Bisoprolol PharmaS 2.5mg tableta

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore, u kombinaciji sa ACE inhibitorima i diureticima, a u nekim slučajevima i kardiotoničnim glikozidima (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Standardna terapija hronične insuficijencije srca sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju netolerancije na ACE inhibitore), beta blokatora, diuretika i, po potrebi kardiotoničnih glikozida. Pacijenti moraju biti stabilni (bez akutne insuficijencije) kada se uvodi terapija bisoprololom.

Preporučuje se da lekar koji propisuje terapiju ima iskustva u lečenju hronične insuficijencije srca.

Može se javiti prolazno pogoršanje insuficijencije srca, hipotenzija ili bradikardija tokom perioda titracije i nakon njega.

Doziranje:

Faza titracije

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom zahteva fazu titracije.

Terapiju bisoprololom treba uvesti sa postepenim povećavanjem doze, prateći sledeće korake:

• 1,25 mg jednom dnevno tokom 1 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno tokom sledeće nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno tokom sledeće nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ako se dobro podnosi povećati na
• 10 mg jednom dnevno za terapiju održavanja. Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Tokom faze titracije preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih funkcija pacijenta (frekvencija rada srca, krvni pritisak) i bilo kojih simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvih dana nakon otpočinjanja terapije.

Prilagođavanje terapije

Ako se maksimalna preporučena doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepeno smanjenje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doziranja istovremeno primenjenih lekova. Takođe, možda će biti potrebno privremeno smanjenje doze bisoprolola ili se može uzeti u obzir i prekid terapije.

Ponovno uvođenje i/ili povećavanje doze bisoprolola uvek se može razmotriti kada stanje pacijenta postane ponovo stabilno.

Ukoliko se razmatra prekid terapije, preporučuje se postepeno smanjenje doze bisoprolola, zato što nagli prekid terapije može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca bisoprololom je najčešće dugotrajna terapija.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca i oštećenom funkcijom jetre ili bubrega. Zbog toga bi u ovim populacijama povećavanje doze trebalo sprovoditi sa dodatnim oprezom.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Nema iskustva sa primenom bisoprolola u pedijatrijskoj populaciji, zbog toga se upotreba bisoprolola ne preporučuje kod pedijatrijske populacije.

Način primene:

Tablete bisoprolola treba uzimati ujutru i mogu se uzimati sa hranom. Tablete treba progutati sa dovoljno tečnosti i ne treba ih žvakati.

Tableta sa podeonom linijom se može podeliti na dve jednake doze.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata koji imaju hroničnu insuficijenciju srca i:

• preosetljivost na bisoprolol ili na neku od pomoćnih supstanci navedene u odeljku 6.1.
• akutnu insuficijenciju srca ili tokom epizoda dekompenzovane insuficijencije srca koje zahtevaju i.v. inotropnu terapiju,
• kardiogeni šok,
• AV blok drugog ili trećeg stepena,
• ”sick sinus” sindrom bolesnog sinusnog čvora ,
• sinoatrijalni (SA) blok,
• simptomatska bradikardija,
• simptomatska hipotenzija,
• teški oblici bronhijalne astme ,
• teške oblike okluzivne bolesti i perifernih arterija u kasnim fazama ili teške oblike Raynaud-vog sindroma,
• nelečen feohromocitom (videti odeljak 4.4),
• metaboličku acidozu,

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom mora se započeti specijalnim titriranjem doze.

Terapija bisoprololom ne sme naglo da se prekida, naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca, osim ako nije jasno indikovano. Nagli prekid terapije može da dovede do akutnog pogoršanja rada srca.

Uvođenje i ukidanje terapije bisoprololom zahteva redovno praćenje.

Nema terapijskog iskustva u terapiji srčane insuficijencije bisoprololom kod pacijenata sa sledećim oboljenjima i stanjima:

• insulin zavisni dijabetes melitus (tip I),
• teški poremećaj funkcije bubrega,
• teški poremećaj funkcije jetre,
• restriktivna kardiomiopatija,
• kongenitalna bolest srca,
• hemodinamski značajno organsko oštećenje valvula,
• infarkt miokarda u u prethodna 3 meseca,

Bisoprolol se mora oprezno koristiti kod sledećih stanja:

• bronhospazam (bronhijalna astma, opstruktivna oboljenja disajnih puteva),
• dijabetes melitus sa velikim fluktuacijama vrednosti glukoze u krvi; mogu biti prikriveni simptomi hipoglikemije,
• stroga dijeta,
• kod pacijenata kod kojih je u toku terapija desenzitizacije. Kao i drugi beta blokatori i bisoprolol može da poveća i osetljivost prema alergenima kao i težinu anafilaktičke reakcije. Lečenje epinefrinom nema uvek očekivano terapijsko dejstvo.
• prvi stepen AV bloka,
• Prinzmetal-ova angina,
• okluzivne bolesti perifernih arterija. Pogoršanje simptoma se može javiti naročito prilikom započinjanja terapije.
• opšta anestezija.

Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta blokada smanjuje incidencu aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se perioperativno nastavi održavanje beta blokade. Anesteziolog mora da bude obavešten da je pacijent lečen beta-blokatorima zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima, koje mogu da dovedu do bradiaritmija, slabljenja refleksne tahikardije i umanjene refleksne sposobnosti kompenzovanja gubitka krvi. Ako se smatra da je neophodno obustaviti terapije beta blokatorima pre operacije, ona treba postepeno da se smanjuje i da se potpuno ukine 48 sati pre anestezije.

Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijuma tipa verapamila ili diltiazema, antiaritmicima klase I i sa antihipertenzivnim lekovima koji deluju centralno se ne preporučuje, za detalje videti odeljak 4.5.

Iako kardioselektivni (beta1) beta blokatori imaju manje uticaja na funkciju pluća nego ne-selektivni beta blokatori, kao i sa svim beta blokatorima, njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ako ne postoje dobri klinički razlozi za njihovu primenu. Gde postoje takvi razlozi, bisoprolol može da se koristi sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave novih simptoma (npr. dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća, sa pojavom simptoma, treba istovremeno davati terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećavanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom, zbog čega bi trebalo povećati dozu beta2-agonista.

Pacijentima sa psorijazom, ili sa psorijazom u anamnezi, beta blokatore (npr. bisoprolol) treba davati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol se ne sme davati dok se ne završi blokada alfa-receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tirotoksikoze mogu biti prikriveni.

Lek Bisoprolol PharmaS sadrži pomoćnu supstancu laktozu, bezvodnu.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktoze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Kombinacije koje se ne preporučuju

Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i, u manjoj meri, tipa diltiazema: Negativan uticaj na srčane kontrakcije i atrio-ventrikularnu sprvodljivost. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima može da dovede do naglog pada krvnog pritiska i atrioventrikularnog bloka.

Antiaritmici klase I (npr. hinidin, dizopiramid; lidokain, fenitoin; flekainid, propafenon): Efekat na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačan kao i negativni inotropni efekat.

Antihipertenzivni lekovi koji deluju centralno kao što je klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonidin, rilmenidin): Istovremena primena antihipertenzivnih lekova koji deluju centralno mogu da pogoršaju srčanu insuficijenciju smanjenjem centralnog simpatičkog tonusa (usporenje rada srca i smanjenje minutnog volumena srca, vazodilacija). Nagli prekid terapije, naročito pre ukidanja beta blokatora, može da poveća rizik od ponovne pojave hipertenzije („rebound hipertenzija “.

Kombinacije koje se moraju koristiti sa oprezom

Antagonisti kalcijuma tipa dihidropiridina kao što su felodipin i amlodipin: Istovremena primena može da izazove povećani rizik od hipotenzije, kao i povećani rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici grupe III (npr. amjodaron): Dejstvo na vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja može biti pojačano.

Beta-blokatori za lokalnu primenu (npr. kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu dodatno uticati na dodatno povećanje sistemskog dejstva bisoprolola.

Parasimpatomimetički lekovi: Istovremena primena može da produži vreme atrio-ventrikularnog sprovođenja i rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: Pojačan hipoglikemijski efekat. Blokada beta-adrenergičkih receptora može da prikrije simptome hipoglikemije.

Anestetici: Slabljenje refleksne tahikardije i povećanje rizika od hipotenzije (za dodatne informacije o opštoj anesteziji pogledati i odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: Smanjenje frekvencije rada srca, povećanje vremena atrio-ventrikularnog sprovođenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Lekovi NSAIL grupe mogu da smanje hipotenzivno dejstvo bisoprolola.

