Buprenorphine Molteni 2mg sublingvalna tableta

Supstituciona terapija opioidne zavisnosti, u sklopu medicinske, socijalne i psihološke terapije.

Pre početka terapije opioidima, treba da se razgovara sa pacijentima za uspostaviljanje strategije za okončanje lečenja buprenorfinom kako bi se smanjio rizik od zavisnosti i sindroma obustave leka (videti odeljak 4.4). Odluka o održavanju pacijenta na dugotrajnoj terapiji opioidima treba da bude aktivna odluka dogovorena između kliničkog lekara i pacijenta uz preglede u redovnim intervalima (obično najmanje na tri meseca, u zavisnosti od kliničkog napretka).

Doziranje

Lek Buprenorphine Molteni, sublingvalne tablete, je namenjen za upotrebu kod odraslih i dece uzrasta od 16 ili više godina, koji su pristali da se leče od zavisnosti od opijata.

Mere opreza koje treba preduzeti pre započinjanja terapije

Pre početka terapije lekari treba da budu upoznati da buprenorfin ima parcijalno agonističko dejstvo na opioidne receptore, što može izazvati sindrom obustave kod pacijenata zavisnih od opioida, i treba uzeti u obzir tipove zavisnosti od opioida (tj. dugodelujući ili kratkodelujući opioidi), vreme od poslednje upotrebe opioida i stepen zavisnosti od opioida. Da bi se izbegla nagla pojava sindroma obustave, treba započeti terapiju lekom Buprenorphine Molteni kada su evidentni objektivni i jasni znaci apstinencijalne krize, npr. rezultat veći od 12 na Kliničkoj skali apstinencije od opioida (engl. Clinical Opioid Withdrawal Scale, COWS).

• Za pacijente zavisne od heroina ili opioida kratkog dejstva: prvu dozu buprenorfina treba započeti kada se pojave objektivni znaci apstinencije, ali ne ranije od 6 sati nakon što je pacijent poslednji put koristio opioide.
• Za pacijente koji primaju metadon: pre početka terapije lekom Buprenorphine Molteni, dozu metadona treba smanjiti na maksimalnih 30 mg/dan. Lek Buprenorphine Molteni može izazvati simptome obustave kod pacijenata zavisnih od metadona. Prvu dozu buprenorfina treba započeti tek kada se pojave objektivni znaci obustave i ne ranije od 24 sata nakon što je pacijent poslednji put koristio metadon, zbog dugog poluvremena eliminacije metadona.

Pre početka terapije preporučuje se određivanje osnovnih vrednosti testova funkcije jetre i dokumentovanje statusa virusnog hepatitisa.

Uvođenje terapije:

Početna doza je od 0,8 mg do 4 mg, primenjena kao pojedinačna dnevna doza.

U slučaju da je potrebna početna doza manja od 2 mg, treba koristi druge buprenorfin sublingvalne tablete dostupne na tržištu, s obzirom na to da je lek Buprenorphine Molteni dostupan samo u jačinama od 2 mg i 8 mg.

Prilagođavanje doze i doza održavanja:

Dozu leka Buprenorphine Molteni treba postepeno povećavati u skladu sa kliničkim efektom kod pacijenta i ne treba da prelazi maksimalnu pojedinačnu dnevnu dozu od 32 mg. Doziranje se prilagođava prema ponovnoj proceni kliničkog i psihološkog stanja pacijenta.

Smanjivanje doze i završetak terapije:

Kada se postigne zadovoljavajući period stabilizacije, doza se može postepeno smanjivati na manju dozu održavanja; kada se smatra odgovarajućim, lečenje se može prekinuti kod nekih pacijenata. Dostupnost sublingvalnih tableta u dozama od 2 mg i 8 mg, omogućava prilagođavanje na manje doze. Nakon prestanka terapije buprenorfinom pacijente treba pratiti zbog mogućeg relapsa bolesti.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Bezbednost i efikasnost buprenorfina kod pacijenata starijih od 65 godina nije ustanovljena.

Oštećenje funkcije jetre

Pacijenti koji su pozitivni na virusni hepatitis, istovremeno koriste druge lekove i/ili imaju postojeću disfunkciju jetre, imaju rizik od većeg oštećenja funkcije jetre. Pacijente treba pratiti zbog znakova i simptoma toksičnosti ili predoziranja uzrokovanih povećanim koncentracijama buprenorfina (videti odeljak 4.4). Buprenorfin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (videti odeljak 5.2). Buprenorfin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije bubrega

Modifikacija doze buprenorfina uglavnom nije potrebna za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se oprez pri doziranju kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, što može zahtevati prilagođavanje doze (kreatinin klirens < 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Lek Buprenorphine Molteni je kontraindikovan kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljak 4.3). Način primene

Lek se primenjuje sublingvalno. Lekari moraju savetovati pacijente da je sublingvalni put jedini efikasan i siguran put primene ovog leka. Tabletu treba držati ispod jezika dok se ne rastvori, što se obično dešava u roku od 5 do 10 minuta.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6.1)
• Deca mlađa od 16 godina
• Teška respiratorna insuficijencija
• Teška insuficijencija jetre
• Akutni alkoholizam ili delirium tremens
• Dojenje

Lek Buprenorfin Molteni, sublingvalne tablete su preporučene samo za lečenje opioidne zavisnosti. Takođe se preporučuje da terapiju lekom propiše lekar koji obezbeđuje sveobuhvatno praćenje pacijenata zavisnih od opioida.

Zavisnost od droga, tolerancija, mogućnost zloupotrebe i upotreba leka u svrhe za koje nije namenjen.

Produžena upotreba buprenorfina može dovesti do zavisnosti od leka (zavisnosti), čak i u terapijskim dozama. Rizik je povećan kod osoba sa trenutnim poremećajem ili istorijom poremećaja pogrešne upotrebe supstanci (uključujući pogrešnu upotrebu alkohola) ili poremećaja mentalnog zdravlja (npr. velika depresija). Prekomerna ili pogrešna upotreba može dovesti do predoziranja i/ili smrti. Važno je da pacijenti koriste samo lekove koji su im propisani u dozi koja im je propisana i da ovaj lek ne daju nikome drugom. Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti. Kliničku potrebu za nastavkom supstitucione terapije opioidima treba redovno preispitivati.

