Dexmedetomidin MEDIKUNION 100mcg/mL koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION je indikovan:

• Za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu od 0 do -3 po RASS skali – Richmond Agitation-Sedation Scale).
• Za sedaciju neintubiranih, odraslih pacijenata pre i/ili tokom dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju („svesna sedacija“).

Primena za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu od 0 do -3 po RASS skali - Richmond Agitation-Sedation Scale).

Lek je namenjen isključivo za primenu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Lek Deksmedetomidin MEDIKUNION treba da primenjuju samo zdravstveni radnici, koji su obučeni za rad sa pacijentima kojima je potrebna intenzivna nega.

Doziranje

Kod već intubiranih i sediranih pacijenata može se preći na deksmedetomidin sa početnom brzinom infuzije od 0,7 mikrograma/kg/sat koja se zatim može postepeno podešavati unutar raspona doze od 0,2 do 1,4 mikrograma/kg/sat kako bi se postigao željeni nivo sedacije, u zavisnosti od odgovora pacijenta. Kod zdravstveno kompromitovanih pacijenata treba razmotriti primenu infuzije manjom početnom brzinom. Deksmedetomidin je veoma jak lek pa je brzina infuzije data po satu. Nakon prilagođavanja doziranja, novo stanje ravnoteže sedacije ne može se postići u roku od jednog sata.

Maksimalna doza

Maksimalna doza od 1,4 mikrograma/kg/sat se ne sme prekoračiti. Kod pacijenata kod kojih se ne postigne odgovarajući nivo sedacije maksimalnom dozom deksmedetomidina treba primeniti drugo sredstvo za sedaciju.

Ne preporučuje se primena udarne početne doze deksmedetomidina za sedaciju pacijenata u JIN, jer se ista povezuje sa povećanjem neželjenih dejstava. Prema potrebi mogu se primeniti propofol ili midazolam, do uspostavljanja kliničkih efekata deksmedetomidina.

Dužina trajanja terapije

Nema iskustva sa primenom leka deksmedetomidina u periodu dužem od 14 dana. Primenu leka Dexmedetomidin MEDIKUNION u periodu dužem od navedenog treba redovno kontrolisati.

Za sedaciju neintubiranih odraslih pacijenata pre i/ili tokom dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION treba da primenjuju samo zdravstveni radnici obučeni za uvođenje pacijenata u anesteziju u operacionoj sali ili tokom dijagnostičkih procedura. Kada se lek Dexmedetomidin MEDIKUNION primenjuje za „svesnu sedaciju“, pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom osoba koje nisu uključene u sprovođenje dijagnostičke ili hirurške procedure. Pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom kako bi se uočili rani znaci hipotenzije, hipertenzije, bradikardije, respiratorne depresije, opstrukcije disajnih puteva, apneje, dispneje i/ili desaturacije kiseonikom (videti odeljak 4.8).

Kada je indikovano, dodatni kiseonik mora biti odmah dostupan i primenjen. Saturaciju kiseonikom treba pratiti pulsnom oksimetrijom.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se primenjuje kao infuzija početne udarne doze praćena infuzijom doze za održavanja. U zavisnosti od procedure, može biti potrebna istovremena primena lokalne anestezije ili analgezije kako bi se postigao željeni klinički efekat. Dodatna analgezija ili sedativi (na primer opioidi, midazolam ili propofol) se preporučuju u slučajevima bolnih intervencija ili potrebe za dubljim nivoom sedacije. Procenjeno je da je farmakokinetičko poluvreme distribucije deksmedetomidina približno 6 min, što se može uzeti u obzir, zajedno sa efektima drugih primenjenih lekova, prilikom procene odgovarajućeg vremena potrebnog za titraciju do željenog kliničkog efekta deksmedetomidina.

Uvođenje u proceduralnu sedaciju:

• Primeniti infuziju udarne doze od 1,0 mikrogram/kg u trajanju od 10 minuta. Za manje invazivne procedure kao što je hirurška intervencija na oku, može biti pogodna inicijalna doza infuzije od 0,5 mikrograma/kg tokom 10 minuta.

Održavanje proceduralne sedacije:

• Infuzija za održavanje obično se započinje sa 0,6 – 0,7 mikrogram/kg/sat i titrira se do postizanja željenog kliničkog efekta sa dozama u rasponu od 0,2 do 1 mikrogram/kg/sat. Brzinu infuzije za održavanje potrebno je podesiti tako da se postigne željeni nivo sedacije.

Posebne populacije

Starije osobe

Prilagođavanje doze obično nije potrebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2). Kod starijih pacijenata postoji povećan rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.4), međutim, ograničeni podaci dostupni za proceduralnu sedaciju ne ukazuju na jasnu zavisnost od doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Deksmedetomidin se metaboliše u jetri i treba ga oprezno koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Može se razmotriti smanjenje doze održavanja (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost deksmedetomidina kod dece uzrasta do 18 godina nisu još ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2; međutim, ne može se dati preporuka o doziranju.

Način primene

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se mora primenjivati samo kao razblažena intravenska infuzija pomoću uređaja za kontrolisanje brzine infuzije.

Za uputstvo za razblaživanje leka pre primene, videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Uznapredovala blokada srca (2. ili 3. stepena) osim ukoliko pacijent ima elektrostimulator srca.
• Nekontrolisana hipotenzija.
• Akutna cerebrovaskularna stanja.

Praćenje

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION je namenjen za upotrebu na odeljenju intenzivne nege, u operacionoj sali i tokom dijagnostičkih procedura. Upotreba u drugim uslovima se ne preporučuje. Kod svih pacijenata se mora sprovesti neprekidno praćenje rada srca u toku primene infuzije leka Dexmedetomidin MEDIKUNION. Kod neintubiranih pacijenata potrebno je pratiti disanje zbog rizika od respiratorne depresije i, u nekim slučajevima, apneje (videti odeljak 4.8).

Prijavljeno vreme oporavka nakon upotrebe deksmedetomidina iznosi približno jedan sat. Kada se primenjuje u uslovima dnevne bolnice, potreban je strog nadzor još najmanje jedan sat (ili duže, u zavisnosti od stanja pacijenta), uz dodatno medicinsko praćenje još najmanje jedan sat nakon toga da bi se osigurala bezbednost pacijenta.

