Dexmedetomidine Kalceks 200mcg/2mL koncentrat za rastvor za infuziju

Lek Dexmedetomidine Kalceks se primenjuje za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu 0 do -3 po RASS skali -Richmond Agitation-Sedation Scale).

Lek Dexmedetomidine Kalceks se primenjuje za sedaciju neintubiranih, odraslih pacijenata pre i/ili za vreme dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju („svesna sedacija“).

Za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu 0 do -3 po RASS skali

- Richmond Agitation-Sedation Scale)

Lek je namenjen isključivo za primenu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Lek Dexmedetomidine Kalceks smeju da primenjuju samo zdravstveni radnici, koji su obučeni za rad sa pacijentima u jedinici intenzivne nege.

Doziranje

Kod već intubiranih i sediranih pacijenata može se preći na deksmedetomidin uz početnu brzinu infuzije od 0,7 mikrograma/kg/sat koja se zatim može postepeno podešavati unutar raspona doze od 0,2 do 1,4 mikrograma/kg/sat kako bi se postigao željeni nivo sedacije, a u zavisnosti od odgovora pacijenta. Kod kompromitovanih pacijenata treba razmotriti primenu infuzije manjom početnom brzinom. Dexmedetomidine je veoma jak lek pa je brzina infuzije data po satu. Nakon podešavanja doziranja, novo stanje ravnoteže sedacije ne može se postići u roku od jednog sata.

Maksimalna doza

Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 1,4 mikrograma/kg/sat. Kod pacijenata kod kojih se ne postigne odgovarajući nivo sedacije maksimalnom dozom deksmedetomidina treba primeniti drugo sredstvo za sedaciju.

Ne preporučuje se primena udarne početne doze deksmedetomidina za sedaciju pacijenata u JIN jer se ista povezuje sa povećanjem neželjenih dejstava. Prema potrebi se mogu davati propofol ili midazolam sve dok se ne uspostave klinička dejstva deksmedetomidina.

Dužina trajanja terapije

Nema iskustava s primenom deksmedetomidina u periodu dužem od 14 dana. Primenu ovog leka u periodu dužem od navedenog treba redovno kontrolisati.

Za sedaciju neintubiranih, odraslih pacijenata pre i/ili za vreme dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju

Lek Dexmedetomidine Kalceks smeju da primenjuju samo zdravstveni radnici obučeni za davanje anestezije pacijentima u operacionoj sali ili tokom dijagnostičkih procedura. Kada se deksmedetomidin primenjuje za

„svesnu sedaciju“, pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom osoba koje nisu uključene u sprovođenje dijagnostičke ili hirurške procedure. Pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom kako bi se uočili rani znaci hipotenzije, hipertenzije, bradikardije, respiratorne depresije, opstrukcije disajnih puteva, apneje, dispneje i/ili desaturacije kiseonikom (videti odeljak 4.8).

Kada je indikovano, dodatni kiseonik mora biti odmah dostupan i primenjen. Saturaciju kiseonikom treba pratiti pulsnom oksimetrijom.

Lek Dexmedetomidine Kalceks se daje kao infuzija početne udarne doze praćena infuzijom za održavanje. U zavisnosti od procedure, može biti potrebna istovremena primena lokalne anestezije ili analgezije kako bi se postigao željeni klinički efekat. Dodatna analgezija ili sedativi (npr. opioidi, midazolam ili propofol) se preporučuju u slučajevima bolnih intervencija ili potrebe za dubljim nivoom sedacije.

Procenjeno je da je farmakokinetičko poluvreme distribucije deksmedetomidina oko 6 minuta, što, zajedno sa dejstvima drugih primenjenih lekova, treba uzeti u obzir prilikom procene odgovarajućeg vremena potrebnog za titriranje do željenog kliničkog efekta deksmedetomidina.

Početak proceduralne sedacije:

Primeniti infuziju udarne doze od 1,0 mikrograma/kg u trajanju od 10 minuta. Za manje invazivne procedure, kao što je hirurška intevencija na oku, može biti pogodna inicijalna doza infuzije od 0,5 mikrograma/kg tokom 10 minuta.

Održavanje proceduralne sedacije:

- Infuzija za održavanje obično započinje sa 0,6 - 0,7 mikrograma/kg/sat i titrira se do postizanja željenog kliničkog efekta dozama u rasponu od 0,2 do 1 mikrograma/kg/sat. Brzinu infuzije za održavanje treba podesiti tako da se dostigne željeni nivo sedacije.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Prilagođavanje doze obično nije potrebno kod starijih osoba (videti odeljak 5.2). Kod starijih pacijenata postoji povećan rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.4) međutim, ograničeni podaci dostupni za proceduralnu sedaciju ne ukazuju na jasnu zavisnost od doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Deksmedetomidin se metaboliše u jetri te ga treba oprezno koristiti kod pacijenata s oštećenom funkcijom jetre. Može se razmotriti smanjenje doze održavanje (videti odeljke 4.4 i 5.2)

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost deksmedetomidina kod dece uzrasta od 0 do 18 godine nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim, ne može se dati preporuka o doziranju.

Način primene

Lek Dexmedetomidine Kalceks se mora primenjivati samo kao razblažena intravenska infuzija pomoću uređaja za kontrolisanu infuziju.

