Budosan® 3mg gastrorezistentna kapsula, tvrda

• Kronova bolest

Indukcija remisije kod pacijenata sa blagom do umerenom aktivnom Kronovim bolešću koja zahvata ileum i/ili ascendentni kolon.

• Mikroskopski kolitis
• Autoimunski hepatitis.

Kronova bolest

Indukcija remisije

Preporučena dnevna doza je tri kapsule jednom dnevno ujutru ili jedna kapsula (koja sadrži 3 mg budesonida) 3 puta dnevno (ujutru, popodne i uveče; što odgovara dnevnoj dozi od 9 mg budesonida), ako je to pogodnije za pacijenta.

Trajanje terapije:

Trajanje terapije je generalno 8 nedelja.

Mikroskopski kolitis

Indukcija remisije

Preporučena dnevna doza je tri kapsule jednom dnevno ujutru pre obroka (što odgovara dnevnoj dozi od 9 mg budesonida).

Održavanje remisije

Terapiju održavanja treba započeti samo kod pacijenata kod kojih se često vraćaju simptomi mikroskopskog kolitisa nakon uspešne uvodne terapije. Može se primeniti dozni režim od dve kapsule jednom dnevno ujutru (6 mg budesonida) ili dve kapsule jednom dnevno ujutru naizmenično sa jednom kapsulom dnevno ujutru (što odgovara prosečnoj dnevnoj dozi od 4,5 mg budesonida), prema individualnim zahtevima pacijenta. Treba koristiti najmanju efikasnu dozu.

Trajanje terapije

Trajanje terapije za indukciju remisije generalno iznosi 8 nedelja.

Kod terapije održavanja, efekat terapije treba redovno procenjivati da bi se ocenilo da li je neophodan nastavak terapije, najkasnije 12 meseci nakon započinjanja terapije održavanja. Terapiju održavanja treba produžiti na više od 12 meseci samo ako se smatra da koristi za pojedinačnog pacijenta prevazilaze rizike.

Autoimunski hepatitis

Indukcija remisije

Za indukciju remisije (tj. za normalizovanje povećanih vrednosti enzima jetre), preporučena dnevna doza je jedna kapsula tri puta na dan (ujutru, popodne i uveče; ekvivalentno ukupnoj dnevnoj dozi od 9 mg budesonida).

Održavanje remisije

Nakon postizanja remisije, preporučena dnevna doza je jedna kapsula dva puta na dan (ujutro i uveče, ekvivalentno ukupnoj dnevnoj dozi od 6 mg budesonida).

Ako se za vreme terapije održavanja povećaju vrednosti transaminaza ALT i/ili AST, dozu treba povećati na 3 kapsule dnevno, kao kod indukcije remisije (ekvivalentno ukupnoj dnevnoj dozi od 9 mg budesonida).

Kod pacijenata koji podnose azatioprin, za indukciju i održavanje remisije budesonid treba kombinovati sa azatioprinom.

Trajanje terapije

Za indukciju remisije, treba davati ukupnu dnevnu dozu do 9 mg dok se ne postigne remisija. Nakon toga, za održavanje remisije treba davati ukupnu dnevnu dozu od 6 mg budesonida. Terapiju za održavanje remisije kod autoimunskog hepatitisa treba nastaviti još najmanje 24 meseca. Može se prekinuti samo ako se konstantno održava biohemijska remisija i ako nisu prisutni znaci zapaljenja kod biopsije jetre.

Prekid terapije

Terapija lekom Budosan 3 mg se ne sme naglo prekidati, već je potrebno postepeno ukidati (doze za postepeno ukidanje). Preporučuje se postepeno smanjivanje doze tokom 2 nedelje.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nema posebnih preporuka za doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Potreban je oprez kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija:

Deca mlađa od 12 godina:

Lek Budosan 3 mg ne sme se primenjivati kod dece mlađe od 12 godina zbog nedovoljno iskustva sa primenom leka u ovoj populaciji, kao i mogućeg povećanog rizika od adrenalne supresije u ovoj populaciji.

Adolescenti uzrasta od 12 do 18 godina:

Bezbednost i efikasnost leka Budosan 3 mg kod dece uzrasta od 12 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci o primeni leka kod adolescenata (uzrasta od 12 do 18 godina) sa Kronovom bolešću ili autoimunskim hepatitisom su opisani u odeljcima 4.8 i 5.1. Međutim, preporuke za doziranje se ne mogu dati.

Način primene:

Kapsule treba progutati cele, bez žvakanja, sa dosta tečnosti (tj. čašom vode) otprilike pola sata pre obroka. Pacijenti koji imaju poteškoće sa gutanjem kapsula mogu ih otvoriti i popiti gastrorezistentne pelete cele, bez žvakanja, sa dosta tečnosti. Ovaj način primene neće uticati na efikasnost leka Budosan 3 mg.

Lek Budosan se ne sme koristiti kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;
• cirozom jetre.

Koncentracija sistemskih steroida je manja pri lečenju lekom Budosan u odnosu na koncentraciju kod konvencionalne terapije oralnim glukokortikosteroidima. Zato prelazak sa druge glukokortikosteroidne terapije može dovesti do simptoma koji su posledica promene sistemske koncentracije steroida.

Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa tuberkulozom, hipertenzijom, dijabetes melitusom, osteoporozom, peptički ulkusom, glaukomom, kataraktom, kao i kod osoba sa dijabetesom ili glaukomom u porodičnoj anamnezi, ili kod bilo kog drugog stanja kod kog glukokortikosteroidi mogu imati neželjena dejstva.

Terapija ovim lekom nije odgovarajuća kod pacijenta koji imaju Kronovu bolest koja zahvata gornje delove gastrointestinalnog trakta.

Zbog primarnog lokalnog načina delovanja ove supstance, ne mogu se očekivati korisna dejstva kod pacijenata koji imaju ekstraintestinalne simptome (npr. na očima, koži, zglobovima).

Sistemska dejstva glukokortikosteroida mogu da se jave, posebno pri propisivanju velikih doza tokom dužih perioda. Ova dejstava mogu uključivati Cushing-ov sindrom, adrenalnu supresiju, usporen rast, smanjenu mineralnu gustinu kostiju, kataraktu, glaukom i raznovrsna psihijatrijska neželjena dejstva ili ona koja utiču na ponašanje (videti odeljak 4.8).