Opšte mere opreza

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se ne sme primenjivati u velikim inicijalnim dozama (tzv. „bolus doza“), a u jedinici za intenzivnu negu se ne preporučuje primena udarne doze. Zdravstveni radnici stoga treba da budu spremni na primenu nekog drugog sedativa za akutnu kontrolu agitacije ili tokom procedura, naročito tokom prvih nekoliko sati lečenja. Ako je tokom proceduralne sedacije potrebno brzo povećanje nivoa sedacije, moguće je upotrebiti malu bolus dozu nekog drugog sedativa.

Kod nekih pacijenata koji primaju deksmedetomidin je uočeno da se stimulacijom mogu dovesti u budno i svesno stanje. Sam ovaj događaj, bez drugih kliničkih znakova i simptoma, ne bi trebalo smatrati dokazom izostanka efikasnosti.

Deksmedetomidin uobičajeno ne uzrokuje duboku sedaciju te je pacijente moguće lako razbuditi. Deksmedetomidin stoga nije pogodan za pacijente koji ne podnose ovaj profil delovanja, na primer pacijenti kojima je potrebna neprestana duboka sedacija.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION ne treba upotrebljavati kao sredstvo za indukciju opšte anestezije radi intubacije ili za sedaciju tokom primene mišićnih relaksanasa.

Deksmedetomidin nema antikonvulzivno delovanje kao neki drugi sedativi i neće sprečiti osnovnu epileptičnu aktivnost.

Oprez je neophodan u slučaju kombinovanja deksmedetomidina sa drugim supstancama koje imaju sedativno ili kardiovaskularno delovanje, jer može doći do aditivnih efekata.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se ne preporučuje za sedaciju koju kontroliše pacijent. Nisu dostupni adekvatni podaci.

Ako se lek Dexmedetomidin MEDIKUNION upotrebljava u uslovima dnevne bolnice, pacijenti se obično otpuštaju na negu od strane odgovarajućeg osoblja ili institucije. Pacijente je potrebno savetovati da izbegavaju upravljanje vozilima i druge opasne radnje, kao i da kada je moguće izbegavaju upotrebu drugih supstanci koje mogu izazvati sedaciju (na primer benzodiazepini, opioidi, alkohol) u toku odgovarajućeg vremenskog perioda procenjenog na osnovu zapaženih efekata deksmedetomidina, procedure kojoj je pacijent podvrgnut, istovremene primene drugih lekova, starosti i stanja pacijenta.

Potreban je oprez prilikom primene deksmedetomidina kod starijih pacijenata. Pacijenti stariji od 65 godina mogu biti skloni hipotenziji u toku primene deksmedetomidina, uključujući udarnu dozu prilikom procedura procedure. Potrebno je razmotriti smanjenje doze. Videti odeljak 4.2.

Smrtnost kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege starosne dobi ≤ 65 godina

U pragmatičnom, randomizovanom, kontrolisanom ispitivanju SPICE III, kod 3904 kritično obolela

odrasla pacijenta u jedinicama intenzivne nege, deksmedetomidin je korišćen kao primarni sedativ i upoređivan sa uobičajenom sedacijom. Ispitivanje nije pokazalo razliku u ukupnoj smrtnosti tokom perioda od 90 dana između grupe koja je primala deksmedetomidin i grupe koja je primala uobičajenu sedaciju (smrtnost 29,1% u obe grupe), ali je primećena heterogenost uticaja starosti na smrtnost. Deksmedetomidin je bio povezan sa povećanom smrtnošću u starosnoj grupi ≤ 65 godina (odnos rizika 1,26; 95 % interval pouzdanosti 1,02 do 1,56) u poređenju sa drugim sedativima. Iako mehanizam još nije jasan, heterogenost uticaja starosti na smrtnost bila je najistaknutija kod pacijenata koji su primljeni iz drugih razloga koji ne spadaju pod postoperativnu negu, a povećavala se sa povećanjem rezultata APACHE II i smanjenjem

starosti. Kod primene kod mlađih pacijenata, navedene nalaze treba proceniti u odnosu na očekivanu kliničku korist deksmedetomidina u poređenju sa drugim sedativima.

Kardiovaskularni efekti i mere opreza

Deksmedetomidin kao centralni simpatolitik usporava rad srca i snižava krvni pritisak, ali pri većim koncentracijama uzrokuje perifernu vazokonstrikciju što dovodi do hipertenzije (videti odeljak 5.1). Deksmedetomidin stoga nije pogodan kod pacijenata sa izrazito nestabilnim kardiovaskularnim sistemom.

Kada se deksmedetomidin primenjuje kod pacijenata sa postojećom bradikardijom potreban je oprez. Podaci o dejstvu deksmedetomidina kod pacijenata sa pulsom <60 su vrlo ograničeni, pa je kod takvih pacijenata potreban poseban oprez. Bradikardija obično ne zahteva posebnu terapiju, ali obično reaguje na antiholinergičke lekove ili smanjenje doze kada je to bilo potrebno. Pacijenti dobre fizičke kondicije i spore srčane frekvence u stanju mirovanja mogu biti posebno osetljivi na bradikardijska dejstva agonista alfa-2 receptora, a prijavljeni su i slučajevi prolaznog zastoja sinusnog ritma. Takođe su prijavljeni slučajevi srčanog zastoja, kojem su često prethodili bradikardija ili atrioventrikularni blok (videti odeljak 4.8).

Hipotenzivno dejstvo deksmedetomidina može biti od većeg značaja kod pacijenata sa već razvijenom hipotenzijom (posebno ako ona ne reaguje na vazopresore), hipovolemijom, hroničnom hipotenzijom ili smanjenom funkcionalnom rezervom poput pacijenata sa teškim oblikom ventrikularne disfunkcije i starijih osoba, pa je u takvim slučajevima potreban poseban oprez (videti odeljak 4.3). Hipotenzija obično ne zahteva posebno lečenje ali, gde je to potrebno, korisnici treba da budu spremni da reaguju smanjivanjem doze, nadoknadom tečnosti i/ili primenom vazokonstriktora.

Pacijenti sa poremećajem aktivnosti perifernog autonomnog nervnog sistema (na primer usled povrede kičmene moždine) mogu imati izraženije hemodinamske promene nakon početka primene deksmedetomidina i zbog toga im treba posvetiti posebnu pažnju.

Prolazna hipertenzija je uočena prvenstveno tokom primene udarne doze, povezane sa perifernim vazokonstriktivnim dejstvom deksmedetomidina, pa se primena udarne doze ne preporučuje za sedaciju pacijenata u jedinici za intenzivnu negu. Lečenje hipertenzije uglavnom nije neophodno, ali može biti preporučljivo smanjenje brzine kontinuirane infuzije.

