Cefazolin 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Cefazolin je indikovan za lečenje sledećih ozbiljnih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima:

-Infekcije respiratornog trakta izazvane: Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi i sojevi koji produkuju beta-laktamazu), Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes, kao i drugim sojevima streptokoka.

(Napomena: Smatra se da injekcioni benzilpenicilin-benzatin treba da bude lek izbora u lečenju i prevenciji streptokoknih infekcija, uključujući profilaksu reumatske groznice).

Cefazolin je efikasan u eradikaciji streptokoka iz nazofarinksa, međutim nema podataka koji potvrđuju efikasnost cefazolina, kasnije, u prevenciji reumatske groznice.

-Infekcije urinarnog traktaizazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis.

-Infekcije kože i mekih tkiva izazvane: Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu), Streptococcus pyogenes, kao i drugim sojevima streptokoka.

-Infekcije bilijarnog trakta izazvane: Escherichia coli, raznim sojevima streptokoka, Proteus mirabilis, i Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi).

-Infekcije kostiju i zglobovaizazvane Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi).

-Genitalne infekcije (npr. prostatitis, epididimitis) izazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis.

.

-Septikemija izazvana: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu), Proteus mirabilis, Escherichia coli.

-Endokarditis izazvan Streptococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu) i Streptococcus pyogenes.

(Napomena: cefazolin nije lek izbora za endokarditis i septikemiju čiji je izazivač Streptococcus aureus.)

1 od 12

Treba obaviti odgovarajuće testove kultura i osetljivosti da bi se utvrdila osetljivost uzročnika na cefazolin

Perioperativna profilaksa:

Profilaktička primena cefazolina perioperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji incidencu nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće (npr. vaginalna histerektomija, holecistektomija kod pacijenata sa visokim rizikom, kao što su osobe starije od 70 godina, sa akutnim holecistitisom, opstruktivnom žuticom ili kamenom u žučnom kanalu).

Perioperativna upotreba cefazolina može biti efikasna kod pacijenata na kojima je obavljena hirurška intervencija i kod kojih infekcija operisanog mesta predstavlja ozbiljan rizik (npr. operacija na otvorenom srcu, protetska artroplastika).

Profilaktičku primenu cefazolina trebalo bi prekinuti u toku 24-časovnog perioda od hirurške procedure. U hirurgiji, gde pojava infekcije može biti naročito opasna (npr. operacija na otvorenom srcu, protetska artroplastika), sa profilaktičkom primenom cefazolina može se nastaviti 3-5 dana po završetku operacije. Ukoliko postoje simptomi infekcije, treba uzeti uzorke kultura za identifikaciju uzročnika kako bi se mogla sprovesti druga odgovarajuća terapija (videti odeljak 4.2.)

Kako bi se smanjio razvoj rezistentnih bakterija i održala efikasnost cefazolina i drugih antibakterijskih lekova, cefazolin treba koristiti samo za lečenje i prevenciju infekcija za koje je dokazano ili se jasno sumnja da su izazvane osetljivim bakterijama. Kada su informacije o kulturi i osetljivosti bakterija dostupne, treba ih uzeti u obzir pri odabiru i promeni antibakterijske terapije (vidi 5.1). U nedostatku ovih podataka lokalna epidemiologija i poznavanje osetljivosti mogu pomoći u iskustvenom izboru terapije.

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 250 – 1000 mg na 6, 8 ili 12 sati. Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život primenjuje se doza od 1000 – 1500 mg na 6 sati.

Uobičajeno doziranje kod odraslih:

*U retkim slučajevima, korišćene su doze do 12 g/dan kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život.

Perioperativna profilaktička upotreba:

Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri, preporučuju se sledeće doze:

- 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se pola sata ili jedan sat pre početka operacije;

2 od 12

- za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);

- 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6-8 sati, u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

Značajno je da se:

- preoperativna doza primeni pravovremeno (pola sata do jedan sat pre početka operacije), kako bi se postigleodgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;

- cefazolin primeni, ako je potrebno, u podesnim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Kod operacija gde pojava infekcija može biti naročito opasna (npr. operacija na otvorenom srcu ili protetska artroplastika), profilaktička primena cefazolina može se nastaviti 3-5 dana po završetku operacije.

Podešavanje doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu koja odgovara ozbiljnosti infekcije. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Za pacijente na peritonealnoj dijalizi videti odeljak 5.2.

Pedijatrijska populacija:

Deci uzrasta iznad 1 meseca života se daje dnevno 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težihinfekcija.

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

3 od 12

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Način primene

Cefazolin se može primenjivati kao: - i.m. injekcija,

- i.v. injekcija ili i.v. infuzija.

Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na način primene.

Cefazolin se primenjuje nakon rekonstitucije sterilnom vodom za injekcije ili bakteriostatskom vodom za injekcije. Kada se rekonstituiše, rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Treba vizuelno proveriti odsustvo čestica pre primene. Ukoliko su čestice primetne u rekonstituisanoj tečnosti, rastvor leka treba uništiti.

Rekonstituisan rastvor treba primeniti odmah. Ostatak rastvora nakon upotrebe treba uništiti.

Intramuskularna primena:

Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:

Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen.

Intravenska primena:

i.v. direktna (bolus) injekcija:

Rekonstituisan cefazolin 1g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.

4 od 12

i.v. infuzija:

Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.

Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.

Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: - 0,9% rastvor natrijum-hlorida,

- 5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,

- 5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, - laktatni Ringerov rastvor za injekcije,

- sterilna voda za injekcije.

Trajanje terapije

Trajanje lečenja se određuje prema toku infekcije. U skladu sa opštim principima antibiotske terapije, lečenje cefazolinom treba nastaviti još najmanje 2 do 3 dana nakon što pacijent više nema povišenu telesnu temperaturu ili ukoliko je potvrđena eradikacija uzročnika.

Lek Cefazolin, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 1 g, ne sme primenjivati kod:

- poznate preosetljivosti na cefazolin ili druge cefalosporine, pošto postoji opasnost od anafilaktičkog šoka. Može postojati unakrsna preosetljivost na druge beta-laktamske antibiotike (npr. na peniciline).

- kod novorođenčadi i odojčadi u prvom mesecu života, jer ne postoji dovoljno iskustva u davanju cefazolina tojuzrasnoj grupi.

- kod pacijenata sa porfirijom.

Cefazolin se sme davati samo uz poseban oprez kod poznatih alergijskih reakcija ( npr. polenska kijavica ili bronhijalna astma), jer ovde već postoji povećan rizik od teških reakcija preosetljivosti.

Kod teške i dugotrajne dijareje, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa, što

zahteva prekid lečenja i primenu odgovarajuće terapije (npr. vankomicin u dozi od 250 mg, primenjen oralno 4 puta dnevno).

Primena preparata koji inhibiraju peristaltiku je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom i glomerularnom filtracijom ispod 55mL/min treba imati u vidu da može doći do kumulacije cefazolina, stoga treba prilagoditi doziranje, odnosno smanjiti dozu leka iliprodužiti interval doziranja prema uputstvima datim u odeljku 4.2.

