno, poželjno u isto vreme svakog dana.
Oštećenje funkcije bubrega
Lek Binevol Plus se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Oštećenje funkcije jetre
Podaci o primeni kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili oštećenom funkcijom jetre su ograničeni. Iz tih razloga je primena leka Binevol Plus kod ovih pacijenata kontraindikovana.
Stariji pacijenti
S obzirom na ograničena iskustva kod pacijenata starijih od 75 godina, neophodan je oprez i ovi pacijenti se moraju pažljivo pratiti.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost nisu ustanovljene kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Nema dostupnih podataka. Stoga, ne preporučuje se primena kod dece i adolescenata.
Način primene:
Oralna primena.
Lek se može primenjivati uz obrok.
Sva upozorenja koja se odnose na pojedinačne aktivne supstance, kao što je dole navedeno, odnose se i na fiksnu kombinaciju leka Binevol Plus (videti i odeljak 4.8).
Nebivolol
Sledeća upozorenja i mere opreza se odnose na beta-adrenergičke antagoniste u opštem smislu.
Anestezija
Nastavak lečenja beta blokatorima smanjuje rizik od aritmija tokom indukcije i intubacije. Ukoliko se beta-blokada prekida, kao deo pripreme za operaciju, beta-adrenergičke antagoniste trebalo bi isključiti iz terapije najmanje 24 sata ranije.
Treba oprezno postupati sa određenim anesteticima za koje se zna da prouzrokuju depresiju miokarda. Pacijenta bi trebalo zaštiti od vagusne reakcije intravenskom primenom atropina.
Kardiovaskularni sistem
Po pravilu, beta-adrenergičke antagoniste ne bi trebalo propisivati pacijentima sa nelečenom kongestivnom srčanom insuficijencijom (KSI), osim ukoliko im stanje nije stabilizovano.
Kod pacijenata sa ishemijskim oboljenjem srca, terapiju beta-adrenergičkim antagonistima treba postepeno ukidati, tj. tokom 1-2 nedelje. Ako je potrebno, terapiju drugim lekom bi trebalo započeti u isto vreme da bi se sprečilo pogoršanje angine pektoris.
Beta-adrenergički antagonisti mogu prouzrokovati bradikardiju: ukoliko srčana frekvencija u mirovanju padne ispod 50-55 otkucaja u minutu i/ili ukoliko pacijent oseti simptome koji upućuju na bradikardiju, trebalo bi smanjiti dozu.
Beta-adrenergičke antagoniste treba primenjivati sa oprezom:
Kombinacija nebivolola sa blokatorima kalcijumskih kanala, kao što su verapamil i diltiazem, sa antiaritmicima I grupe, kao i sa centralno delujućim antihipertenzivima se generalno ne preporučuje, za detaljnije objašnjenje videti odeljak 4.5.
Metabolički/endokrini sistem
Nebivolol ne utiče na koncentraciju glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom. Međutim, neophodan je oprez kod ove grupe pacijenata zbog činjenice da nebivolol može maskirati određene simptome hipoglikemije (tahikardija, palpitacije).
Beta-adrenergički blokatori mogu maskirati simptome tahikardije kod hipertireoze. Nagli prekid terapije može pojačati simptome.
Respiratorni sistem
Kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, beta-adrenergičke antagoniste bi trebalo koristiti uz oprez, s obzirom na to da može doći do izraženijeg suženja disajnih puteva.
Ostalo
Pacijenti sa psorijazom u istoriji bolesti mogu koristiti beta-adrenergičke antagoniste samo nakon pažljivog razmatranja.
Beta-adrenergički antagonisti mogu povećati osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Hidrohlortiazid
Oštećena funkcija bubrega
Potpuna korist od tiazidnih diuretika se može postići samo ako funkcija bubrega nije izmenjena. Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega, tiazidi mogu povećati azotemiju. Kod pacijenata sa
oštećenom funkcijom bubrega može se razviti kumulativni efekat ove supstance. Ukoliko postane evidentno progresivno oštećenje bubrega, što se vidi po povećanju neproteinskog azota, neophodno je pažljivo, ponovo proceniti neophodnost terapije, uz razmatranje prekida terapije diureticima.
Metabolički i endokrini efekti
Terapija tiazidima može da naruši podnošljivost glukoze. Može biti neophodno prilagođavanje doze insulina ili oralnih antidijabetika (videti odeljak 4.5). Tokom terapije tiazidima se može ispoljiti latentni dijabetes melitus.
Povećanje vrednosti holesterola i triglicerida može biti povezano sa terapijom tiazidnim diureticima. Terapija tiazidima može dovesti do hiperurikemije i/ili gihta kod nekih pacijenata.
Elektrolitni disbalans
Kod svih pacijenata koji primaju terapiju diureticima bi trebalo u odgovarajućim intervalima određivati koncentraciju elektrolita u serumu.
Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu izazvati poremećaj ravnoteže tečnosti ili elektrolita (hipokalemija, hiponatremija i hipohlorična alkaloza). Znaci koji upozoravaju na poremećaj ravnoteže tečnosti ili elektrolita su suva usta, žeđ, slabost, letargija, vrtoglavica, uznemirenost, bolovi i grčevi u mišićima, mišićni zamor, hipotenzija, oligurija, tahikardija, i gastrointerstinalni poremećaji kao što su mučnina i povraćanje.