Lokalna vazokonstrikcija pri velikim koncentracijama može biti od većeg značaja kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili teškim cerebrovaskularnim oboljenjem, pa ih je potrebno pažljivo nadzirati. Smanjivanje doze ili prekid primene infuzije treba razmotriti kod pacijenata kod kojih se razviju znaci ili ishemije miokarda ili moždane ishemije.

Savetuje se oprez tokom primene deksmedetomidina zajedno sa spinalnom ili epiduralnom anestezijom zbog mogućeg povećanja rizika od hipotenzije ili bradikardije.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Potreban je oprez prilikom primene leka kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre, jer primena prevelikih doza može povećati rizik od neželjenih reakcija, prejake sedacije ili produženog trajanja dejstva leka, a sve zbog smanjenog klirensa deksmedetomidina.

Pacijenti sa neurološkim poremećajima

Iskustva primene deksmedetomidina kod pacijenata sa teškim neurološkim poremećajima poput povrede glave i nakon neurohirurških intervencija su ograničena, pa u takvim slučajevima lek treba upotrebljavati sa oprezom, posebno ako je potrebna duboka sedacija. Deksmedetomidin može smanjiti protok krvi u mozgu i sniziti intrakranijalni pritisak, što treba uzeti u obzir prilikom odabira terapije.

Ostalo

Alfa-2 agonisti su retko bili povezani sa simptomima obustave leka, nakon nagle obustave posle produžene upotrebe leka. Ova mogućnost se mora uzeti u obzir ako se kod pacijenta pojavi agitacija i hipertenzija neposredno nakon prestanka primene deksmedetomidina.

Deksmedetomidin može izazvati hipertermiju koja može biti otporna na klasične metode snižavanje telesne temperature. Terapiju deksmedetomidinom treba prekinuti u slučaju dugotrajne neobjašnjive povišene telesne temperature i ne preporučuje se primena kod pacijenata osetljivih na malignu hipertermiju.

Prijavljeno je da se pojavio dijabetes insipidus povezan sa terapijom deksmedetomidinom. Ako se pojavi poliurija, preporučuje se obustava primene deksmedetomidina i provera koncentracije natrijuma u serumu i osmlalnosti u urinu.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih.

Istovremena primena deksmedetomidina sa anesteticima, sedativima, hipnoticima i opioidima verovatno će pojačati dejstva, uključujući sedativna, anestetička i kardiorespiratorna dejstva. Posebna istraživanja su potvrdila pojačanje dejstva prilikom istovremene primene sa izofluranom, propofolom, alfentanilom i midazolamom.

Nisu pokazane farmakokinetičke interakcije između deksmedetomidina i izoflurana, propofola, alfentanila i midazolama. Međutim, zbog mogućih farmakodinamskih interakcija, kada se primenjuju istovremeno sa deksmedetomidinom, može biti potrebno smanjiti ili dozu deksmedetomidina ili dozu istovremeno primenjenog anestetika, sedativa, hipnotika ili opioida.

Inhibicija enzima CYP, uključujući CYP2B6, deksmedetomidinom, ispitivana je u inkubaciji mikrozoma ljudske jetre. Ispitivanje u in vitro uslovima ukazuje da postoji mogućnost in vivo interakcije između deksmedetomidina i supstrata sa dominantnim metabolizmom putem CYP2B6.

Indukcija deksmedetomidina u in vitro uslovima zapažena je kod CYP1A2, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9 i CYP3A4, a indukcija in vivo se ne može isključiti. Klinički značaj nije poznat.

Mogućnost pojačanja hipotenzivnih i bradikardijskih dejstava treba uzeti u obzir kod pacijenata koji primaju druge lekove koji izazivaju takve efekte, na primer beta blokatore, iako su dodatni efekti u ispitivanju interakcije sa esmololom bili umereni.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni deksmedetomidina kod trudnica ograničeni.

Ispitivanja sprovedena na životinjama su ukazala na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION ne treba primenjivati tokom trudnoće, osim ako kliničko stanje žene zahteva lečenje deksmedetomidinom.

Dojenje

Deksmedetomidin se izlučuje u majčino mleko, međutim u roku od 24 sata nakon prekida primene njegova koncentracija će biti ispod nivoa detekcije. Ne može se isključiti rizik za odojče. Odluka o tome da li da se

prekine dojenje ili da se prekine terapija lekom Dexmedetomidin MEDIKUNION mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Dexmedetomidin MEDIKUNION za ženu.

Plodnost

U ispitivanju plodnosti na pacovima, deksmedetomidin nije uticao na plodnost mužjaka niti ženki. Podaci o plodnosti kod ljudi nisu dostupni.

Pacijente je potrebno upozoriti da izbegavaju upravljanje vozilima i druge opasne radnje određeno vreme nakon sedacije lekom Dexmedetomidin MEDIKUNION.

Sažetak bezbednosnog profila

Sedacija odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege

Najčešće zabeležene neželjene rekacije povezane sa primenom deksmedetomidina u jedinici intenzivne nege su hipotenzija, hipertenzija i bradikardija, koje se javljaju kod približno 25%, 15% odnosno 13% pacijenata. Hipotenzija i bradikardija su takođe najčešće ozbiljne neželjene reakcije povezane sa primenom deksmedetomidina, a javljaju se kod 1,7% odnosno 0,9% randomizovanih pacijenata u jedinicama intenzivne nege.

Proceduralna sedacija / sedacija u budnom stanju

Najčešće zabeležene neželjene reakcije izazvane deksmedetomidinom u proceduralnoj sedaciji navedene su u nastavku (protokoli ispitivanja faze III sadržali su unapred definisane granice za prijavljivanje promena u krvnom pritisku, brzini disanja i pulsu kao neželjenim reakcijama).

• Hipotenzija (55% u grupi koja je primala deksmedetomidin u odnosu na 30% u placebo grupi, pri čemu su midazolam i fentanil primenjivani kao dodatna terapija (engl.rescue terapija);
• Respiratorna depresija (38% u grupi koja je primala deksmedetomidin u odnosu na 35% u placebo grupi, pri čemu su midazolam i fentanil primenjivani kao dodatna terapija (engl. rescue terapija);
• Bradikardija (14% u grupi koja je primala deksmedetomidin u odnosu na 4% u placebo grupi, pri čemu su midazolam i fentanil primenjivani kao dodatna terapija (engl. rescue terapija).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Podaci o neželjenim rekacijama koji se nalaze se u Tabeli 1 sakupljeni su iz objedinjenih podataka iz kliničkih ispitivanja u jedinicama intenzivne nege.