Cefazolin može retko dovesti do poremećaja koagulacije krvi. Stoga je potrebno redovno primenjivati Quinck-ov test kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu prouzrokovati krvarenje (npr. ulkus želuca i creva), kao i kod pacijenata kod kojih postoje poremećaji u koagulaciji (urođeni (npr. hemofilija), stečeni (npr. u slučaju parenteralne ishrane, neadekvatne ishrane, poremećaja funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije), usled medikamentozne terapije (npr. primene heparina ili oralnih antikoagulanasa)). Po potrebi, može se vršitisupstitucija vitamina K (10 mg nedeljno).

Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa zbog slabe penetracije u likvor.

Rastvor za injekcionu i intravensku primenu prouzrokuje bolove na mestu aplikacije, u slučaju primene na neodgovarajućim mestima (intramuskularno ili paravenski).

Tokom istovremene primene cefazolina sa potencijalno nefrotoksičnimantibioticima (npr. aminoglikozidnim antibioticima) ili sa diureticima, kao što su furosemid ili etakrinska kiselina poželjno je kontrolisati funkciju bubrega.

Duža primena antibiotika dovodi do pojave bakterijskih ili gljivičnih superinfekcija (npr. vaginalna kandidijaza) što u nekim slučajevima zahteva lečenje.

Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom

5 od 12

upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Cefazolin ne treba istovremeno primenjivati sa bakteriostatskim antibioticima (kao što su tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) zbog antagonističkog efekta.

Antikoagulansi

Cefazolin retko može da dovede do poremećaja u koagulaciji krvi. Kod istovremene terapije lekovima koji utiču na koagulaciju (npr. visoke doze heparina, oralni antikoagulansi), moraju se redovno kontrolisati parametri koagulacije (videti poglavlje 4.8).

Probenecid

Usled blokade renalnog izlučivanja, istovremena primena sa probenecidom dovodi do povećanja koncentracije cefazolina i do dužeg zadržavanja cefazolina u krvi.

Aminoglikozidi/diuretici

Nije isključeno da cefazolin pojačava nefrotoksično dejstvo aminoglikozida i brzodelujućih diuretika (npr. furosemida ). Zbog toga je, u slučaju ovakve terapije, preporučljivo kontrolisati funkciju bubrega.

Uticaj na laboratorijsko-dijagnostička ispitivanja

Retko može doći do pojave lažno pozitivnih rezultata neenzimskog merenja šećera u urinu i Coombs-ovog testa. Takođe, cefazolin može uticati na Jaffe-ov test određivanja nivoa kreatinina (lažno povećanje vrednosti)

Etanol

Zahvaljujući specifičnoj strukturi (metiltiadiazoltiometil u bočnom lancu), cefazolin može izazvati disulfiramsku reakciju sa etanolom.

Vakcine

Cefazolin, kao i drugi antibiotici, može smanjiti efikasnost živih vakcina pri istovremenoj primeni, pa se takva kombinacija lekova ne sme primeniti.

Kontraceptivi

Cefazolin može da smanji efikasnost oralnih kontraceptiva i stoga treba savetovati pacijente da tokom terapije cefazolinom koriste drugi vid kontracepcije (nehormonsku kontracepciju)

Cefazolin bi u trudnoći, a naročito u prvom trimestru trebalo davati jedino nakon pažljive ocene koristi u odnosu na rizik, pošto ne postoje dovoljna iskustva u vezi sa prolaskom cefazolina u placentu.

Dojenje

Cefazolin u malim koncentracijama prelazi u mleko dojilja koje su na terapiji ovim lekom i može kod odojčadi da izazove prolive ili razvoj gljivica. Zbog toga tokom terapije ovim lekom treba prekinuti dojenje.

Cefazolin nema ili ima zanemarljiv uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često ( ≥ 1/10 ), često ( ≥1/100 i < 1/10 ), povremeno (≥1/1000 i < 1/100), retko ( ≥1/10.000 i < 1/1000 ) i veoma retko ( < 1/10.000 )

6 od 12

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: dejstvo na krvnu sliku je toksično i alergijsko i može se javiti u obliku trombocitopenije, trombocitoze, trombocitemije, neutropenije, leukopenije ili eozinofilije. Ove pojave su reverzibilne.

Veoma retko: mogu da se jave smetnje u koagulaciji krvi i krvarenje kao posledica. Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje ili ih mogu pojačati (videti poglavlje 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: javljaju se alergijske reakcije na koži kao što su egzantem, urtikarija i pruritus. Retko: teške reakcije preosetljivosti kao što je angioneurotski edem i temperatura izazvana lekom. Veoma retko: anafilaktičkišok opasan po život.

Nepoznata učestalost: Stevens-Johnson –ov sindrom.

Poremećaji nervnog sistema

Kod prekomernog doziranja ili kod neprilagođene doze kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega može se javiti glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonija i grčevi.

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno se javljaju gastrointestinalne smetnje u obliku dijareje, povraćanja, mučnine, gubitka apetita, meteorizma, bolova u stomaku, koji su lakše prirode i često prestaju još u toku ili nakon završetka terapije. Kod teških i upornih dijareja, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa, što zahteva prekid terapije i hitno uvođenje odgovarajućih mera (npr. vankomicin 4 puta po 250 mg dnevno, oralno).

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: lakše, prolazno povećanjeSGOT i SGPT i AP. Veoma retko: reverzibilni hepatitis i holestatska žutica.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: intersticijani nefritis i ostala oboljenja bubrega (sa povećanim nivoom uree i kreatinina u krvi) su primećena retko, najčešće kod teško obolelih pacijenata koji uzimaju više lekova.

Ostala neželjena dejstva

Povremeno: nakon intravenske aplikacije, može se javitiflebitis ili tromboflebitis.

Dugotrajna i ponovljena primena može dovesti do superinfekcija ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (mlečica, Moniliasis vaginalis. Pojavljuje se i otvrdnuće.

Napomene

Veoma retko nastaju smetnje u koagulaciji krvi. Zbog toga je potrebno redovno sprovoditi kontrole Quick vrednosti kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu dovesti do krvarenja (npr.ulkus želuca ili creva ) kao i kod pacijenata sa poremećajem koagulacije (urođen: npr. hemofilija; stečen: npr. kod parenteralne ishrane, neuhranjenosti, poremećene funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije; uslovljen lekovima: npr. heparinom ili oralnim antikoagulansima). Po potrebi moguće je dati nadoknadu vitamina K (10 mg nedeljno).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

7 od 12

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi prekomernog doziranja su glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonus i grčevi.