Buprenorfin se može pogrešno upotrebiti ili zloupotrebiti na način sličan kao i drugi opioidi, legalni ili nelegalni. Neki rizici od pogrešne upotrebe i zloupotrebe uključuju predoziranje, širenje virusa koji se prenose krvlju ili lokalizovanih infekcija, respiratornu depresiju i oštećenje funkcije jetre. Pogrešna upotreba buprenorfina od strane nekog drugog, a ne od strane pacijenta kome je lek namenjen, predstavlja dodatni rizik od novih pojedinaca zavisnih od lekova koji koriste buprenorfin kao primarni lek za zloupotrebu, i može se javiti ako se lek dalje ilegalno distribuira direktno od strane pacijenta kome je lek namenjen ili ako lek nije zaštićen od krađe.

Suboptimalna terapija buprenorfinom može dovesti do pogrešne primene leka od strane pacijenta, dovodeći do predoziranja ili odustajanja od terapije. Pacijent koji primenjuje manju dozu buprenorfina od potrebne može nastaviti da reaguje na nekontrolisane simptome obustave tako da se sam leči opioidima, alkoholom ili drugim sedativima-hipnoticima kao što su benzodiazepini.

Da bi se smanjio rizik od pogrešne upotrebe, zloupotrebe i upotrebe leka u svrhe za koje nije namenjen, lekari treba da preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti kada propisuju i izdaju buprenorfin, kao što su izbegavanje propisivanja višestrukih dopuna u ranoj fazi lečenja i sprovođenje kontrolnih poseta pacijenata sa kliničkim praćenjem koje odgovara stepenu stabilnosti pacijenta.

Epileptični napadi

Buprenorfin može sniziti prag epileptičnog napada kod pacijenata sa istorijom napada.

Respiratorna depresija

Prijavljeni su smrtni slučajevi usled respiratorne depresije, posebno kada je buprenorfin korišćen u kombinaciji sa benzodiazepinima (videti odeljak 4.5) ili kada buprenorfin nije korišćen u skladu sa

propisanim režimom. Smrtni slučajevi su takođe prijavljeni u vezi sa istovremenom primenom buprenorfina i drugih depresiva kao što su alkohol ili drugi opioidi. Ako se buprenorfin daje nekim osobama koje nisu zavisne od opioida i nisu tolerantne na efekte opioida, može doći do potencijalno po život opasne respiratorne depresije.

Lek Buprenorphine Molteni treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa respiratornom insuficijencijom (npr. hronična opstruktivna bolest pluća, astma, cor pulmonale, smanjen kapacitet pluća, hipoksija, hiperkapnija, postojeća respiratorna depresija ili kifoskolioza).

Buprenorfin može da izazove tešku, po život opasnu, respiratornu depresiju kod dece i osoba koje nisu zavisne ako ga slučajno ili namerno progutaju. Potrebno je zaštititi decu i osobe koje nisu zavisne od izloženosti ovom leku.

Poremećaji disanja povezani sa spavanjem

Opioidi mogu uzrokovati poremećaje disanja povezane sa spavanjem, uključujući centralnu apneju tokom spavanja (engl. Central Sleep Apnoea, CSA) i hipoksemiju povezanu sa spavanjem. Primena opioida povećava rizik od CSA, koji je zavisan od doze. Kod pacijenata sa CSA, potrebno je razmotriti smanjenje ukupnog doziranja opioida.

Depresija CNS-a

Buprenorfin može izazvati pospanost, posebno kada se koristi sa alkoholom ili depresorima centralnog nervnog sistema (kao što su benzodiazepini, anksiolitici, sedativi ili hipnotici) (videti odeljke 4.5 i 4.7).

Rizik od istovremene upotrebe sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi

Istovremena upotreba buprenorfina i sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sa ovim sedativnim lekovima treba da bude rezervisano za pacijente za koje alternativne opcije lečenja nisu moguće. Ako se donese odluka da se buprenorfin propisuje istovremeno sa sedativnim lekovima, treba koristiti najmanju efektivnu dozu sedativnih lekova, a trajanje lečenja treba da bude što je moguće kraće. Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. U ovom slučaju, strogo se preporučuje pacijentima i njihovim negovateljima da budu svesni o postojanju ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

Serotoninski sindrom

Istovremena primena buprenorfina i drugih serotonergičkih agenasa, kao što su MAO inhibitori, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRIs), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRIs) ili triciklični antidepresivi, može dovesti do serotoninskog sindroma, stanja koje je potencijalno opasno po život (videti odeljak 4.5).

Ako je istovremena terapija sa drugim serotonergičkim agensima klinički opravdana, preporučuje se pažljivo praćenje pacijenta, posebno tokom početka lečenja i povećanja doze.

Simptomi serotoninskog sindroma mogu uključivati promene mentalnog statusa, autonomnu nestabilnost, neuromuskularne abnormalnosti i/ili gastrointestinalne simptome.

Ako se sumnja na serotoninski sindrom, potrebno je razmotriti smanjenje doze ili prekid terapije u zavisnosti od težine simptoma.

Zavisnost

Buprenorfin je parcijalni agonist µ-opioidnog receptora i hronična primena dovodi do zavisnosti opioidnog tipa. Studije na životinjama, kao i kliničko iskustvo, su pokazale da buprenorfin može izazvati zavisnost, ali na nižem stepenu nego puni agonisti.

Ne preporučuje se nagli prekid terapije jer može dovesti do sindroma obustave koji može imati odložen početak.

Hepatitis i stanja jetre

Slučajevi akutnog oštećenja jetre prijavljeni su kod pacijenata zavisnih od opioida, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i u postmarketinškim izveštajima o neželjenim događajima. Spektar abnormalnosti se kreće od prolaznih asimptomatskih povećanja vrednosti transaminaza do prijavljenih slučajeva citolitičkog

hepatitisa, insuficijencije jetre, hepatične nekroze, hepatorenalnog sindroma, hepatične encefalopatije i smrti. U mnogim slučajevima, prisustvo već postojećih abnormalnosti jetrenih enzima, genetske bolesti, infekcija virusom hepatitisa B ili hepatitisa C, zloupotreba alkohola, anoreksija, istovremena upotreba drugih potencijalno hepatotoksičnih lekova ili primena leka putem injekcije, mogu biti uzrok ili doprineti oštećenju jetre. Ovi osnovni faktori se moraju uzeti u obzir pre propisivanja leka Buprenorphine Molteni, kao i tokom lečenja. Kada se sumnja na oštećenje jetre, potrebna je dalja biološka i etiološka evaluacija. U zavisnosti od rezultata, lek Buprenorphine Molteni se može prekinuti uz oprez, kako bi se sprečili simptomi obustave i sprečio povratak na upotrebu nedozvoljenih droga. Ako se lečenje nastavi, treba pažljivo pratiti funkciju jetre.