Neželjene reakcije su razvrstane prema svojoj učestalosti i to tako što se prvo navode najčešće neželjene reakcije, primenom sledeće konvencije: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1. Neželjene reakcije

1 Videti u odeljku Opis odabranih neželjenih reakcija

2 Neželjena reakcija je zabeležena i u ispitivanjima proceduralne sedacije

3 Učestalost je „često“ u ispitivanjima sedacije u jedinicama intenzivne nege Opis odabranih neželjenih rekacija

Klinički značajnu hipotenziju ili bradikardiju treba lečiti kako je opisano u odeljku 4.4.

Kod relativno zdravih ispitanika koji nisu bili u jedinici intenzivne nege, a primali su deksmedetomidin, bradikardija je povremeno dovela do zastoja ili pauze sinusnog ritma. Simptomi su se povukli nakon podizanja nogu i primene antiholinergika poput atropina ili glikopirolata. U izolovanim slučajevima kod pacijenata sa već postojećom bradikardijom dolazilo je do progresije bradikardije u periode asistole.Takođe su zabeleženi slučajevi srčanog zastoja, kojima su često prethodili bradikardija ili atrioventrikularni blok.

Hipertenzija je bila povezana sa upotrebom udarne doze, a ta reakcija se može ublažiti izbegavanjem takve udarne doze ili smanjivanjem brzine primene infuzije ili jačine udarne doze.

Pedijatrijska populacija

Kod dece starije od 1 meseca postnatalno, kod koje je terapija procenjivana do 24 sata u jedinici intenzivne nege, pretežno nakon hirurške intervencije, , pokazan je bezbednosni profil sličan kao kod odraslih. Podaci za novorođenčad (rođenu sa 28 – 44 nedelja gestacijske zrelosti) su vrlo ograničeni i odnose se samo na doze održavanja ≤0,2 mikrograma/kg/sat. Samo jedan slučaj hipotermne bradikardije kod novorođenčeta je prijavljen u literaturi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Prijavljeno je nekoliko slučajeva predoziranja deksmedetomidinom u kliničkim ispitivanjima i nakon stavljanja leka u promet. U tim slučajevima najveća zabeležena brzina infuzije deksmedetomidina je bila do 60 mikrograma/kg/sat u trajanju od 36 minuta kod deteta uzrasta 20 meseci i 30 mikrograma/kg/sat u trajanju od 15 minuta kod odrasle osobe. Najčešće zabeležene neželjene reakcije povezane sa predoziranjem uključuju bradikardiju, hipotenziju, hipertenziju, prejaku sedaciju, respiratornu depresiju i srčani zastoj.

Terapija

U slučaju predoziranja koje dovede do kliničkih simptoma, primenu infuzije deksmedetomidina treba usporiti ili zaustaviti. Očekivani su prvenstveno kardiovaskularni efekti i treba ih lečiti kako je klinički indikovano (videti odeljak 4.4). Pri većim koncentracijama hipertenzija može biti izraženija od hipotenzije. U kliničkim ispitivanjima pojava zastoja sinusnog ritma se spontano povlačila ili je reagovala na lečenje atropinom i glikopirolatom. Reanimacija je bila potrebna u izolovanim slučajevima teškog predoziranja koje je dovelo do srčanog zastoja.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici, ostali hipnotici i sedativi

ATC šifra: N05CM18

Deksmedetomidin je selektivni agonista alfa-2 receptora sa širokim spektrom farmakoloških svojstava. Simpatolitičko dejstvo ostvaruje preko smanjenja oslobađanja noradrenalina iz simpatičkih nervnih završetaka. Sedativno dejstvo se ostvaruje putem smanjivanja aktivnosti locus coeruleus-a, predominantnog noradrenergičkog jezgra, koje se nalazi u moždanom stablu. Deksmedetomidin ima analgetičko dejstvo i omogućava upotrebu manjih količina anestetika/analgetika. Kardiovaskularna dejstva zavise od doze; pri manjim brzinama infuzije dominiraju efekti na centralnom nervnom sistemu što dovodi do usporavanja srčane frekvencije i sniženja krvnog pritiska. Kod većih doza preovladavaju periferni vazokonstriktivni efekti koji dovode do povećanja sistemskog vaskularnog otpora i krvnog pritiska, pri čemu se i dalje pojačava bradikardijsko dejstvo. Deksmedetomidin uglavnom ne ispoljava efekte respiratorne depresije kada se primenjuje kao monoterapija kod zdravih ispitanika.

Sedacija odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN)

U placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim na pacijentima nakon operacije u jedinici intenzivne nege koji su prethodno bili intubirani i sedirani midazolamom ili propofolom, deksmedetomidin je značajno smanjio potrebe kako za dodatnim sedativima (midazolam ili propofol) tako i za opioidima tokom sedacije u trajanju do 24 sata. Kod većine pacijenata koji su dobijali deksmedetomidin nije bilo potrebe primeniti dodatne sedative. Pacijenti su uspešno ekstubirani bez prekida primene infuzije deksmedetomidina. Ispitivanja sprovedena na pacijentima van jedinice intenzivne nege, su potvrdila da se deksmedetomidin može bezbedno primenjivati pacijentima bez endotrahealne intubacije pod uslovom da se nalaze pod odgovarajućim nadzorom.