Infekcije:

Supresija inflamatornog odgovora i imunskog sistema povećava osetljivost na infekcije kao i njihovu težinu. Treba pažljivo razmotriti rizik od pogoršanja bakterijskih, gljivičnih, amebnih i virusnih infekcija tokom terapije glukokortikosteroidima. Klinička slika može da bude atipična i teške infekcije kao što su sepsa i tuberkuloza mogu da budu maskirane i dostignu uznapredovali stadijum pre nego što budu prepoznate.

Varičela:

Na varičelu posebno treba obratiti pažnju jer ova obično blaga bolest može da bude čak i sa smrtnim ishodom kod imunosupresivnih pacijenata. Pacijente koji ovu bolest nisu još preboleli treba savetovati da izbegavaju blizak lični kontakt sa osobama koje imaju varičelu ili herpes zostera i da, ukoliko dođu u kontakt, zatraže hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko je pacijent dete, ovakav savet treba dati roditeljima. Pasivna imunizacija varičela zoster imunoglobulinom (VZIG) je indikovana kod svih neimunizovanih pacijenta koji primaju sistemske glukokortikosteroide ili su ih primali u periodu od prethodna 3 meseca, ukoliko su bili izloženi virusu varičele. Imunizaciju treba sprovesti unutar perioda od 10 dana od izloženosti virusu varičele. Ukoliko je varičela potvrđena, bolest zahteva hitno specijalističko lečenje. Terapiju glukokortikosteroidima ne treba prekidati i može biti potrebno povećanje doze.

Morbili:

Pacijenti sa kompromitovanim imunitetom koji su došli u kontakt sa morbilima treba da prime normalni imunoglobulin što je pre moguće nakon izlaganja.

Vakcine:

Žive vakcine ne treba davati osobama koje dugotrajno primenjuju glukokortikosteroide. Imunski odgovor na druge vrste vakcina može da bude umanjen.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre:

Na osnovu iskustva kod pacijenata sa poznim stadijumom primarne bilijarne ciroze (PBC) sa cirozom jetre, kod svih pacijenata sa teškim oštećenjima funkcije jetre treba očekivati povećanu sistemsku raspoloživost budesonida.

Međutim, kod pacijenata sa oboljenjima jetre bez ciroze, budesonid u dnevnoj dozi od 9 mg je bio bezbedan i dobro se podnosio. Nema podataka da su potrebne posebne preporuke za doziranje kod pacijenata sa necirotičnim oboljenjima ili neznatno oštećenom funkcijom jetre.

Poremećaji vida:

Pri sistemskoj i lokalnoj primeni kortikosteroida, moguća je pojava poremećaja vida. Ako se kod pacijenta jave simptomi poput zamućen vid ili drugih poremećaja vida, treba razmotriti upućivanje pacijenta oftalmologu radi procene mogućih uzroka koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti poput centralne serozne horioretinopatije (CSCR) koji su prijavljeni nakon primene sistemskih i lokalnih kortikosteroida.

Ostalo:

Glukokortikosteroidi mogu uzrokovati supresiju hipotalamo-pituitarno-adrenalne osovine (HPA) i umanjiti odgovor na stres. Iz tog razloga se za pacijente koji treba da se podvrgnu hirurškoj intervenciji, ili su izloženi drugim vrstama stresa, preporučuje lečenje dodatnim sistemskim glukokortikosteroidom.

Treba izbegavati istovremeno lečenje ketokonazolom ili drugim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.5).

Lek Budosan 3 mg sadrži laktozu i saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu ili fruktozu, nedostatkom laktaze, nedostatkom saharoza-izomaltaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Kod pacijenata sa autoimunskim hepatitisom treba redovno pratiti vrednosti transaminaza (ALT, AST) u serumu (na svake 2 nedelje tokom prvog meseca terapije, a zatim najmanje na svaka 3 meseca) kako bi se olakšalo prilagođavanje doze budesonida.

Uzimanje leka Budosan, 3 mg, može dati pozitivne rezultate na doping testu.

• Kardiotonični glikozidi:

Dejstvo glikozida može da bude potencirano usled nedostatka kalijuma.

• Saluretici:

Može da bude pojačano izlučivanje kalijuma.

Farmakokinetičke interakcije:

Citohrom P450

- inhibitori CYP3A4

Očekuje se da će istovremena terapija inhibitorima CYP3A, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Ovu kombinaciju treba izbegavati osim u slučaju da koristi

premašuju povećan rizik od sistemskih neželjenih dejstava glukokortikosteroida, i tada pacijente treba pratiti da bi se uočila pojava sistemskih neželjenih dejstava glukokortikosteroida.

Ketokonazol 200 mg jednom na dan, primenjen oralno, je, pri istovremenoj primeni sa budesonidom, povećavao koncentracije budesonida u plazmi (3 mg pojedinačna doza) približno 6 puta. Kada je ketokonazol primenjen 12 sati nakon budesonida, koncentracije su se povećavale približno 3 puta. Kako nema dovoljno podataka da bi se dale preporuke za doziranje, ovu kombinaciju treba izbegavati.

Drugi snažni inhibitori CYP3A4 kao što su ritonavir, itrakonazol, klaritromicin i sok od grejpfruta takođe mogu značajno povećati koncentracije budesonida u plazmi. Zato treba izbegavati istovremeno uzimanje sa budesonidom.

• induktori CYP3A4

Supstance ili lekovi kao što su karbamazepin i rifampicin koji indukuju CYP3A4 mogu da smanje raspoloživost budesonida, kako sistemsku tako i lokalnu na intestinalnoj mukozi. Može da bude potrebno prilagođavanje doze budesonida.

• supstrati CYP3A4

Supstance ili lekovi koji se metabolišu preko CYP3A4 mogu konkurisati budesonidu. Ukoliko je afinitet konkurentne supstance za CYP3A veći, to može da vodi povećanju koncentracija budesonida u plazmi. Ukoliko budesonid ima veći afinitet za CYP3A, mogu da se povećaju koncentracije konkurentne supstance u plazmi. U takvim slučajevima, može biti potrebno prilagoditi/smanjiti dozu konkurentne supstance.