Svim pacijentima treba u redovnim intervalima sprovoditi testove funkcije jetre.

Sindrom obustave leka

Pre početka lečenja bilo kojim opioidima, treba razgovarati sa pacijentima kako bi se uspostavila strategija za prekid terapije buprenorfinom. Odluka da se pacijent zadrži na dugotrajnoj terapiji opioidima treba da bude aktivna odluka dogovorena između kliničara i pacijenta uz preglede u redovnim intervalima (obično najmanje tri meseca, u zavisnosti od kliničkog napretka).

Sindrom obustave leka može se javiti nakon naglog prekida terapije ili smanjenja doze. Kada pacijentu više nije potrebna terapija, preporučljivo je postepeno smanjivanje doze kako bi se simptomi obustave sveli na minimum.

Sindrom obustave opioidnih lekova karakterišu neki ili svi sledeći simptomi: nemir, suzenje, rinoreja, zevanje, znojenje, drhtavica, mijalgija, midrijaza i palpitacije. Mogu se razviti i drugi simptomi, uključujući razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, hiperkineziju, tremor, slabost, nesanicu, anoreksiju, grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, povećan krvni pritisak, povećanu brzinu disanja ili otkucaje srca.

Ako žene uzimaju ovaj lek tokom trudnoće, postoji rizik od pojave sindroma obustave kod novorođenčadi.

Precipitacija sindroma obustave opioida

Kada se započinje terapija buprenorfinom, važno je da lekari budu svesni da buprenorfin ima profil parcijalnog agoniste. Sublingvalno primenjen buprenorfin može da izazove simptome obustave leka kod pacijenata zavisnih od opijata ako se primeni pre nego što nestanu agonistički efekti koji su rezultat nedavne upotrebe ili pogrešne upotrebe opioida. Da bi se izbegla precipitacija sindroma obustave, uvođenje treba preduzeti kada su vidljivi objektivni znaci i simptomi umerene apstinencije (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije jetre

Uticaj oštećenja jetre na farmakokinetiku buprenorfina procenjen je u postmarketinškoj studiji. Buprenorfin se u velikoj meri metaboliše u jetri. Koncentracije buprenorfina u plazmi su bile povišene kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre. Pacijente treba pratiti zbog znakova i simptoma precipitiranog sindroma obustave opioida, toksičnosti ili predoziranja uzrokovanih povećanim koncentracijama buprenorfina. Lek Buprenorphine Molteni sublingvalne tablete treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 5.2). Kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, upotreba buprenorfina je kontraindikovana.

Oštećenje funkcije bubrega

Bubrežna eliminacija ima relativno mali udeo (oko 30%) u ukupnom klirensu buprenorfina; stoga generalno nije potrebno prilagođavanje doze na osnovu funkcije bubrega. Metaboliti buprenorfina se akumuliraju kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Preporučuje se oprez kod doziranja pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljak 5.2).

Upotreba kod adolescenata

Zbog nedostatka podataka o upotrebi kod adolescenata (uzrasta od 16 do 18 godina), pacijente ove starosne dobi treba pažljivije pratiti tokom lečenja.

Opšta upozorenja u vezi sa primenom opioida

Opioidi mogu izazvati ortostatsku hipotenziju kod ambulantnih pacijenata.

Opioidi mogu povećati pritisak cerebrospinalne tečnosti, što može izazvati epileptične napade, tako da opioide treba oprezno koristiti kod pacijenata sa povredom glave, intrakranijalnim lezijama, drugim

okolnostima u kojima može biti povećan cerebrospinalni pritisak, ili pacijenata sa istorijom epileptičnih napada.

Opioide treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa hipotenzijom, hipertrofijom prostate ili stenozom uretre. Mioza izazvana opioidima, promene svesti ili promene u percepciji bola kao simptoma bolesti mogu ometati procenu pacijenta ili zamaskirati dijagnozu ili klinički tok istovremene bolesti.

Opioide treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa miksedemom, hipotireoidizmom ili insuficijencijom kore nadbubrežne žlezde (npr. Adisonova bolest).

Pokazalo se da opioidi povećavaju intraholedohalni pritisak i treba ih koristiti sa oprezom kod pacijenata sa disfunkcijom bilijarnog trakta.

Opioide treba davati sa oprezom starijim ili oslabljenim pacijentima.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije galaktoze, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Lek Buprenorphine Molteni ne treba uzimati zajedno sa:

• alkoholnim pićima ili lekovima koji sadrže alkohol, jer alkohol povećava sedativno dejstvo buprenorfina (videti odeljak 4.7).

Lek Buprenorphine Molteni treba oprezno koristiti sa:

• sedativima kao što su benzodiazepini ili slični lekovi: istovremena upotreba opioida sa sedativnim lekovima kao što su benzodiazepini ili slični lekovi povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog uticaja na CNS. Dozu i trajanje istovremene upotrebe sedativnih lekova treba ograničiti (videti odeljak 4.4). Pacijente treba upozoriti da je izuzetno opasno da sami uzimaju benzodiazepine dok uzimaju ovaj lek, a takođe ih treba upozoriti da koriste benzodiazepine istovremeno sa ovim proizvodom samo ako je tako propisano (videti odeljak 4.4).
• serotonergičkim lekovima, kao što su MAO inhibitori, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) ili triciklični antidepresivi, jer je povećan rizik od serotoninskog sindroma, stanja potencijalno opasnog po život (videti odeljak 4.4).
• inhibitorima monoamino oksidaze (MAOI): moguće pogoršanje dejstva opioida, na osnovu iskustva sa morfinom.
• drugim depresorima centralnog nervnog sistema: drugi opioidni derivati (npr. metadon, analgetici i antitusici), određeni antidepresivi, sedativni antagonisti H1 receptora, barbiturati, anksiolitici osim benzodiazepina, neuroleptici, klonidin i srodne supstance. Ove kombinacije povećavaju depresiju centralnog nervnog sistema. Smanjen stepen budnosti može biti opasan pri upravljanju vozilima i rukovanju mašinama.
• opioidnim analgeticima: adekvatnu analgeziju može biti teško postići kada se daje puni opioidni agonist kod pacijenata koji primaju buprenorfin. Postoji mogućnost predoziranja punim agonistom, posebno kada se pokušava prevazići uticaj parcijalnog agonista buprenorfina ili kada se koncentracije buprenorfina u plazmi smanjuju.
• naltreksonom: ovo je opioidni antagonist koji može blokirati farmakološka dejstva buprenorfina. Kod pacijenata zavisnih od opioida koji trenutno primaju terapiju buprenorfinom, naltrekson može izazvati iznenadni početak produženih i intenzivnih simptoma obustave od opioida. Za pacijente koji trenutno primaju terapiju naltreksonom, naltrekson može blokirati nameravane terapijske efekte buprenorfina.
• Inhibitorima CYP 3A4: studija interakcije buprenorfina sa ketokonazolom (snažni inhibitor CYP3A4) je rezultirala povećanjem vrednosti Cmax i PIK buprenorfina (približno 70% i 50% respektivno) i, u manjoj meri, metabolita, norbuprenorfina. Pacijente koji koriste lek Buprenorphine Molteni treba pažljivo pratiti i može biti potrebno smanjenje doze ako se kombinuje sa snažnim inhibitorima CYP3A4 (npr. inhibitori proteaze kao što su ritonavir, nelfinavir ili indinavir, ili azolni antimikotici kao što su ketokonazol i itrakonazol, ili makrolidni antibiotici).
• Induktorima CYP3A4: istovremena upotreba induktora CYP3A4 sa buprenorfinom može da smanji koncentraciju buprenorfina u plazmi, što potencijalno može da dovede do neadekvatne terapije opioidne zavisnosti buprenorfinom. Preporučuje se da pacijenti koji koriste lek Buprenorphine Molteni budu pažljivo

praćeni ako se istovremeno primenjuju induktori enzima (npr. fenobarbital, karbamazepin, fenitoin ili rifampicin). U skladu sa tim, doza ili buprenorfina ili induktora CYP3A4 će možda morati da se prilagodi.

Trudnoća

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi buprenorfina u trudnoći.

Buprenorfin treba koristiti tokom trudnoće samo ako je potencijalna korist veća od potencijalnog rizika za fetus.

Pred kraj trudnoće, buprenorfin može izazvati depresiju disanja kod novorođenčeta čak i nakon kratkog perioda primene. Dugotrajna primena tokom poslednja tri meseca trudnoće može izazvati sindrom obustave kod novorođenčeta (npr. hipertonija, neonatalni tremor, neonatalna agitacija, mioklonus ili konvulzije). Sindrom se generalno odlaže od nekoliko sati do nekoliko dana nakon rođenja.

Zbog dugog poluvremena eliminacije buprenorfina, na kraju trudnoće treba razmotriti nekoliko dana neonatalnog praćenja kako bi se sprečio rizik od respiratorne depresije ili sindroma obustave kod novorođenčadi.

Dojenje

Buprenorfin i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko. Utvrđeno je da buprenorfin inhibira laktaciju kod pacova. Zbog toga, dojenje treba prekinuti tokom terapije lekom Buprenorphine Molteni (videti odeljak 4.3).

Lek Buprenorphine Molteni može izazvati pospanost, vrtoglavicu ili poremećaj razmišljanja, posebno tokom indukcije terapije i prilagođavanja doze. Kada se uzima zajedno sa alkoholom ili depresorima centralnog nervnog sistema, dejstvo će verovatno biti izraženije (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Lek Buprenorfin Molteni pripada opojnim drogama, ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rad sa mašinama.

Rezime bezbednosnog profila

Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek, bile su one koje su povezane sa simptomima obustave (npr. nesanica, glavobolja, mučnina i hiperhidroza) i bol.

Tabelarna lista neželjenih reakcija Tabela 1 sumira:

-neželjene reakcije prijavljene tokom pivotalnih kliničkih ispitivanja. Učestalost mogućih neželjenih reakcija navedenih u nastavku definisana je korišćenjem sledeće konvencije: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do

< 1/10), nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).

-najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lekove tokom postmarketinškog praćenja. Uključeni su događaji koji se javljaju u najmanje 1% izveštaja zdravstvenih radnika i koji se smatraju očekivanim. Učestalost događaja koji nisu prijavljeni u pivotalnim studijama ne može se proceniti i data je kao nepoznata.

Opis odabranih neželjenih reakcija

U nastavku je sažetak ostalih postmarketinških izveštaja o neželjenim događajima koji se smatraju ozbiljnim ili značajnim:

• U slučajevima pogrešne upotrebe intravenskim putem, prijavljene su lokalne reakcije, ponekad septične (apsces, celulitis) i potencijalno ozbiljan akutni hepatitis i druge infekcije kao što je pneumonija, endokarditis (videti odeljak 4.4).
• Kod pacijenata sa izraženom zavisnošću od leka, početna primena buprenorfina može izazvati sindrom obustave sličan onom koji je povezan sa naloksonom.
• Najčešći znaci i simptomi preosetljivosti uključuju osip, urtikariju i pruritus. Prijavljeni su slučajevi bronhospazma, angioedema i anafilaktičkog šoka (videti odeljak 4.3).
• Pojavili su se porast vrednosti transaminaza, hepatitis, akutni hepatitis, citolitički hepatitis, žutica, hepatorenalni sindrom, hepatička encefalopatija i nekroza jetre (videti odeljak 4.4).
• Sindrom obustave kod novorođenčadi prijavljen je kod novorođenčadi žena koje su primale buprenorfin tokom trudnoće. Sindrom može biti blaži od onog koji se vidi sa punim µ-opioidnim agonistom i može biti odložen u početku. Priroda sindroma može varirati u zavisnosti od istorije upotrebe droga majke (videti odeljak 4.6).
• Prijavljene su halucinacije, ortostatska hipotenzija, retencija urina i vrtoglavica.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima predoziranja i osigurati da su porodica i prijatelji takođe svesni ovih znakova i da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se pojave.