Za uputstvo za razblaživanje leka pre primene, videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1.
• Uznapredovali srčani blok (2. ili 3. stepena) osim ako pacijent nema pejsmejker.
• Nekontrolisana hipotenzija.
• Akutna cerebrovaskularna stanja.

Praćenje

Lek Dexmedetomidine Kalceks je namenjen za upotrebu u jedinici intenzivne nege, operacionoj sali i za vreme dijagnostičkih procedura. Ne preporučuje se njegova upotreba u drugim uslovima. Tokom primene infuzije leka Dexmedetomidine Kalceks, pacijenti treba da imanju stalno praćenje rada srca. Kod neintubiranih pacijenata treba pratiti disanje zbog rizika od respiratorne depresije i, u nekim slučajevima, apneje (videti odeljak 4.8)

Prijavljeno vreme oporavka nakon upotrebe deksmedetomidina je približno 1 sat. Kada se lek koristi u ambulantnim uslovima, potreban je strog nadzor u trajanju od najmanje još 1 sata (ili duže, u zavisnosti od stanja pacijenta), uz dodatni medicinski nadzor u trajanju od još najmanje 1 sata radi osiguranja bezbednosti pacijenta.

Opšte mere opreza

Lek Dexmedetomidine Kalceks se ne sme davati kao bolus doza, a u JIN se ne preporučuje primena udarne doze. Korisnici stoga treba da budu spremni da primene neki drugi sedativ za akutnu kontolu agitacije ili za vreme intervencija, naročito tokom prvih nekoliko sati lečenja. Ako je tokom proceduralne sedacije potrebno brzo povećanje nivoa sedacije, može se primeniti mala bolus doza nekog drugog sedativa.

Kod nekih pacijenata koji su primali deksmedetomidin primećeno je da se stimulacijom mogu dovesti u budno stanje. Ovo samo po sebi, i bez nekih drugih kliničkih znakova i simptoma, ne treba smatrati dokazom izostanka efikasnosti.

Lek Dexmedetomidine Kalceks obično ne izaziva duboku sedaciju te se pacijenti mogu lako probuditi. Iz tog razloga deksmedetomidin nije pogodan za pacijente koji ne tolerišu taj profil dejstva, na primer za one kojima je potrebna kontinuirana duboka sedacija.

Lek Dexmedetomidine Kalceks se ne sme upotrebiti kao sredstvo za indukciju opšte anestezije radi intubacije ili za sedaciju tokom primene mišićnih relaksanasa.

Lek D Dexmedetomidine Kalceks nema antikonvulzivno dejstvo kao neki drugi sedativi i stoga neće sprečiti nastanak epileptične aktivnosti.

Preporučuje se oprez ukoliko se deksmedetomidin kombinuje sa drugim supstancama sa sedativnim ili kardiovaskularnim dejstvom jer postoji mogućnost pojave dodatnih dejstava.

Lek Dexmedetomidine Kalceks se ne preporučuje za sedaciju kontrolisanu od strane pacijenta. Odgovarajući podaci nisu dostupni.

Kada se deksmedetomidin upotrebljava u ambulantnim uslovima, pacijenti se obično otpuštaju i prepuštaju da o njima brine odgovarajuća osoba. Uzimajući u obzir zabeležena dejstva deksmedetomidina, samu intervenciju, istovremenu primenu drugih lekova, uzrast i stanje pacijenata, pacijente treba upozoriti da se uzdrže od upravljanja vozilima ili obavljanja nekih drugih opasnih radnji kao i da, ukoliko je to moguće, izvesno vreme izbegavaju upotrebu drugih sredstava koja mogu da izazovu sedaciju (kao što su npr. benzodiazepini, opioidi, alkohol).

Potreban je oprez prilikom primene deksmedetomidina kod starijih pacijenata. Primena deksmedetomidina, uključujući udarnu dozu kod intervencija, kod pacijenata starijih od 65 godina može da poveća rizik od hipotenzije. Potrebno je razmotriti smanjenje doze. Videti odeljak 4.2.

Kardiovaskularna dejstva i mere opreza

Deksmedetomidin snižava srčanu frekvenciju i krvni pritisak preko centralne simpatikolize dok pri većim koncentracijama uzrokuje perifernu vazokonstrikciju što dovodi do hipertenzije (videti odeljak 5.1). Deksmedetomidin stoga nije pogodan za pacijente kod kojih je izražena teška kardiovaskularna nestabilnost.

Treba biti oprezan prilikom davanja deksmedetomidina pacijentima sa već postojećom bradikardijom. Podaci o dejstvima deksmedetomidina kod pacijenata kod kojih je srčana frekvencija manja od 60 su veoma ograničeni tako da je baš kod tih pacijenata potreban poseban oprez. Bradikardija obično ne zahteva posebno lečenje, ali često reaguje na antiholinergičke lekove ili na smanjenje doze kada je to potrebno. Pacijenti sa dobrom fizičkom kondicijom i usporenim srčanim ritmom mogu biti posebno osetljivi na bradikardična dejstva agonista alfa-2 receptora, a prijavljeni su i slučajevi prolaznog sinusnog zastoja. Zabeleženi su i slučajevi srćanog zastoja, kojima često prethode bradikardija ili atrioventrikularna blokada (videti odeljak 4.8).

