Cor Tensec® 2.5mg film tableta

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore uz dodatak ACE inhibitora i diuretika, kao i po potrebi, srčanih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije (HSI) sadrži ACE inhibitor (ili blokator angiotenzin receptora u slučaju intolerancije ACE inhibitora), beta-blokator, diuretike i, po potrebi, srčane glikozide. Kada se započinje terapija bisoprololom, pacijent treba da bude u stabilnom stanju (bez akutne insuficijencije). Preporuka je da nadležni lekar ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije. Tokom perioda titracije i posle njega mogu da se jave prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija.

Doziranje

Faza titracije

Terapija stabilne hronične insuficijencije bisoprololom zahteva fazu titracije. Terapija bisoprololom treba da se vrši postepenim povećavanjem doze prema sledećem režimu:

• 1,25 mg jednom dnevno tokom jedne nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na
• 2,5 mg jednom dnevno još jednu nedelju, ukoliko se dobro podnosi povećati na
• 3,75 mg jednom dnevno još jednu nedelju, ukoliko se dobro podnosi povećati na
• 5 mg jednom dnevno tokom sledeće 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na
• 7,5 mg jednom dnevno u toku naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi povećati na
• 10 mg jednom dnevno, doza održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Tokom faze titracije se preporučuje pažljivo praćenje vitalnih znakova (srčani ritam, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvog dana po započinjanju terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se maksimalna preporučena doza loše podnosi, treba razmotriti postepeno smanjivanje doze. U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije treba ponovo razmotriti doziranje lekova koji se istovremeno primenjuju sa bisoprololom. Takođe, može biti neophodno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili čak obustavljanje terapije bisoprololom. Ponovno započinjanje i/ili povećanje doze bisoprolola uvek treba da se razmotri kada se pacijent stabilizuje.

Ukoliko se razmatra obustavljanje primene leka, preporučuje se postepeno smanjivanje doze, jer nagli prekid može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta. Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je obično dugoročna.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Povećanje doze kod ovih pacijenata treba vršiti sa dodatnim oprezom.

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Nema iskustva sa primenom bisoprolola u pedijatrijskoj populaciji, zbog čega se ne preporučuje njegova upotreba kod dece.

Primena

Bisoprolol tablete treba uzimati ujutru i mogu da se uzimaju sa hranom. Treba ih progutati sa tečnošću i ne treba ih žvakati.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i:

• preosetljivosti na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1
• akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom epizode dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva

i.v. inotropnu terapiju

• kardiogenim šokom
• AV blokom drugog ili trećeg stepena
• sindromom bolesnog sinusnog čvora
• sinoatrijalnim (SA) blokom
• simptomatskom bradikardijom
• simptomatskom hipotenzijom
• teškim oblikom bronhijalne astme
• teškim oblicima periferne arterijske okluzivne bolesti i teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma
• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4)
• metaboličkom acidozom.

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom treba da bude započeta titracionom fazom.

Posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca, terapija bisprololom se ne sme naglo prekinuti osim ukoliko je jasno indikovano, jer to može da dovede do prolaznog pogoršanja srčanog stanja.

Započinjanje i prekid terapije bisoprololom zahteva redovno praćenje.

Nema terapijskog iskustva sa primenom bisoprolola u terapiji srčane insuficijencije kod pacijenata sa sledećim oboljenjima i stanjima:

• insulin zavisni dijabetes melitus (tip I)
• teško oštećenje funkcija bubrega
• teško oštećenje funkcija jetre
• restriktivna kardiomiopatija
• kongenitalno srčano oboljenje
• hemodinamski značajno organsko oboljenje valvula
• tokom 3 meseca od infarkta miokarda

Bisoprolol se mora koristiti sa oprezom kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivne bolesti disajnih puteva)
• dijabetes melitusa sa velikim oscilacijama u vrednostima glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani
• strogog gladovanja
• pacijenata kod kojih je u toku terapije desenzitizacije. Kao i drugi beta-blokatori i bisoprolol može da poveća osetljivost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Terapija adrenalinom ne daje uvek očekivan terapijski efekat.
• AV bloka prvog stepena
• Prinzmetal-ove angine: zabeleženi su slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos visokoj beta1- selektivnosti, napadi angine ne mogu se u potpunosti isključiti kada se bisoprolol daje pacijentima sa Prinzmetalovom anginom.
• periferne arterijske okluzivne bolesti (intenziviranje tegoba može da se javi posebno na početku terapije)
• opšte anestezije.

Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji, beta-blokada smanjuje pojavu aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se nastavi sa održavanjem beta-blokade perioperativno. Anesteziolog treba da bude upoznat sa beta-blokadom zbog moguće interakcije sa drugim lekovima, koje mogu da dovedu do bradiaritmije, smanjene refleksne tahikardije i smanjene refleksne sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi. Ukoliko je neophodno da se prekine terapija beta-blokatorima pre operacije, ona treba postepeno da se smanjuje i da bude ukinuta ukupno 48 sati pre anestezije.

Kombinacija bisoprolola sa blokatorima kalcijumskih kanala tipa verapamila ili diltiazema, sa klasom I antiaritmika i sa antihipertenzivnim lekovima koji imaju centralno dejstvo obično se ne preporučuje (za detalje pogledajte odeljak 4.5.).

Iako kardioselektivni (beta1) beta-blokatori imaju manji uticaj na funkciju pluća u odnosu na neselektivne beta-blokatore, kao i za sve beta-blokatore, važi da njihovu primenu treba izbegavati kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, osim ukoliko postoje opravdani klinički razlozi za njihovu upotrebu. Ukoliko takvi razlozi postoje, lek Bisoprolol HF treba koristiti sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog pojave novih simptoma (npr dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća, koja mogu da izazovu pojavu simptoma, uporedo je potrebna i terapija bronhodilatatorima. Ponekad može da dođe do povećanja otpora u disajnim putevima kod bolesnika sa astmom, zbog čega može biti potrebno da se poveća doza beta2- agonista.

Pacijentima sa psorijazom ili sa anamnezom psorijaze treba primeniti beta-blokatore (npr. bisoprolol) samo posle pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol treba primeniti samo nakon blokade alfa receptora. Tokom terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu da budu maskirani.

Kombinacije koje nisu preporučljive:

Blokatori kalcijumskih kanala tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema: Negativan uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima može da dovede do izrazite hipotenzije i atrio-ventrikularne blokade.

Klasa I antiaritmika (npr. kinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): moguća potencijacija dejstva na atrio-ventrikularno vreme sprovođenja i intenziviranje negativnog inotropnog dejstva.

Antihipertenzivni lekovi sa centralnim dejstvom kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rilmenidin): kombinacija terapije sa centralno delujućim antihipertenzivima može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (usporenje rada srca i smanjenje minutnog volumena, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, posebno neposredno pre završetka terapije beta blokatorom može da poveća rizik od ponovljene pojave hipertenzije (“rebound hipertenzije”).

Kombinacije koje se moraju koristiti sa oprezom:

Blokatori kalcijumskih kanala tipa dihidropiridina kao što su felodipin i amlodipin: Istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije, a rizik od daljeg oštećenja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, ne može biti isključen.

Klasa III antiaritmika (npr. amjodaron): uticaj na atrio-ventrikularno vreme sprovođenja može da bude pojačan.

Lokalna primena beta-blokatora (npr. u kapima za oči kod terapije glaukoma) može da pojača sistemski efekat bisoprolola.

Parasimpatomimetici: kombinovana terapija može da produži atrio-ventrikularno vreme sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: izraženiji hipoglikemijski efekt. Blokada beta-adrenergičkih receptora može da zamaskira simptome hipoglikemije.

Anestetitčki agensi: slabljenje refleksne tahikardije i povećan rizik od nastanka hipotenzije (za dalje informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

Glikozidi digitalisa: usporenje rada srca, produženje atrio-ventrikularnog vremena sprovođenja. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje hipotenzivni efekat bisoprolola.