Deksmedetomidin je pokazao slične efekte kao midazolam (odnos 1,07; 95% CI 0,971, 1,176) i propofol (odnos 1,00; 95% CI 0,922, 1,075) u pogledu vremena potrebnog za postizanje odgovarajućeg nivoa sedacije u većinskoj medicinskoj populaciji, koja je zahtevala produženu blagu do umerenu sedaciju (RASS od 0 do -

3) u jedinici intenzivne nege do 14 dana. Naime, deksmedetomidin je smanjio trajanje mehaničke ventilacije u poređenju sa midazolamom; i smanjio potrebno vreme do ekstubiranja u poređenju sa midazolamom i propofolom. U poređenju i sa midazolamom i sa propofolom, pacijenti su se lakše budili, bili su kooperativniji i sposobniji za komunikaciju bilo da su imali bolove ili ne. Pacijenti koji su primali deksmedetomidin češće su imali hipotenziju i bradikardiju, ali su ređe od onih koji su primali midazolam patili od tahikardije, a uz sličnu učestalost hipotenzije, češće su imali tahikardiju od onih koji su primali propofol. Pojava delirijuma je tokom ispitivanja izmerena prema skali CAM-ICU i bila je smanjena u poređenju sa midazolamom, dok su neželjena dejstva povezana sa delirijumom bila ređa za deksmedetomidin u poređenju sa propofolom. Pacijenti, kod kojih je obustavljena primena deksmedetomidina usled nedovoljnog nivoa sedacije, prevedeni su na terapiju propofolom ili midazolamom. Rizik od nedovoljne sedacije povećan je kod pacijenata koje je bilo teško sedirati standardnim postupcima i pre nego što su prešli na druge lekove.

Efikasnost kod pedijatrijskih pacijenata pokazana je u dozno-kontrolisanom ispitivanju sprovedenom kod pacijenata u jedinici intenzivne nege, kod velikog broja pacijenata nakon operacije, uzrasta od 1 meseca do

≤ 17 godina. Približno kod 50% pacijenata koji su primali deksmedetomidin nije bila potrebna dodatna primena midazolama tokom lečenja sa medijanom trajanja od 20,3 sata, ne prelazeći 24 sata. Podaci o lečenju dužem od 24 sata nisu dostupni. Podaci o primeni kod novorođenčadi (rođeni tokom 28 - 44 nedelje gestacije) vrlo su ograničeni i odnose se samo na male doze (≤0.2 mikrogramag/kg/sat) (videti odeljke 5.2 i 4.4). Novorođenčad mogu biti naročito osetljiva na bradikardijsko dejstvo deksmedetomidina uz hipotermiju i u stanjima u kojima minutni volumen srca zavisi od srčane frekvencije.

U dvostruko slepim, kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim kod pacijenata u jedinici intenzivne nege, incidenca supresije kortizola kod pacijenata koji su primali deksmedetomidin (n=778) bila je 0,5% u poređenju sa 0% kod pacijenata koji su primali ili midazolam (n=338) ili propofol (n=275). Događaj je zabeležen kao blag u jednom i umeren u tri slučaja.

Proceduralna sedacija / „svesna sedacija“

Bezbednost i efikasnost deksmedetomidina prilikom sedacije neintubiranih pacijenata pre i/ili tokom hirurških ili dijagnostičkih procedura, procenjena je u dva randomizovana, dvostruko slepa, multicentrična, placebo-kontrolisana klinička ispitivanja.

• U prvoj studiji, randomizovani pacijenti podvrgnuti elektivnim hirurškim intervencijama/procedurama praćenim anestezijom i lokalnom/regionalnom anestezijom, primili su udarnu dozu infuzije deksmedetomidina od 1 mikrogram/kg (n=129) ili 0,5 mikrogram/kg (n=134) ili placebo (fiziološki rastvor, n=63) tokom 10 minuta, nakon čega je sledila infuzija održavanja započeta sa 0,6 mikrogram/kg/sat. Infuzija održavanja ispitivanim lekom mogla se titrirati od 0,2 mikrograma/kg/sat do 1 mikrogram/kg/sat. Udeo pacijenata kod kojih je postignut ciljni nivo sedacije (prema Skali za objektivnu procenu budnosti/sedacije od strane posmatrača ≤ 4 - Observer’s Assessment of Alertness/Sedation Scale ≤ 4) bez potrebe za dodatnom primenom midazolama bio je 54% pacijenata koji su primali deksmedetomidin u dozi od 1 mikrogram/kg i 40% pacijenata koji su primali deksmedetomidin u dozi od 0,5 mikrograma/kg, u poređenju sa 3% pacijenata koji su primali placebo. Razlika rizika u udelu grupe pacijenata koja je primala deksmedetomidin u dozi od 1 mikrogram/kg i one koja je primala dekmedetomidin u dozi od 0,5 mikrograma/kg, bez potrebe za dodatnim midazolamom, iznosila je 48% (95% CI: 37-57%), odnosno 40%, (95% CI: 28-48%) u poređenju sa grupom koja je primala placebo. Medijana doze dodatnog midazolama bila je 1,5 (0,5-7,0) mg u grupi koja je primala deksmedetomidin u dozi od 1,0 mikrogram/kg, 2,0 (0,5-8,0) mg u grupi koja je primala deksmedetomidin u dozi od 0,5 mikrogram/kg i 4,0 (0,5-14,0) mg u grupi koja je primala placebo. Razlika srednjih vrednosti doze dodatnog midazolama u grupi koja je primala deksmedetomidin u dozi od 1 mikrogram/kg i

deksmedetomidin u dozi od 0,5 mikrograma/kg u poređenju sa grupom koja je primala placebo bila je -3,1 mg (95% CI: -3,8 - -2,5) odnosno -2,7 mg (95% CI: -3,3 – -2,1) u korist deksmedetomidina. Medijana vremena do primene prve dodatne doze midazolama iznosila je 114 minuta u grupi koja je primala deksmedetomidin u dozi od 1,0 mikrogram/kg, 40 minuta u grupi koja je primala deksmedetomidin u dozi od 0,5 mikrograma/kg i 20 minuta u grupi koja je primala placebo.

• U drugoj studiji, randomizovani pacijenti, podvrgnuti svesnoj, asistiranoj, fiberoptičkoj intubaciji u lokalnoj anesteziji, primili su udarnu dozu infuzije deksmedetomidina od 1 mikrogram/kg (n=55) ili placebo (fiziološki rastvor) (n=50) tokom 10 minuta, nakon čega je primenjena fiksna infuzija održavanja u dozi od 0,7 mikrograma/kg/sat. Za održavanje sedacije po Ramsay Sedation Scale ≥2, 53% pacijenata koji su primali deksmedetomidin nisu imali potrebu za dodavanjem midazolama, u poređenju sa 14% u grupi koja je primala placebo.

Razlika rizika u udelu između ispitanika koji su primali deksmedetomidin, bez potrebe za dodatnim midazolamom, bila je 43% (95% Cl: 23% -57 %), u poređenju sa placebom. Srednja vrednost dodate doze midazolama bila je 1,1 mg u grupi koja je primala deksmedetomidin, i 2,8 mg u placebo grupi.