Rizik od hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata koji imaju obilnu diurezu, kod pacijenata koji oralno unose neadekvatne količine elektrolita i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju kortikosteroide ili ACTH (videti odeljak 4.5). Pacijenti sa sindromom produženog QT intervala, bilo kongenitalnim ili jatrogenim, su posebno u visokom riziku od hipokalemije. Hipokalemija povećava kardiotoksičnost glikozida digitalisa i rizik od srčanih aritmija. Kod pacijenata koji su pod rizikom od hipokalemije, je potrebno češće kontrolisanje nivoa kalijuma u plazmi, počevši nedelju dana od započinjanja terapije.
Kod edematoznih pacijenata, tokom toplog vremena, može nastati diluciona hiponatremija. Deficit hlorida je generalno blag i obično ne zahteva terapiju.
Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i mogu uzrokovati prolazno i blago povećanje koncentracije kalcijuma u serumu, a pri odsustvu poznatih poremećaja metabolizma klacijuma. Izražena hiperkalcemija može biti znak prikrivenog hiperparatireoidizma. Pre sprovođenja testova za ispitivanje funkcije paratiroidne žlezde trebalo bi prekinuti terapiju tiazidima.
Pokazano je da tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može da dovede do hipomagnezemije.
Eritemski lupus
Prijavljeno je pogoršanje ili aktivacija sistemskog eritemskog lupusa, uz primenu tiazida.
Akutna respiratorna toksičnost
Nakon uzimanja hidrohlortiazida zabeleženi su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja hidrohlortiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, groznicu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ako se sumnja na ARDS, potrebno je prekinuti primenu leka Binevol Plus i primeniti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su prethodno imali ARDS nakon uzimanja hidrohlortiazida.
Antidoping testovi
Hidrohlortiazid, koji se nalazi u ovom leku, može izazvati pozitivne analitičke rezultate na antidoping testovima.
Ostalo
Reakcije preosetljivosti se mogu javiti kod pacijenta sa ili bez alergije ili bronhijalne astme u anamnezi.
U retkim slučajevima su prijavljivane reakcije fotosenzitivnosti prilikom upotrebe tiazidnih diuretika (videti odeljak 4.8). Ukoliko reakcija fotosenzitivnosti nastane tokom terapije, preporučuje se prekid terapije. Ukoliko se nastavak terapije smatra neophodnim, preporučuje se zaštita izloženih delova kože od sunca ili veštačkih izvora UVA zračenja.
Nemelanomski karcinom kože
Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske.
Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.
Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).
Proteinski vezan jod
Tiazidi mogu da smanje koncentracije proteinski vezanog joda u serumu, bez znakova poremećaja tiroidne funkcije.
Efuzija horoidee, akutna miopija i glaukom zatvorenog ugla
Hidrohlortiazid kao sulfonamid ili derivati sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja dovodi do efuzije horoidee uz smanjenje vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. U simptome ove bolesti spadaju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u oku, i tipično se javlja u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja ove terapije. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može da dovede do trajnog gubitka vida. Primarna terapija podrazumeva obustavljanje hidrohlortiazida što je moguće pre. Može biti potrebno da se razmisli o brzoj medikamentoznoj ili hirurškoj terapiji ukoliko se intraokularni pritisak ne stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe alergiju na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.
Kombinacija nebivolol + hidrohlortiazid
Pored upozorenja koja se odnose na pojedinačne aktivne supstance, sledeća upozorenja se odnose na lek Binevol Plus.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Farmakodinamske interakcije:
Nebivolol
Sledeće interakcije se odnose na sve beta-adrenergičke antagoniste.
Kombinacije koje se ne preporučuju
Antiaritmici I grupe (hinidin, hidrohinidin, cibenzolin, flekainid, dizopiramid, lidokain, meksiletin, propafenon): može biti pojačan uticaj na vreme AV sprovođenja i povećan negativni inotropni efekat (videti odeljak 4.4).
Blokatori kacijumskih kanala tipa verapamil/diltiazem: negativni uticaj na kontraktilnost i AV sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata koji su na terapiji beta blokatorima može dovesti do izražene hipotenzije i AV bloka (videti odeljak 4.4).
Antihipertenzivni lekovi koji deluju centralno (klonidin, guanfacin, moksonidin, metildopa, rilmenidin): istovremena primena centralno delujućih antihipertenziva može pogoršati srčanu insuficijenciju smanjenjem centralnog simpatičkog tonusa (usporenje srčanog ritma i smanjenje udarnog volumena srca, vazodilatacija) (videti odeljak 4.4). Iznenadni prekid terapije, posebno pre obustave primene beta blokatora, može povećati rizik od pojave povratne (engl. rebound) hipertenzije.
Kombinacije koje treba primenjivati uz oprez
Antiaritmici III grupe (amjodaron): može biti pojačan uticaj na vreme AV sprovođenja.
Anestetici - isparljivi halogeni: istovremena upotreba beta-adrenergičkih antagonista i anestetika može ublažiti refleksnu tahikardiju i povećati rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.4). Kao opšte pravilo važi da bi trebalo izbegavati iznenadni prekid terapije beta blokatorima. Trebalo bi obavestiti anesteziologa ukoliko pacijent koristi lek Binevol Plus.
Insulin i oralni antidijabetici: iako nebivolol ne utiče na koncentraciju glukoze u krvi, istovremena upotreba može maskirati neke simptome hipoglikemije (palpitacije, tahikardija).