Beta-simpatomimetici (npr. izoprenalin, dobutamin): kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju alfa- i beta-adrenergičke receptore (npr. noradrenalin, adrenalin): kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergičkim receptorom posredovano vazokonstriktorno dejstvo ovih simpatomimetika, dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Takve interakcije su češće kod neselektivnh beta-blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji mogu snižavati krvni pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenitiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti:

Meflokin: povećan rizik od nastanka bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora): povećan hipotenzivni efekat beta-blokatora ali i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili plod/novorođenče.

Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente koja se dovodi u vezu sa zaostajanjem u razvoju ploda, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod ploda i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih β1 adrenergičkih blokatora.

Bisoprolol se ne preporučuje tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno. Ukoliko se terapija sa bisoprololom smatra neophodnom treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj ploda. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na plod treba razmisliti o drugoj terapiji. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva 3 dana po rođenju.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zato se dojenje ne preporučuje tokom primene bisoprolola.

Kod pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca bisoprolol nije pokazao uticaj na psihofizicke sposobnosti. Međutim, s obzirom na individualne varijacije u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti oslabljena. Ovo treba uzeti u obzir pogotovo na početku terapije i nakon eventualne promene terapije kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Neželjena dejstva su prema učestalosti definisana na sledeći način:

Veoma česta (≥1/10) Česta (≥1/100, <1/10)

Povremena (≥1/1000, <1/100)

Retka (≥1/10000, <1/1000) Veoma retka (<1/10000),

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Kardiološki poremećaji Veoma česti: bradikardija.

Česti: pogoršanje srčane insuficijencije Povremeni: poremećaj AV sprovodljivosti.

Ispitivanja

Retki: povećanje nivoa triglicerida, povećane vrednosti enzima jetre (ALT, AST).

Poremećaji nervnog sistema Česti: vrtoglavica, glavobolja. Retki: sinkopa

Poremećaji oka

Retki: smanjeno lučenje ili sekrecija suza (uzeti u obzir kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva) Veoma retki: konjunktivitis.

Poremećaji uha i labirinta Retki: poremećaj sluha

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeni: bronhospazam kod pacijenata sa anamnezom bronhijalne astme ili opstruktivne bolesti pluća Retki: alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Često: gastrointestinalne tegobe kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, konstipacija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retki: hipersenzitivne reakcije (svrab, crvenilo, osip i angioedem)

Veoma retki: alopecija. Beta-blokatori mogu da aktiviraju psorijazu, pogoršaju stanje ili dovedu do pojave osipa nalik psorijazi.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeni: mišićna slabost, grčevi u mišićima

Vaskularni poremećaji

Česti: osećaj hladnoće ili trnjenja ekstremiteta, hipotenzija Povremeni: ortostatska hipotenzija

Opšti poremećaji i rekcije na mestu primene Česti: astenija, umor.

Hepatobilijarni poremećaji Retki: hepatitis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retki: erektilna disfunkcija.

Psihijatrijski poremećaji:

Povremeni: poremećaj sna, depresija. Retki: noćne more, halucinacije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza od 15 mg umesto 7,5 mg) primećen je AV blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšte, najčešći očekivani znaci kod predoziranja beta-blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju; svi pacijenti su se oporavili. Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola indivudualno variraju, što je naročito izraženo kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom. Zbog toga je obavezno da se kod ovih pacijenata terapija započne postepenim povećavanjem doze u skladu sa šemom koja je data u odeljku 4.2.

Terapija

Ukoliko dođe do predoziranja, treba odmah obustaviti terapiju bisoprololom i treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija:

Intravenski dati atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, s oprezom se može dati izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U nekim slučajevima, može da bude neophodna ugradnja transvenskog pejsmejkera.

Hipotenzija: Primeniti intravensku nadoknadu tečnosti i vazopresore. Intravenski glukagon takođe može biti koristan.

AV blok (drugi ili treći stepen): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili ukoliko je neophodno, može da se ugradi srčani pejsmejker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Intravenski treba primeniti diuretike, pozitivne inotropne lekove kao i vazodilatatore.

Bronhospazam: Treba primeniti bronhodilatatore, kao što su izoprenalin, β2-simpatomimetici i/ili aminofilin. Hipoglikemija: Primeniti glukozu intavenski.