Razlika između srednjih doza dodatog midazolama, bila je -1,8 mg (95% Cl: -2,7 - -0,86), u korist deksmedetomidina.

Farmakokinetička svojstva deksmedetomidina su ispitana nakon kratkotrajne intravenske primene kod zdravih dobrovoljaca, i nakon dugotrajne primene infuzije kod pacijenata u jedinici intenzivne nege.

Distribucija

Deksmedetomidin pokazuje model dvofazne (engl. two-compartment) distribucije. Kod zdravih dobrovoljaca uočava se brza faza distribucije sa procenjenim centralnim poluvremenom distribucije (t l/2α) od oko 6 minuta. Srednje procenjeno poluvreme terminalne eliminacije (t l/2) iznosi približno 1,9 do 2,5 sata (min. 1.35, maks. 3.68 sata), a procenjena vrednost srednjeg volumena distribucije u stanju ravnozeže (Vss) iznosi približno 1.16 do 2.16 1/kg (90 do 151 litara). Klirens plazme (Cl) ima srednju procenjenu vrednost od 0,46 do 0.73 1/sat/kg (35.7 do 51.1 1/sat). Srednja vrednost telesne mase za procenjene Vss i Cl vrednosti bila je 69 kg. Farmakokinetika deksmedetomidina u plazmi je slična kod pacijenata u jedinici intenzivne nege nakon primene infuzije u trajanju dužem od 24 sata. Procenjeni farmakokinetički parametri su: t l/2 približno

1.5 sat, Vss približno 93 litra i Cl približno 43 1/sat. Farmakokinetika deksmedetomidina je linearna, u rasponu doze od 0.2 do 1.4 mikrograma/kg/sat, pri čemu se on ne akumulira tokom terapije u trajanju do 14 dana. Deksmedetomidin se vezuje za proteine plazme (94%). Vezivanje za proteine plazme je konstantno pri rasponu koncentracije od 0.85 do 85 nanograma/mL. Deksmedetomidin se vezuje i za humani serumski albumin i za alfa-1-kiseli glikoprotein, pri čemu je serumski albumin glavni vezujući protein deksmedetomidina u plazmi.

Biotransformacija i eliminacija

Deksmedetomidin se eliminiše opsežnim metabolizmom u jetri. Postoje tri vrste inicijalnih metaboličkih reakcija: direktna N-glukuronidacija, direktna N-metilacija i oksidacija katalizovana citohromom P450. Najzastupljeniji cirkulišući metaboliti deksmedetomidina su dva izomerna N-glukuronida. Metabolit H-1, N- metil 3-hidroksimetil deksmedetomidin O-glukuronid je takođe glavni cirkulišući proizvod biotransformacije deksmedetomidina. Citohrom P450 katalizuje formiranje dva manja cirkulišuća metabolita, 3-hidroksimetil deksmedetomidin koji nastaje hidroksilacijom na 3-metil grupi deksmedetomidina i H-3 metabolita koji nastaje oksidacijom u imidazolskom prstenu. Dostupni podaci ukazuju da nekoliko CYP oblika (CYP2A6,

CYP1A2, CYP2E1, CYP2D6 i CYP2C19) posreduju u formiranju oksidovanih metabolita. Farmakološka aktivnost ovih metabolita je zanemarljiva.

Nakon intravenske primene radioaktivno obeleženog deksmedetomidina, u proseku je 95% radioaktivnosti otkriveno u urinu i 4% u fecesu, nakon devet dana. Glavni metaboliti koji se izlučuju urinom su dva izomerna N-glukuronida, koji zajedno čine približno 34% doze N-metil 3-hidroksimetil deksmedetomidin O- glukuronid koji čini 14.51% doze. Manji metaboliti deksmedetomidina karboksilna kiselina, 3-hidroksimetil deksmedetomidin i njegov O-glukuronid pojedinačno čine 1,11 do 7,66% doze. Manje od 1% neizmenjenog leka se izlučuje urinom. Približno 28% urinarnih metabolita čine neidentifikovani manji metaboliti.

Ostale posebne populacije

Nisu ustanovljene veće farmakokinetičke razlike na osnovu pola ili starosti.

U poređenju sa zdravim ispitanicima, vezivanje deksmedetomidina za proteine plazme je umanjeno kod ispitanika sa oštećenom funkcijom jetre. Srednja vrednost udela slobodnog deksmedetomidina u plazmi bila je u rasponu od 8,5% kod zdravih ispitanika, do 17,9% kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ispitanika sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (A, B ili C skor prema Child-Pugh klasifikaciji) hepatični klirens deksmedetomidina je bio smanjen, a poluvreme eliminacije iz plazme t1/2 produženo. Srednje vrednosti plazmatskog klirensa slobodnog deksmedetomidina kod ispitanika sa blagim, umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre bile su 59%, 51% odnosno 32% od vrednosti zabeleženih kod zdravih ispitanika sa očuvanom funkcijom jetre. Srednje poluvreme eliminacije t1/2 kod ispitanika sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre, produženo je na 3,9; 5,4 odnosno 7,4 sata. Iako se deksmedetomidin primenjuje do pojave dejstva, neophodno je razmotriti smanjenje inicijalne doze/doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, u zavisnosti od stepena oštećenja i odgovora pacijenta.

Farmakokinetika deksmedetomidina kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina<30 ml/min) ista je kao kod zdravih ispitanika.

Podaci o primeni kod za novorođenčadi (rođeni od 28 – 44 nedelje gestacije) do dece uzrasta od 17 godina su ograničeni.

Poluvreme deksmedetomidina kod dece (uzrasta od 1 meseca do 17 godina) je slično onome kod odraslih osoba, ali je duže kod novorođenčadi (mlađe od 1 meseca). Kod dece uzrasta od 1 meseca do 6 godina, klirens plazme usklađen sa telesnom masom bio je veći, ali je kod starije dece bio smanjen. Kod novorođenčadi (mlađe od 1 meseca) klirens plazme usklađen sa telesnom masom je zbog nezrelosti bio manji (0.9 1/sat/kg) u poređenju sa starijim grupama. Dostupni podaci su u navedeni u sledećoj tabeli:

Pretklinički podaci zasnovani na konvencionalnim ispitivanjima farmakološke bezbednosti, toksičnosti pojedinačnih i ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju da postoji poseban rizik za primenu kod ljudi.