Kod žena koje su istovremeno primale i estrogene ili oralne kontraceptive, prijavljene su povećane koncentracije i pojačano dejstvo glukokortikosteroida. Ovaj uticaj nije registrovan pri primeni malih doza kombinovanih oralnih kontraceptiva.

Istovremena primena preporučenih doza cimetidina i budesonida ima mali, klinički beznačajan uticaj na farmakokinetiku budesonida. Omeprazol nema uticaja na farmakokinetiku budesonida.

Supstance koje vezuju steroide:

U teoriji, potencijalne interakcije sa sintetičkim smolama koje vezuju steroide kao što je holestiramin i sa antacidima se ne mogu isključiti. Ukoliko se daju istovremeno sa lekom Budosan, rezultat takvih interakcija može da bude smanjenje dejstva budesonida. Zato ove preparate ne treba uzimati istovremeno, već u razmaku od najmanje 2 sata.

Pošto terapija budesonidom može da uzrokuje supresiju nadbubrežnih žlezda, test stimulacije adrenokortikotropnim hormonom radi dijagnostifikovanja insuficijencije hipofize može dati lažne rezultate (male vrednosti).

Trudnoća

Primenu leka Budosan 3 mg tokom trudnoće treba izbegavati osim u slučaju kada za to postoje opravdani razlozi. Postoji malo podataka o ishodima trudnoće nakon oralne primene budesonida kod ljudi. Iako podaci o upotrebi inhalacionog budesonida kod velikog broja trudnica pokazuju da nema neželjenog dejstva, treba očekivati da je maksimalna koncentracija budesonida u plazmi veća pri primeni leka Budosan u poređenju sa inhaliranim budesonidom. Kod skotnih životinja, budesonid je, kao i drugi glukokortikosteroidi, uzrokovao nepravilnosti u razvoju fetusa (videti odeljak 5.3). Klinički značaj ovoga za čoveka nije utvrđen.

Dojenje

Budesonid se izlučuje u majčino mleko (dostupni su podaci o izlučivanju nakon primene inhalacionim putem). Ipak, nakon uzimanja leka Budosan u terapijskim dozama očekuju se samo mali uticaj na odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom budesonidom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nema podataka o dejstvu budesonida na plodnost kod ljudi. U ispitivanjima na životinjama, budesonid nije imao uticaja na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu spovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstava su prema učestalosti definisana na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000)

Veoma retko (<1/10000), uključujući i izolovane slučajeve.

Većina neželjenih dejstava navedenih u ovom Sažetku karakteristika leka može se očekivati i pri terapiji drugim glukokortikosteroidima.

Povremeno mogu da se jave neželjena dejstva tipična za sistemske glukokortikosteroide. Ta neželjena dejstva zavise od doziranja, dužine trajanja terapije, istovremenog ili prethodnog lečenja drugim glukokortikosteroidima i od individualne osetljivosti.

Kliničke studije su pokazale da je učestalost neželjenih dejstava povezanih sa glukokortikosteroidima manja kod oralne primene leka Budosan nego kod oralne primene ekvivalentnih doza prednizolona.

Egzacerbacija ili ponovna pojava ekstraintestinalnih manifestacija (posebno onih koji pogađaju kožu i zglobove) može se javiti kod prelaska pacijenata sa sistemski delujućih glukokortikosteroida na lokalno delujući budesonid.

Neželjena dejstva iz kliničkih studija kod pedijatrijskih pacijenata Kronova bolest

U kliničkim ispitivanjima sa ovim lekom kod 82 pedijatrijskih pacijenata sa Kronovom bolesti adrenalna supresija i glavobolja bila su najčešća neželjena dejstva. Prijavljeni su neželjena dejstva koji su tipični za glukokortikosteroide, kao i druge retke reakcije kao što su vrtoglavica, mučnina, povraćanje i hiperakuzija (videti takođe odeljak 5.1).

Autoimunski hepatitis

Bezbednosni podaci iz kliničke studije pod grupom od ukupno 42 pedijatrijska pacijenta sa autoimunskim hepatitisom otkrili su da se prijavljena neželjena dejstva ne razlikuju i da nisu učestalija u poređenju sa odraslima koji su učestvovali u ovoj kliničkoj studiji (videti takođe odeljak 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Do sada nema poznatih slučajeva predoziranja budesonidom.

Farmakoterapijska grupa: Antidijaroici, intestinalni antiinflamatorni/antiinfektivni lekovi, kortikosterodi koji deluju lokalno

ATC šifra: A07EA06

Tačan mehanizam dejstva budesonida u terapiji inflamatornih bolesti creva nije u potpunosti razjašnjen. Podaci iz kliničkih farmakoloških studija i drugih kontrolisanih kliničkih ispitivanja ukazuju na to da se mehanizam dejstva budesonida uglavnom zasniva na lokalnom delovanju u crevima. Budesonid je glukokortikosteroid jakog lokalnog antiinflamatornog dejstva. U dozama klinički ekvivalentnim dozama glukokortikosteroida sistemskog dejstva, budesonid dovodi do značajno manje supresije hipotalamo- hipofizno-adrenalne osovine (HPA) i ima manji uticaj na markere inflamacije.

Lek Budosan, 3 mg, pokazuje dozno zavisni uticaj na koncentraciju kortizola u plazmi koji je, pri preporučenom doziranju od 9 mg budesonida na dan, značajno manji nego pri kliničkim ekvivalentnim efektivnim dozama sistemskih glukokortikosteroida.

Klinička efikasnost i bezbednost

Kronova bolest

Klinička studija kod odraslih pacijenata sa Kronovom bolešću

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, dvostruko maskiranoj (double-dummy) studiji kod pacijenata sa blagom do umerenom Kronovom bolešću (200 < CDAI < 400) lokalizovanoj na terminalnom ileumu i/ili ascendentnom kolonu, efikasnost 9 mg budesonida u pojedinačnoj dnevnoj dozi je poređena sa terapijom sa 3 mg budesonida koji se uzimao tri puta dnevno (3 mg TID).

Primarni parametar praćenja efikasnosti je bio procenat pacijenata u remisiji (CDAI < 150), na kraju 8. nedelje.