β-simpatomimetički agensi (npr. izoprenalin, dobutamin): Kombinacija sa bisoprololom može da smanji dejstvo oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenoceptore (npr. noradrenalin, adrenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergičkim receptorom posredovani vazokonstriktorni efekat ovih lekova dovodeći do povećanja krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ovakve interakcije češće kod neselektivnih beta-blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji imaju potencijal za smanjenje krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti :

Meflokin: Povećani rizik od bradikardije .

Inhibitori monoaminooksidaze (osim MAO-B inhibitora): Pojačano hipotenzivno dejstvo beta-blokatora, ali i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća

Bisoprolol ima farmakološke efekte koji mogu da izazovu štetne uticaje na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Uopšteno, blokatori beta-adrenoceptora smanjuju placentalnu perfuziju, što može da se dovede u vezu sa zastojem u rastu, intrauterinom smrću, pobačajem ili prevremenim porođajem. Kod fetusa i novorođenčeta mogu da se jave neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija). Ako je terapija sa blokatorima beta- adrenoceptora neophodna, prednost se daje beta1 selektivnim blokatorima adrenoceptora.

Bisoprolol ne treba uzimati tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno. Ako se smatra da je terapija bisoprololom neophodna, treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i rast ploda. U slučaju da dođe do štetnih dejstava na trudnoću ili na fetus, treba razmotriti alternativnu terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Uglavnom se mogu očekivati simptomi hipoglikemije i bradikardije tokom prva 3 dana života.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije bisoprololom.

U istraživanju sa pacijentima koji su imali koronarnu bolest srca, bisoprolol nije štetno uticao na vozačke sposobnosti upravljanja motornim vozilom. Međutim, zbog individualnih varijacija u reakcijama na lek, može doći do umanjenja sposobnosti upravljanja motornim vozilom ili rukovanja mašinama. Ovo treba uzeti u obzir naročito na početku terapije i nakon promene leka, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Navođenje neželjenih dejstava je zasnovano na sledećoj terminologiji o učestalosti:

Veoma često (≥1/10); često (≥ 1/100, < 1/10); povremeno (>1/1.000, < 1/100); retko (≥ 1/10.000, < 1/1.000); veoma retko (<1/10.000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Kardiološki poremećaji:

Veoma često: bradikardija

Često: pogoršanje srčane insuficijencije Povremeno: poremećaji u AV-sprovođenju Laboratorijska ispitivanja:

Retko: Povećan nivo triglicerida, povećane vrednosti enzima jetre (ALT, AST)

Poremećaji nervnog sistema:

Često: vrtoglavica, glavobolja

Retko: sinkopa

Poremećaji oka:

Retko: smanjena vlažnost očiju (treba uzeti u obzir kod pacijenta koji koriste sočiva) Veoma retko: konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta:

Retko: poremećaji sluha

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili sa opstruktivnim oboljenjem disajnih puteva u anamnezi

Retko: alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji:

Često: gastrointestinalni problemi kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Retko: reakcije preosetljivosti (svrab, crvenilo, osip)

Veoma retko: alopecija, beta blokatori mogu da izazovu ili pogoršaju psorijazu ili da prouzrokuju osip sličan psorijazi.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezvnog tkiva:

Povremeno: mišićna slabost i grčevi u mišićima

Vaskularni poremećaji:

Često: osećanje hladnoće ili utrnulosti u ekstremitetima, hipotenzija Povremeno: ortostatska hipotenzija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene: Često: astenija, zamor Hepatobilijarni poremećaji:

Retko: hepatitis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki: Retko: poremećaj potencije Psihijatrijski poremećaji:

Povremeno: poremećaji sna, depresija

Retko: noćne more-košmari, halucinacije Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava

kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza 15 mg umesto 7,5 mg) zabeleženi su AV-blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšteno, najčešći znakovi koji se mogu očekivati kod predoziranja sa beta- blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je zabeleženo samo nekoliko slučajeva predoziranja (sa najviše: 2000 mg) sa bisoprololom kod pacijenata koji su bolovali od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca – kod njih se javila bradikardija i/ili hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili. Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola indivudualno variraju, što je naročito izraženo kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.. Zbog toga je obavezno da se kod tih pacijenata ova terapija uvodi sa postepenim povećavanjem doze prema šemi koja je data u

odeljku 4.2. Terapija

Ako dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju na to da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je klinički opravdano.