Tokom ispitivanja reproduktivne toksičnosti, deksmedetomidin nije pokazao štetan efekat u pogledu plodnosti kod mužjaka i ženki pacova, niti je zabeleženo teratogeno dejstvo kod pacova ili kunića. U ispitavanju sprovedenom na kunićima, intravenska primena maksimalne doze od 96 mikrograma/kg/dan, dovela je do izloženosti sličnih onima koje su zapažene u kliničkim uslovima. Kod pacova je subkutana primena maksimalne doze od 200 mikrograma/kg/dan dovela do povećanja embriofetalnog mortaliteta i smanjenja telesne mase fetusa. Ta dejstva su bila povezana sa uočljivom toksičnošću po majku. Smanjenje telesne mase fetusa je zabeleženo i prilikom ispitivanja plodnosti pacova nakon primene doze od 18 mikrograma/kg/dan, praćeno odloženom osifikacijom pri dozi od 54 mikrograma/kg/dan. Zabeleženi nivoi izloženosti kod pacova su ispod nivoa izloženosti u kliničkim uslovima.

Natrijum-hlorid. Voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Ispitivanja kompatibilnosti pokazala su mogućnost adsorpcije deksmedetomidina na neke tipove prirodnih guma. Iako se deksmedetomidin dozira prema efektu, preporučuje se upotreba delova opreme sa sintetičkim ili obloženim dihtunzima od prirodne gume.

4 godine.

Nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora je potvrđena za 48 sati na 25°C i u frižideru (2

- 8°C). S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Ampule čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je ampula, od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 2 mL.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 plastičnih uložaka sa po 5 ampula (ukupno 25 ampula) i Uputstvo za lek.

Ampule su namenjene samo za primenu kod jednog pacijenta.

Priprema rastvora

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se može razblažiti rastvorom glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%), Ringerovim rastvorom, rastvorom manitola ili sterilnim rastvorom natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) kako bi se pre primene postigla potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL. U sledećoj tabeli su date zapremine potrebne za pripremu infuzije.

Ako je potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL:

Rastvor treba blago promućkati kako bi se dobro promešao.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION treba pre primene vizuelno proveriti na prisustvo čestica i promenu boje.

Pokazalo se da je Dexmedetomidin MEDIKUNION kompatibilan kada se primenjuje sa sledećim intravenskim rasvorima i lekovima:

Ringerov laktat, 5%-tni rastvor glukoze, sterilni rastvor natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%), rastvor manitola koncentracije 200 mg/mL (20%), tiopental-natrijum, etomidat, vekuronijum-bromid, pankuronijum-bromid, sukcinilholin, atrakurijum-besilat, mivakurijum-hlorid, rokuronijum-bromid, glikopirolat-bromid, fenilefrin-hlorid, atropin-sulfat, dopamin, noradrenalin, dobutamin, midazolam, morfin- sulfat, fentanil-citrat i nadoknada plazme.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION sadrži aktivnu supstancu deksmedetomidin koja pripada grupi lekova pod nazivom sedativi. Koristi se za izazivanje sedacije (stanja smirenosti, pospanosti ili spavanja) kod odraslih pacijenata u jedinicama intenzivne nege ili za proceduralnu sedaciju / sedaciju u budnom stanju tokom različitih dijagnostičkih ili hirurških procedura.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na deksmedetomidin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate neke poremećaje srčanog ritma (srčani blok 2. ili 3. stepena), osim ukoliko imate elektrostimulator srca (pejsmejker);
• ukoliko imate vrlo nizak krvni pritisak koji ne reaguje na lečenje;
• ukoliko ste nedavno imali moždani udar ili drugo ozbiljno stanje koje utiče na dotok krvi u mozak.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Dexmedetomidin MEDIKUNION.

Pre nego što primite ovaj lek, obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako se bilo šta od navedenog u nastavku odnosi na Vas, jer tada lek Dexmedetomidin MEDIKUNION treba upotrebljavati sa posebnim oprezom:

• ako imate neuobičajeno usporen rad srca (bilo zbog bolesti ili veoma dobre fizičke kondicije);
• ako imate nizak krvni pritisak;
• ako imate smanjen volumen krvi, na primer nakon krvarenja;
• ako imate neke poremećaje rada srca;
• ako ste starija osoba;
• ako imate neurološki poremećaj (na primer: povredu glave ili kičmene moždine ili moždani udar);
• ako imate teška oboljenja jetre;

ako ste ikada nakon primene nekih lekova, naročito anestetika, imali ozbiljnu groznicu (povišenu telesnu temperaturu).

Ovaj lek može izazvati izlučivanje većih količina mokraće i izrazitu žeđ, obratite se Vašem lekaru ako Vam se pojave ova neželjena dejstva. Za više informacija vidite odeljak 4.

Povećan rizik od smrtnosti je uočen kod pacijenata starijih od 65 godina koji su bili na terapiji ovim lekom, posebno kod pacijenata koji su primljeni u jedinicu intenzivne nege iz drugih razloga, osim posle operacije, s težim stanjem bolesti pri prijemu u jedinicu intenzivne nege i kod mlađih pacijenata. Lekar će odlučiti da li je ovaj lek i dalje prikladan za Vas. Lekar će uzeti u obzir korist i rizike ovog leka za Vas, u poređenju sa lečenjem drugim sedativima.

Drugi lekovi i lek Dexmedetomidin MEDIKUNION

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Sledeći lekovi mogu pospešiti dejstvo leka Dexmedetomidin MEDIKUNION:

• lekovi koji pomažu da zaspite ili izazivaju sedaciju (npr. midazolam, propofol);
• jaki lekovi koji se koriste za ublažavanje bolova (npr. opioidi poput morfina, kodeina);
• anestetici (npr. sevofluran, izofluran).

Ukoliko koristite lekove koji snižavaju krvni pritisak i usporavaju rad srca, istovremena primena sa lekom Dexmedetomidin MEDIKUNION može pojačati taj efekat. Lek Dexmdetomidin MEDIKUNION se ne sme primenjivati zajedno sa lekovima koji uzrokuju privremenu paralizu.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se ne sme primenjivati tokom trudnoće ili dojenja, osim ako je to zaista neophodno.

Obratite se svom lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION ima snažan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Nakon što primite lek Dexmedetomidin MEDIKUNION, ne smete upravljati vozilima, ni rukovati mašinama, niti raditi u opasnim uslovima sve dok dejstvo leka potpuno ne prestane. Pitajte Vašeg lekara kada možete ponovo da nastavite sa tim aktivnostima i vratite se na takva radna mesta.