Hipotenzivno dejstvo deksmedetomidina može biti od većeg značaja kod pacijenata sa već postojećom hipotenzijom (naročito ako ona ne reaguje na vazopresore), hipovolemijom, hroničnom hipotenzijom ili smanjenom funkcionalnom rezervom kod pacijenata sa teškim oblikom ventrikularne disfunkcije i kod starijih osoba, pa je u takvim slučajevima potreban poseban oprez (videti odeljak 4.3). Hipotenzija obično ne zahteva posebno lečenje ali, po potrebi, korisnici treba da budu spremni da intervenišu smanjenjem doze, davanjem tečnosti i/ili vazokonstriktora.

Pacijenti sa poremećajem perifernog autonomnog nervnog sistema (npr. zbog povrede kičmene moždine) mogu imati izraženije hemodinamske promene nakon početka primene deksmedetomidina pa im stoga treba posvetiti posebnu pažnju.

Prolazna hipertenzija primećena je prvenstveno tokom davanja udarne doze i to u vezi sa perifernim vazokonstriktornim dejstvima deksmedetomidina, pa se davanje udarne doze ne preporučuje za sedaciju pacijenata u JIN. Lečenje hipertenzije uglavnom nije neophodno, ali je preporučljivo da se smanji brzina kontinuirane infuzije.

Lokalna vazokonstrikcija pri višim koncentracijama može biti od većeg značaja kod pacijenata sa ishemijskim oboljenjem srca ili teškim cerebrovaskularnim oboljenjem pa stoga oni treba da budu pod

strogim nadzorom. Smanjenje doze ili prekid davanja treba razmotriti kod pacijenata kod kojih postoje znaci miokardijalne ili cerebralne ishemije.

Oprez se savetuje prilikom primene deksmedetomidina u kombinaciji sa spinalnom ili epiduralnom anestezijom zbog mogućeg povećanog rizika od hipotenzije ili bradikardije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Oprez je potreban kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre jer davanje prevelikih doza može da poveća rizik od neželjenih dejstava, prejake sedacije ili produženog trajanja dejstva zbog smanjenog klirensa deksmedetomidina.

Pacijenti sa poremećajem nervnog sistema

Iskustva upotrebe deksmedetomidina kod pacijenata sa teškim neurološkim poremećajima kao što je povreda glave i nakon neurohirurških intervencija su ograničena pa je u tim slučajevima potreban oprez prilikom primene, naročito ukoliko je potrebna duboka sedacija. Deksmedetomidin može da smanji protok krvi u mozgu i da snizi intrakranijalni pritisak što bi trebalo uzeti u obzir prilikom propisivanja terapije.

Ostalo

Ako se posle duže primene uzimanje leka naglo prekine, alfa-2 agonisti se retko povezuju sa reakcijama na prestanak primene leka. Ovu mogućnost treba uzeti u obzir ako se kod pacijenta jave agitacija ili hipertenzija ubrzo nakon obustavljanja davanja deksmedetomidina.

Deksmedetomidin može da izazove hipertermiju koja može da bude otporna na klasične metode hlađenja. Terapija deksmedetomidinom se mora prekinuti u slučaju pojave dugotrajne, neobjašnjive visoke temperature i ne preporučuje se za primenu kod pacijenata sa predispozicijom za malignu hipertemiju.

Lek Dexmedetomidine sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, odnosno, suštinski je bez natrijuma.

Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih osoba.

Istovremena primena deksmedetomidina sa anesteticima, sedativima, hipnoticima i opioidima verovatno može da izazove pojačanje dejstava uključujući i sedativna, anestetička i kardiorespiratorna dejstva. Posebne studije su potvrdile pojačanje dejstava pri kombinovanoj primeni sa izofluranom, propofolom, alfentanilom i midazolamom.

Nisu zabeležene nikakve farmakokinetičke interakcije između deksmedetomidina i izoflurana, propofola, alfentanila i midazolama. Međutim, zbog mogućih farmakodinamičkih interakcija, može biti neophodno smanjiti dozu ili deksmedetomidina ili anestetika, sedativa, hipnotika ili opioida koji se istovremeno primenjuju.

Inhibicija CYP enzima uključujući CYP2B6 od strane deksmedetomidina ispitana je pri inkubaciji mikrozoma humane jetre. In vitro studije pokazuju da postoji interakcijski potencijal in vivo između deksmedetomidina i supstrata koji se dominantno metabolišu putem CYP2B6 enzima.

Indukcija deksmedetomidina in vitro primećena je kod CYP1A2, CYP2B6, CYP2C8, CYP2C9 i CYP3A4, dok se indukcija in vivo ne može isključiti. Klinički značaj je nepoznat.

Mogućnost pojačanog hipotenzivnog i bradikardičnog dejstva treba uzeti u obzir kod pacijenata koji uzimaju druge lekove koji izazivaju ova dejstva, kao što su npr. beta blokatori, iako su dodatna dejstva u ispitivanju interakcije sa esmololom bile su umerene.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni deksmedetomidina kod trudnica ograničeni.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Deksmedetomidin se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim kada kliničko stanje žene zahteva lečenje deksmedetomidinom.

Dojenje

Deksmedetomidin se izlučuje u majčino mleko, međutim nakon prekida primene leka njegova koncentracija pada ispod nivoa detekcije u roku od 24 sata. Ne može se isključiti rizik po novorođenčad. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija deksmedetomidinom mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom za ženu.