Ukupno 471 pacijent je bio uključen u studiju (analiza svih uključenih pacijenata, engl. full analysis set, FAS), a 439 pacijenata su bilo u setu analize po protokolu (PP, engl. per protocol analysis set). Nije bilo značajne razlike u polaznim karakteristikama obe lečene grupe. U konfirmatornoj analizi, 71,3% pacijenata bilo je u remisiji u grupi koja je primala 9 mg jednom dnevno, a 75,1% u grupi koja je primala 3 mg tri puta dnevno (PP) (p: 0,01975) što pokazuje neinferiornost primene 9 mg budesonida jednom dnevno u odnosu na 3 mg budesonida tri puta na dan. Nisu prijavljeni ozbiljni neželjeljeni događaji koji su povezani sa lekom.

Kliničke studije kod pedijatrijskih pacijenata sa Kronovom bolešćui

Dve randomizovane kontrolisane studije sa kapsulama leka Budosan od 3 mg uključivale su pacijente uzrasta od 8 do 19 godina sa blagom do umereno aktivnom Kronovom bolešću (PCDAI engl. paediatric CD activity index = pedijatrijski indeks aktivnosti Kronove bolesti (KB) 12,5-40) sa ilealnim, ileokolonskim ili izolovanom inflamacijom kolona.

U jednoj studiji, ukupno 33 pacijenta lečeno je sa 9 mg budesonida (3 mg TID) dnevno tokom 8 nedelja, a zatim sa 6 mg budesonida dnevno tokom 9. nedelje i 3 mg budesonida dnevno tokom 10. nedelje ili prednizonom (40 mg/dan tokom dve nedelje, uz postepeno ukidanje do nule u koracima od 5 mg/nedeljno). Remisija (PCDAI ≤ 10) postignuta je kod 9/19 (47,3%) pacijenata u grupi sa budesonidom (u 4. i 12. nedelji), a 8/14 (57,1%, u 4. nedelji) i 7/14 (50% , u 12. nedelji ) pacijenata u grupi sa prednizonom.

U drugoj studiji koja je uključivala 70 dece sa Kronovom bolešću poredila su se dva rasporeda doziranja budesonida: pacijenti u grupi 1 su lečeni 7 nedelja sa 9 mg/dan budesonida (3 mg TID), a zatim sa 6 mg/dan budesonida (3 mg BID) tokom dodatne 3 nedelje. U grupi 2, pacijenti su lečeni 4 nedelje sa 12 mg/dan budesonida (3 mg TID i 3 mg OD), a zatim tokom svake od 3 nedelje sa 9 mg/dan budesonida (3 mg TID)

i 6 mg/dan budesonida (3 mg BID). Srednje smanjenje PCDAI u 7. nedelji definisano je kao primarni parametar praćenja efikasnosti. Došlo je do značajnog smanjenja PCDAI u obe terapijske grupe. Smanjenje je bilo izraženije u grupi 2, ali razlika između grupa nije dostigla statističku značajnost (n.s.).

Sekundarni parametri praćenja efikasnosti: poboljšanje (definisano kao smanjenje PCDAI ≥10 poena) zabeleženo je kod 51,4% pacijenata u grupi 1 i 74,3% pacijenata u grupi 2 (n.s.); remisija (PCDAI ≤ 12,5) utvrđena je kod 42,9% pacijenata u prvoj grupi u odnosu na 65,7% u drugoj grupi (n.s.).

Mikroskopski kolitis

Kliničke studije indukcije remisije kog kolagenog kolitisa

Efikasnost i bezbednost budesonida kod indukcije remisije kod kolagenog kolitisa procenjivane su u dve prospektivne dvostruko slepe, randomizovane, placebo kontrolisane, multicentrične studije kod pacijenata sa aktivnim kolagenim kolitisom.

U jednoj studiji, 30 pacijenata je randomizovano da prima terapiju od 9 mg budesonida dnevno, 25 pacijenata terapiju od 3 g mesalazina dnevno, a 37 da prima placebo. Primarna varijabla efikasnosti bila je stopa pacijenata u kliničkoj remisiji, definisana kao ≤ 3 stolice dnevno. 80% pacijenata lečenih budesonidom, 44% pacijenata lečenih mesalazinom i 59,5% pacijenata u placebo grupi dostiglo je primarni parametar praćenja (budesonid u odnosu na placebo = 0,072). Prema drugoj definiciji kliničke remisije, uzimajući u obzir i konzistenciju stolice, tj. prosečno < 3 stolice dnevno i prosečno < 1 vodenaste stolice dnevno u poslednjih 7 dana pre poslednje primene ispitivanog leka, 80% pacijenata u grupi sa budesonidom, 32,0% pacijenata u grupi sa mesalazinom i 37,8% pacijenata u placebo grupi postiglo je remisiju (budesonid u odnosu na placebo: p <0,0006). Budesonid je bio bezbedan i dobro se podnosio. Nijedan od neželjenih događaja u grupi sa budesonidom nije se smatrao povezanim sa lekom.

U drugoj studiji, 14 pacijenata je randomizovano da prima 9 mg budesonida dnevno, a 14 je randomizovano da prima placebo. Primarna varijabla efikasnosti bila je klinički odgovor definisan kao pad na ≤ 50% aktivnosti bolesti na početnoj poseti pri čemu je klinička aktivnost bolesti definisana kao broj stolica tokom poslednjih 7 dana. 57,1% pacijenata u grupi sa budesonidom i 21,4% u placebo grupi postiglo je klinički odgovor (p = 0,05). Budesonid je bio bezbedan i dobro se podnosio. U grupi sa budesonidom nisu se javile ozbiljne neželjene reakcije na lek.

Klinička studija održavanja remisije kod kolagenog kolitisa

Klinička efikasnost i bezbednost budesonida u održavanju remisije kod kolagenog kolitisa procenjena je u prospektivnoj dvostruko slepoj, randomizovanoj, placebo kontrolisanoj, multicentričnoj studiji kod pacijenata sa kolagenim kolitisom u fazi mirovanja.

Primarni parametar praćenja bio je udeo pacijenata u kliničkoj remisiji tokom 52 nedelje. Remisija je definisana kao prosečno < 3 stolice/dan, od čega prosečno < 1 vodenaste stolice/dan tokom nedelje pre poslednje posete i bez recidiva tokom jedne godine. Relaps je definisan kao prosečno ≥ 3 stolice/dan od čega prosečno ≥ 1 vodenaste stolice/dan tokom prethodne nedelje.