Dexmedetomidin MEDIKUNION sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po mL koncentrata za rastvor za infuziju.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra u bolničkoj jedinici intenzivne nege.

Proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra pre i/ili tokom dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju.

Vaš lekar će odrediti koja doza je odgovarajuća za Vas. Količina leka Dexmedetomidin MEDIKUNION zavisi od Vaše starosti, telesne mase, opšteg zdravstvenog stanja, potrebnog nivoa sedacije i Vašeg odgovora na lek. Vaš lekar može promeniti dozu ukoliko je to potrebno, a tokom lečenja će pratiti rad Vašeg srca i krvni pritisak.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se razblažuje i primenjuje Vam se kao infuzija (kap po kap) u venu.

Nakon sedacije/buđenja

• Lekar će Vas držati pod medicinskim nadzorom još nekoliko sati nakon sedacije da bi bio siguran da se dobro osećate.
• Ne smete napustiti bolnicu bez pratnje.
• Još neko vreme nakon primene leka Dexmedetomidin MEDIKUNION ne preporučuje se upotreba lekova za spavanje, lekova za izazivanje sedacije ili jakih lekova za ublažavanje bolova. Razgovarajte sa svojim lekarom o upotrebi navedenih lekova i uzimanju alkohola.

Ako ste primili više leka Dexmedetomidin MEDIKUNION nego što ste treba

Ukoliko ste primili previše leka Dexmedetomidin MEDIKUNION, Vaš krvni pritisak bi mogao da se snizi ili povisi, mogao bi da Vam se uspori rad srca, mogli biste da dišete sporije i da se osećate pospanije. Vaš lekar će znati kako da Vas leči, uzimajući u obzir Vaše stanje.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• usporen rad srca;
• nizak ili visok krvni pritisak;
• promene u načinu disanja ili zastoj disanja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol u grudima ili srčani udar (infarkt);
• ubrzan rad srca;
• mala ili velika vrednost šećera u krvi;
• mučnina, povraćanje ili suva usta;
• nemir;
• visoka telesna temperatura;
• simptomi nakon obustave primene leka.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• oslabljena srčana funkcija, srčani zastoj;
• nadutost stomaka;
• žeđ;
• stanje u kome je povećana kiselost u organizmu;
• mala vrednost albumina u krvi;
• nedostatak vazduha;
• halucinacije;
• nedovoljna efikasnost leka.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• izlučivanje veće količine mokraće i prekomerna žeđ – mogu biti simptomi hormonskog poremećaja koji se zove dijabetes insipidus. Ako se ti simptomi pojave, obratite se lekaru.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Dexmedetomidin MEDIKUNION nakon isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i ampuli nakon „Važi do“.

Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Ampule čuvati u spoljašnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora je potvrđena za 48 sati na 25°C i u frižideru (2

- 8°C). S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ako se razblaženje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Šta sadrži lek Dexmedetomidin MEDIKUNION

• Aktivna supstanca je deksmedetomidin-hidrohlorid.

Jedan mL koncentrata sadrži 100 mikrograma deksmedetomidina u obliku deksmedetomidin-hidrohlorida. Jedna ampula od 2 ml sadrži 200 mikrograma deksmedetomidina u obliku deksmedetomidin-hidrohlorida. Koncentracija finalnog rastvora nakon razblaživanja treba da bude 4 mikrograma/mL.

• Pomoćne supstance su natrijum-hlorid i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Dexmedetomidin MEDIKUNION i sadržaj pakovanja

Koncentrat za rastvor za infuziju (sterilni koncentrat). Koncentrat je bistar, bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje je ampula od bezbojnog stakla tipa I, zapremine 2 mL.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 plastičnih uložaka sa po 5 ampula (ukupno 25 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

MEDIKUNION DOO BEOGRAD, Višnjička 57A, Beograd - Palilula

Proizvođač:

EVER PHARMA JENA GMBH , Otto□Schott Str. 15, Jena, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Broj i datum dozvole:

515-01-04589-20-001 od 31.10.2022.

< >

Dexmedetomidin MEDIKUNION, 100 mikrograma/mL, koncentrat za rastvor za infuziju

Način primene

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION treba da primenjuju samo zdravstveni radnici obučeni za uvođenje pacijenata u anesteziju u operacionoj sali ili tokom dijagnostičkih procedura. Ovaj lek se mora primenjivati samo kao razblažena intravenska infuzija pomoću uređaja za kontrolisanje brzine infuzije.

Priprema rastvora

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION se može razblažiti rastvorom glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%), Ringerovim rastvorom, rastvorom manitola ili sterilnim rastvorom natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%) kako bi se pre primene postigla potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL. U sledećoj tabeli su date zapremine potrebne za pripremu infuzije.

Ako je potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL:

Rastvor treba blago promućkati kako bi se dobro promešao.

Lek Dexmedetomidin MEDIKUNION treba pre primene vizuelno proveriti na prisustvo čestica i promenu boje.

Pokazalo se da je lek Dexmedetomidin MEDIKUNION kompatibilan kada se primenjuje sa sledećim intravenskim rastvorima i lekovima:

Ringerov laktat, 5%-tni rastvor glukoze, sterilni rastvor natrijum-hlorida koncentracije 9 mg/mL (0,9%), rastvor manitola koncentracije 200 mg/mL (20%), tiopental-natrijum, etomidat, vekuronijum-bromid, pankuronijum-bromid, sukcinilholin, atrakurijum-besilat, mivakurijum-hlorid, rokuronijum-bromid,

glikopirolat-bromid, fenilefrin-hlorid, atropin-sulfat, dopamin, noradrenalin, dobutamin, midazolam, morfin- sulfat, fentanil-citrat i nadoknada plazme.

Ispitivanja kompatibilnosti pokazala su mogućnost adsorpcije deksmedetomidina na neke tipove prirodnih guma. Iako se deksmedetomidin dozira prema efektu, preporučuje se upotreba delova opreme sa sintetičkim ili obloženim dihtunzima od prirodne gume.

Rok upotrebe

4 godine.

Nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost razblaženog infuzionog rastvora je potvrđena za 48 sati na 25°C i u frižideru (2

• 8°C). S mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne bi smeli biti duži od

24 sata na temperaturi od 2 - 8°C, osim ukoliko se razblaživanje vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.