U slučaju trovanja indikovane su mere ubrzanja eliminacije. Ne postoji specifičan antidot. Cefazolin se izbacuje hemodijalizom. U pojedinačnim slučajevima može doći do anafilaktičkog šoka i u tom slučaju potrebno je primeniti odgovarajuće urgentne mere.

kod pacijenata sa hroničnom renalnom insuficijencijom predoziranje cefazolinom može dovesti do pojave neurotoksičnosti, konvulzija, povraćanja i tahikardije. Takođe, moguća je pojava alergijske reakcije što zahteva prekid terapije i sprovođenja terapije desenzibilizacije.

Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu. Ostali beta-laktam antibakterijski lekovi. Cefalosporini, I generacija.

ATC šifra: J01DB04

Cefazolin spada u prvu generaciju cefalosporinskih antibiotika. Cefazolin je polusintetski cefalosporin namenjen za parenteralnu primenu. Baktericidno dejstvo cefalosporina je rezultat inhibicije sinteze ćelijskog zida. Kao i ostali cefalosporini prve generacije, cefazolin je aktivan protiv velikog broja aerobnih Gram-pozitivnih koka, ali je njegova aktivnost mala kada su u pitanju Gram-negativne bakterije. Cefazolin je delotvoran in vitro i u kliničkim infekcijama protiv sledećih mikroorganizama:

Gram-pozitivni aerobi

Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu),

Staphylococcus epidermidis, Streptococci, uključujući Streptococcus pyogenes, Streptococcus agalactiae, Streptococcus pneumoniae

Meticilin rezistentne stafilokoke su jednako rezistentne i na cefazolin, kao i mnogi sojevi enterokoka

Gram-negativni aerobi Escerichia coli,

Proteus mirabilis.

Većina sojeva indol-pozitivnih Proteus vrsta, Enterobacter spp., Morganella morganii, Providencia rettgeri, Serratia spp., i Pseudomonas spp. su rezistentni na cefazolin.

Testovi za utvrđivanje osetljivosti mikroorganizama: Disk-difuziona metoda:

Kvantitativna metoda koja iziskuje merenje prečnika zone inhibicije pruža adekvatnu procenu osetljivosti mikroorganizama na antibiotike. U ovoj metodi koriste se diskovi za ispitivanje osetljivosti na cefazolin. Izveštaji o upotrebi standardizovanih testova osetljivosti pomoću diskova sa 30 mikrograma cefazolina treba da predstave osetljivost mikroorganizama u skladu sa sledećim kriterijumima:

- Osetljivi mikroorganizmi formiraju zonu inhibicije prečnika 18 mm i veću, pokazujući time da povoljno reaguju na terapiju.

- Srednje osetljvi mikroorganizmi formiraju zonu inhibicije prečnika 15-17 mm, pokazujući da će testirani mikroorganizmi biti osetljivi ako se upotrebe visoke doze antibiotika ili ako je infekcija zahvatila tkiva ili tečnosti (npr. urin) u kojima se postižu visoke koncentracije antibiotika.

8 od 12

- Rezistentni organizmi formiraju zonu inhibicije prečnika 14 mm ili manju, pokazujući da treba izabrati drugu terapiju.

Gram-negativni mikroorganizmi testiraju se cefazolinskim diskom (po gore navedenom kriterijumu), od kada je pokazano in vitro testovima da je cefazolin aktivan protiv nekih sojeva enterobakterija za koje je nađeno da su rezistentni kada su ispitivani na cefalotinskim diskovima. Gram-negativni mikroorganizmi koji formiraju zonu inhibicije manju od 18 mm na diskovima sa cefalotinom, mogu biti osetljivi na cefazolin. Standardizovane procedure zahtevaju upotrebu kontrolnih mikroorganizama. Na diskovima sa 30 mikrograma cefazolina treba da se formira zona inhibicije prečnika 21-27 mm za Escherichia coli ATCC 25922 i 29-35 mm za S. aureusATCC 25923.

Cefazolin diskovi ne treba da se koriste za ispitivanje osetljivosti na druge cefalosporine.

Metoda dilucije:

Kvantitativna metoda koja se koristi za određivanje minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) i omogućava adekvatnu procenu osetljivosti mikroorganizama na antibiotike.

Bakterijski izolati mogu se smatrati osetljivim ako MIK cefazolina nije veća od 16 mikrograma/mL. Mikroorganizmi se mogu smatrati rezistentnim ako je MIK ≥ 64 mikrograma/mL.

Za kontrolne sojeve mikroorganizama merni opseg za MIK treba da bude: Staphylococcus aureus ATCC 25923: 0,25-1,0 mikrograma /mL Escherichia coli ATCC 25922: 1,0-4,0 mikrograma/mL.

Nakon intramuskularne primene 500 mg cefazolina zdravim dobrovoljcima, srednja koncentracija u serumu bila je 37 mikrograma/mL posle 1 sata i 3 mikrograma/mL posle 8 sati; a nakon primene doze od 1g iznosila je64 mikrograma/mL posle 1 sata i 7 mikrograma/mL posle 8 sati.

Nakon intravenske primene 1g cefazolina zdravim dobrovoljcima, srednja maksimalna koncentracija u serumu bila je približno 185 mikrograma/mL, a srednja koncentracija u serumu nakon 8 sati iznosila je približno 4 mikrograma/mL.

Poluvreme eliminacije cefazolina je približno 1,8 sati nakon intravenske primene, i približno 2 sata nakon intramuskularneprimene. Poluvreme eliminacije je produženo ukoliko postoji oštećenjefunkcije bubrega.

Prilikom ispitivanja (kod zdravih dobrovoljaca) kontinuirane intravenske infuzije 3,5 mg/kg tokom 1 sata (približno 250 mg) i 1,5 mg/kg u sledeća 2 sata (približno 100 mg), u trećem satu uspostavljena je ravnotežna koncentracija u serumu od približno 28 mikrograma/mL.

Ispitivanja na hospitalizovanim pacijentima sa infekcijom ukazuju da cefazolin postiže srednje maksimalne koncentracije u serumu približno jednake onim koje se postižu kod zdravih dobrovoljaca.

Koncentracije u žuči kod pacijenata bez opstruktivnih bolesti žučnih puteva mogu da dostignu ili premaše koncentracije u serumu i do 5 puta; međutim, kod pacijenata sa opstruktivnom bolešću žučnih puteva, koncentracije cefazolina u žuči su značajno manje nego u serumu (< 1,0 mikrograma/mL).

U sinovijalnoj tečnosti, koncentracija cefazolina se može porediti sa onom koja se postiže u serumu približno 4 sata nakon primene leka.

Ispitivanja krvi iz pupčane vrpce pokazuju da cefazolin brzo prolazi kroz placentu. Cefazolin je prisutan u veoma niskimkoncentracijama u mleku dojilja.

Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost.

Oko 85% leka u cirkulaciji vezuje se za proteine plazme.