Plodnost

Ispitivanje plodnosti kod pacova je pokazalo da deksmedetomidin ne utiče na plodnost ni mužjaka ni ženki. Nema dostupnih podataka koji se tiču plodnosti kod ljudi.

Pacijente treba upozoriti da se uzdrže od upravljanja vozilima ili obavljanja drugih rizičnih aktivnosti još neko vreme nakon što prime deksmedetomidin radi proceduralne sedacije.

Sažetak bezbednosnog profila

Sedacija odraslih pacijenata u JIN (jedinici intenzivne nege)

Najčešća prijavljena neželjena dejstva nakon primene deksmedetomidina u JIN su hipotenzija, hipertenzija i bradikardija, koje se javljaju kod približno 25%, 15% odnosno 13% pacijenata. Hipotenzija i bradikardija takođe spadaju u najčešća teška neželjena dejstva deksmedetomidina i javljaju se kod 1,7% odnosno 0,9% nasumično odabranih pacijenata u JIN.

Proceduralna sedacija/„svesna sedacija“

Najčešća prijavljena neželjena dejstva primene deksmedetomidina kod proceduralne sedacije navedena su u nastavku (protokoli faze III ispitivanja sadrže unapred definisane granice za prijavu promena u krvnom pritisku, brzini disanja i srčanom ritmu, kao neželjne događaje):

• hipotenzija (55% u grupi koja je primala deksmedetomidin u poređenju sa 30% u placebo grupi koja je primala midazolam i fentanil kao terapiju spasa);
• respiratorna depresija (38% u grupi koja je primala deksmedetomidin u poređenju sa 35% u placebo grupi koja je primala midazolam i fentanil kao terapiju spasa);
• bradikardija (14% u grupi koja je primala deksmedetomidin u poređenju sa 4% u placebo grupi koja je primala midazolam i fentanil kao terapiju spasa).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Podaci o neželjenim dejstvima prikazani u Tabeli 1 prikupljeni su iz kliničkih ispitivanja sprovedenih u jedinicama intenzivne nege.

Neželjena dejstva su prikazana prema kriterijumima učestalosti, pri čemu su prvo navode one najčešće: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10 000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10 000).

Tabela 1. Neželjena dejstva

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: hiperglikemija, hipoglikemija

Povremeno: metabolička acidoza, hipoalbuminemija

Psihijatrijski poremećaji Često: agitacija Povremeno: halucinacije

Kardiološki poremećaji

Veoma često: bradikardija1,2

Često: ishemija miokarda ili infarkt tahikardija

Povremeno: atrioventrikularni blok, smanjen minutni volumen srca, srčani zastoj

Vaskularni poremećaji

Veoma često: hipotenzija1,2, hipertenzija1,2

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Veoma često: respiratorna depresija2,3 Povremeno: dispneja, apneja

Gastrointestinalni poremećaji

Često: mučnina2, povraćanje, suva usta2 Povremeno: abdominalna distenzija

Renalni i urinarni poremećaji

Nepoznato: poliurija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: sindrom obustave uzimanja leka, hipertermija Povremeno: Neefikasnost leka, žeđ

1 Videti odeljak Opis odabranih neželjenih dejstava

2 Neželjeno dejstvo zabeleženo takođe u studijama proceduralne sedacije

3 Incidenca „često“ u ispitivanjima sedacije u JIN

Opis odabranih neželjenih dejstava

Klinički značajne hipotenzija ili bradikardija treba da se leče onako kako je opisano u odeljku 4.4.

Kod relativno zdravih ispitanika koji se nisu nalazili u jedinicama intenzivne nege, a koji su primali deksmedetomidin, bradikardija je povremeno dovela do zastoja ili pauze sinusnog ritma. Simptomi su reagovali na podizanje nogu i primene antiholinergika, kao što su atropin ili glikopirolat. U izolovanim slučajevima, kod pacijenata sa već postojećom bradikardijom, bradikardija je progresirala do asistole. Takođe, zabeleženi su i slučajevi srčanog zastoja, kojima su često prethodili bradikardija ili atrioventrikularni blok.

Hipertenzija se povezuje sa primenom veće inicijalne doze i ta reakcija se može ublažiti izbegavanjem primene udarne doze ili smanjenjem brzine infuzije ili veličine udarne doze.

Pedijatrijska populacija

Kod dece iznad 1 meseca postnatalne starosti koja su, pretežno nakon hirurške intervencije, smeštena u JIN na lečenje u trajanju do 24 sata, pokazao se sličan bezbednosni profil kao kod odraslih. Podaci za novorođenčad (rođenu tokom 28 - 44 nedelje gestacije) su veoma ograničeni i odnose se samo na doze održavanja ≤ 0,2 mikrograma/kg/sat. U literaturi je prijavljen samo jedan slučaj hipotermijeske bradikardije kod novorođenčeta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Nekoliko slučajeva predoziranja deksmedetomidinom zabeleženo je i u podacima dobijenim iz kliničkih ispitivanja i u podacima prikupljenim nakon puštanja ovog leka u promet. U ovim slučajevima najveća prijavljena brzina infundiranja deksmedetomidina bila je do 60 mikrograma/kg/sat u trajanju od 36 minuta i 30 mikrograma/kg/sat u trajanju od 15 minuta kod 20-mesečnog deteta odnosno odrasle osobe. Najčešće zabeležene neželjene reakcije u vezi sa predoziranjem uključuju bradikardiju, hipotenziju, hipertenziju, prejaku sedaciju, respiratornu depresiju i srčani zastoj.