Baklofen (mišićni relaksans), amifostin (antineoplastik): budući da istovremena primena sa antihipertenzivima može povećati pad krvnog pritiska, dozu antihipertenzivnih lekova treba prema tome prilagoditi.
Kombinacije koje se moraju prethodno razmotriti
Glikozidi digitalisa: istovremena upotreba može produžiti vreme AV sprovođenja. Kliničke studije nebivolola nisu dokazale postojanje kliničke interakcije. Nebivolol ne utiče na kinetiku digitalisa.
Antagonisti kalcijumskih kanala dihidropiridinskog tipa (amlodipin, felodipin, lakidipin, nifedipin, nikardipin, nimodipin, nitrendipin): istovremena upotreba može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni povećanje rizika od daljeg pogoršanja funkcije komorske pumpe kod pacijenata sa insuficijencijom srca.
Antipsihotici, antidepresivi (triciklični antidepresivi, barbiturati i fenotiazini): istovremena primena može pojačati hipotenzivno dejstvo beta blokatora (aditivni efekat).
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): nema dodatnog efekta na sniženje pritiska prouzrokovano nebivololom.
Simpatomimetici: istovremena primena može neutralisati efekat beta-adrenergičkih antagonista. Beta- adrenergici mogu dovesti do pojačanja alfa-adrenergičke aktivnosti simpatomimetika sa istovremenim alfa i beta-adrenergičkim efektima (rizik od hipertenzije, teška bradikardija i srčani blok).
Hidrohlortiazid
Moguće interakcije vezane za hidrohlortiazid:
Kombinacije koje se ne preporučuju
Litijum: Tiazidi smanjuju renalni klirens litijuma i zbog toga mogu dovesti do povećanog rizika od toksičnosti litijuma ukoliko se koriste u kombinaciji sa hidrohlortiazidom. Zato se upotreba leka Binevol Plus sa litijumom ne preporučuje. Ukoliko se takva kombinacija pokaže kao neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija litijuma u serumu.
Lekovi koji deluju na koncentraciju kalijuma: Efekat gubitka kalijuma, posredovan hidrohlortiazidom (videti odeljak 4.4) može biti potenciran istovremenom primenom drugih lekova koji dovode do gubitka kalijuma i hipokalemije (npr. ostali diuretici koji ne štede kalijum, laksativi, kortikosteroidi, ACTH, amfotericin, karbenoksolon, penicilin G natrijum ili derivati salicilne kiseline). Zbog toga se istovremena upotreba ovih lekova ne preporučuje.
Kombinacije kod kojih je neophodan oprez pri primeni
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL (odnosno acetilsalicilna kiselina (>3 g/dnevno), inhibitori COX-2 enzima i neselektivni NSAIL) mogu smanjiti antihipertenzivni efekat tiazidnih diretika.
Soli kalcijuma: Tiazidni diuretici mogu povećati koncentraciju kalcijuma u serumu zbog smanjene ekskrecije. Ukoliko se moraju propisati suplementi kalcijuma, koncentracija kalcijuma u serumu se mora pratiti i na osnovu toga prilagođavati doziranje kalcijuma.
Glikozidi digitalisa: Tiazidima izazvana hipokalemija ili hipomagnezemija, može da ubrza nastanak srčanih aritmija izazvanih digitalisom.
Lekovi na koje utiče poremećaj koncentracije kalijuma u serumu: Preporučljivo je periodično praćenje koncentracije kalijuma u serumu i EKG kada se lek Binevol Plus primenjuje sa lekovima na koje utiče poremećaj koncentracije kalijuma u serumu (na primer glikozidi digitalisa i antiaritmici) i sa lekovima koji dovode do torsades de pointes (ventrikularna tahikardija), uključujući neke antiaritmike, budući da je hipokalemija predisponirajući faktor za razvoj torsades de pointes:
Nedepolarizujući relaksansi skeletnih mišića (na primer tubokurarin): Hidrohlortiazid može pojačati efekat nedepolarizujućih relaksanasa skeletnih mišića.
Antidijabetici (oralni antidijabetici i insulin): Terapija tiazidima može da utiče na podnošljivost glukoze. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika (videti odeljak 4.4).
Metformin: Metformin treba koristi sa oprezom zbog rizika od laktatne acidoze koja može biti izazvana potencijalnom funkcionalnom bubrežnom insuficijencijom koji je povezan sa upotrebom hidrohlortiazida.
Beta blokatori i diazoksid: Tiazidi mogu povećati hiperglikemijski efekat beta blokatora, osim nebivolola i diazoksida.
Presorni amini (npr.noradrenalin): Efekat presornih amina može biti smanjen.
Lekovi za terapiju gihta (probenecid, sulfinpirazon i alopurinol): Može biti potrebno prilagođavanje doze urikozuričnih lekova budući da hidrohlortiazid može povećati koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Može biti potrebno povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona. Istovremena primena tiazida može povećati incidencu reakcija preosetljivosti na alopurinol.
Amantadin: Tiazidi mogu da povećaju rizik od neželjenih dejstava izazvanih amantadinom.
Salicilati: Hidrohlortiazid može da poveća toksični efekat velikih doza salicilata na centralni nervni sistem.
Ciklosporin: Istovremena primena sa ciklosporinom može da poveća rizik od hiperurikemije i komplikacija gihta.