Cefazolin se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku, uglavnom glomerularnom filtracijom, a delimično i

9 od 12

renalnom tubularnom sekrecijom. Tokom prvih 6 sati urinom se izluči približno 60% leka, a tokom 24 sata i do 70-80%. Maksimalna koncentracija u urinu je približno 2400 mikrograma/mL nakon intramuskularne primene doze od 500 mg i 4000 mikrograma/mL nakon intramuskularne primene doze od 1g.

Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/h), nakon 24-časovne primene rastvora za dijalizu koji sadrži 50 mg/L ili 150 mg/L cefazolina, srednje koncentracije cefazolina u serumu su bile približno 10, odnosno približno 30 mikrograma/mL. Srednje maksimalne koncentracijebile su 29 mikrograma/mL (od 13-44 mikrograma/mL) pri primeni 50 mg/L cefazolina (3 pacijenta), i 72 mikrograma/mL (od 26-142 mikrograma/mL) pri primeni 150 mg/L cefazolina (6 pacijenata). Na kraju dijalize, aplikovan je 1 g cefazolina u peritonealnu šupljinu što je rezultovalo srednjom maksimalnom koncentracijom od 63 mikrograma/mL, koja je postignuta u toku 2 sata. Intraperitonealna primena cefazolina se obično dobro podnosi.

U kontrolisanim studijama na odraslim, zdravim dobrovoljcima, koji su primali 1 g cefazolina 4 puta dnevno tokom 10 dana, praćene su kompletna krvna slika, AST, ALT, bilirubin, alkalna fosfataza, azot iz uree u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), kreatinin, kao i analize urina. Nisu uočene klinički značajne promene povezane sa primenom cefazolina.

Karcinogeneza/mutageneza: Nisu sprovedena ispitivanja mutagenosti i dugotrajna ispitivanja na životinjama radi određivanja karcinogenog potencijala cefazolina.

Teratogeni efekti:Cefazolin pripada lekovima B kategorije za upotrebu u trudnoći prema FDA klasifikaciji. Ispitivanja reproduktivne toksičnostisprovedena su na pacovima, miševima i kunićima sa dozama do25 puta većim od humanih doza. Nisu otkriveni dokazi o smanjenju plodnosti ili štetnom dejstvu na fetus usled primene cefazolina.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Zbog moguće fizičko-hemijske inkompatibilnosti, ne mešati cefazolin sa drugim antibioticima (posebno aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.

Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima:amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin-sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicingluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.

U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:upotrebiti odmah.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

10 od 12

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakonrekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorene bromobutilgumenimzatvaračemialuminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica, koje su odvojene kartonskim graničnicima koji sprečavaju njihovo lomljenje prilikom rukovanja i transporta i Uputstvo za lek.

Rastvor se nakon rekonstitucije mora upotrebiti odmah.

Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti.

Uputstvo za rekonstituciju leka: Intramuskularna primena:

Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:

Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen.

Intravenska primena:

i.v. direktna (bolus) injekcija:

Rekonstituisan cefazolin 1g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.

i.v. infuzija:

Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.

Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.

Razblažiti rekonstituisancefazolin 1 g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: - 0,9% rastvor natrijum-hlorida,

- 5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,

- 5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, - laktatni Ringerov rastvor za injekcije,

- sterilna voda za injekcije.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Cefazolin sadrži aktivnu supstancu cefazolin, antibiotik iz grupe lekova poznate pod imenom cefalosporini (prva generacija). Koristi se za lečenje ozbiljnih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima, uključujući infekcije pluća, kože i mekih tkiva, kostiju i zglobova, urinarne i genitalne infekcije, infekcije srca, septikemije, kao i za prevenciju infekcija nakon određenih hirurških procedura.

Kao i ostali cefalosporini prve generacije, cefazolin je aktivan protiv velikog broja aerobnih Gram-pozitivnih koka, ali je njegova aktivnost mala kada su u pitanju Gram-negativne bakterije (stafilokoke rezistentne na meticilin su jednako rezistentne i na cefazolin, kao i mnogi sojevi enterokoka).

LekCefazolinne smete primati:

- ako ste alergični (preosetljivi) na cefazolini/ili druge cefalosporinske antibiotike,

- u slučaju potvrđene alergije na penicilin sa teškim alergijskim reakcijama, kao što je anafilaksa (moguća je pojava unakrsne preosetljivosti između cefazolina i drugih beta-laktamskih antibiotika ),

- kod novorođenčadi i odojčadi do mesec dana starosti, - ukoliko imate porfiriju (nasledni pormećaj metabolizma).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom, pre nego što primite lek Cefazolin.

Primena cefazolina nosi rizik od pojave reakcije preosetljivosti (alergijske reakcije), među kojima su i teške reakcije (npr. anafilaktički šok). Stoga se preporučuje odgovarajući alergološki pregled pre započinjanja terapije cefazolinom, kao i mere opreza tokom terapije. Posebno je važno da Vaš lekar proveri da li postoje prethodni podaci o preosetljivosti na bilo koji beta-laktamski antibiotik zbog moguće pojave unakrsne preosetljivosti (5 do 10% između penicilina i cefalosporina). U slučaju da postoje takvi podaci, kao i podaci o alergijskim reakcijama na druge lekove (posebno anafilaktičkim) ili drugim alergijskim poremećajima, cefazolin treba primenitisa posebnim oprezom.

Ne preporučuje se primena cefazolina ukoliko je kod Vas prethodno zabeležen slučaj anafilaktičke reakcije prilikom primene penicilina.

U slučaju da dođe do teških alergijskih reakcija tokom primene cefazolina, Vaš lekar će odmah prekinuti primenu leka i sprovesti odgovarajuće mere (npr. dati adrenalin) jer je ovakvo stanje životno ugrožavajuće.

Savetuje se poseban oprez pri primeni leka Cefazolinukoliko imatebronhijalnu astmu, urtikariju, polensku kijavicu ili bilo kakvu vrstu alergije, jer kod ovih pacijenata postoji povećanrizik od teških reakcija preosetljivosti na cefazolin.

Primena cefazolina, kao i drugih antibiotika, može dovesti do pojave pseudomembranoznog kolitisa (zapaljenje sluzokože debelog creva). Ukoliko se tokom primene cefazolina kod Vas jave teški i uporni prolivi, Vaš lekar će prekinuti primenu ovog leka i sprovesti odgovarajuće mere (npr. oralno davanje vankomicina). Inhibitori crevne peristaltike (lekovi koji smanjuju pokretljivost creva) su kontraindikovani (ne smeju se primenjivati) kod takvih proliva. Cefazolin treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa gastrointestinalnimoboljenjima (naročito u slučaju kolitisa).

Duža primena antibiotika dovodi do pojave bakterijskih ili gljivičnih superinfekcija (npr. vaginalna kandidijaza) što u nekim slučajevima zahteva lečenje.