Terapija predoziranja

U slučaju predoziranja koje se manifestuje kliničkim simptomima, infuziju deksmedetomidina treba smanjiti ili prekinuti. Očekivani znaci su prvenstveno kardiovaskularne prirode i treba ih lečiti kako je klinički indikovano (videti odeljak 4.4). Kod visokih koncentracija, hipertenzija može da bude izraženija od hipotenzije. Pojave sinusnog zastoja zabeležene u kliničkim ispitivanjima su se spontano povlačile ili su reagovale na terapiju atropinom i glikopirolatom. Reanimacija je bila potrebna u izolovanim slučajevima teškog predoziranja koja su dovela do srčanog zastoja.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici, drugi hipnotici i sedativi ATC šifra: N05CM18

Deksmedetomidin je selektivni agonist alfa-2 receptora sa širokim spektrom farmakoloških svojstava. Simpatolitičko dejstvo ostvaruje preko smanjenja oslobađanja noradrenalina iz simpatičkih nervnih završetaka. Sedativno dejstvo se ostvaruje putem smanjivanja aktivnosti locus coeruleus-a, dominantnog noradrenergičkog jezgra, koje se nalazi u moždanom stablu. Deksmedetomidin ima analgetičko dejstvo i omogućava upotrebu manjih količina anestetika/analgetika. Kardiovaskularna dejstva zavise od doze; pri manjim brzinama infuzije dominiraju efekti na centralnom nervnom sistemu što dovodi do usporavanja srčane frekvencije i sniženja krvnog pritiska. Kod većih doza preovladavaju periferni vazokonstriktivni efekti koji dovode do povećanja sistemskog vaskularnog otpora i krvnog pritiska, pri čemu se i dalje pojačava bradikardijsko dejstvo. Deksmedetomidin uglavnom ne ispoljava efekte respiratorne depresije kada se primenjuje kao monoterapija kod zdravih ispitanika.

Sedacija odraslih pacijenata u JIN (jedinica za intenzivnu negu)

U placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim na pacijentima nakon operacije u jedinici intenzivne nege koji su prethodno bili intubirani i sedirani midazolamom ili propofolom, deksmedetomidin je značajno smanjio potrebe kako za dodatnim sedativima (midazolam ili propofol) tako i za opioidima tokom sedacije u trajanju do 24 sata. Kod većine pacijenata koji su dobijali deksmedetomidin nije bilo potrebe primeniti dodatne sedative. Pacijenti su uspešno ekstubirani bez prekida primene infuzije deksmedetomidina.

Ispitivanja sprovedena na pacijentima van jedinice intenzivne nege, potvrdila su da se deksmedetomidin može bezbedno davati pacijentima bez endotrahealne intubacije pod uslovom da se nalaze pod odgovarajućim nadzorom.

Deksmedetomidin je pokazao slične efekte kao midazolam (odnos 1,07; 95% CI 0,971, 1,176) i propofol (odnos 1,00; 95% CI 0,922, 1,075) u pogledu vremena potrebnog za postizanje odgovarajućeg nivoa sedacije u većinskoj medicinskoj populaciji, koja je zahtevala produženu blagu do umerenu sedaciju (RASS od 0 do - 3) u jedinici intenzivne nege do 14 dana. Naime, deksmedetomidin je smanjio trajanje mehaničke ventilacije u poređenju sa midazolamom; i smanjio potrebno vreme do ekstubiranja u poređenju sa midazolamom i propofolom. U poređenju i sa midazolamom i sa propofolom, pacijenti su se lakše budili, bili su kooperativniji i sposobniji za komunikaciju bilo da su imali bolove ili ne. Pacijenti koji su primali deksmedetomidin češće su imali hipotenziju i bradikardiju, ali su ređe patili od tahikardije od onih koji su primali midazolam, a uz sličnu učestalost hipotenzije, češće su imali tahikardiju od onih koji su primali propofol. Pojava delirijuma je tokom ispitivanja izmerena prema skali CAM-ICU i bila je niža u poređenju sa midazolamom dok su neželjena dejstva povezana sa delirijumom bila ređa za deksmedetomidin u poređenju sa propofolom. Pacijenti, kod kojih je obustavljena primena deksmedetomidina usled nedovoljnog nivoa sedacije, prešli su na terapiju propofolom ili midazolamom. Rizik od nedovoljne sedacije povećan je kod pacijenata koje je bilo teško sedirati standardnim postupcima i pre nego što su prešli na druge lekove.

Efikasnost kod pedijatrijskih pacijenata merena je u dozno-kontrolisanom ispitivanju sprovedena kod pacijenata u jedinici intenzivne nege, kod velikog broja pacijenata nakon operacije, uzrasta od 1 meseca do ≤

17 godina. Približno kod 50% pacijenata koji su primali deksmedetomidin nije bila potrebna dodatba primena midazolama tokom lečenja u srednjem trajanju od 20,3 sata, ne prelazeći 24 sata. Podaci o lečenju dužem od 24 sata nisu dostupni. Podaci o primeni kod novorođenčadi (rođeni tokom 28 - 44 nedelje gestacije) vrlo su ograničeni i odnose se samo na male doze (≤0,2 mikrograma/kg/sat) (videti odeljke 5.2 i 4.4). Novorođenčad mogu biti naročito osetljiva na bradikardijsko dejstvo deksmedetomidina uz hipotermiju i u stanjima u kojima minutni volumen srca zavisi od srčane frekvencije.