Simptomi

Respiratorna depresija, kao rezultat depresije centralnog nervnog sistema, je primarni simptom koji zahteva intervenciju u slučaju predoziranja, jer može dovesti do zastoja disanja i smrti. Preliminarni simptomi predoziranja mogu takođe uključivati somnolenciju, ambliopiju, miozu, hipotenziju, mučninu, povraćanje i/ili poremećaj govora.

Terapija

Trebalo bi uvesti opšte suportivne mere, uključujući pažljivo praćenje respiratornog i kardiološkog statusa pacijenta. Trebalo bi započeti simptomatsko lečenje respiratorne depresije, prateći standardne mere intenzivne nege. Mora biti osigurana prohodnost disajnih puteva i potpomognuta ili kontrolisana ventilacija. Pacijenta treba prebaciti u ustanovu gde postoji kompletna oprema za reanimaciju. Preporučuje se upotreba opioidnog antagoniste (tj. naloksona), bez obzira na umereno dejstvo koje on može imati na uklanjanje respiratornih simptoma izazvanih buprenorfinom u poređenju sa njegovim dejstvom na pune opioidne agoniste.

Prilikom određivanja trajanja terapije koja je potrebna da neutrališe predoziranje, treba uzeti u obzir dugotrajno dejstvo buprenorfina. Nalokson se može eliminisati brže od buprenorfina, omogućavajući povratak prethodno kontrolisanih simptoma predoziranja buprenorfinom.

Farmakoterapijska grupa: Ostali lekovi koji deluju na nervni sistem; lekovi koji se upotrebljavaju u opioidnoj zavisnosti

ATC šifra: N07BC01

Mehanizam dejstva

Buprenorfin je opioidni parcijalni agonist/antagonist koji se vezuje za μ (mi) i κ (kapa) receptore u mozgu. Njegova aktivnost u terapiji opioidnog održavanja je karakteristična za njegovo usporeno reverzibilno vezivanje za μ receptore koji, nakon dužeg perioda, smanjuje potrebu zavisnih pacijenata za opioidima.

Klinička efikasnost i bezbednost

Tokom kliničkih farmakoloških studija kod pacijenata zavisnih od opijata, buprenorfin je pokazao maksimalni uticaj na više parametara, uključujući pozitivno raspoloženje, „dobar efekat“ i respiratornu depresiju.

Resorpcija

Kada se uzima oralno, buprenorfin podleže metabolizmu prvog prolaza u jetri sa N-dealkilacijom i glukurokonjugacijom u tankom crevu. Upotreba ovog leka oralnim putem je zato neodgovarajuća.

Maksimalna koncentracija u plazmi se postiže 90 minuta nakon sublingvalne primene i odnos maksimalne doze-koncentracije je linearan, u dozama između 2 mg i 16 mg.

Distribucija

Resorpcija buprenorfina je praćena brzom distribucionom fazom i poluvremenom eliminacije od 2 do 5 sati.

Biotransformacija i eliminacija

Buprenorfin se oksidativno metaboliše 14-N-dealkilacijom u N-dealkil-buprenorfin (takođe poznat kao norbuprenorfin) preko citohroma P450 CYP3A4 i glukurokonjungacijom osnovnog molekula i dealkilovanog metabolita. Norbuprenorfin je μ (mi) agonist sa slabom intrinzičnom aktivnošću.

Eliminacija buprenorfina je bi- ili tri-eksponencijalna, sa dugom terminalnom fazom eliminacije od 20 do 25 sati, delom zbog reapsorpcije buprenorfina nakon hidrolize konjugovanog derivata u crevima, a delom zbog visoko lipofilne prirode molekula.

Buprenorfin se u najvećoj meri eliminiše fecesom putem bilijarnog izlučivanja glukurokonjugovanih metabolita (70%), a ostatak se eliminiše urinom.

Oštećenje funkcije jetre

Efekat oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku buprenorfina i naloksona su procenjeni u postmarketinškoj studiji.

Tabela 2 sumira rezultate kliničkog ispitivanja u kome je izloženost buprenorfinu određena nakon primene buprenorfin/nalokson 2 mg/0,5 mg sublingvalnih tableta kod zdravih osoba i kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre.

Sveukupno, izloženost buprenorfinu u plazmi se povećala približno 3 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Akutna toksičnost buprenorfina je određena na miševima i pacovima nakon oralne i parenteralne primene. Medijana letalne doze (LD50) kod miševa iznosila je 26, 94 i 261 mg/kg za intravensku, intraperitonealnu i

oralnu primenu, redom. LD50 vrednosti kod pacova bile su 35, 243 i 600 mg/kg za intravensku, intraperitonealnu i oralnu primenu, redom.

Kada se biglovima (određena vrsta lovačkih pasa) kontinuirano daje doza supkutano u toku jednog meseca, rezus majmunima oralno tokom jednog meseca i pacovima i babunima intramuskularno tokom šest meseci, buprenorfin je pokazao izuzetno nisku tkivnu i biohemijsku toksičnost.

Iz studija teratogenosti na pacovima i kunićima, zaključeno je da buprenorfin nije embriotoksičan ili teratogen, i da nema izražene efekte na odvikavanje od dojenja. Nije bilo neželjenih dejstava na plodnost ili opštu reproduktivnu funkciju kod pacova, iako su pri najvišoj intramuskularnoj dozi (5 mg/kg/dan) majke imale određene poteškoće prilikom porođaja kao i visok neonatalni mortalitet.

Minimalna do umerena hiperplazija žučnog kanala sa udruženom peribilijarnom fibrozom javila se kod pasa posle 52 nedelje oralnog doziranja od 75 mg/kg/dan.

Laktoza, monohidrat Manitol (E421) Skrob, kukuruzni

Limunska kiselina (E330) Natrijum-citrat (E331) Povidon (E1201) Magnezijum-stearat (E470b)

Nije primenljivo.

3 godine.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Buprenorphine Molteni, 2 mg, sublingvalne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (Aluminijum/PA/PVC – Aluminijum/PET) koji sadrži 7 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 7 tableta) i Uputstvo za lek.

Buprenorphine Molteni, 8 mg, sublingvalne tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (Aluminijum/PA/PVC – Aluminijum/PET) koji sadrži 7 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 7 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Buprenorphine Molteni sadrži aktivnu supstancu buprenorfin-hidrohlorid. Pripada grupi lekova koji se upotrebljavaju u opioidnoj zavisnosti.