Jodna kontrastna sredstva: U slučaju dehidratacije izazvane diureticima, povećan je rizik od akutne renalne insuficijencije, posebno ako se primaju velike doze jodnih kontrasta. Pacijente treba rehidrirati pre njihove primene.
Moguće interakcije koje se odnose i na nebivolol i na hidrohlortiazid Kombinacije koje je potrebno prethodno razmotriti
Drugi antihipertenzivni lekovi: može doći do aditivnog hipotenzivnog efekta ili potenciranja dejstva tokom upotrebe sa drugim antihipertenzivnim lekovima.
Antipsihotici, triciklični antidepresivi, barbiturati, narkotici i alkohol: istovremena primena leka Binevol Plus sa ovim lekovima može da pojača hipotenzivni efekat i/ili da dovede do posturalne hipotenzije.
Farmakokinetičke interakcije:
Nebivolol
S obzirom na to da u metabolizmu nebivolola učestvuje izoenzim CYP2D6, istovremena primena supstanci koje inhibiraju ovaj enzim, naročito paroksetin, fluoksetin, tioridazin i kinidin, mogu dovesti do povećanja koncentracije nebivolola u plazmi što je povezano sa povećanim rizikom od izražene bradikardije i neželjenih događaja.
Istovremena primena nebivolola sa cimetidinom povećava koncentraciju nebivolola u plazmi, bez promena u kliničkim efektima. Istovremena primena sa ranitidinom nije uticala na farmakokinetiku
nebivolola. Pod uslovom da se lek Binevol Plus uzima uz obrok i antacid između obroka, ova dva leka mogu biti propisana istovremeno.
Kombinovanje nebivolola sa nikardipinom blago povećava koncentracije oba leka u plazmi, bez uticaja na kliničko dejstvo. Istovremena primena alkohola, furosemida i hidrohlortiazida nije uticala na farmakokinetiku nebivolola. Nebivolol ne utiče na farmakokinetiku i farmakodinamiku varfarina.
Hidrohlortiazid
Resorpcija hidrohlortiazida se smanjuje u prisustvu anjonskih jonoizmenjvačkih smola (na primer
holestiramin i holestipol smole).
Citotoksični lekovi: Pri istovremenoj upotrebi hidrohlortiazida i citotoksičnih lekova (npr. ciklofosfamid, fluorouracil, metotreksat) može se očekivati povećana toksičnost koštane srži (posebno granulocitopenija).
Trudnoća
Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi leka Binevol Plus kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama, odvojeno za obe aktivne supstance, ne daju dovoljno podataka za procenu uticaja kombinacije nebivolola i hidrohlortiazida na reprodukciju (videti odeljak 5.3).
Nebivolol
Nema dovoljno podataka o upotrebi nebivolola tokom trudnoće kod ljudi da bi se odredila njegova moguća štetnost. Međutim, nebivolol može imati štetne efekte na trudnoću i/ili fetus/novorođenče, što je u skladu sa njegovim farmakološkim dejstvom. Uopšteno, beta blokatori smanjuju placentarnu perfuziju, što može biti povezano sa zastojem u rastu, intrauterinom smrti ploda, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (na primer hipoglikemija i bradikardija) se mogu javiti kod fetusa i novorođenčeta. Ukoliko je lečenje beta-adrenegičkim blokatorima neophodno, preporučuje se da se primenjuju beta-1 selektivni blokatori.
Nebivolol ne treba primenjivati za vreme trudnoće ukoliko nije očigledno neophodno. Ukoliko se smatra da je lečenje nebivololom neophodno, trebalo bi pratiti uteroplacentalni protok krvi i fetalni rast. U slučaju pojave štetnog dejstva na trudnoću ili fetus treba uzeti u obzir alternativnu terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti, s obzirom na to da se simptomi hipoglikemije i bradikardije očekuju u prva 3 dana života.
Hidrohlortiazid
Iskustva sa primenom hidrohlortiazida tokom trudnoće, posebno tokom prvog trimestra, su ograničena. Nije bilo dovoljno studija sprovedenih na životinjama.
Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu. Na osnovu farmakološkog mehanizma dejstva, upotreba hidrohlortiazida tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće može ugroziti fetoplacentarnu perfuziju i može izazvati fetalnu i neonatalnu žuticu, poremećaj ravnoteže elektrolita i trombocitopeniju.
Hidrohlortiazid ne treba koristiti za gestacijske edeme, gestacijsku hipertenziju ili preeklampsiju zbog rizika od smanjenja volumena plazme i placentalne hipoperfuzije bez povoljnog efekta na tok bolesti.
Hidrohlortiazid ne treba koristiti za terapiju esencijalne hipertenzije kod trudnica osim u retkim situacijama kada se druge terapije ne mogu koristiti.
Dojenje
Nije poznato da li se kod ljudi nebivolol izlučuje u majčino mleko. Studije sprovedene na životinjama su pokazale da se nebivolol izlučuje u mleko. Većina beta blokatora, naročito oni lipofilni kao što je nebivolol i njegovi aktivni metaboliti, prolaze u mleko ali u različitom stepenu. Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko kod ljudi u malim količinama. Tiazidi primenjeni u velikim dozama, izazivajući intenzivnu diurezu, mogu da spreče stvaranje mleka. Ne preporučuje se upotreba leka Binevol Plus tokom dojenja. Ako se lek Binevol Plus koristi tokom dojenja, treba koristiti što je moguće manju dozu.