Bradikardija: Intravenska primena atropina. Ukoliko je odgovor neadekvatan, oprezno se može dati izoprenalin ili neki drugi lek sa pozitivnim hronotropnim dejstvom. U nekim okolnostima može biti neophodna ugradnja pejsmejkera.

Hipotenzija: Treba dati intravensku infuziju i vazokonstriktore. Može biti koristan i intravenski glukagon.

AV-blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti i.v. diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore.

Bronhospazam: Primenite terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin, beta2-simpatomimetički lekovi i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Primenite i.v. glukozu.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Bisoprolol je, visoko selektivan blokator beta1 adrenoreceptora, koji nema intrinzičku simpatomimetičku aktivnost niti značajno dejstavo na stabilizaciju membrane. Kod njega se javlja samo nizak afinitet za beta2 receptore glatkih mišića bronhija i krvnih sudova, kao i za beta2 receptore koji su uključeni u metaboličku regulaciju. Zbog toga, uopšteno se ne očekuje da će bisoprolol imati uticaja na otpor u disajnim putevima i

na metaboličke efekte posredovane beta2 receptorima. Njegova selektivnost za beta1 receptore proteže se i van terapijskog opsega doza.

Ukupno 2647 pacijenta je bilo uključeno u istraživanje CIBIS II. Njih 83% (n = 2202) je bilo u klasi III po NYHA klasifikaciji, a 17% (n = 445) je bilo u NYHA klasi IV. Pacijenti su imali stabilnu simptomatsku sistolnu insuficijenciju srca (ejekciona frakcija ≤ 35%, na osnovu ehokardiografije). Ukupan mortalitet je bio smanjen sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje od 34%). Zabeleženo je i smanjenje iznenadne smrti (3,6% prema 6,3%, relativno smanjenje od 44%) i smanjen broj epizoda insuficijencije srca koje su zahtevale prijem u bolnicu (12% prema 17,6%, relativno smanjenje od 36%). Konačno, primećeno je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa prema NYHA klasifikaciji. Tokom uvođenja terapije i titracije doze bisoprolola bila je zabeležena hospitalizacija usled bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%) i akutne dekompenzacije (4,97%), ali to nije bilo češće nego u grupi koja je primala placebo (0%, 0,3% i 6,74%).

Broj fatalnih i onesposobljavajućih moždanih udara tokom celog perioda istraživanja bio je 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u grupi sa placebom.

U istraživanju CIBIS III učestvovalo je 1010 pacijenata starosti ≥ 65 godina sa blagom do umerenom hroničnom insuficijencijom srca (CHF; NYHA klase II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore ≤ 35%, koji prethodno nisu bili lečeni ACE inhibitorima, beta blokatorima, ili blokatorima receptora angiotenzina. Pacijenti su bili lečeni kombinacijom bisoprolola i enalaprila tokom 6 do 24 meseca, nakon početne šestomesečne monoterapije bisoprololom ili enalaprilom.

Uočeno je češće pogoršanje hronične srčane insuficijencije kada je bisoprolol bio korišćen u početnoj šestomesečnoj terapiji. Neinferiornost prve primene bisoprolola prema prvoj primeni terapije enalaprilom nije bila dokazana u analizama prema protokolu, mada su ove dve strategije za uvođenje terapije HIS-a pokazale sličnu stopu primarnog kombinovanog parametra efikasnosti, smrti i hospitalizacije na kraju istraživanja (32,4% u grupi sa prvo bisoprololom prema 33,1 % u grupi u kojoj je prvo davan enalapril u per- protokolarnoj populaciji). Ovo istraživanje je pokazalo da se bisoprolol može koristiti i kod starijih pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca, sa blagim do umerenim hroničnom srčanom insuficijencijom.

Bisoprolol se koristi i u terapiji hipertenzije i angine pektoris.

Kod akutne primene kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, bez hronične srčane insuficijencije, bisoprolol smanjuje srčanu frekvencu i udarni volumen, a time i minutni volumen srca i potrošnju kiseonika. Kod hronične primene smanjuje se početno povišen periferni otpor.

Resorpcija

Bisoprolol se resorbuje i ima biološku raspoloživost od oko 90% nakon oralne primene. Distribucija

Volumen distribucije je 3,5 L/kg. Vezivanje za proteine plazme bisoprolola je oko 30%. Biotransformacija i eliminacija

Bisoprolol se izlučuje iz organizma na dva načina. 50% se metaboliše u jetri do neaktivnih metabolita koji se onda izlučuju putem bubrega. Preostalih 50% se izlučuje putem bubrega u neizmenjenom obliku. Ukupan

klirens je približno 15 L/sat. Poluvreme eliminacije iz plazme je od 10-12 sati što obezbeđuje dejstvo od 24 sata nakon doziranja od jednom dnevno.