Randomizovana su 92 pacijenta da primaju terapiju u dvostruko slepoj fazi (44 budesonid, 48 placebo) i uzeli su najmanje jednu dozu ispitivanog leka (skup za potpunu analizu, engl. full analysis set, FAS). Primenjivana je doza od 6 mg budesonida dnevno, naizmenično sa 3 mg budesonida dnevno (što odgovara prosečnoj dnevnoj dozi od 4,5 mg budesonida). U konačnoj analizi, značajno više pacijenata u grupi sa budesonidom (61,4%) u poređenju sa pacijentima u placebo grupi (16,7%) dostiglo je primarni parametar praćena, čime se pokazuje superiornost budesonida u odnosu na placebo (p <0,001).

Klinička studija indukcije remisije kod limfocitnog kolitisa

Klinička efikasnost i bezbednost budesonida u indukciji remisije kod limfocitnog kolitisa procenjena je u prospektivnoj, dvostruko slepoj, double-dummy, randomizovanoj, placebom kontrolisanoj, multicentričnoj studiji sa pacijentima sa aktivnim limfocitnim kolitisom.

Primarni parametar praćenja bio je stopa kliničke remisije, definisana kao najviše 21 stolica, od čega ne više od 6 vodenastih stolica u poslednjih 7 dana pre poslednje posete.

Randomizovano je 57 pacijenata (po 19 pacijenata u grupi sa budesonidom, mesalazinom i placebom) i uzeli su najmanje jednu dozu ispitivanog leka (budesonid: 9 mg OD; mesalazin: 3 g OD). Lečenje je trajalo 8 nedelja.

U konfirmatornoj analizi, značajno više pacijenata u grupi sa budesonidom (78,9%) u poređenju sa pacijentima u placebo grupi (42,1%) dostiglo je primarni parametar praćenja, čime se pokazuje superiornost

budesonida u odnosu na placebo (p = 0,010). 63,2% pacijenata u grupi sa mesalazinom postiglo je remisiju (p = 0,097).

Autoimunski hepatitis

Klinička studija kod odraslih pacijenata sa autoimunskim hepatitisom

U prospektivnom, dvostruko slepom, randomizovanom, multicentričnom ispitivanju, 207 pacijenata sa autoimunskim hepatitisom (engl. autoimmune hepatitis, AIH) bez ciroze lečeno je početnim dnevnim dozama od 9 mg/dan budesonida (n = 102) do 6 meseci ili 40 mg/dan prednizona (uz postepeno smanjenje doze na 10 mg/dan, n = 105). Nakon biohemijske remisije, doza budesonida je smanjena na 6 mg/dan. Pacijenti su takođe primali 1-2 mg/kg/dan azatioprina tokom čitave studije. Kompozitni primarni parametar praćenja bio je potpuna biohemijska remisija (tj. normalna vrednost aspartata i alanin-aminotransferaze u serumu) bez pojave unapred definisanih neželjenih dejstava specifičnih za steroide nakon 6 meseci. Ovaj primarni parametar praćenja postignut je kod 47% pacijenata u grupi sa budesonidom i 18% pacijenata u grupi sa prednizonom (p <0,001).

Što se tiče sekundarnih varijabli efikasnosti, nakon 6 meseci potpuna biohemijska remisija nastupila je kod 60%, odnosno 39% pacijenata u grupi sa budesonidom, odnosno u grupi sa prednizonom (p < 0,001). 72% i 47% pacijenata u grupi sa budesonidom, odnosno u grupi sa prednizonom, nije razvilo neželjena dejstva specifična za steroide (p < 0,001). Srednje smanjenje koncentracija IgG i gama globulina i smanjenje stope pacijenata sa povećanim koncentracijama IgG i gama globulina nisu pokazali nikakve razlike između terapijskih grupa.

Svim pacijentima je nakon kontrolisane, dvostruko slepe faze ponuđeno otvoreno, dodatno lečenje od dodatnih 6 meseci. Ukupno 176 pacijenata je prešlo u ovu otvorenu fazu i primalo 6 mg/dan budesonida u kombinaciji sa 1-2 mg/kg/dan azatioprina. Stope pacijenata sa biohemijskom remisijom i stope pacijenata sa potpunim odgovorom (nije statistički značajno) i dalje su bile veće u prvobitnoj grupi sa budesonidom (stopa potpunog odgovora 60% i biohemijska remisija 68,2% na kraju otvorene faze) nego u prvobitnoj grupi sa prednizonom (stopa potpunog odgovora 49% i biohemijska remisija 50,6% na kraju otvorene faze).

Klinička studija kod pedijatrijskhi pacijenata sa autoimunskim hepatitisom

Bezbednost i efikasnost budesonida je ispitivana u periodu od 6 meseci kod 46 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 9 do 18 godina. Za indukciju remisije, 19 pacijenata je primalo budesonid (9 mg), a 27 pacijenata prednizon (inicijalno 40 mg). Zatim su 42 pacijenta narednih 6 meseci bili na otvorenom lečenju uz praćenje sa budesonidom.

Udeo pacijenata sa potpunim odgovorom (= normalizovanje vrednosti AST i ALT bez ijednog neželjenog dejstva specifičnog za steroide) bila je značajno manja u grupi pacijenata ≤ 18 godina nego u grupi odraslih. Nakon narednih 6 meseci terapije budesonidom, razlika između starosnih grupa se znatno smanjila. U odnosu na broj pacijenata sa potpunim odgovorom, nije bilo značajne razlike između pacijenata početno lečenih prednizonom i pacijenata početno lečenih budesonidom.

Resorpcija:

Resorpcija leka Budosan, 3 mg, tvrdih kapsula je, zahvaljujući specifičnoj oblozi gastrorezistentnih peleta koje sadrže, odložena za 2-3 sata. Kod zdravih dobrovoljaca, kao i kod pacijenata sa Kronovom bolešću, srednja maksimalna koncentracija u plazmi od približno 1-2 nanograma/mL budesonida je izmerena približno 5 sati nakon pojedinačne doze od 1 kapsule leka Budosan 3 mg pre obroka. Do maksimalnog oslobađanja dolazi u terminalnom ileumu i cekumu, glavnim mestima inflamacije kod Kronove bolesti.