Nisu sprovođene studije koje su ispitivale uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica i zamor kada se uzima antihipertenzivna terapija.
Neželjena dejstva su prikazana posebno za svaku aktivnu supstancu. Nebivolol
Neželjene reakcije, prijavljene nakon primene samo nebivolola, koje su u većini slučajeva blagog do umerenog
intenziteta, su prikazane u tabeli u nastavku, i klasifikovane prema sistemima organa i učestalosti:
Klasa sistema organa | Često (≥1/100 do | Povremeno (≥1/1000 do | Veoma retko (≤1/10000) | Nepoznato |
Poremećaji | angioneurotski edem, | |||
Psihijatrijski poremećaji | Noćne more (košmari), | |||
Poremećaji nervnog sistema | glavobolja, vrtoglavica, | Sinkopa | ||
Poremećaji oka | oštećen vid | |||
Kardiološki poremećaji | bradikardija, srčana insuficijencija, usporeno AV sprovođenje/AV | |||
Vaskularni poremećaji | hipotenzija (povećanje) intermitentne | |||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni | dispnea | bronhospazam | ||
Gastrointestinalni poremećaji | konstipacija, nauzeja, dijareja | dispepsija, flatulencija, |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | pruritus, | pogoršanje psorijaze | urtikarija | |
Poremećaji reproduktivnog | impotencija | |||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu | umor, edem |
Sledeće neželjene reakcije su prijavljene pri upotrebi pojedinih beta blokatora: halucinacije, psihoze, konfuzija, hladni/cijanotični ekstremiteti, Raynaud-ov fenomen, suve oči i okulo-mukokutana toksičnost kao kod praktolola.
Hidrohlortiazid
Neželjena dejstva koja su prijavljena samo za hidrohlortiazid uključuju sledeće:
Poremećaji krvi i limfnog sistema: leukopenija, neutropenija, agranulocitoza, trombocitopenija, aplastična anemija, hemolitička anemija, insuficijencija koštane srži.
Poremećaji imunskog sistema: anafilaktička reakcija.
Poremećaj metabolizma i ishrane: anoreksija, dehidratacija, giht, dijabetes melitus, metabolička alkaloza, hiperurikemija, poremećaj balansa elektrolita (uključujući: hiponatremiju, hipokalemiju, hipomagnezemiju, hipohloremiju, hiperkalcemiju), hiperglikemija, hiperamilazemija.
Psihijatrijski poremećaji: apatija, stanje konfuzije, depresija, nervoza, uznemirenost, poremećaj spavanja.
Poremećaji nervnog sistema: konvulzije, smanjeni nivoi svesti, koma, glavobolja, vrtoglavica, parestezije, pareza.
Poremećaji oka: nepoznata učestalost: efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni akutni glaukom zatvorenog ugla, ksantopsija, zamagljen vid, miopija (pogoršanje), smanjena lakrimacija.
Poremećaji uha i labirinta: vertigo.
Kardiološki poremećaji: srčane aritmije, palpitacije.
Vaskularni poremećaji: ortostatska hipotenzija, tromboza, embolija, šok
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji: respiratoni distres, pneumonitis, bolesti plućnog intesticijuma, edem pluća.
Veoma retko neželjeno dejstvo: akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) (videti odeljak 4.4)
Gastrointestinalni poremećaji: suva usta, mučnina, povraćanje, nelagodnost u stomaku, dijareja, konstipacija, abdominalni bolovi, paralitički ileus, nadimanje, sialoadenitis, pankreatitis.
Hepatobilijarni poremećaji holestatska žutica, holecistitis.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva: pruritis, purpura, urtikarija, reakcije osetljivosti na svetlost, osip, kožni eritemski lupus, nekrotizirajući vaskulitis, toksična epidermalna nekroliza i multiformni eritem.
Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva: grčevi mišića, mialgija.
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema: bubrežna insuficijencija ili oštećenje funkcije bubrega, akutna renalna insuficijencija (povremeno neželjeno dejstvo), intersticijalni nefritis, glukozurija.
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: erektilna disfunkcija.
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: astenija, pireksija, umor, žeđ.
Neoplazme - benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe):
Nepoznata učestalost: nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom) Ispitivanja: promene elektrokardiograma, povećane vrednosti holesterola u krvi, povećane vrednosti triglicerida. Opis odabranih neželjenih reakcija
Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).
Efuzija horoidee: Prilikom primene tiazida i tiazidima sličnih diuretika primećena je pojava slučajeva efuzije horoideje praćene ograničenjem vidnog polja.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Nema dostupnih podataka o predoziranju nebivololom. Simptomi predoziranja beta blokatorima su: bradikardija, hipotenzija, bronhospazam i akutna srčana insuficijencija.
Predoziranje hidrohlortiazidom je povezano sa gubitkom elektrolita (hipokalemija, hipohloremija, hiponatremija) i dehidratacijom uzrokovanom preteranom diurezom. Najčešći znaci i simptomi predoziranja sa hidrohlortiazidom su mučnina i pospanost. Hipokalemija može da dovede do spazma mišića i/ili potenciranih srčanih aritmija, što se povezuje sa istovremenom upotrebom glikozida digitalisa ili nekih antiaritmika.