Linearnost

Kinetika bisoprolola je linearna i ne zavisi od starosti pacijenta. Posebne populacije

Pošto se eliminacija u istoj meri odvija u bubrezima i u jetri, nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre ili renalnom insuficijencijom. Nije istraživana farmakokinetika kod pacijenata sa stabilnom hroničnom insuficijencijom srca ni sa smanjenom funkcijom jetre ili bubrega. Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca (NYHA stepen III) koncentracija bisoprolola u plazmi je veća, a poluvreme eliminacije produženo, u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Maksimalna koncentracija u plazmi u ravnotežnom stanju je 64±21 nanograma/mL pri dnevnoj dozi od 10 mg, a poluvreme eliminacije je 17±5 sati.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovnu konvencionalnih farmakoloških studija, studija toksičnosti pri ponovljenom doziranju, kancerogenosti ili genotoksičnosti ne ukazuju na poseban rizik za ljude. Kao i ostali beta blokatori, bisoprolol je izazvao maternalnu toksičnost (smanjen unos hrane i smanjenje telesne mase) i embrio/fetalnu toksičnost (povećana incidenca resorpcije, smanjena telesna masa potomstva na rođenju, zastoj u fizičkom razvoju) pri velikim dozama, ali nije bio teratogen.

Laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat; krospovidon.

Nije poznata.

3 godine.

Lek čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi do 30ºC.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC/aluminijumska folija, u kojoj se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca u leku Bisoprolol PharmaS je bisoprolol. Bisoprolol spada u grupu lekova koji se nazivaju beta blokatori. Ovi lekovi deluju tako što utiču na odgovor organizma na neke nervne nadražaje, naročito one u srcu. Kao posledica toga, bisoprolol usporava srčani rad i povećva efikasnost srčsne pumpe. U isto vreme se smanjuje potreba srca za krvlju i kiseonikom.

Srčana slabost (insuficijencija srca) se javlja kada je srčani mišić slab i ne može da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljio potrebe organizma. Lek Bisoprolol PharmaS se koristi za lečenje stabilne, hronične insuficijencije srca.

Koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima koji su namenjeni za terapiju ovog oboljenja (kao što su ACE inhibitori, diuretici i kardiotonični glikozidi).

Lek Bisoprolol PharmaS ne smete uzimati:

Nemojte uzimati Bisoprolol PharmaS ako se bila šta od sledećih stanja odnosi na vas:

• alergija (preosetljivost) na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (videti odeljak 6 );
• ako bolujete od teške bronhijalne astme;
• kod teškog oblika teškog perifernog arterijskog zakrečenja ili kod spazma (suženja) krvnih sudova u prstima ruku i nogu (Raynaud-ov sindrom), koji dovodi do trnjenja, peckanja i promene boje prstiju);
• ako imate tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom), a ne uzimate odgovarajuću terapiju;
• ukoliko imate stanje koje dovodi do povećane kiselosti krvi (metabolička acidoza).

Nemojte uzimati Bisoprolol PharmaS ako imate neki od sledećih problema sa srcem:

• akutna slabost srčanog mišića (insuficijencija srca);
• pogoršanje insuficijencije srca koje zahteva intravensku primenu inotropnih lekova (lekova koji povećavaju kontraktilnost srca);
• ukoliko Vam je usporen rad srca (manje od 60otkucaja u minuti), pre početka terapije;
• snižen krvni pritisak (hipotenzija);
• određena srčana stanja pri kojima dolazi do vrlo usporenog ili nepravilnog rada srca (AV- blok II ili III stepena), sindrom bolesnog sinusnog čvora (“sick sinus syndrome”);
• kardiogeni šok, ozbiljno akutno stanje srca koje prouzrokuje nizak krvni pritisak i prestanak cirkulacije.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Bisoprolol PharmaS.