Farmakoterapijska grupa: blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB07

Mehanizam dejstva

Bisoprolol je visoko selektivan blokator β1-adrenergičkih receptora, bez intrinzičkih stimulišućih aktivnosti i bez relevantne stabilizacije membranskih aktivnosti. Jedino pokazuje nizak afinitet za β2-receptore glatkih bronhijalnih mišića i krvnih sudova kao i za β2-receptore koji regulišu metabolizam. Zbog toga se od bisoprolola u načelu ne očekuje da utiče na otpor u disajnim putevima, niti da ispoljava metaboličke efekte koji se ostvaruju preko β2-receptora. β1-selektivnost bisoprolola izlazi izvan terapijskog doznog opsega.

Klinička efikasnost i bezbednost

Ukupno 2647 pacijenata je obuhvaćeno CIBIS II studijom. 83% (n=2202) su bili u III klasi NYHA i 17% (n=445) u IV klasi NYHA. Imali su stabilnu simptomatsku srčanu insuficijenciju (ejekciona frakcija ≤35%, na osnovu ehokardiografije). Ukupan mortalitet je snižen sa 17,3% na 11,8% (relativno smanjenje 34%). Primećeno je smanjenje iznenadne smrti (3,6% u odnosu na 6,3%, relativno smanjenje za 44%) kao i smanjen broj epizoda srčane insuficijencije koji zahteva hospitalizaciju (12% u odnosu na 17,6%, relativno smanjenje za 36%). Konačno, pokazano je značajno poboljšanje funkcionalnog statusa prema NYHA klasifikaciji. Tokom uvođenja terapije bisoprololom i titracije doza pacijenti su hospitalizovani zbog bradikardije (0,53%), hipotenzije (0,23%) i akutne dekompenzacije (4,97%), ali nisu bili češći nego u placebo grupi (0%, 0,3% i 6,47%). Broj onesposobljavajućih moždanih udara i moždanih udara sa smrtnim ishodom tokom ukupnog perioda studije je bio 20 u grupi sa bisoprololom i 15 u placebo grupi.

CIBIS III studija je obuhvatila 1010 pacijenata starijih od 65 godina sa blagom ili umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom (HSI; NYHA klasa II ili III) i ejekcionom frakcijom leve komore ≤35%, koji prethodno nisu bili lečeni ACE inhibitorima, beta-blokatorima ili blokatorima angiotenzin receptora. Pacijenti su bili lečeni kombinacijom bisoprolola i enalaprila od 6 do 24 meseca nakon početne šestomesečne monoterapije bisoprololom ili enalaprilom.

Uočeno je češće pogoršanje hronične srčane insuficijencije kada je bisoprolol bio korišćen kao monoterapija tokom prvih 6 meseci. Nije dokazana neinferiornost inicijalne terapije bisoprololom u odnosu na inicijalnu terapiju enalaprilom u analizi po protokolu, iako su dve strategije za započinjanje terapije HSI pokazale slične vrednosti kombinovanog parametra praćenja stope smrtnosti i hospitalizacija na kraju studije (32,4% u bisoprolol-prvo grupi prema 33,1% u enalapril-prvo grupi, per-protokol populacija).

Studija pokazuje da bisoprolol može takođe da se koristi kod starijih pacijenata sa blagom do umerenom hroničnom srčanom insuficijencijom.

Bisoprolol se takođe koristi u terapiji hipertenzije i angine pektoris.

Kod akutne terapije pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću bez srčane insuficijencije, bisoprolol usporava srčani ritam i smanjuje udarni volumen što dovodi do smanjenja ejekcione frakcije i potrošnje kiseonika. Hronična primena bisoprolola smanjuje inicijalno povećan periferni otpor.

Resorpcija

Bisoprolol se resorbuje iz GIT-a i ima biološku raspoloživost od približno 90% nakon oralne primene.

Distribucija

Volumen distribucije iznosi 3,5 L/kg. Vezivanje bisoprolola za proteine plazme iznosi oko 30%.

Biotransformacija i eliminacija

Bisoprolol se eliminiše iz organizma na dva načina: 50% se metaboliše u neaktivne metabolite u jetri koji se izlučuju putem bubrega. Preostalih 50% se izlučuje putem bubrega u nepromenjenom obliku. Ukupni klirens je oko 15 L/sat. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 10-12 sati čime je omogućeno 24-satno dejstvo kada se uzima jednom dnevno.