Lečenje
U slučaju predoziranja ili preosetljivosti, pacijente treba držati pod stalnim nadzorom i lečiti u odeljenju intenzivne nege. Treba pratiti koncentracije glukoze u krvi. Potrebno je često proveravati koncentracijee elektrolite u serumu i kreatinin. Resorpcija ostatka leka još uvek prisutnog u gastrointestinalnom traktu može se sprečiti gastričnom lavažom, primenom aktivnog uglja i laksativa. Može biti neophodna veštačka ventilacija. Bradikardiju ili izraženu vagalnu reakciju treba lečiti primenom atropina ili metilatropina. Hipotenziju i šok treba lečiti primenom plazme ili zamenom za plazmu, a ukoliko je neophodno, kateholaminima. Treba korigovati poremećenu ravnotržu elektrolita. Efekat beta blokatora se može neutralisati sporom intravenskom primenom izoprenalin hidrohlorida, sa početnom dozom oko 5 mikrograma/minuti ili dobutamina, sa početnom dozom od 2,5 mikrograma/minuti, do postizanja željenog efekta. U slučajevima gde izostaje odgovor na ovu terapiju, izoprenalin se može kombinovati sa dopaminom. Ukoliko ni tada ne dođe do željene reakcije, može se razmotriti intravenska primena glukagona u dozi od 50-100 mikrograma/kg. Ukoliko je neophodno, injekciju treba ponoviti u toku jednog sata i nastaviti, po potrebi, sa intravenskom infuzijom glukagona u dozi od 70 mikrograma/kg/h. Kod ekstremnih slučajeva bradikardije rezistentne na terapiju, može se ugraditi pejsmejker.
Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora; Selektivni beta adrenergički blokatori i tiazidi
ATC šifra: C07BB12
Lek Binevol Plus je kombinacija nebivolola, selektivnog blokatora beta receptora, i hidrohlortiazida, tiazidnog diuretika. Kombinacija ovih aktivnih supstanci ima aditivan antihipertenzivni efekat, smanjujući krvni pritisak u većoj meri nego pojedinačno primenjene komponente.
Nebivolol je racemat dva enantiomera, SRRR-nebivolol (ili d-nebivolol) i RSSS-nebivolol (ili l- nebivolol). On kombinuje dve farmakološke aktivnosti:
Pojedinačne i ponovljene doze nebivolola smanjuju srčanu frekvenciju i krvni pritisak prilikom mirovanja i tokom fizičke aktivnosti, kod normotenzivnih osoba i kod hipertenzivnih pacijenata. Antihipertenzivni efekat se održava tokom dugotrajnog lečenja.
U terapijskim dozama, nebivolol ne ispoljava alfa-adrenergički antagonizam.
U toku akutnog i hroničnog lečenja nebivololom kod hipertenzivnih pacijenata je smanjena sistemska vaskularna rezistencija. Uprkos smanjenju srčane frekvencije, smanjenje minutnog volumena u stanju mirovanja i fizičke aktinosti može biti ograničeno zbog povećanja udarnog volumena. Klinički značaj ovih hemodinamskih razlika u poređenju sa drugim beta-1 blokatorima nikada nije u potpunosti utvrđen.
Kod hipertenzivnih pacijenata, nebivolol povećava acetilholinski (ACh) vaskularni odgovor posredovan NO, koji je smanjen kod pacijenata sa endotelijalnom disfunkcijom.
In vitro i in vivo eksperimenti sprovedeni na životinjama su pokazali da nebivolol nema unutrašnju simpatomimetsku aktivnost.
In vitro i in vivo eksperimenti sprovedeni na životinjama su pokazali da nebivolol u farmakološkim dozama ne utiče na stabilizaciju membrane.
Kod zdravih dobrovoljaca, nebivolol nema značajan efekat na maksimalni kapacitet ili izdržljivost pri fizičkoj aktivnosti.
Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Tiazidi utiču na mehanizam reapsorpcije elektrolita u tubulima bubrega, direktno povećavajući izlučivanje natrijuma i hlorida u približno istoj meri. Diuretička aktivnost hidrohlortiazida smanjuje volumen plazme, povećavajući aktivnost renina u plazmi i povećavajući sekreciju aldosterona, sa posledičnim povećanjem gubitka kalijuma i bikarbonata putem urina, i smanjenjem koncentracije kalijuma u serumu. Nakon primene hidrohlortiazida, do diureze dolazi nakon 2 sata, maksimum dejstva nastaje nakon 4 sata od primene, dok dejstvo traje približno 6 – 12 sati.
Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), uparenih sa 1430833, odnosno 172462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana upareno je sa 63067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).
Istovremena primena nebivolola i hidrohlortiazida nema uticaja na bioraspoloživost pojedinačnih aktivnih supstanci. Kombinacija u tableti je bioekvivalentna istovremenoj primeni pojedinačnih aktivnih supstanci.
Nebivolol
Resorpcija
Oba enantiomera nebivolola se veoma brzo resorbuju nakon oralne primene. Hrana ne ometa resorpciju nebivolola, tako da se lek može uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.