Ako imate bilo koje od sledećih stanja, obavezno recite lekaru pre nego što uzmete lek Bisoprolol PharmaS; on će možda preduzeti posebne mere opreza (npr, da propiše dodatnu terapiju ili da češće radi laboratorijske preglede):

• insulin-zavisna šećerna bolest (tip I);
• ukoliko ste na strogom postu ili dijeti;
• određena oboljenja srca kao što su poremećaji srčanog ritma ili iznenadnu bol u grudima koja nastaje zbog grča i posledičnog suženja krvnih sudova srca bez fizičkog napora (Prinzmetal-ova angina),
• teška oštećenja funkcije bubrega ili jetre;
• manje ozbiljni problemi sa cirkulacijom u rukama i nogama;
• hronično oboljenje pluća ili lakši oblik astme;
• ljuspasti osip na koži (psorijaza) u istoriji bolesti,
• nelečeni tumor nadbubrežne žlezde (feohromocitom),
• poremećaj funkcije štitaste žlezde. Bisoprolol može prikriti simptome pojačane funkcije štitasste žlezde.

Osim ovoga, obavestite lekara ako morate da se podvrgnete:

• terapiji desensitizacije (smanjenje osetljivosti) protiv alergija kao što je (npr. prevencija polenske groznice); kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može pogoršati postojeće alergije I učiniti da simptomi budu još ozbiljniji (anafilaktičke reakcije);
• ukoliko je potrebno da budete u opštoj anesteziji (na primer, zbog hirurške intervencije), zato što lek Bisoprolol PharmaS može da utiče na reakcije organizma u ovoj situaciji. Recite lekaru, anesteziologu ili stomatologu da pijete lek Bisoprolol PharmaS.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se primena leka Bisoprolol PharmaS kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i Bisoprolol PharmaS

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Nemojte uzimati sledeće lekove sa lekom Bisoprolol PharmaS bez posebne preporuke Vašeg lekara:

• određeni lekovi koji se koriste u terapiji nepravilnog ili izmenjenog srčanog ritma (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin; flekainid, propafenon), kod pacijenata sa hroničnom sčanom insuficijencijom
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili nepravilnog rada srca (antagonisti kalcijuma kao što su verapamil i diltiazem),
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska kao što su klonidin, metildopa, moksonodin, rilmenidin. Međutim, nemojte prestajati sa uzimanjem ovih lekova pre nego što se konsultujete sa svojim lekarom.

Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate sledeće lekove sa lekom Bisoprolol PharmaS; on će možda morati češće da proverava Vaše stanje:

• određeni lekovi koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska ili angine pektoris (antagonisti kalcijuma tipa dihidropiridina kao što su felodipin i amlodipin),
• lekovi za lečenje nepravilnog rada srca (antiaritmici klase I kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain fenitoin, fenitoin, propafen),
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji nepravilnog ili neprirodnog rada srca (antiaritmici klase III kao što je amjodaron),
• lokalno primenjeni beta blokatori (kao što su timolol kapi za oči – za terapiju glaukoma),
• lekove koji se koriste za lečenje, npr., Alchajmerove bolesti ili glaukoma (parasimpatomimetici, kao što su takrin ili karbahol) ili lekovi koji se koriste u lečenju akutnih problema sa srcem (simpatomimetici kao što su izoprenalin i dobutamin),
• insulin i drugi oralni antidijabetici (mogu pojačati delovanje antidijabetičnih lekova, ali znaci upozorenja za smanjenje koncentracije glukoze u krvi, npr.ubrzan puls mogu biti prikriveni),
• anestetici (npr., za vreme hirurškog zahvata),
• digitalis, kardiovaskularni glikozidi koji se koriste koji se koriste za lečenje srčane slabosti,
• nesteroidni antizapaljenjski lekovi (NSAIL) koriste se u lečenju artritisa, bola ili zapaljenja (npr., ibuprofen ili diklofenak),
• bilo koji lek koji može da smanji krvni pritisak, kao željeni ili neželjeni efekat, kao što su antihipertenzivi, određeni lekovi za lečenje depresije (triciklični antidepresivi kao što su imipramin ili amitriptilin), određeni lekovi koji se koriste u lečenju epilepsije ili tokom anestezije (barbiturati kao što je fenobarbital) ili određeni lekovi koji se koriste u lečenju psihičkih poremećaja okarakterisanih gubitkom kontakta sa realnošću (fenotiazini kao što je levomepromazin),
• meflokin, koristi se za prevenciju ili lečenje malarije,
• lekovi za lečenje depresije koji se zovu inhibitori monoaminooksidaze (osim MAO-B inhibitora) kao što je moklobemid.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postoji rizik da primena leka Bisoprolol PharmaS tokom trudnoće može da ima negativan efekat na trudnoću. Postoji povećana mogućnost prevremenog porođaja, pobačaja, sniženog šećera u krvi bebe i smanjenog broja otkucaja srca. Generalno beta-blokatori smanjuju protok krvi kroz posteljicu i mogu da utiču na razvoj ploda. Zbog svega navedenog, bisoprolol ne treba uzimati za vreme trudnoće, osim ako je to neophodno. Novorođenče mora da bude posebno praćeno posle porođaja. Simptomi smanjenog šećera u krvi i usporen puls uobičajeno se javljaju u toku prva tri dana života.