2 od 17

Ukoliko imate umerenu do tešku bubrežnu insuficijenciju (slabost bubrega), Vaš lekar će korigovati dozu i/ili režim doziranja leka Cefazolin prema klirensu kreatinina (videti odeljak 3). Poželjno je kontrolisati funkciju bubrega tokom istovremene primene cefazolina sa potencijalno nefrotoksičnim antibioticima (antibiotici koji mogu oštetiti funkciju bubrega npr. aminoglikozidni antibiotici) ili diureticima (lekovi za izbacivanje viška tečnosti), kao što su furosemid ili etakrinska kiselina.

Terapija cefazolinom retko može dovesti do poremećaja koagulacije(zgrušavanja) krvi. Stoga je potrebno da Vaš lekar redovno primenjuje Quinck-ov test u slučaju da imate oboljenja koja mogu prouzrokovati krvarenje (npr. ulkusi-čirevi želuca i creva), ili ukoliko imate poremećaje u koagulaciji (urođene, npr. hemofilija, stečene, npr. u slučaju parenteralne ishrane, neadekvatne ishrane, poremećaja funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije (smanjen broj krvnih pločica), medikamentozne terapije, npr. primene heparina ili oralnih antikoagulanasa). Po potrebi, može se vršiti supstitucija vitamina K (10 mg nedeljno).

Tokom terapije lekom Cefazolin mogući su lažno pozitivni rezultati neenzimskih testova određivanja nivoa glukoze u urinu i Coombs-ovog testa. Takođe, lek Cefazolin može uticati na Jaffe-ov test određivanja nivoa kreatinina (lažno povećanje vrednosti).

Rastvor za injekcionu i intravensku primenu može izazvati bolove u slučaju primene na neodgovarajućim mestima (intramuskularno ili paravenski).

Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Drugilekovi i Cefazolin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove.

Ne preporučuje se mešanje cefazolina sa drugim antibioticima (posebno sa aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.

Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin-sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum-glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicingluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.

Cefazolin, kao i drugi antibiotici, može smanjiti efikasnost živih vakcina pri istovremenoj primeni, pa se takva kombinacija lekova ne sme primeniti.

Probenecid inhibira tubularnu sekreciju cefazolina i može mu usporiti renalnu ekskreciju (izlučivanje putem bubrega) i potencirati terapijsko dejstvo i/ili neželjena dejstva.

Zahvaljujući specifičnoj strukturi (metiltiadiazoltiometil u bočnom lancu), cefazolin može izazvati disulfiramsku reakciju sa etanolom(reakcija praćena neprijatnim simptomima kao što su: naleti crvenila lica, eritem (crvenilo), mučnina i povraćanje, malaksalost, tahikardija (ubrzan rad srca), hipotenzija (pad krvnog pritiska)…).

Cefazolin može potencirati dejstvo antikoagulantnih lekova (lekova protiv zgrušavanja krvi). Stoga je pri istovremenoj primeni cefazolina sa oralnim antikoagulansima (npr. varfarin) ili većim dozama heparina, potrebno redovno kontrolisati faktorekoagulacije.

Takođe, cefazolin može potencirati nefrotoksične efekte diuretika Henleove petlje, aminoglikozida, vankomicina i drugih nefrotoksičnih lekova.

3 od 17

Cefazolin ne bi trebalo istovremeno primenjivati sa antibioticima koji deluju bakteriostatski (npr. tetraciklini, eritromicin, hloramfenikol, sulfonamidi) zbog uzajamnog smanjenja efikasnosti. S druge strane, drugi baktericidni antibiotici, kao što su aminoglikozidi, mogu potencirati antibakterijsko dejstvo cefazolina. Cefazolin može da smanji efikasnost oralnih kontraceptiva i stoga tokom terapije cefazolinom treba koristiti drugivid kontracepcije (nehormonsku kontracepciju).

Primena leka Cefazolinsa hranom, pićima i alkoholom

Nema podataka o tome da uzimanje hrane i pića utiče na delovanje leka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Trudnoća

Ovaj lek treba primenjivati tokom trudnoće, a naročito tokom prvog trimestra, samo u slučaju kada je to opravdano na osnovu pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Dojenje

Cefazolin se u veoma malim koncentracijama nalazi u mleku dojilja koje su na terapiji ovim lekom te se preporučuje da se dojenje obustavi tokom primene ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Cefazolin nema ili ima zanemarljiv uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.

Sadržaj natrijuma:

Lek Cefazolin sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikomupotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek Cefazolinse može primenjivati kao: - intramuskularna injekcija,

- intravenska injekcija ili intravenska infuzija.

Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na koji način primate lek Cefazolin.

Vaš lekar će odlučiti o dozi leka Cefazolini to u zavisnosti od vrste infekcije, Vaše telesne mase i starosti. Lek Cefazolinse daje kao injekcija direktno u venu (intravenski) ili mišić (intramuskularno).

Lek Cefazolin se nalazi u obliku praška i pre upotrebe mora da se rastvori. To će uraditi Vaš lekar ili medicinska sestra.

Trajanje Vašeg lečenja će zavisiti od težine infekcije i od Vaše reakcije na primenjeni lek.

Doziranje

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 250-1000 mg na 6, 8 ili 12 sati. Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život primenjuje se doza 1000-1500 mg na 6 sati.

Uobičajeno doziranje kod odrasih:

4 od 17

*U retkim slučajevima, korišćene su doze do 12 g/dan kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život.

Perioperativna profilaktička upotreba:

Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri, preporučuju se sledeće doze:

- 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se pola sata ili jedan sat pre početka operacije;

- za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);

- 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6-8 sati, u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

Značajno je da se:

- preoperativna doza primeni pravovremeno (pola sata do jedan sat pre početka operacije), kako bi se postigleodgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;

- cefazolin primeni, ako je potrebno, u podesnim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Kod operacija gde pojava infekcija može biti naročito opasna (npr. operacija na otvorenom srcu ili protetska artroplastika), profilaktička primena cefazolina može se nastaviti 3-5 dana po završetku operacije.

Podešavanje doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu koja odgovara ozbiljnosti infekcije. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Za pacijente na peritonealnoj dijalizi videti odeljak 5.2.

Pedijatrijska populacija:

Deci uzrasta iznad 1 meseca života se daje dnevno 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težihinfekcija.

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

5 od 17

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Ako ste primili više leka Cefazolinnego što treba

Ukoliko mislite da ste primili veću dozu leka Cefazolinnego što bi trebalo, obavestite svog lekara ili se obratitie najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

U slučaju predoziranja cefazolinom mogu se javiti lokalne promene na mestu ubrizgavanja (bol, zapaljenska reakcija, flebitis), kao i tegobe od strane centralnog nervnog sistema: glavobolja, vrtoglavica, parestezije. Pojava konvulzija može se posebno očekivati u slučaju neadekvatnog doziranja leka kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Takođe, može doći do poremećaja vrednosti laboratorijskih testova: povećanje nivoa uree, enzima jetre (SGOT, SGPT) i bilirubina u serumu, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produžavanje protrombinskog vremena.

U slučaju konvulzija mora se odmah prekinuti primena cefazolina i primeniti odgovarajuća antikonvulzivna terapija.