Uobičajena bioraspoloživost oralno primenjenog nebivolola kod osoba sa ubrzanim metabolizmom iznosi 12%, a skoro je potpuna kod osoba sa usporenim metabolizmom. U stanju ravnoteže pri istim dozama, maksimalna koncentracija nepromenjenog nebivolola u plazmi je oko 23 puta veća kod osoba koje sporo metabolišu lek u odnosu na one koje ga brzo metabolišu. Kada se razmatraju nepromenjeni lek i aktivni metaboliti, razlika u maksimalnim koncentracijama u plazmi je 1,3 do 1,4 puta. Zbog razlika u brzini metabolizma, doza nebivolola uvek treba biti usklađena sa individualnim zahtevima pacijenta: osobe koje sporo metabolišu lek zahtevaju manje doze.
Koncentracije leka u plazmi su dozno proporcionalne između 1 i 30 mg. Na farmakokinetiku nebivolola ne utiče starost pacijenta.
Distribucija
U plazmi, oba enantiomera nebivolola su prvenstveno vezana za albumin. Vezivanje za proteine plazme iznosi 98,1% za SRRR-nebivolol i 97,9% za RSSS-nebivolol.
Biotransformacija
Nebivolol se u velikoj meri metaboliše, delimično do aktivnih hidroksilnih metabolita. Nebivolol se metaboliše alicikličnom i aromatičnom hidroksilacijom, N-dealkilacijom kao i glukuronidacijom; pored toga se formiraju glukuronidi hidroksilnih metabolita. Metabolizam nebivolola aromatičnom hidroksilacijom je posledica CYP2D6 zavisnog genetskog oksidativnog polimorfizma.
Eliminacija
Kod osoba koje brzo metabolišu lek, poluvreme eliminacije nebivolol enantiomera u proseku iznosi 10 sati, dok je u slučaju sporog metabolizma poluvreme eliminacije duže 3-5 puta. Kod osoba koje brzo metabolišu lek, nivoi RSSS-enantiomera u plazmi su blago povišeni u odnosu na SRRR-enantiomere, dok je u slučaju sporog metabolizma ova razlika veća. Kod osoba koje brzo metabolišu lek, poluvreme eliminacije hidroksimetabolita za oba enantiomera u proseku iznosi 24 sata, dok je kod osoba koje sporo metabolišu lek poluvreme eliminacije oko 2 puta duže.
Koncentracije nebivolola u plazmi u stanju ravnoteže kod većine osoba (koje brzo metabolišu lek) se postiže u toku 24 sata za nebivolol, a u slučaju hidroksimetabolita za nekoliko dana.
Nakon jednonedeljne primene leka, 38% unete doze se izlučuje urinom i 48% fecesom. Izlučivanje nepromenjenog nebivolola putem urina je manje od 0,5% unete doze.
Hidrohlortiazid
Resorpcija
Nakon oralne primene hidrohlortiazid se dobro resorbuje (65 do 75 %). Koncentracije u plazmi su linearno zavisne od primenjene doze. Resorpcija hidrohlortiazida zavisi od vremena prolaska kroz creva, pri čemu se povećava kada je vreme prolaska usporeno, na primer kada se primenjuje sa hranom. Kada se prate koncentracije u plazmi tokom 24 sata, posmatrano poluvreme eliminacije iz plazme se kreće od 5,6 do 14,8 sati, a maksimalne koncentracije u plazmi se dostižu nakon 1 do 5 sati od primene leka.
Distribucija
68% hidrohlortiazida se vezuje za proteine plazme i njegov prividni volumen distribucije je 0,83- 1,14 L/kg. Hidrohlortiazid prolazi kroz placentu, ali ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru.
Biotransformacija
Metabolizam hidrohlortiazida je veoma slab. Skoro sav hidrohlortiazid se izlučuje urinom nepromenjen.
Eliminacija
Hidrohlortizid se eliminiše primarno renalnim putem. Više od 95 % hidrohlortiazida se pojavljuje u urinu, nepromenjen, u roku od 3- 6 sati nakon primene oralne doze. Kod pacijenata sa oboljenjem bubrega, plazma koncentracije hidrohlortiazida su povećane, a poluvreme eliminacije je produženo.
Preklinički podaci ne pokazuju poseban rizik za ljude od kombinacije nebivolola i hidrohlortiazida. Ovo je zasnovano na konvencionalnim ispitivanjima bezbednosti primene leka, toksičnosti ponovoljene doze, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala pojedinačnih komponenti.
Jezgro tablete Polisorbat 80 (E433) Hipromeloza (E15) Laktoza, monohidrat Skrob, kukuruzni
Celuloza, mikrokristalna (PH 102)
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (E551) Magnezijum-stearat (E572)
Limunska kiselina, monohidrat
Film omotač
Opadry® White 03A580004, sastava:
Hipromeloza (E464) Titan-dioksid (E171)
Polioksil (Makrogol) stearat Celuloza, mikrokristalna (E460)
Nije primenljivo.
3 godine
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Unutrašnje pakovanje je OPA/Alu/PVC/Alu blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Binevol Plus sadrži nebivolol i hidrohlortiazid kao aktivne supstance.
Lek Binevol Plus je kombinacija nebivolola i hidrohlortiazida u jednoj tableti i koristi se za terapiju povišenog krvnog pritiska (hipertenzija). Koristi se umesto dva odvojena leka kod onih pacijenata koji ih već uzimaju istovremeno.
ovog leka (navedene u odeljku 6);
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Binevol Plus.
ovom stanju;
Tokom lečenja:
Interakcije sa laboratorijskim testovima
Deca i adolescenti
Zbog nedovoljnog broja podataka o upotrebi leka kod dece i adolescenata, primena leka Binevol Plus se ne
preporučuje kod ove grupe pacijenata.