Dojenje

Nije poznato da li bisoprolol prelazi u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije lekom Bisoprolol PharmaS.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama može biti umanjena u zavisnosti od toga koliko dobro podnosite ovaj lek. Zbog individualnih različitih reakcija na lek, može doći do smanjene sposobnosti za upravljanje vozilom ili rukovanjem mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije, nakon promene u lečenju, kao i kod istovremene konzumacije alkohola.

Lek Bisoprolol PharmaS sadrži laktozu

Lek Bisoprolol PharmaS tablete sadrže pomoćnu supstancu laktozu. U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek Bisoprolol PharmaS tablete uvek uzimajte na način kako Vam je lekar propisao. Ukoliko u to niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Terapija Bisoprolol PharmaS tabletama zahteva redovan nadzor lekara. Ovaj nadzor je neophodan na početku terapije, za vreme povećavanja doze ili u slučaju prekida terapije.

Tabletu/e Bisoprolol PharmaS progutajte sa malo vode ujutru, pre obroka, uz obrok ili nakon njega. Tablete ne drobite i ne žvaćite. Tablete se mogu podeliti duž podeone linije na jednake doze.

Terapija lekom Bisoprolol PharmaS tabletama je, obično, dugotrajna.

Odrasli, uključujući starije osobe:

Terapija bisoprololom se mora započeti sa malom dozom i postepeno povećavati. Lekar će odlučiti kako će povećavati dozu, a obično se to radi na sledeći način:

• 1,25 mg bisoprolola jednom dnevno, tokom jedne nedelje;
• 2,5 mg bisoprolola jednom dnevno tokom narednih nedelju dana;
• 3,75 mg bisoprolola jednom dnevno tokom narednih nedelju dana;
• 5 mg bisoprolola jednom dnevno naredne četiri nedelje,
• 7,5 mg bisoprolola jednom dnevno naredne četiri nedelje,
• 10 mg bisoprolola jednom dnevno za terapiju održavanja (tekuća terapija).

Maksimalna preporučena dnevna doza je 10 mg bisoprolola jednom dnevno.

U zavisnosti od toga koliko dobro podnosite lek, lekar može da odluči i da produži vreme između povećavanja doza. Ako se Vaše stanje pogorša ili ako više ne podnosite lek, možda će biti neophodno da se

doza ponovo smanjiti ili prekinuti upotrebu ovog leka. Za neke pacijente može biti dovoljna doza održavanja koja je manja od 10 mg bisoprolola.

Lekar će Vam reći kako da postupate.

Ako potpuno prekidate terapiju, lekar će Vam obično savetovati da postepeno smanjujete dozu, zato što se u suprotnom Vaše stanje može pogoršati.

Način primene:

Lek Bisoprolol PharmaS uzmite ujutru, pre, za vreme ili nakon doručka. Tablete treba progutati sa dovoljno tečnosti i ne treba ih žvakati.

Tableta sa podeonom linijom se može podeliti na dve jednake doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega

Ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega, doza bisoprolola ne sme biti veća od 10 mg na dan.

Doziranje kod starijih osoba

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Primena bisoprolola kod dece se ne preporučuje.

Ako ste uzeli više leka Bisoprolol PharmaS nego što treba

Ako ste uzeli više leka Bisoprolol PharmaS nego što bi trebalo, odmah se obratite lekaru. Lekar će odlučiti koje se mere moraju primeniti.