Linearnost

Bisoprolol ima linearnu kinetiku i ne zavisni od uzrasta pacijenta.

Posebne populacije

Kako se eliminacija podjednako vrši i putem jetre i putem bubrega, u načelu nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Farmakokinetika kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom i istovremenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega nije proučavana. Kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom (NYHA stadijum III) koncentracija bisoprolola u plazmi je veća a poluvreme eliminacije je produženo u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Maksimalna koncentracija u plazmi u stabilnom stanju je 64±21 nanograma/mL pri dnevnoj dozi od 10 mg, a poluvreme eliminacije iznosi 17±5 sati.

Pretklinički podaci na osnovu konvencionalnih farmakoloških studija bezbednosti, studija toksičnosti pri ponovljenom doziranju, studija genotoksičnosti i karcinogenosti, ne pokazuju poseban rizik za ljude. Kao i kod drugih beta-blokatora, visoke doze bisoprolola deluju toksično kako kod skotnih ženki (smanjen unos hrane i gubitak telesne mase) tako i na embrion/plod (povećana učestalost resorpcije, manja telesna masa mladunaca na rođenju, zastoj u fizičkom razvoju), ali bez teratogenosti.

Bisoprolol HF; 1,25 mg; film tablete

Mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112) Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni

Preželatinizirani skrob (Starch 1500) Krospovidon

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200) Magnezijum stearat

Opadry white 03B28796

Sastav obloge

Opadry white 03B28796: Hipromeloza

Titan-dioksid Macrogol/PEG 400

Bisoprolol HF; 2,5 mg; film tablete

Mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112) Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni

Preželatinizirani skrob (Starch 1500) Krospovidon

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200) Magnezijum stearat

Opadry white 03B28796

Sastav obloge

Opadry white 03B28796: Hipromeloza

Titan-dioksid Macrogol/PEG 400

Bisoprolol HF; 3,75 mg; film tablete

Mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112) Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni

Preželatinizirani skrob Krospovidon

(Starch 1500)

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200) Magnezijum stearat

Opadry yellow 03B82929

Sastav obloge

Opadry yellow 03B82929:

Hipromeloza Gvožđe(III)-oksid, žuti Titan-dioksid Macrogol/PEG 400

Nema podataka o inkompatibilnosti.

2 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Bisoprolol HF; 1,25 mg; film tablete:

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Bisoprolol HF; 2,5 mg; film tablete:

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Bisoprolo HF; 3,75 mg; film tablete:

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka je bisoprolol-fumarat. Bisoprolol pripada grupi lekova zvanih beta-blokatori. Ovi lekovi utiču na odgovor tela na neke nervne impulse, naročito u srcu. Posledično, bisoprolol usporava srčani rad i povećava efikasnost srčane pumpe.

Srčana insuficijencija se javlja kada srčani mišić suviše oslabi da adekvatno pumpa dovoljno krvi u cirkulaciju. Lek Bisoprolol HF se koristi u terapiji stabilne hronične srčane insuficijencije.

Koristi se u kombinaciji sa drugim lekovima za ovu bolest (kao što su ACE inhibitori, diuretici i srčani glikozidi).

Ne koristite lek Bisoprolol HF ukoliko se jedno od sledećih stanja odnosi na Vas:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• teška astma
• ozbiljni problemi u cirkulaciji krvi u ekstremitetima (kao što je Raynaud-ov sindrom), koji mogu da dovedu do pojave trnjenja u prstima ili Vaši prsti mogu da poblede ili poplave
• nelečeni feohromocitom, što je retki tumor nadbubrežne žlezde
• metabolička acidoza, što je stanje u kojem dolazi do povećane kiselosti krvi.