Istovremeno uzimanje hrane može da odloži gastrointestinalnu pasažu za približno 2-3 sata. U takvim slučajevima, odložena resorpcija se produžava na oko 4-6 sati, ali ne dovodi do promene brzine resorpcije.

Distribucija:

Budesonid ima veliki volumen distribucije (otprilike 3 L/kg). Vezivanje za proteine plazme je u proseku 85 - 90%.

Biotransformacija:

Budesonid prolazi intenzivnu biotransformaciju u jetri (približno 90%) do metabolita sa slabom glukokortikosteroidnom aktivnošću. Glukokortikosteroidna aktivnost dva glavna metabolita, 6-beta- hidroksibudesonida i 16-alfa-hidroksiprednizolona, je manja od 1% aktivnosti budesonida.

Eliminacija:

Prosečno poluvreme eliminacije posle oralne primene je otprilike 3-4 sata. Sistemska raspoloživost kod zdravih dobrovoljaca kao i kod pacijenata sa inflamatornim oboljenjima creva na prazan stomak iznosi 9- 13%. Klirens budesonida je otprilike 10-15 L/min.

Budesonid se u zanemarljivim količinama eliminiše putem bubrega. Posebne grupe pacijenta

Oboljenja jetre:

Značajan procenat budesonida se metaboliše u jetri. Kod pacijenata sa hepatičnom disfunkcijom, sistemska izloženost budesonidu može biti povećana zbog smanjenog metabolizma preko CYP3A. Ovo zavisi od vrste i težine oboljenja jetre.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetika budesonida procenjivana je kod 12 pedijatrijskih pacijenata sa Kronovom bolešću (uzrasta 5 do 15 godina). Nakon primene više doza budesonida (3 x 3 mg budesonida tokom jedne nedelje) srednja vrednost PIK (površina ispod krive) budesonida tokom doznog intervala bila je otprilike 7 nanograma h/mL, a vrednost Cmax otprilike 2 nanograma /mL. Distribucija oralnog budesonida (3 mg, pojedinačna doza) kod pedijatrijskih pacijenata bila je slična onoj kod odraslih.

Pretklinički podaci iz studija akutne, subhronične i hronične toksičnosti sa budesonidom su pokazali atrofiju timusa i adrenalnog korteksa i smanjenje broja limfocita. Ova dejstva su bila manje ili jednako izražena kao i kod drugih glukokortikosteroida. Kao i kod drugih glukokortikosteroida, u zavisnosti od doze i dužine primene i u zavisnosti od oboljenja, ovi steroidni uticaji mogu biti takođe od značaja i za čoveka.

Budesonid nije pokazao mutageno dejstvo u serijama in vitro i in vivo testova.

U studijama hronične toksičnosti na pacovima koji su primali budesonid, i u studijama karcinogenosti uočen je blago povećan broj bazofilnih hepatičkih fokusa. U studijama karcinogenosti, bila je povećana incidenca primarnih hepatocelularnih neoplazmi, astrocitoma (mužjaci pacova) i tumora dojke (ženke pacova). Ovi tumori su verovatno posledica specifičnog dejstva steroidnog receptora, povećanog metaboličkog opterećenja za jetru i anaboličkog dejstva, što je takođe poznato i za druge glukokortikosteroide iz studija na pacovima, te predstavljaju klasni efekat Nikada nisu uočena slična dejstva kod ljudi za budesonid, ni u kliničkim ispitivanjima ni u spontanim prijavama.

Generalno, pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu studija bezbedosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala.

Kod skotnih životinja, budesonid je, kao i drugi glukokortikosteroidi, dovodio do nepravilnosti razvoja fetusa ali značaj za čoveka nije utvrđen (videti i odeljak 4.6).

Sadržaj kapsule:

Talk; Trietilcitrat;

Poli (etilakrilna kiselina, metilakrilat, trimetilamonijum etilmetakrilat hlorid) (1:2:0,1) kao disperzija 12,5% (Eudragit RS 12,5);

Poli (etilakrilat, metilmetakrilat, trimetilamonijum etilmetakrilat hlorid) kao rastvor 12,5% (Eudragit RS 12,5);

Metakrilna kiselina-metilmetakrilat kopolimer (1:2) (Eudragit S 100); Metakrilna kiselina-metilmetakrilat kopolimer (1:1) (Eudragit L 100); Povidon K25;

Laktoza, monohidrat;

Šećerne sfere (sastav: saharoza; skrob, kukuruzni);

Omotač kapsule:

Želatin;

Eritrozin (E 127); Titan-dioksid (E171);

Gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); Gvožđe (III)-oksid, crni (E 172); Natrijum-dodecilsulfat.

Nije primenjivo.

3 godine

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister od aluminijum/PVC/PVDC folije koji sadrži 10 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 10 blistera sa po 10 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih (ukupno 100 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Budosan sadrži aktivnu supstancu budesonid, vrstu lokalno delujućeg kortikosteroida koji se koristi za lečenje hroničnih zapaljenjskih oboljenja creva ili autoimunskog hepatitisa.

Lek Budosan 3 mg se koristi u lečenju:

• akutnih napada blagog do umerenog hroničnog zapaljenja creva (Kronova bolest) koje zahvata donji deo tankog creva (ileum) i/ili deo debelog creva (ascendentni kolon),
• mikroskopskog kolitisa (bolest sa podtipovima kolagenog i limfocitnog kolitisa koju karakteriše hronično zapaljenje debelog creva uobičajeno praćeno hroničnim vodenastim prolivima),
• autoimunskog hepatitisa (bolesti sa hroničnim zapaljenjskim oboljenjem jetre).

□ Lek Budosan ne smete uzimati: ukoliko ste alergični (preosetljivi) na budesonid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.),

• ukoliko imate teško oboljenje jetre (ciroza jetre).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Budosan 3 mg ukoliko imate bilo koje od sledećih oboljenja:

• tuberkulozu,
• visok krvni pritisak,
• dijabetes (šećernu bolest), ili ukoliko je dijabetes dijagnostikovan u Vašoj porodici,
• krhke/lomljive kosti (osteoporoza),
• čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (peptički ulkus), povišen očni pritisak (glaukom) ili probleme sa očima poput zamućenja očnog sočiva (katarakta) ili ukoliko je glaukom dijagnostikovan u Vašoj porodici,
• ozbiljne probleme sa jetrom.