Lečenje akutnog trovanja cefazolinom obuhvata ubrzavanje eliminacije leka i mere simptomatske terapije,

6 od 17

jer ne postoji specifičan antidot. Ukoliko je reč o teškom trovanju, može se primeniti i hemodijaliza.

Ako ste zaboravili da primite lek Cefazolin

Lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek. Ne uzimajte dvostruku dozu leka da bi nadoknadili propuštenu!

Ako naglo prestanete da primate lek Cefazolin

Ne očekuju se nikakvi negativni efekti osim ponovnog razvoja infekcije, ukoliko je u pitanju prevremeni prekidterapije.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Lek Cefazolin, kao i drugi lekovi, može imati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Neželjena dejstva leka Cefazolinsu obično blaga i prolazna. Mogu se ispoljiti lokalno (posle i.v. primene) ili sistemski.

Učestalost javljanja neželjenih dejstava je definisana kao:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - alergijske reakcije na koži kao što su egzantem, koprivnjača i svrab.

- gastrointestinalne smetnje u obliku proliva, povraćanja, mučnine, gubitka apetita, nadutosti, bolova u stomaku, koji su lakše prirode i često prestaju još u toku ili nakon završetka terapije. Kod teških i upornih proliva, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa, što zahteva prekid terapije i hitno uvođenje odgovarajućih mera (npr. vankomicin 4 puta po 250mg dnevno, oralno).

- nakon intravenske aplikacije, može doći do flebitisa ili do tromboflebitisa.

- dugotrajna i ponovljena primena može dovesti do superinfekcija ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (mlečica, Moniliasis vaginalis). Pojavljuje se i otvrdnuće.

Retka neželjena dejstva (moguda se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - promene u krvnoj slici koje su toksične i alergijske prirode, trombocitopenija, trombocitoza trombocitemija, neutropenija, leukopenija ili eozinofilija. Ove pojave su reverzibilne

- teške reakcije preosetljivosti kao što je angioneurotski edem i temperatura izazvana lekom - lakše, prolazno povećanje SGOT i SGPT i AP

-intersticijalni nefritis i ostala oboljenja bubrega (sa povećanim nivoom uree i kreatinina u krvi) su primećena retko, najčešće kod teško obolelih pacijenata koji uzimaju više lekova.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek): - poremećaji u koagulaciji krvi i krvarenje kao posledica. Ugroženi su pacijenti sa faktorima

rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje ili ih mogu pojačati

- anafilaktičkišok opasanpo život

- reverzibilni hepatitis i holestatska žutica

- poremećaj u koagulaciji krvi. Zbog toga je potrebno redovno sprovoditi kontrole Quick-ove vrednosti kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu dovesti do krvarenja (npr. ulkus želuca ili creva) kao i kod pacijenata sa poremećajem koagulacije (urođen: npr. hemofilija; stečen: npr. kod parenteralne ishrane, neuhranjenosti, poremećene funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije; uslovljen lekovima: npr. heparinom ili oralnim antikoagulansima). Po potrebi moguće je dati nadoknadu vitamina K (10 mg nedeljno).

Nepoznata učestalost(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): - Stevens-Johnson-ov sindrom.

Kod prekomernog doziranja ili kod neprilagođene doze kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega može se javiti glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonija i grčevi.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

7 od 17

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nesmete koristiti lek Cefazolimposle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Uslovičuvanja nakonrekonstitucije/razblaženja: upotrebiti odmah.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost pripremljenog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine.

ŠtasadržilekCefazolin

Aktivna supstanca: cefazolin

Jedna bočica sadrži 1 g cefazolina u obliku cefazolin-natrijuma.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgledalekCefazolinisadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Prašak je bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorena bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica, koje su odvojene kartonskim graničnicima koji sprečavaju njihovo lomljenje prilikom rukovanja i transporta i Uputstvo za lek.

8 od 17

Nosilac dozvole i proizvođač GALENIKA AD BEOGRAD Batajnički drum b.b., Beograd Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno

Mart, 2019.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02432-18-002 od 15.03.2019.

<------------------------------------------------------------------------------------------------>

Terapijske indikacije

Lek Cefazolin je indikovan za lečenje sledećih ozbiljnih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima:

-Infekcije respiratornog trakta izazvane: Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi i sojevi koji produkuju beta-laktamazu), Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes, kao i drugim sojevima streptokoka.

(Napomena: Smatra se da injekcioni benzilpenicilin-benzatin treba da bude lek izbora u lečenju i prevenciji streptokoknih infekcija, uključujući profilaksu reumatske groznice).

Cefazolin je efikasan u eradikaciji streptokoka iz nazofarinksa, međutim nema podataka koji potvrđuju efikasnost cefazolina, kasnije, u prevenciji reumatske groznice.

-Infekcije urinarnog traktaizazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis.

-Infekcije kože i mekih tkiva izazvane: Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu), Streptococcus pyogenes, kao i drugim sojevima streptokoka.

-Infekcije bilijarnog trakta izazvane: Escherichia coli, raznim sojevima streptokoka, Proteus mirabilis, i Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi).

-Infekcije kostiju i zglobovaizazvane Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi).

-Genitalne infekcije (npr. prostatitis, epididimitis) izazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis.

-Septikemija izazvana: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu), Proteus mirabilis, Escherichia coli.

-Endokarditis izazvan Streptococcus aureus (meticilin osetljivi sojevi, uključujući i sojeve koji produkuju beta-laktamazu) i Streptococcus pyogenes.

(Napomena: cefazolin nije lek izbora za endokarditis i septikemiju čiji je izazivač Streptococcus aureus.) Treba obaviti odgovarajuće testove kultura i osetljivosti da bi se utvrdila osetljivost uzročnika na cefazolin

Perioperativna profilaksa:

9 od 17

Profilaktička primena cefazolina perioperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji incidencu nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće (npr. vaginalna histerektomija, holecistektomija kod pacijenata sa visokim rizikom, kao što su osobe starije od 70 godina, sa akutnim holecistitisom, opstruktivnom žuticom ili kamenom u žučnom kanalu).

Perioperativna upotreba cefazolina može biti efikasna kod pacijenata na kojima je obavljena hirurška intervencija i kod kojih infekcija operisanog mesta predstavlja ozbiljan rizik (npr. operacija na otvorenom srcu, protetska artroplastika).

Profilaktičku primenu cefazolina trebalo bi prekinuti u toku 24-časovnog perioda od hirurške procedure. U hirurgiji, gde pojava infekcije može biti naročito opasna (npr. operacija na otvorenom srcu, protetska artroplastika), sa profilaktičkom primenom cefazolina može se nastaviti 3-5 dana po završetku operacije. Ukoliko postoje simptomi infekcije, treba uzeti uzorke kultura za identifikaciju uzročnika kako bi se mogla sprovesti druga odgovarajuća terapija (videti odeljak Doziranje i način primene.)