• Lek Buprenorphine Molteni se koristi za lečenje zavisnosti od opioida (narkotika), npr. heroina ili morfina, u sklopu medicinskog, socijalnog i psihološkog tretmana.
• Lek je namenjen za odrasle i decu uzrasta od 16 ili više godina.

Lečenje se propisuje i prati od strane lekara specijalizovanih u lečenju zavisnosti.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na buprenorfin-hidrohlorid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste mlađi od 16 godina.
• ukoliko imate ozbiljne probleme sa disanjem.
• ukoliko imate ozbiljne probleme sa jetrom.
• ukoliko ste u alkoholisanom stanju ili imate drhtavicu, znojenje, anksioznost, konfuziju ili halucinacije izazvane alkoholom (delirium tremens).
• ukoliko dojite.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Buprenorphine Molteni ukoliko imate:

• epileptične napade (konvulzije)
• astmu ili druge probleme sa disanjem
• neke bolesti jetre kao što je hepatitis ili oboljenje žučnih kanala
• nizak krvni pritisak
• nedavno pretrpljenu povredu glave ili bolest mozga
• poremećaj urinarnog sistema (posebno povezan sa uvećanom prostatom kod muškaraca)
• bilo koju bolest bubrega
• probleme sa štitastom žlezdom
• adrenokortikalni poremećaj (npr. Adisonova bolest)
• depresiju ili druga stanja koja se leče antidepresivima. Upotreba ovih lekovi zajedno sa lekom Buprenorphine Molteni može dovesti do serotoninskog sindroma, stanja potencijalno opasnog po život (pogledajte „Drugi lekovi i lek Buprenorphine Molteni“).

Važne informacije kojih morate biti svesni:

• Pogrešna upotreba, zloupotreba i upotreba leka u nedozvoljene svrhe

Ovaj lek može biti predmet zloupotrebe i treba ga čuvati na bezbednom mestu radi zaštite od krađe. Opioide smeju da koriste samo osobe kojima su propisani. Ne smete davati ovaj lek drugim osobama. Uzimajući veće doze ili češće doze opioida povećava se rizik od zavisnosti. Prekomerna upotreba i zloupotreba može dovesti do predoziranja i/ili smrti.

• Problem sa disanjem

Neki ljudi su umrli od respiratorne insuficijencije (nemogućnosti disanja) jer su zloupotrebili ovaj lek ili su ga uzimali u kombinaciji sa drugim depresorima centralnog nervnog sistema, kao što su alkohol, benzodiazepini (sredstva za smirenje) ili drugi opioidi.

• Poremećaji disanja povezani sa spavanjem

Lek Buprenorphine Molteni može uzrokovati poremećaje disanja povezane sa spavanjem kao što su apneja tokom spavanja (prekidi disanja tokom spavanja) i hipoksemija povezana sa spavanjem (nizak nivo kiseonika u krvi). Simptomi mogu uključivati prekide u disanju tokom spavanja, buđenje noću zbog nedostatka vazduha, poteškoće u održavanju neprekidnog sna ili prekomernu pospanost tokom dana. Ako Vi ili neko drugi primeti ove simptome kod Vas, obratite se lekaru. Lekar može razmotriti smanjenje doze leka.

• Simptomi zavisnosti i obustave

Redovno uzimanje ovog leka, posebno tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do zavisnosti. Zavisnost može izazvati simptome obustave kada prestanete da uzimate ovaj lek. Simptomi obustave mogu uključivati nemir, poteškoće sa spavanjem, razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, osećaj lupanja srca (palpitacije), povišen krvni pritisak, osećaj bolesti ili biti bolestan, proliv (dijareja), gubitak apetita, drhtavicu, jezu ili znojenje. Vaš lekar koji propisuje lek će razgovarati sa Vama kako da postepeno smanjite dozu pre nego što prestanete da uzimate lek. Važno je da ne prestanete da uzimate lek iznenada, jer je veća verovatnoća da ćete doživeti simptome obustave.

Ovaj lek može izazvati simptome obustave ako ga uzmete za manje od 6 sati nakon što ste koristitili opioid kratkog dejstva (npr. morfijum, heroin) ili za manje od 24 sata nakon upotrebe opioida dugog dejstva kao što je metadon.

• Oštećenje funkcije jetre

Prijavljeni su slučajevi oštećenja funkcije jetre nakon uzimanja leka Buprenorphine Molteni, posebno kada je lek pogrešno upotrebljen. Ovo takođe može biti posledica virusnih infekcija (hronični hepatitis C), zloupotrebe alkohola, anoreksije ili upotrebe drugih lekova koji mogu da oštete Vašu jetru (videti odeljak “Moguća neželjena dejstva“).

Vaš lekar može da sprovodi redovne analize krvi kako bi kontrolisao stanje Vaše jetre. Obavestite svog lekara ako imate problema sa jetrom pre nego što počnete terapiju lekom Buprenorphine Molteni.

• Krvni pritisak

Ovaj lek može izazvati nagli pad Vašeg krvnog pritiska, izazivajući osećaj vrtoglavice ako naglo ustanete iz sedećeg ili ležećeg položaja.

• Dijagnoza nepovezanih zdravstvenih stanja

Ovaj lek može prikriti simptome bola koji bi mogli pomoći u dijagnozi nekih bolesti. Ne zaboravite da obavestite svog lekara ako uzimate ovaj lek.

Drugi lekovi i lek Buprenorphine Molteni

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Neki lekovi mogu povećati neželjena dejstva leka Buprenorphine Molteni i ponekad mogu izazvati veoma ozbiljne reakcije. Nemojte uzimati nikakve druge lekove dok uzimate lek Buprenorphine Molteni bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom, a posebno sledeće lekove:

• benzodiazepini (koriste se za lečenje anksioznosti ili poremećaja spavanja) kao što su diazepam, temazepam, alprazolam. Istovremena upotreba leka Buprenorphine Molteni i sedativnih lekova kao npr. benzodiazepini ili srodni lekovi, povećava rizik od pospanosti, poteškoća pri disanju (depresija disanja), kome, i može biti opasna po život. Zbog ovoga, istovremenu upotrebu treba razmotriti samo kada druge opcije lečenja nisu moguće. Međutim, ako vam lekar propiše lek Buprenorphine Molteni zajedno sa sedativnim lekovima, doza i trajanje istovremenog lečenja treba biti ograničena od strane lekara. Obavestite svog lekara o svim sedativnim lekovima koje uzimate i precizno pratite doze koje Vam je lekar preporučio. Moglo bi biti od pomoći da obavestite prijatelje ili rođake kako bi bili svesni gore navedenih znakova i simptoma. Obratite se svom lekaru kada osetite takve simptome.
• Antidepresivi, kao što su moklobemid, tranilcipromin, citalopram, escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin, duloksetin, venlafaksin, amitriptilin, doksepin ili trimipramin. Ovi lekovi mogu da stupe u interakciju sa lekom Buprenorphine Molteni i vi možete da osetite simptome kao što su nevoljne, ritmičke kontrakcije mišića, uključujući mišiće koji kontrolišu pokrete oka, uznemirenost, halucinacije, komu,

prekomerno znojenje, tremor, pojačanje refleksa, povećanu napetost mišića, telesnu temperaturu preko 38°C. Obratite se svom lekaru kada osetite takve simptome.

• Drugi lekovi koji mogu izazvati pospanost i koji se koriste za lečenje bolesti kao što su anksioznost, nesanica, konvulzije/epileptični napadi, bol. Ove vrste lekova će smanjiti stepen budnosti što Vam otežava vožnju i rukovanje mašinama. Oni takođe mogu izazvati depresiju centralnog nervnog sistema, što je veoma ozbiljno. Spisak primera ovih vrsta lekova:
• drugi lekovi koji sadrže opioide kao što su metadon, određeni lekovi protiv bolova i sredstva za suzbijanje kašlja.
• antidepresivi (koji se koriste za lečenje depresije) kao što su izokarboksazid, fenelzin, selegilin, tranilcipromin i valproat mogu povećati dejstvo ovog leka.
• sedativni antagonisti H1 receptora (koji se koriste za lečenje alergijskih reakcija) kao npr. difenhidramin i hlorfenamin.
• barbiturati (koji se koriste za izazivanje sna ili sedacije) kao što su fenobarbital, sekobarbital.
• lekovi za smirenje (koji se koriste za izazivanje sna ili sedacije) kao što je hloralhidrat.
• Naltrekson može sprečiti terapijsko dejstvo leka Buprenorphine Molteni. Ako uzimate naltrekson dok uzimate lek Buprenorphine Molteni, možete doživeti iznenadni početak produženih i intenzivnih simptoma obustave.
• Klonidin (koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska) može da produži dejstvo ovog leka.
• Antiretrovirusni lekovi (koriste se za lečenje AIDS-a) kao što su ritonavir, nelfinavir, indinavir, mogu povećati dejstvo ovog leka.
• Neki antifungalni agensi (koji se koriste za lečenje gljivičnih infekcija) kao što su ketokonazol i itrakonazol i određeni antibiotici (makrolidi) mogu produžiti dejstvo ovog leka.
• Neki lekovi mogu smanjiti dejstvo leka Buprenorphine Molteni. To uključuje lekove koji se koriste za lečenje epilepsije (kao što su karbamazepin i fenitoin) i lekove koji se koriste za lečenje tuberkuloze (rifampicin).

Da biste dobili najveću korist od uzimanja leka Buprenorphine Molteni, morate obavestiti svog lekara o svim lekovima koje uzimate, uključujući alkohol, lekove koji sadrže alkohol, droge i bilo koji lek koji uzimate, a nije Vam propisao lekar.

Uzimanje leka Buprenorphine Molteni sa hranom, pićima i alkoholom

Alkohol može povećati pospanost i može povećati rizik od respiratorne insuficijencije (nemogućnost disanja) ako se uzima sa lekom Buprenorphine Molteni. Nemojte uzimati Buprenorphine Molteni zajedno sa alkoholom. Nemojte gutati ili konzumirati hranu ili piće dok se tableta potpuno ne otopi.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi buprenorfina u trudnoći.

Nemojte uzimati Buprenorphine Molteni ako ste trudni ili mislite da biste mogli biti trudni, osim ako niste razgovarali o tome sa svojim lekarom i ako se smatra da su prednosti lečenja veće od potencijalne štete za bebu.

Ako koristite Buprenorphine Molteni tokom trudnoće, posebno tokom poslednjeg trimestra, vaša beba može postati zavisna i doživeti simptome obustave, uključujući probleme sa disanjem kod Vašeg novorođenčeta koje treba lečiti. Ovi simptomi se mogu javiti nekoliko dana nakon rođenja.

Dojenje

Ne smete uzimati lek Buprenorphine Molteni dok dojite jer se buprenorfin izlučuje u majčino mleko i uticaće na vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Buprenorphine Molteni može prouzrokovati pospanost, vrtoglavicu i poremećaj razmišljanja, naročito kada se uzima zajedno sa alkoholom ili lekovima za smirenje i lečenje anksioznosti.

Lek Buprenorphine Molteni pripada opojnim drogama, ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vizilima, ni rukovanje mašinama.

Lek Buprenorphine Molteni sadrži laktozu i natrijum

Ovaj lek sadrži laktozu. Ako vam je lekar rekao da imate intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre uzimanja ovog leka.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Tablete se primenjuju sublingvalno. Tabletu staviti ispod jezika i sačekajte da se rastopi, za šta je potrebno oko 5 do 10 minuta. Ovo je jedini način uzimanja leka.

Tablete ne gutati, lomiti ili žvakati, jer na taj način neće biti efektivne.

Vaš lekar će Vam reći koliko tableta treba da uzimate i uvek treba da sledite ovaj savet. Da bi se izbegla apstinencijalna kriza, terapiju lekom Buprenorphine Molteni treba započeti kada već postoje jasni znaci apstinencijalne krize.

Odrasli i deca uzrasta od 16 ili više godina: početna doza je od 0,8 mg do 4 mg, primenjena jednom dnevno.

Pacijenti koji su zavisni od opioida kod kojih nije bilo simptoma apstinencijalne krize:

Dozu leka Buprenorphine Molteni treba uzeti najranije 6 sati nakon poslednje upotrebe opioida (narkotika kao što su morfin ili heroin), ili kada se pojave znaci želje za drogom. Ako dozu leka uzmete u periodu kraćem od 6 sati nakon uzimanja narkotika, može doći do apstinencijalne krize.