Najčešći znaci predoziranja su: usporen srčani ritam (bradikardija), pad krvnog pritiska, otežano disanje (bronhospazam), akutna srčana insuficijencija (slabost) I pad šećera u krvi (hipoglikemija)koji može da dovede do osećaja gladi, znojenja I lupanja srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bisoprolol PharmaS

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili preskočenu dozu. ako ste propustili da uzmete prethodnu. Sledećeg jutra uzmite svoju uobičajenu dozu, kako Vam je lekar propisao.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Bisoprolol PharmaS

Ne prekidajte naglo terapiju lekom Bisoprolol PharmaS, Nemojte prestati sa uzimanjem leka bisoprolol bez prethodne konsultacije sa lekarom.U suprotnom Vaše zdravstveno stanje bi se moglo pogoršati.Naročito kod pacijenata sa ishemijskom bolešću bolešću srca, terapija bisoprololom se ne sme naglo prekidati. Ako je prekid lečenja potreban, Vaš lekar će Vas savetovati kako postepeno da smanjite dozu.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanjao upotrebi ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Da bi se sprečile ozbiljne reakcije, odmah se obratite lekaru ako je neželjeno dejstvo ozbiljno, ako se iznenada pojavi ili ako se simptomi naglo pogoršaju.

Najozbiljnija neželjena dejstva su vezana za srčanu funkciju:

• usporenje srčanog ritma (javlja se veoma često kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek),
• pogoršanje srčane slabosti (javlja se često kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek),
• usporen ili nepravilan srčani ritam (javlja se povremeno kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ako osećate vrtoglavicu ili slabost, ili ako imate problema sa disanjem, obratite se svom lekaru što je pre moguće.

Ostala neželjena dejstva su nabrojana prema učestalosti pojavljivanja:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zamor, osećanje slabosti, vrtoglavica, glavobolja,(ovi simptomi se kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pectoris obično javljaju na početku terapije. Uglavnom su blagi I većina se povlači u toku jedne do dve nedelje);
• osećaj hladnoće ili utrnulosti u rukama ili nogama;
• pad krvnog pritiska;
• problemi sa želucem ili crevima kao što su mučnima, povraćanje, proliv (dijareja) ili otežano pražnjenje creva (konstipacija).

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaji sna;
• depresija;
• pad krvnog pritiska pri promeni položaja tela iz sedećeg u uspravni položaj (otostatska hipotenzija);
• pogoršanje disajnih problema kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili onih koji su nekada imali opstruktivnu bolest disajnih puteva;
• slabost i grčevi u mišićima.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oštećenje sluha;
• alergijski rhinitis (zapaljenje sluzokože nosa I pojačana sekrecija iz nosa;
• smanjena vlažnost očiju (treba uzeti u obzir kod pacijenta koji koriste sočiva);
• zapaljenje jetre koje može da izazove prebojenost kože ili beonjača u žuto (žutica);
• povećanje nivoa triglicerida u krvi, povišene vrednosti enzima jetre (AST, ALT);
• kožne reakcije preosetljivosti (svrab, crvenilo ili osip);
• poremećaj potencije;
• noćne more, halucinacije;
• sinkopa (iznenadni, prolazni gubitak svesti koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga).

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):

• nadraženost i crvenilo očiju (konjunktivitis);
• opadanje kose;
• pojava ili pogoršanje ljuspastog osipa na koži (psorijaza); osip sličan psorijazi.

Ukoliko primetite bilo koje od gore navedenih neželjenih dejstava ovoga leka ili druga neželjena dejstva koja nisu navedena u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bisoprolol PharmaS posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do:“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati u originalnom pakovanju na temperaturi do 30ºC.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca leka Bisoprolol PharmaS, tableta 2,5mg je bisoprolol u obliku fumarata. Jedna tableta sadrži 2,5 mg bisoprolol-fumarata.

Pomoćne supstance leka Bisoprolol PharmaS, tableta 2,5mg: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat; krospovidon.

Kako izgleda lek Bisoprolol PharmaS i sadržaj pakovanja

Lek Bisoprolol PharmaS tablete od 2,5 mg su ovalne, neobložene tablete bele boje, sa obe strane je utisnuta podeona linija. Sa jedne strane podeone linije utisnuta je oznaka “BI“ a sa druge oznaka “2.5“.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC/aluminijumska folija, u kojoj se nalazi 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze tri blistera sa po 10 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

PHARMAS D.O.O. BEOGRAD, Viline vode bb, Beograd

Proizvođač:

PHARMAS D.O.O. BEOGRAD, Industrijska zona Bagljaš bb Aerodrom, Zrenjanin, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01359-19-001 od 23.10.2019.