Kako bi se smanjio razvoj rezistentnih bakterija i održala efikasnost cefazolina i drugih antibakterijskih lekova, cefazolin treba koristiti samo za lečenje i prevenciju infekcija za koje je dokazano ili se jasno sumnja da su izazvane osetljivim bakterijama. Kada su informacije o kulturi i osetljivosti bakterija dostupne, treba ih uzeti u obzir pri odabiru i promeni antibakterijske terapije (videti odeljak Farmakodinamski podaci). U nedostatku ovih podataka lokalna epidemiologija i poznavanje osetljivosti mogu pomoći u iskustvenom izboru terapije.

Doziranje i način primene Doziranje

Uobičajeno doziranje kod odraslih je 250 – 1000 mg na 6, 8 ili 12 sati. Kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život primenjuje se doza od 1000 – 1500 mg na 6 sati.

Uobičajeno doziranje kod odraslih:

*U retkim slučajevima, korišćene su doze do 12 g/dan kod ozbiljnih infekcija koje ugrožavaju život.

Perioperativna profilaktička upotreba:

Da bi se sprečila postoperativna infekcija pri kontaminirajućoj ili potencijalno kontaminirajućoj hirurškoj proceduri, preporučuju se sledeće doze:

- 1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se pola sata ili jedan sat pre početka operacije;

- za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1g intravenski ili intramuskularno, tokom operacije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja u skladu sa trajanjem operacije);

- 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6-8 sati, u toku 24 sata posle operacije. Izuzetno, u nekim slučajevima lek se može primenjivati do 5 dana po završetku operacije.

10 od 17

Značajno je da se:

- preoperativna doza primeni pravovremeno (pola sata do jedan sat pre početka operacije), kako bi se postigleodgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;

- cefazolin primeni, ako je potrebno, u podesnim intervalima tokom operacije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.

Kod operacija gde pojava infekcija može biti naročito opasna (npr. operacija na otvorenom srcu ili protetska artroplastika), profilaktička primena cefazolina može se nastaviti 3-5 dana po završetku operacije.

Podešavanje doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu koja odgovara ozbiljnosti infekcije. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Za pacijente na peritonealnoj dijalizi videti odeljak Farmakokinetički podaci

Pedijatrijska populacija:

Deci uzrasta iznad 1 meseca života se daje dnevno 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težihinfekcija.

Kako bezbedna upotreba kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje.

11 od 17

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega

Pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je dati odgovarajuću inicijalnu dozu. Nakon davanja inicijalne doze primenjuju se sledeće preporuke za smanjenje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega:

Način primene

Cefazolin se može primenjivati kao: - i.m. injekcija,

- i.v. injekcija ili i.v. infuzija.

Ukupna dnevna doza je ista bez obzira na način primene.

Cefazolin se primenjuje nakon rekonstitucije sterilnom vodom za injekcije ili bakteriostatskom vodom za injekcije. Kada se rekonstituiše, rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Treba vizuelno proveriti odsustvo čestica pre primene. Ukoliko su čestice primetne u rekonstituisanoj tečnosti, rastvor leka treba uništiti.

Rekonstituisan rastvor treba primeniti odmah. Ostatak rastvora nakon upotrebe treba uništiti.

Intramuskularna primena:

Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:

Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen.

Intravenska primena:

i.v. direktna (bolus) injekcija:

Rekonstituisan cefazolin 1g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.

i.v. infuzija:

Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.

Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.

Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: - 0,9% rastvor natrijum-hlorida,

12 od 17

- 5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,

- 5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, - laktatni Ringerov rastvor za injekcije,

- sterilna voda za injekcije.

Trajanje terapije

Trajanje lečenja se određuje prema toku infekcije. U skladu sa opštim principima antibiotske terapije, lečenje cefazolinom treba nastaviti još najmanje 2 do 3 dana nakon što pacijent više nema povišenu telesnu temperaturu ili ukoliko je potvrđena eradikacija uzročnika.

Kontraindikacije

Lek Cefazolin, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, 1 g, ne sme primenjivati kod:

- poznate preosetljivosti na cefazolin ili druge cefalosporine, poštopostoji opasnost od anafilaktičkog šoka. Može postojati unakrsna preosetljivost na druge beta-laktamske antibiotike (npr. na peniciline).

- kod novorođenčadi i odojčadi u prvom mesecu života, jer ne postoji dovoljno iskustva u davanju cefazolina tojuzrasnoj grupi.

- kod pacijenata sa porfirijom.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Cefazolin se sme davati samo uz poseban oprez kod poznatih alergijskih reakcija ( npr. polenska kijavica ili bronhijalna astma), jer ovde već postoji povećan rizik od teških reakcija preosetljivosti.

Kod teške i dugotrajne dijareje, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa, što

zahteva prekid lečenja i primenu odgovarajuće terapije (npr. vankomicin u dozi od 250 mg, primenjen oralno 4 puta dnevno).

Primena preparata koji inhibiraju peristaltiku je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom i glomerularnom filtracijom ispod 55mL/min treba imati u vidu da može doći do kumulacije cefazolina, stoga treba prilagoditi doziranje, odnosno smanjiti dozu leka iliprodužiti interval doziranja prema uputstvima datim u odeljku Doziranje i način primene.

Cefazolin može retko dovesti do poremećaja koagulacije krvi. Stoga je potrebno redovno primenjivati Quinck-ov test kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu prouzrokovati krvarenje (npr. ulkus želuca i creva), kao i kod pacijenata kod kojih postoje poremećaji u koagulaciji (urođeni (npr. hemofilija), stečeni (npr. u slučaju parenteralne ishrane, neadekvatne ishrane, poremećaja funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije), usled medikamentozne terapije (npr. primene heparina ili oralnih antikoagulanasa)). Po potrebi, može se vršitisupstitucija vitamina K (10 mg nedeljno).

Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa zbog slabe penetracije u likvor.

Rastvor za injekcionu i intravensku primenu prouzrokuje bolove na mestu aplikacije, u slučaju primene na neodgovarajućim mestima (intramuskularno ili paravenski).

Tokom istovremene primene cefazolina sa potencijalno nefrotoksičnimantibioticima (npr. aminoglikozidnim antibioticima) ili sa diureticima, kao što su furosemid ili etakrinska kiselina poželjno je kontrolisati funkciju bubrega.

Duža primena antibiotika dovodi do pojave bakterijskih ili gljivičnih superinfekcija (npr. vaginalna kandidijaza) što u nekim slučajevima zahteva lečenje.

Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Cefazolin ne treba istovremeno primenjivati sa bakteriostatskim antibioticima (kao što su tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol) zbog antagonističkog efekta.

Antikoagulansi

13 od 17

Cefazolin retko može da dovede do poremećaja u koagulaciji krvi. Kod istovremene terapije lekovima koji utiču na koagulaciju (npr. visoke doze heparina, oralni antikoagulansi), moraju se redovno kontrolisati parametri koagulacije (videti poglavlje Neželjena dejstva).