Pacijenti koji su na terapiji metadonom:

Dozu metadona potrebno je smanjiti do maksimalnih 30 mg dnevno pre započinjanja terapije lekom Buprenorphine Molteni, jer može prouzrokovati simptome apstinencijalne krize kod pacijenata koji su zavisni od metadona ako se koristi u roku od 24 sata nakon uzimanja poslednje doze metadona. Kontaktirajte Vašeg lekara ukoliko iskusite simptome obustave (znojenje, uznemirenost ili nemir).

Lekar će odrediti Vašu inicijalnu dozu i povećavati doze u skladu sa Vašim odgovorom na lečenje do postizanja stabilnih doza.

U tu svrhu, dostupne su različite jačine leka. Vaš lekar će Vam reći koliko tableta da uzmete i uvek treba da sledite ovaj savet.

U slučaju da je potrebna početna doza manja od 2 mg, treba koristiti druge buprenorfin sublingvalne tablete dostupne na tržištu.

Ne smete sami da menjate dozu.

Maksimalna dnevna doza je 32 mg. Vaš lekar će, nakon perioda uspešnog lečenja, odlučiti o dužini terapije i postepeno će smanjivati doze. Nemojte da menjate ili obustavljate terapiju na bilo koji način, bez prethodnog dogovora sa Vašim lekarom.

Deca i adolescenti (mlađi od 16 godina):

Deca i adolescenti mlađi od 16 godina ne smeju da uzimaju lek Buprenorphine Molteni.

Smanjena funkcija jetre i bubrega:

Ukoliko imate problema sa bubrezima ili jetrom, Vaše doze je možda potrebno smanjiti. Razgovarajte sa Vašim lekarom. Ukoliko imate ozbiljnu insuficijenciju jetre, ne smete uzimati buprenorfin.

Ako ste uzeli više leka Buprenorphine Molteni nego što treba

U slučaju predoziranja buprenorfinom, morate odmah otići u bolnicu ili hitnu pomoć na lečenje. Simptomi predoziranja su otežano disanje, usporeno disanje ili srčani simptomi.

Trovanje je zabeleženo nakon zloupotrebe (predoziranje ili pogrešne upotrebe) i u najtežim slučajevima može prouzrokovati zastoj u disanju/srčanom radu i/ili oštećenje jetre.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Buprenorphine Molteni

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu tabletu. Obavestite Vašeg lekara što pre ako propustite dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Buprenorphine Molteni

Ne prekidajte terapiju na svoju ruku, već pitajte Vašeg lekara kako da obustavite terapiju. Nagli prekid terapije može prouzrokovati simptome obustave (znojenje, nemir i uznemirenost).

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite svog lekara ili potražite hitnu medicinsku pomoć ako osetite neželjena dejstva kao što su:

• iznenadno zviždanje u plućima, otežano disanje, oticanje očnih kapaka, lica, jezika, usana, grla ili ruku; osip ili svrab, koji se mogu pojaviti po celom telu. Ovo mogu biti znaci alergijske reakcije opasne po život.
• ako počnete da dišete sporije ili slabije od očekivanog (respiratorna depresija).
• ako počnete da osećate nesvesticu, jer to može biti znak niskog krvnog pritiska. Takođe, odmah obavestite svog lekara ako osetite neželjena dejstva kao što su:
• teška iscrpljenost (zamor), gubitak apetita ili žuta prepobojenost kože ili očiju. Ovo mogu biti simptomi oštećenja jetre.

Učestalost mogućih neželjenih reakcija navedenih u nastavku definisana je korišćenjem sledeće konvencije:

Simptomi obustave leka

Kada prestanete da uzimate lek Buprenorphine Molteni, možete osetiti simptome obustave leka, koji uključuju nemir, poteškoće sa spavanjem, razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, osećaj lupanja srca (palpitacije), povišen krvni pritisak, osećanje ili prisustvo prehlade, dijareja, drhtavica, jeza ili znojenje.

Ako neko od neželjenih dejstava postane ozbiljno ili ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, recite svom lekaru ili farmaceutu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Buprenorphine Molteni posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:“, odnosno na blisteru nakon „EXP“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je buprenorfin-hidrohlorid.

Buprenorphine Molteni, 2 mg, sublingvalne tablete:

• Jedna sublingvalna tableta sadrži 2 mg buprenorfina.

Buprenorphine Molteni, 8 mg, sublingvalne tablete:

• Jedna sublingvalna tableta sadrži 8 mg buprenorfina.
• Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; manitol (E421); skrob, kukuruzni; limunska kiselina (E330); natrijum-citrat (E331); povidon (E1201); magnezijum-stearat (E470b).

Kako izgleda lek Buprenorphine Molteni i sadržaj pakovanja

Sublingvalna tableta.

Buprenorphine Molteni, 2 mg, sublingvalne tablete:

Buprenorphine Molteni, 2 mg su ovalne, bele tablete sa utisnutom oznakom “2” na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje je blister (Aluminijum/PA/PVC – Aluminijum/PET) koji sadrži 7 sublingvalnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 7 tableta) i Uputstvo za lek.

Buprenorphine Molteni, 8 mg, sublingvalne tablete:

Buprenorphine Molteni, 8 mg su ovalne, bele tablete sa utisnutom oznakom “8” na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje je blister (Aluminijum/PA/PVC – Aluminijum/PET) koji sadrži 7 sublingvalnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 7 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

INPHARM CO D.O.O. BEOGRAD

Batajnički drum 17. deo, br. 5, Beograd-Zemun

Proizvođač

FINE FOODS & PHARMACEUTICALS N.T.M. S.P.A.,

Via Grignano, 43, Brembate, Italija

L. MOLTENI & C. DEI F.LLI ALITTI SOCIETA DI ESERCIZIO S.P.A.,

S.S. 67 (Tosco Romagnola) Localita Granatieri, Scandicci (FI), Italija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može izdavati samo na lekarski recept u dva primerka, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

Broj i datum dozvole:

Buprenorphine Molteni, 2 mg, sublingvalne tablete: 515-01-02730-19-001 od 02.02.2023.

Buprenorphine Molteni, 8 mg, sublingvalne tablete: 515-01-02731-19-001 od 02.02.2023.

NAPOMENA: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00045- 2023-8-003 od 04.04.2023.

NAPOMENA: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00054- 2023-8-003 od 20.04.2023.