Lečenje lekom Budosan 3 mg nije odgovarajuća kod pacijenata sa Kronovom bolešću koja zahvata gornje delove gastrointestinalnog trakta.

S obzirom na to da lek Budosan deluje lokalno, ne očekuje se da će delovati na simptome bolesti izvan creva (npr. na koži, očima i zglobovima).

Mogu se javiti dejstva tipična za kortikosteroide, koja mogu zahvatiti sve delove tela, posebno kada uzimate lek Budosan u velikim dozama tokom dužeg vremenskog perioda (videti odeljak 4. Moguća neželjena dejstva).

Dodatne mere opreza prilikom lečenja lekom Budosan, 3 mg

• Obavestite svog lekaru ako imate neku infekciju. Simptomi nekih infekcija mogu biti neuobičajeni ili manje izraženi.
• Ako nikada niste imali ovčije boginje ili herpes zoster, molimo izbegnite bilo kakav kontakt sa osobama koje imaju ovčije boginje ili herpes zoster, jer ove bolesti mogu da budu veoma teške tokom lečenja lekom Budosan. U slučaju kontakta sa ovčijim boginjama ili herpes zosterom, odmah se obratite svom lekaru.
• Obavestite svog lekara ako niste nikada imali male boginje.
• Ukoliko znate da je potrebno da se vakcinišete, molimo, najpre se posavetujte sa svojim lekarom.
• Ukoliko treba da imate hiruršku intervenciju, molimo obavestite svog lekara da koristite lek Budosan, 3 mg.
• Ukoliko ste pre primene leka Budosan, 3 mg lečeni kortikosteroidima jačeg dejstva, u periodu prelaska mogu Vam se ponovo javiti simptomi Vaše bolesti. U tom slučaju, obratite se svom lekaru.
• Obratite se svom lekaru ako se kod Vas javi zamućen vid ili drugi poremećaji vida.
• Ukoliko Vam je dijagnostikovan autoimunski hepatitis, Vaš lekar će redovno pratiti vrednosti enzima jetre i prilagoditi dozu leka.

Upotreba leka Budosan, 3 mg može dati pozitivan rezultat na doping testu.

Drugi lekovi i lek Budosan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno:

• kardiotonične glikozide kao što je digoksin (lekovi koji se koristi za lečenje srčanih poremećaja),
• diuretike (lekovi koji povećavaju izlučivanje tečnosti iz organizma),
• ketokonazol ili itrakonazol (lekovi koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija),
• antibiotike (lekovi koji se koriste za lečenje infekcija, kao što je klaritromicin),
• karbamazepin (lek koji se koristi u lečenju epilepsije),
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze),
• estrogene ili oralne kontraceptive,
• cimetidin (primenjuje se za sprečavanje stvaranja kiseline u želucu).

Neki lekovi mogu da pojačaju dejstva leka Budosan, 3 mg, zbog čega će Vaš lekar možda želeti da pažljivo prati Vaše stanje ako uzimate te lekove (uključujući neke lekove za HIV: ritonavir, kobicistat).

Ako uzimate holestiramin (primenjuje se kod hiperholesterolemije, a koristi se takođe za lečenje proliva) ili antacide (zbog problema sa varenjem hrane) istovremeno sa lekom Budosan, uzimajte ove lekove u razmaku od najmanje 2 sata.

Obavestite svog lekara da uzimate lek Budosan pre obavljanja bilo kakvih laboratorijskih analiza. Lek Budosan može da utiče na rezultate.

Uzimanje kapsula leka Budosan sa hranom i pićima

Tokom lečenja ovim lekom, treba da izbegavate sok od grejpfruta jer sok od grejpfruta može da izmeni dejstvo ovog leka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Tokom trudnoće smete da uzimate lek Budosan, samo ako Vam je lekar tako savetovao.

Budesonid u malim količinama prolazi u majčino mleko. Ako dojite, smete da uzimate lek Budosan samo ako Vam je to preporučio lekar.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da lek Budosan ima uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Budosan sadrži laktozu i saharozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Kronova bolest

Ukoliko lekar nije propisao drugačije, uzmite tri kapsule (od kojih svaka sadrži 3 mg budesonida) jednom dnevno ujutru ili jednu kapsulu tri puta na dan (ujutru, popodne i uveče) pre obroka.

Trajanje lečenja

Dužina trajanja Vašeg lečenje je oko 8 nedelja.

Mikroskopski kolitis (kolageni i limfocitni kolitis)

Lečenje akutnog zapaljenja

Ukoliko lekar nije propisao drugačije, uzmite tri kapsule jednom dnevno ujutru pre obroka.

Terapija održavanja

Terapiju održavanja treba započeti samo ako se simptomi ponovo jave nakon prestanka uvodne terapije. U zavisnosti od toka bolesti, Vaš lekar će odlučiti koliko kapsula dnevno treba da uzmete. Uobičajena doza je dve kapsule jednom dnevno ujutru (ukupno 6 mg budesonida dnevno). Umesto toga, uzmite dve kapsule ujutru prvog dana i jednu kapsulu ujutru drugog dana (što odgovara prosečnoj količini od 4,5 mg budesonida dnevno). Nastavite da uzimate lek naizmenično menjajući dnevnu dozu od dve kapsule i jedne kapsule.

Trajanje lečenja

Dužina trajanja lečenje akutnog zapaljenja je oko 8 nedelja.

Trajanje terapije održavanja utvrđuje lekar. Terapija održavanja se uobičajeno primenjuje do 12 meseci. Ako je indikovano, Vaš lekar može da produži trajanje terapije.

Autoimunski hepatitis

Lečenje od akutnog zapaljenja:

Ukoliko lekar nije propisao dugačije, uzmite jednu tvrdu kapsulu tri puta na dan (ujutru, popodne i uveče). U zavisnosti od rezulatata kontrolnih pregleda, Vaš lekar će odlučiti koliko dugo treba da uzimate tri kapsule dnevno.

Terapija održavanja:

Ukoliko lekar nije propisao drugačije, uzmite jednu tvrdu kapsulu dva puta na dan (ujutru i uveče). U zavisnosti od rezulatata kontrolnih pregleda, Vaš lekar će odlučiti koliko dugo treba da uzimate dve kapsule dnevno.