Probenecid

Usled blokade renalnog izlučivanja, istovremena primena sa probenecidom dovodi do povećanja koncentracije cefazolina i do dužeg zadržavanja cefazolina u krvi.

Aminoglikozidi/diuretici

Nije isključeno da cefazolin pojačava nefrotoksično dejstvo aminoglikozida i brzodelujućih diuretika (npr. furosemida ). Zbog toga je, u slučaju ovakve terapije, preporučljivo kontrolisati funkciju bubrega.

Uticaj na laboratorijsko-dijagnostička ispitivanja

Retko može doći do pojave lažno pozitivnih rezultata neenzimskog merenja šećera u urinu i Coombs-ovog testa. Takođe, cefazolin može uticati na Jaffe-ov test određivanja nivoa kreatinina (lažno povećanje vrednosti)

Etanol

Zahvaljujući specifičnoj strukturi (metiltiadiazoltiometil u bočnom lancu), cefazolin može izazvati disulfiramsku reakciju sa etanolom.

Vakcine

Cefazolin, kao i drugi antibiotici, može smanjiti efikasnost živih vakcina pri istovremenoj primeni, pa se takva kombinacija lekova ne sme primeniti.

Kontraceptivi

Cefazolin može da smanji efikasnost oralnih kontraceptiva i stoga treba savetovati pacijente da tokom terapije cefazolinom koriste drugi vid kontracepcije (nehormonsku kontracepciju)

Plodnost, trudnoća i dojenje Trudnoća

Cefazolin bi u trudnoći, a naročito u prvom trimestru trebalo davati jedino nakon pažljive ocene koristi u odnosu na rizik, pošto ne postoje dovoljna iskustva u vezi sa prolaskom cefazolina u placentu.

Dojenje

Cefazolin u malim koncentracijama prelazi u mleko dojilja koje su na terapiji ovim lekom i može kod odojčadi da izazove prolive ili razvoj gljivica. Zbog toga tokom terapije ovim lekom treba prekinuti dojenje.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Cefazolin nema ili ima zanemarljiv uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često ( ≥ 1/10 ), često ( ≥1/100 i < 1/10 ), povremeno (≥1/1000 i < 1/100), retko ( ≥1/10.000 i < 1/1000 ) i veoma retko ( < 1/10.000 )

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: dejstvo na krvnu sliku je toksično i alergijsko i može se javiti u obliku trombocitopenije, trombocitoze, trombocitemije, neutropenije, leukopenije ili eozinofilije. Ove pojave su reverzibilne.

Veoma retko: mogu da se jave smetnje u koagulaciji krvi i krvarenje kao posledica. Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji mogu dovesti do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije, kao i

14 od 17

pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje ili ih mogu pojačati (videti poglavlje posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: javljaju se alergijske reakcije na koži kao što su egzantem, urtikarija i pruritus. Retko: teške reakcije preosetljivosti kao što je angioneurotski edem i temperatura izazvana lekom. Veoma retko: anafilaktičkišok opasan po život.

Nepoznata učestalost: Stevens-Johnson –ov sindrom.

Poremećaji nervnog sistema

Kod prekomernog doziranja ili kod neprilagođene doze kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega može se javiti glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonija i grčevi.

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno se javljaju gastrointestinalne smetnje u obliku dijareje, povraćanja, mučnine, gubitka apetita, meteorizma, bolova u stomaku, koji su lakše prirode i često prestaju još u toku ili nakon završetka terapije. Kod teških i upornih dijareja, treba razmotriti postojanje pseudomembranoznog enterokolitisa, što zahteva prekid terapije i hitno uvođenje odgovarajućih mera (npr. vankomicin 4 puta po 250 mg dnevno, oralno).

Hepatobilijarni poremećaji

Retko: lakše, prolazno povećanjeSGOT i SGPT i AP. Veoma retko: reverzibilni hepatitis i holestatska žutica.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retko: intersticijani nefritis i ostala oboljenja bubrega (sa povećanim nivoom uree i kreatinina u krvi) su primećena retko, najčešće kod teško obolelih pacijenata koji uzimaju više lekova.

Ostala neželjena dejstva

Povremeno: nakon intravenske aplikacije, može se javitiflebitis ili tromboflebitis.

Dugotrajna i ponovljena primena može dovesti do superinfekcija ili kolonizacije rezistentnim bakterijama ili gljivicama (mlečica, Moniliasis vaginalis. Pojavljuje se i otvrdnuće.

Napomene

Veoma retko nastaju smetnje u koagulaciji krvi. Zbog toga je potrebno redovno sprovoditi kontrole Quick vrednosti kod pacijenata sa oboljenjima koja mogu dovesti do krvarenja (npr.ulkus želuca ili creva ) kao i kod pacijenata sa poremećajem koagulacije (urođen: npr. hemofilija; stečen: npr. kod parenteralne ishrane, neuhranjenosti, poremećene funkcije jetre i bubrega ili trombocitopenije; uslovljen lekovima: npr. heparinom ili oralnim antikoagulansima). Po potrebi moguće je dati nadoknadu vitamina K (10 mg nedeljno).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

15 od 17

Simptomi prekomernog doziranja su glavobolja, vrtoglavica, parestezija, nadraženost centralnog nervnog sistema, mioklonus i grčevi.

U slučaju trovanja indikovane su mere ubrzanja eliminacije. Ne postoji specifičan antidot. Cefazolin se izbacuje hemodijalizom. U pojedinačnim slučajevima može doći do anafilaktičkog šoka i u tom slučaju potrebno je primeniti odgovarajuće urgentne mere.

kod pacijenata sa hroničnom renalnom insuficijencijom predoziranje cefazolinom može dovesti do pojave neurotoksičnosti, konvulzija, povraćanja i tahikardije. Takođe, moguća je pojava alergijske reakcije što zahteva prekid terapije i sprovođenja terapije desenzibilizacije.

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Zbog moguće fizičko-hemijske inkompatibilnosti, ne mešati cefazolin sa drugim antibioticima (posebno aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.

Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin-sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicingluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.

U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:upotrebiti odmah.

Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora na temperaturi od 30 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakonrekonstitucije/razblaženja videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorene bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica, koje su odvojene kartonskim graničnicima koji sprečavaju njihovo lomljenje prilikom rukovanja i transporta i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor se nakon rekonstitucije mora upotrebiti odmah.

Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti.

Uputstvo za rekonstituciju leka: Intramuskularna primena:

Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:

16 od 17

Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen.

Intravenska primena:

i.v. direktna (bolus) injekcija:

Rekonstituisan cefazolin 1g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.

i.v. infuzija:

Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.

Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenomkontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.

Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1 g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora: - 0,9% rastvor natrijum-hlorida,

- 5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,

- 5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida, - laktatni Ringerov rastvor za injekcije,

- sterilna voda za injekcije.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

17 od 17