Ne koristite lek Bisoprolol HF ukoliko imate jedno od sledećih srčanih problema:

• akutnu srčanu insuficijenciju
• pogoršanje srčane insuficijencije koje zahteva davanje lekova intravenski, što povećava silu kontrakcije (stezanje ili grčenje) srca
• usporen srčani ritam
• nizak krvni pritisak
• određena srčana stanja koja uzrokuju veoma spor ili nepravilan srčani ritam
• kardiogeni šok, koji predstavlja akutno ozbiljno srčano stanje koje dovodi do sniženja krvnog pritiska i cirkulatornog kolapsa.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Bisoprolol HF; lekar će možda želeti da preduzme posebne mere opreza (npr. davanje dodatne terapije ili češći pregledi):

• dijabetes (šećerna bolest)
• strogo gladovanje
• određena srčana oboljenja kao što su poremećaj srčanog ritma ili jak bol u grudima pri mirovanju (Prinzmetalova angina)
• probleme sa bubrezima ili probleme sa jetrom
• manje probleme sa cirkulacijom u ekstremitetima
• hronično oboljenje pluća ili lakši oblik astme
• u istoriji bolesti osip po koži koji se peruta (psorijaza)
• tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom)
• oboljenje štitaste žlezde.

Dodatno, obavestite Vašeg lekara:

• ukoliko ste na terapiji desenzitacije (na primer zbog prevencije polenske groznice), lek Bisoprolol HF može povećati osetljivost na alergene kao i težinu anafilaktičke reakcije.
• ukoliko imate zakazanu operaciju sa uvođenjem u opštu anesteziju, jer lek Bisoprolol HF može uticati na odgovor Vašeg organizma za vreme dejstva anestezije.

Ukoliko imate hroničnu bolest pluća ili manje ozbiljan oblik astme, obavestite Vašeg lekara odmah ukoliko Vam se jave poteškoće prilikom disanja, kašalj, zviždanje u grudima nakon vežbi itd. prilikom upotrebe leka Bisoprolol HF.

Deca i adolescenti

Lek Bisoprolol HF se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata

Drugi lekovi i Bisoprolol HF

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne uzimajte sledeće lekove sa lekom Bisoprolol HF bez prethodnog saveta Vašeg lekara:

• određene lekove koji se koriste za terapiju nepravilnog ili izmenjenog srčanog ritma (Klasa I antiaritmika kao što su kinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekanaid, propafenon)
• određene lekove koji se koriste za terapiju visokog krvnog pritiska, angine pektoris ili nepravilnog srčanog ritma (kalcijumski antagonisti kao što su verapamil i diltiazem)
• određene lekove koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska kao što su klonidin, metildopa, moksonidin, rimenidin. Međutim, ne obustavljajte upotrebu ovih lekova pre nego što proverite sa Vašim lekarom.

Proverite sa Vašim lekarom pre nego što počnete da uzimate sledeće lekove; Vaš lekar će možda češće proveravati Vaše stanje:

• određeni lekovi koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska ili angine pektoris (blokatori kalcijumskih kanala tipa dihidropiridina kao što je felodipin i amlodipin)
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji nepravilnog ili izmenjenog srčanog ritma (klasa III antiaritmika kao što je amjodaron)
• lokalna primena beta blokatora (kao što su timolol očne kapi u terapiji glaukoma)
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji npr. Alchajmerove bolesti ili glaukoma (parasimpatomimetici kao što su takrin ili karbahol) ili lekovi koji se koriste u terapiji akutnih srčanih stanja (simpatomimetici kao što su izoprenalin i dobutamin)
• antidijabetički lekovi, lekovi koji smanjuju vrednosti glukoze u krvi, uključujući i insulin
• anestetici (npr. tokom operacije)
• digitalis, koji se koristi kod srčane insuficijencije (srčane slabosti)
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) koji se koriste u terapiji artritisa, bola ili zapaljenja (npr. ibuprofen ili diklofenak)
• bilo koji lek, koji može da snizi krvni pritisak kao željeno ili neželjeno dejstvo kao što su antihipertenzivi, određeni lekovi za depresiju (triciklični antidepresivi kao što su imipramin ili amitriptilin), određeni lekovi koji se koristi u terapiji epilepsije ili tokom anestezije (barbiturati kao što je fenobarbital), ili određeni lekovi koji se koriste u terapiji mentalnih oboljenja koja se karakterišu gubitkom kontakta sa realnošću (fenotiazini kao što je levomeprozamin)
• meflokin, koji se koristi u prevenciji malarije
• lekovi koji se koriste u terapiji depresije koji se nazivaju inhibitori monoamino oksidaze (izuzev MAO- B inhibitora), kao što je moklobemid.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postoji rizik da upotreba leka Bisoprolol HF tokom trudnoće može da bude štetna. Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću, kažite Vašem lekaru.