Drugi lekovi i lek Binevol Plus:
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Obavezno obavestite svog lekara ukoliko uz lek Binevol Plus uzimate ili primate neki od sledećih lekova:
Uzimanje leka Binevol Plus sa hranom, pićima i alkoholom
Vodite računa ako uzimate alkohol dok koristite lek Binevol Plus, zato što može doći do gubitka svesti ili vrtoglavice. Ukoliko osetite ove simptome, nemojte piti alkohol, uključujući vino, pivo ili druga alkoholna pića.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko ste trudni ili mislite da ste trudni. S obzirom na to da se upotreba leka Binevol Plus ne preporučuje tokom trudnoće uobičajeno je da Vas lekar posavetuje da uzmete neki drugi lek umesto ovog leka. Razlog za to je zato što aktivna supstanca leka, hidrohlortiazid, prolazi kroz placentu. Upotreba leka Binevol Plus tokom trudnoće može naškoditi fetusu (plodu) odnosno novorođenčetu.
Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili želite da počnete da dojite. Ne preporučuje se primena leka Binevol Plus tokom dojenja.
Pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Ovaj lek može uzrokovati vrtoglavicu ili zamor. Ako imate neke od ovih simptoma, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.
Lek Binevol Plus sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte Ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa vašim lekarom ili farmaceutom.
Uzmite jednu film tabletu jednom dnevno sa odgovarajućom količinom vode, poželjno u isto vreme svakog dana.
Lek Binevol Plus se može uzeti pre, za vreme ili posle obroka, ali ga možete uzimati i nezavisno od obroka. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze. Primena kod dece i adolescenata
Lek Binevol Plus nije namenjen za primenu kod dece ili adolescenata.
Ako ste uzeli više leka Binevol Plus nego što treba
Ukoliko slučajno uzmete prekomernu dozu ovog leka, odmah obavestite svog lekara. Najčešći simptomi i znaci predoziranja su veoma usporen rad srca (bradikardija), nizak krvni pritisak sa mogućom nesvesticom, nedostatak vazduha kao kod astme, akutna srčana slabost, preterano mokrenje sa posledičnom dehidratacijom, mučnina i pospanost, grčevi u mišićima, poremećaji srčanog ritma (pogotovo ako uzimate preparate digitalisa ili lekove za poremećaj srčanog ritma).
Ako ste zaboravili da uzmete lek Binevol Plus
Ako ste zaboravili da uzmete dozu leka Binevol Plus u određeno vreme, a to primetite malo kasnije, uzmite tada
Vašu uobičajenu dnevnu dozu. Međutim. ukoliko je prošlo dosta vremena (na primer nekoliko sati), tako da je veoma blizu trenutak kada treba uzeti sledeću dozu, preskočite zaboravljenu dozu i uzmite sledeću redovnu dozu u uobičajeno vreme. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu tabletu. Treba izbegavati često preskakanje doza.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Binevol Plus
Obavezno se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što prekinete terapiju lekom Binevol Plus. Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ako Vam se jave sledeće neželjene reakcije, prekinite sa uzimanjem leka i odmah se obratite lekaru:
Sledeća neželjena dejstva su prijavljena za nebivolol:
Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) Sledeća neželjena dejstva su prijavljena samo u pojedinačnim slučajevima:
Sledeće neželjene reakcije su prijavljene pri upotrebi pojedinih lekova iz grupe beta blokatora:
Alergijske reakcije
Srce i cirkulacija
Krv
Želudac i creva
Grudni koš
Nervni sistem
Koža i kosa
svrab, ljubičaste tačke/pločice na koži (purpura), koprivnjača (urtikarija), povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost, osip (uključujući multiformni eritem), crvenilo lica i/ili crvenilo koje može da uzrokuje ožiljke (kožni eritemski lupus), zapaljenje krvnih sudova sa posledičnim odumiranjem tkiva (vaskularna nekroza), ljuštenje kože, crvenilo, opuštanje i stvaranje plikova na koži (toksična epidermalna nekroliza), rak kože i usana (nemelanomski karcinom kože) - nepoznata učestalost
Oči i uši
Zglobovi i mišići
Urinarni trakt
Seksualna funkcija
Opšti poremećaji/ostalo
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Binevol Plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i blisteru nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivne supstance su nebivolol-hidrohlorid i hidrohlortiazid.
Jedna film tableta sadrži 5 mg nebivolola (u obliku nebivolol-hidrohlorida) i 12,5 mg hidrohlortiazida.
Pomoćne supstance:
Jezgro tablete:
Polisorbat 80 (E433); hipromeloza (E15); laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna (PH 102); silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (E551); magnezijum-stearat (E572); limunska kiselina, monohidrat.
Film omotač:
Opadry® White 03A580004, sastava: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); polioksil (Makrogol) stearat; celuloza, mikrokristalna (E460).
Kako izgleda lek Binevol Plus i sadržaj pakovanja
Okrugle, bikonveksne film tablete prečnika 9,2 mm, bele do skoro bele boje, sa oznakom „515” utisnutom na jednoj strani i podeonom linijom na drugoj strani.
Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je OPA/Alu/PVC/Alu blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD
Batajnički drum 5 A, Beograd, Republika Srbija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jul, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-03043-22-001 od 25.07.2023.