U dvostruko slepim, kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim kod pacijenata u jedinici intenzivne nege, incidenca supresije kortizola kod pacijenata koji su primali deksmedetomidin (n=778) bila je 0,5% u poređenju sa 0% kod pacijenata koji su primali ili midazolam (n=338) ili propofol (n=275). Događaj je zabeležen kao blag u jednom i umeren u tri slučaja.

Proceduralna sedacija/„svesna sedacija“

Bezbednost i efikasnost deksmedetomidina za sedaciju neintubiranih pacijenata pre i/ili tokom hirurških ili dijagnostičkih procedura, procenjena je u dva nasumična, dvostruko slepa, multicentrična, placebo- kontrolisana klinička ispitivanja.

• U prvoj studiji, randomizovani pacijenti podvrgnuti elektivnim hirurškim intervencijama/procedurama praćena anestezijom i lokalnom/regionalnom anestezijom, primili su udarnu dozu infuzije deksmedetomidina od 1 mikrograma/kg (n=129) ili 0,5 mikrograma/kg (n=134) ili placeba (običan fiziološki rastvor, n=63) tokom 10 minuta, nakon čega je sledila infuzija održavanja započeta sa 0,6 mikrograma/kg/sat. Infuzija održavanja ispitivanim lekom mogla se titrirati od 0,2 mikrograma/kg/sat do 1 mikrograma/kg/sat. Udeo pacijenata kod kojih je postignut ciljani nivo sedacije (prema Skali za objektivnu procenu budnosti/sedacije od strane posmatrača ≤ 4 - Observer’s Assessment of Alertness/Sedation Scale ≤ 4) bez potrebe za dodatnim midazolamom bio je 54% pacijenata koji su primali deksmedeotimidin od 1 mikrograma/kg i 40% pacijenata koji su primali deksmedetomidin od 0,5 µg/kg, u poređenju sa 3% pacijenata koji su primali placebo. Razlika rizika u udelu grupe pacijenata koja je primala deksmedetomidin od 1 mikrograma/kg i one koja je primala deksmedetomidin od 0,5 mikrograma/kg, bez potrebe za dodatnim midazolamom, iznosila je 48% (95% CI: 37-57%), odnosno 40% (95% CI: 28-48%) u poređenju sa grupom koja je primala placebo. Srednja doza dodatnog midazolama bila je 1,5 (0,5-7,0) mg u grupi koja je primala deksmedetomidin od 1,0 mikrograma/kg, 2,0 (0,5-8,0) mg u grupi koja je primala deksmedetomidin od 0,5 mikrograma/kg i 4,0 (0,5- 14,0) mg u grupi koja je primala placebo. Razlika srednjih vrednosti doze dodatnog midazolama u grupi koja je primala deksmedetomidin od 1 mikrograma/kg i deksmedetomidin od 0,5 mikrograma/kg u poređenju sa grupom koja je primala placebo bila je -3,1 mg (95% CI: -3,8 - -2,5) odnosno -2,7 mg (95% CI: -3,3 – -2,1) u

korist deksmedetomidina. Medijana vremena do davanja prve dodatne doze midazolama iznosila je 114 minuta u grupi koja je primala deksmedetomidin od 1,0 mikrograma/kg, 40 minuta u grupi koja je primala deksmedetomidin od 0,5 mikrograma/kg i 20 minuta u grupi koja je primala placebo.

U drugoj studiji, randomizovani pacijenti, podvrgnuti svesnoj, asistiranoj, fiberoptičkoj intubaciji u topikalnoj anesteziji, primili su udarnu dozu od 1 mikrograma/kg (n=55) ili placeba (običan fiziološki rastvor) (n=50) tokom 10 minuta, nakon čega je primenjena fiksna infuzija održavanja od 0,7 mikrograma/kg/sat. Za održavanje sedacije po Ramsay Sedation Scale ≥2, 53% pacijenata koji su primali deksmedetomidin, bez potrebe za dodatnim midazolamom, bila je 43% (95% Cl: 23% -57 %), u poređenju sa placebom. Srednja vrednost dodate doze midazolama bila je 1,1 mg u grupi koja je primala deksmedetomidin, i 2,8 mg u placebo grupi. Razlika između srednjih doza dodatog midazolama, bila je -1,8 mg (95% Cl: -2,7 - -0,86), u korist deksmedetomidina.

Farmakokinetička svojstva deksmedetomidina su ispitana nakon kratkotrajne intravenske primene kod zdravih dobrovoljaca, i nakon dugotrajne primene infuzije kod pacijenata u jedinici intenzivne nege.