Lekar će odlučiti da li možete da uzimate lek Bisoprolol tokom trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li bisoprolol prolazi u majčino mleko.

Zbog toga, se dojenje ne preporučuje tokom terapije lekom Bisoprolol HF.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaša sposobnost da upravljate vozilima ili rukujete mašinama može da bude izmenjena u zavisnosti od toga kako podnosite lek. Molimo da budete posebno oprezni na početku terapije, kada se poveća doza ili pri promeni leka, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Terapija lekom Bisoprolol HF zahteva redovno praćenje od strane Vašeg lekara. Ovo je posebno važno na početku terapije, tokom povećanja doze i nakon prekida terapije.

Popijte tabletu ujutru sa malo vode sa hranom ili bez hrane. Ne lomite i ne žvaćite tablete.

Tablete sa podeonom linijom se mogu podeliti na dve jednake doze. Terapija lekom Bisoprolol HF je uglavnom dugotrajna.

Odrasli uključujući i starije osobe:

Terapija bioprololom mora da se započne malom dozom i da se postepeno povećava. Vaš lekar će odlučiti kako se povećava doza. Uobičajeno je na sledeći način:

• 1,25 mg bisoprolola jednom dnevno, jedna nedelja
• 2,5 mg bisoprolola jednom dnevno, jedna nedelja
• 3,75 mg bisoprolola jednom dnevno, jedna nedelja
• 5 mg bisoprolola jednom dnevno, četiri nedelje
• 7,5 mg bisoprolola jednom dnevno, četiri nedelje
• 10 mg bisoprolola jednom dnevno, doza održavanja terapije. Maksimalna preporučena dnevna doza iznosi 10 mg bisoprolola.

Zavisno od toga kako podnosite ovaj lek, Vaš lekar može da odluči da produži vreme između povećanja doza. Ukoliko se Vaše stanje pogorša ili više ne podnosite lek, možda će biti neophodno smanjiti dozu ponovo ili obustaviti terapiju. Kod nekih pacijenata doza održavanja niža od 10 mg bisoprolola može da bude dovoljna.

Vaš lekar će Vam reći kako da primenjujete lek.

Ukoliko morate da prekinete terapiju u potpunosti, Vaš lekar će Vas obično obavestiti da smanjite dozu postepeno, jer u suprotnom može da Vam se pogorša stanje.

Ako ste uzeli više leka Bisoprolol HF nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Bisoprolol HF od onoga što je propisano, odmah se obratite Vašem lekaru. U zavisnosti od stepena prekomerne doze Vaš lekar će odlučiti koje mere će biti preduzete.

Simptomi predoziranja mogu da obuhvataju usporen srčani ritam, ozbiljno otežano disanje, nesvesticu ili drhtanje (usled smanjenih vrednosti šećera u krvi).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Bisoprolol HF

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!

Uzmite Vašu uobičajenu dozu narednog jutra.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Bisoprolol HF

Molimo Vas da ne prekidate terapiju sa lekom Bisoprolol HF bez konsultacije sa Vašim lekarom. U suprotnom Vaše stanje može znatno da se pogorša.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Da bi sprečili teže posledice, odmah se obratite lekaru ukoliko neko od dole navedenih neželjenih dejstva postane teško, nastane naglo ili se naglo pogorša.

Najozbiljnija neželjena dejstva su vezana za srčanu funkciju:

• usporenje srčanog ritma (veoma česta neželjena dejstva koja se javljaju kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• pogoršanje srčane insuficijencije (česta neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)
• spor ili nepravilan srčani ritam (povremena neželjena dejstva koja mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ukoliko osećate slabost ili Vam se vrti u glavi, ili imate poteškoće sa disanjem molimo Vas da što je moguće pre kontaktitrate Vašeg lekara.