Trajanje lečenja

Na osnovu rezultata kontrolnih pregleda, Vaš lekar će odlučiti koliko dugo treba da uzimate ovaj lek i koliko kapsula dnevno.

Primena kod dece i adolescenata (sve indikacije)

Kapsule leka Budenofalk od 3 mg NE treba koristiti kod dece mlađe od 12 godina. Postoji samo ograničeno iskustvo sa korišćenjem ovog leka kod dece starije od 12 godina.

Način upotrebe:

Lek Budosan, 3 mg je namenjen za oralnu upotrebu.

Progutajte tvrde kapsule cele, bez žvakanja, sa dosta tečnosti (npr. sa čašom vode) oko pola sata pre obroka.

Ako imate teškoće sa gutanjem možete otvoriti kapsule i popiti gastrorezistentne pelete cele, bez žvakanja, sa dosta tečnosti. Ovaj način primene neće uticati na efikasnost leka Budosan, 3 mg.

Lečenje lekom Budosan, 3 mg ne treba naglo prekinuti, nego postepeno (tokom 2 nedelje).

Ako ste uzeli više leka Budosan nego što treba

Ako ste jednom uzeli više leka Budosanmg nego što je trebalo, uzmite sledeću dozu kako je propisano. Nemojte uzimati manju dozu. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru, koji će odlučiti kako da postupite; ponesite kutiju i ovo uputstvo sa sobom, ako je moguće.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Budosan

Ako propustite jednu dozu, samo nastavite Vaše lečenje propisanom dozom. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Budosan

Ako želite da prekinete ili ranije završite lečenje lekom Budosan, 3 mg, posavetujte se sa svojim lekarom. Važno je da ne prestanete naglo sa uzimanjem ovog leka jer Vam to može naškoditi. Nastavite sa uzimanjem leka dok Vam lekar ne kaže da prekinete, čak i kada počnete da se osećate bolje.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako Vam se posle uzimanja ovog leka javi neki od sledećih simptoma, potrebno je da se odmah obratite svom lekaru:

• infekcija,
• glavobolja,
• promene ponašanja, kao što su depresija, razdražljivost, euforija, nemir, anksioznost ili agresija.

Primećena su i sledeća neželjena dejstava:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Kušingov sindrom – tj. zaokrugljeno lice (lice oblika punog meseca), gojaznost, smanjena tolerancija glukoze, povećana vrednost šećera u krvi, visok krvni pritisak, zadržavanje tečnosti u tkivima (kao što su otoci na nogama), povećano izlučivanje kalijuma (hipokalemija), neredovana menstrualna krvarenja kod žena, neželjene dlake na telu kod žena, impotencija, izmenjeni laboratorijski nalazi (smanjena funkcija nadbubrežne žlezde), crvene strije (pruge) po koži, akne,
• problemi sa varenjem, nelagodnost u želucu (dispepsija), bolovi u stomaku,
• povećan rizik od infekcija,
• bolovi u mišićima i zglobovima, mišićna slabost, trzanje mišića,
• krhke/lomljive kostiju (osteoporoza),
• glavobolja,
• promene raspoloženja kao što su depresija, razdražljivost ili euforija (osećaj preterane sreće),
• osip na koži usled reakcija preosetljivosti, crvene mrlje po koži izazvane potkožnim krvarenjem, usporeno zarastanje rana, lokalne reakcije kože kao što je kontaktni dermatitis.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• čirevi na želucu i tankom crevu,
• nemir sa povećanom fizičkom aktivnošću, anksioznost (uznemirenost).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zamućen vid,
• zapaljenje pankreasa,
• gubitak koštanog tkiva zbog slabe cirkulacije krvi (osteonekroza),
• agresija,
• pojava modrica.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zaostajanje u rastu kod dece,
• otežano pražnjenje creva,
• povišen pritisak u mozgu, moguće praćen povišenim očnim pritiskom (oticanje optičkog diska) kod adolescenata,
• povećan rizik od zgrušavanja krvi, zapaljenje krvnih sudova (nakon prekida uzimanja kortikosteroida nakon dugotrajnog lečenja),
• umor, osećaj opšte malaksalosti.

Ova neželjena dejstva su tipična za kortikosteroide i većina njih se takođe može očekivati kod lečenja drugim kortikosteroidima. Mogu da se jave zavisno od doze, perioda lečenja, od toga da li ste ranije lečeni ili se lečite drugim kortikosteroidima i od Vaše individualne osetljivosti.

Ako ste uzimali kortikosteroide jačeg dejstva pre započinjanja lečenja lekom Budosan, 3 mg, nakon promene leka Vaši simptomi se mogu ponovo pojaviti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Budosan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i blisteru nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je budesonid.

Jedna gastrorezistentna kapsula, tvrda sadrži 3 mg budesonida.

Pomoćne supstance:

Sadržaj kapsule: talk; trietilcitrat; poli (etilakrilna kiselina, metilakrilat, trimetilamonijum etilmetakrilat hlorid) (1:2:0,1) kao disperzija 12,5% (Eudragit RS 12,5); poli (etilakrilat, metilmetakrilat, trimetilamonijum etilmetakrilat hlorid) kao rastvor 12,5% (Eudragit RS 12,5); metakrilna kiselina-metilmetakrilat kopolimer (1:2) (Eudragit S 100); metakrilna kiselina-metilmetakrilat kopolimer (1:1) (Eudragit L 100); povidon K25; laktoza, monohidrat; šećerne sfere (sastav: saharoza; skrob, kukuruzni);

Omotač kapsule: želatin; eritrozin (E 127); titan-dioksid (E171); gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172); gvožđe (III)-oksid, crni (E 172); natrijum-dodecilsulfat.

Kako izgleda lek Budosan i sadržaj pakovanja

Gastrorezistentna kapsula, tvrda.

Izgled: kapsule ružičaste boje, ispunjenje belim, okruglim, gastrorezistentnim peletama.

Unutrašnje pakovanje je blister od aluminijum/PVC/PVDC folije koji sadrži 10 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 10 blistera sa po 10 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih (ukupno 100 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

EWOPHARMA D.O.O. BEOGRAD

Borisavljevićeva 78, Beograd

Proizvođač

DR. FALK PHARMA GMBH

Leinenweberstrasse 5, Freiburg, Nemačka Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Avgust, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04111-21-001 od 19.08.2022.