Distribucija

Deksmedetomidin pokazuje model dvofazne (engl. two-compartment) distribucije. Kod zdravih dobrovoljaca uočava se brza faza distribucije sa procenjenim centralnim poluvremenom distribucije (t l/2α) od oko 6 minuta. Srednje procenjeno poluvreme terminalne eliminacije (t 1/2) iznosi približno 1,9 do 2,5 sata (min. 1,35, maks. 3,68 sata), a procenjena vrednost srednjeg volumena distribucije u stanju ravnoteže (Vss) iznosi približno 1,16 do 2,16 1/kg (90 do 151 litara). Klirens plazme (Cl) ima srednju procenjenu vrednost od 0,46 do 0,73 L/sat/kg (35,7 do 51,1 L/h). Srednja vrednost telesne mase za procenjene Vss i Cl vrednosti bila je 69 kg. Farmakokinetika deksmedetomidina u plazmi je slična kod pacijenata u jedinici intenzivne nege nakon davanja infuzije u trajanju dužem od 24 sata. Procenjeni farmakokinetički parametri su: t 1/2 približno 1,5 sat, Vss približno 93 litra i Cl približno 43 L/sat. Farmakokinetika deksmedetomidina je linearna, u rasponu doze od 0,2 do 1,4 mikrograma/kg/sat pri čemu se on se ne akumulira tokom terapije u trajanju do 14 dana. Deksmedetomidin se vezuje za proteine plazme (94%). Vezivanje za proteine plazme je konstantno pri rasponu koncentracije od 0,85 do 85 ng/mL. Deksmedetomidin se vezuje i za humani serumski albumin i za alfa-1-kiseli glikoprotein pri čemu je serumski albumin glavni vezujući protein deksmedetomidina u plazmi.

Biotransformacija i eliminacija

Deksmedetomidin se eliminiše opsežnim metabolizmom u jetri. Postoje tri vrste inicijalnih metaboličkih reakcija: direktna N-glukuronidacija, direktna N-metilacija i oksidacija katalizovana citohromom P450. Najzastupljeniji cirkulišući metaboliti deksmedetomidina su dva izomerna N-glukuronida. Metabolit H-1, N- metil 3-hidroksimetil deksmedetomidin O-glukuronid je takođe glavni proizvod biotransformacije deksmedetomidina. Citohrom P450 katalizuje formiranje dva manja cirkulišuća metabolita, 3-hidroksimetil deksmedetomidin koji nastaje hidroksilacijom na 3-metil grupi deksmedetomidina i H-3 metabolita koji nastaje oksidacijom u imidazolskom prstenu. Dostupni podaci ukazuju da nekoliko CYP oblika (CYP2A6, CYP1A2, CYP2E1, CYP2D6 i CYP2C19) posreduju u formiranju oksidovanih metabolita. Farmakološka aktivnost ovih metabolita je zanemarljiva.

Nakon intravenske primene radioaktivno obeleženog deksmedetomidina, u proseku je 95% radioaktivnosti otkriveno u urinu i 4% u fecesu, nakon devet dana. Glavni metaboliti koji se izlučuju urinom su dva izomerna N-glukuronida, koji zajedno čine približno 34% doze i N-metil 3-hidroksimetil deksmedetomidin O-glukuronid koji čini 14,51% doze. Manji metaboliti deksmedetomidin karboksilna kiselina, 3- hidroksimetil deksmedetomidin i njegov O-glukuronid pojedinačno čine 1,11 do 7,66% doze. Manje od 1% neizmenjenog leka se izlučuje urinom. Približno 28% urinarnih metabolita čine neidentifikovani manji metaboliti.

Ostale posebne populacije

Nisu ustanovljene veće farmakokinetičke razlike na osnovu pola ili starosti.

U poređenju sa zdravim ispitanicima, vezivanje deksmedetomidina za proteine plazme je umanjeno kod ispitanika sa oštećenom funkcijom jetre. Srednja vrednost slobodnog deksmedetomidina u plazmi bila je u rasponu od 8,5% kod zdravih ispitanika, do 17,9% kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ispitanika sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (A, B ili C prema Čajld-Pju klasifikaciji – Child- Pugh Class A,B ili C) hepatični klirens deksmedetomidina je bio smanjen, a poluvreme eliminacije iz plazme t1/2 produžena. Srednje vrednosti plazmatskog klirensa slobodnog deksmedetomidina kod ispitanika sa blagim, umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre bile su 59%, 51% odnosno 32% od vrednosti zabeleženih kod normalnih, zdravih ispitanika. Srednje poluvreme eliminacije vrednost t1/2 kod ispitanika sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre, produženo je na 3,9; 5,4 odnosno 7,4 sata. Iako se deksmedetomidin primenjuje do pojave dejstva, neophodno je razmotriti smanjenje inicijalne doze/doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, u zavisnosti od stepena oštećenja i odgovora pacijenta.

Farmakokinetika deksmedetomidina kod ispitanika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina

<30 mL/min) ista je kao kod zdravih ispitanika.

Podaci o primeni kod novorođenčadi (rođeni od 28 – 44 nedelje gestacije) do dece uzrasta od 17 godina su ograničeni.

Poluvremene deksmedetomidina kod dece (uzrasta od 1 meseca do 17 godina) je slično onome kod odraslih osoba, ali je duže kod novorođenčadi (mlađoj od 1 meseca). U starosnoj grupi od 1 meseca do 6 godina, klirens plazme usklađen sa telesnom masom bio je viši, ali je kod starije dece bio snižen. Kod novorođenčadi (mlađe od 1 meseca) klirens plazme usklađen sa telesnom masom je zbog nezrelosti bio niži (0,9 L/sat/kg) u poređenju sa starijim grupama. Dostupni podaci su navedeni u sledećoj tabeli:

Pretklinički podaci zasnovani na konvencionalnim ispitivanjima farmakološke bezbednosti, toksičnosti pojedinačnih i ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju da postoji poseban rizik za primenu kod ljudi.