Sledeća neželjena dejstva su grupisana na osnovu učestalosti pojave:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• umor, osećaj slabosti, vrtoglavica, glavobolja
• osećaj hladnoće i trnjenja u šakama i stopalima
• nizak krvni pritisak
• gastrointestinalni problemi kao što su mučnina, povraćanje, dijareja ili konstipacija

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj sna
• depresija
• vrtoglavica pri ustajanju
• poteškoće sa disanjem kod pacijenata sa astmom ili hroničnim oboljenjem pluća
• slabost u mišićima, grčevi u mišićima

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• problemi sa sluhom
• alergijsko curenje nosa
• smanjen protok suza
• zapaljenje jetre koje može da uzrokuje žutu prebojenost kože ili beonjača
• određeni rezultati analize krvi koji pokazuju povećane vrednosti testova funkcije jetre ili nivoa masti
• reakcije nalik alergiji kao što su svrab, crvenilo, osip, angioedem (otok kože i potkožnog tkiva). Morate se odmah javiti lekaru ako dođe do pojave ozbiljnije alergijske reakcije, koja može obuhvatati oticanje lica, vrata, jezika, usta ili grla ili otežano disanje.
• poremećaj erekcije
• noćne more, halucinacije
• nesvestica.

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iritacija i crvenilo očiju (konjunktivits)
• gubitak kose
• pojava ili pogoršanje osipa po koži koji se ljušti (psorijaza); psorijazi sličan osip. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Bisoprolol HF posle isteka roka naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Bisoprolol HF, 1,25 mg, film tablete

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna film tableta sadrži 1,25 mg bisoprolol-fumarata

Pomoćne supstance su mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112); kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Preželatinizirani skrob (Starch 1500); krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200); magnezijum stearat i Opadry white 03B28796.

Sastav obloge

Opadry white 03B28796: hipromeloza; titan-dioksid; macrogol/PEG 400

Bisoprolol HF, 2,5 mg, film tablete

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna film tableta sadrži 2,5 mg bisoprolol-fumarata

Pomoćne supstance su: mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112); kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Preželatinizirani skrob (Starch 1500); krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200); magnezijum stearat i Opadry white 03B28796

Sastav obloge

Opadry white 03B28796: hipromeloza; titan-dioksid; macrogol/PEG 400

Bisoprolol HF, 3,75 mg, film tablete

Aktivna supstanca je bisoprolol-fumarat.

Jedna film tableta sadrži 3,75 mg bisoprolol-fumarata

Pomoćne supstance su: mikrokristalna celuloza (Avicel pH 112); kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Preželatinizirani skrob (Starch 1500); krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni (Aerosil 200); magnezijum stearat i Opadry yellow 03B82929

Sastav obloge

Opadry yellow 03B82929: Hipromeloza; gvožđe(III)-oksid, žuti; titan-dioksid; macrogol/PEG 400.

Kako izgleda lek Bisoprolol HF i sadržaj pakovanja

Bisoprolol HF, 1,25 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, aproksimativnih dimenzija 4,80 mm – 5,20 mm, sa utisnutom oznakom „C“ sa jedne strane i oznakom „42“ na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Bisoprolol HF, 2,5 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete, bele do skoro bele boje, aproksimativnih dimenzija 6,80 mm – 7,20 mm, sa dubokim usekom i utisnutom oznakom „C“ sa jedne strane i oznakom „41“ na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Bisoprolol HF, 3,75 mg, film tablete:

Okrugle, bikonveksne film tablete, skoro bele do svetložute boje, aproksimativnih dimenzija 7,80 mm – 8,20 mm, sa dubokim usekom i utisnutom oznakom „C“ sa jedne strane i oznakom „40“ na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je oPA/Al/PVC-Aluminijumski blister u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 oPA/Al/PVC-Aluminijumska blistera sa po 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put b.b., Vršac Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Bisoprolol HF; 1,25 mg; film tablete: 515-01-00148-21-002 od 28.11.2022.

Bisoprolol HF; 2,5 mg; film tablete: 515-01-00149-21-002 od 28.11.2022.

Bisoprolol HF; 3,75 mg; film tablete: 515-01-00150-21-002 od 28.11.2022.