Tokom ispitivanja reproduktivne toksičnosti, deksmedetomidin nije pokazao štetan efekat u pogledu plodnosti kod mužjaka i ženki pacova, niti je zabeleženo teratogeno dejstvo kod pacova ili kunića. U ispitavanju na kunićima, intravenska primena maksimalne doze od 96 mikrograma/kg/dan, dovela je do izloženosti sličnih onima koje su zapažene u kliničkim uslovima. Kod pacova je subkutana primena maksimalne doze od 200 mikrograma/kg/dan dovela do povećanja embriofetalnog morataliteta i smanjenja telesne mase fetusa. Ta dejstva su bila povezana sa uočljivom toksičnošću po majku. Smanjenje telesne mase fetusa je zabeleženo i prilikom ispitivanja plodnosti pacova nakon primene doze od 18 mikrogramakg/dan,

praćeno odloženom odloženom osifikacijom pri dozi od 54 mikrograma/kg/dan. Zabeleženi nivoi izloženosti kod pacova su ispod nivoa izloženosti u kliničkim uslovima.

Natrijum-hlorid; Voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Ispitivanja kompatibilnosti pokazala su potencijal za adsorboanje deksmedetomidina na neke vrste prirodne gume. Iako se deksmedetomidin dozira prema stepenu dejstva, preporučuje se upotreba komponenti od sintetičke gume i zaptivki od obložene prirodne gume.

5 godina

Rok upotrebe posle razblaživanja

Hemijska i fizička stabilnost infuzije posle razblaživanja je potvrđena tokom 36 sati na temperaturi od 25°C i u uslovima čuvanja u frižideru na temperaturi od (2°C - 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek bi trebalo upotrebiti odmah posle razblaživanja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja leka pre upotrebe su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli biti duži od

24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja posle razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je ampula od 2 mL izrađena od bezbojnog stakla I hidrolitičke grupe sa žutim i crvenim prstenom i tačkom preloma.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 5 ampula od 2 mL u plastičnom ulošku i Uputstvom za lek.

Ampule su namenjene samo za jednokratnu primenu.

Utvrđeno je da je ovaj lek kompatibilan kada se primenjuje sa sledećim intravenskim tečnostima i lekovima: Ringerov laktatni rastvor, rastvor glukoze 5%, natrijum-hlorid rastvor za injekciju koncentracije 9 mg/mL (0,9%), manitol 200 mg/mL (20%), tiopental natrijum, etomidat, vekuronijum bromid, pankuronijum bromid, sukcinilholin, atrakurijum bezilat, mivakurijum hlorid, rokuronijum bromid, glikopirolat bromid, fenilefrin HC1, atropin sulfat, dopamin, noradrenalin, dobutamin, midazolam, morfin sulfat, fentanil citrat i zamena za plazmu.

Dokazano je da je Dexmedetomidine Kalceks fizički i hemijski stabilan:

• kada je u kontaktu sa LDPE (polietilen niske gustine), EVA (etil vinil acetat) i PVC kesama za infuziju (polivinilhlorid) nakon razblaživanja sa 50 mg/mL (5%) rastvora glukoze, Ringer, Ringer laktat ili rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);
• u kontaktu sa EVA i PVC infuzijskim kesama i staklenim kontejnerima nakon razblaživanja sa manitolom 200 mg/mL (20%).

Priprema rastvora

Ovaj lek se može razblažiti rastvorom glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%), Ringerovim rastvorom, Ringerovim laktatnim rastvorom, rastvorom manitola ili rastvorom natrijum hlorida za injekciju koncentracije 9 mg/mL (0,9%) kako bi se pre primene postigla potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL ili 8 mikrograma/mL. U dole navedenoj tabeli date su zapremine potrebne za pripremu infuzije.

Ukoliko je potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL:

Ukoliko je potrebna koncentracija od 8 mikrograma/mL :

Rastvor treba blago protresti kako bi se dobro promešao.

Pre primene lek treba vizuelno proveriti na prisutnost čestica ili promenu boje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Dexmedetomidine Kalceks sadrži aktivnu supstancu deksmedetomidin koja pripada grupi lekova poznatoj kao sedativi. Koristi se da odraslim pacijentima obezbedi sedaciju (stanje opuštenosti, pospanosti ili sna) u bolničkim jedinicama intenzivne nege ili svesnu sedaciju tokom različitih dijagnostičkih ili hirurških procedura.

• ako ste alergični na deksmedetomidin ili na bilo koji od sastojaka ovog leka (naveden u odeljku 6.);
• ako imate neke nepravilnosti u ritmu rada srca (srčani blok 2. ili 3. stepena);
• ako imate veoma nizak krvni pritisak koji ne reaguje na lečenje;
• ako ste nedavno imali moždani udar ili neko drugo teško oboljenje koje je uticalo na dotok krvi u mozak.

Upozorenja i mere opreza

Pošto lek Dexmedetomidine Kalceks treba oprezno primenjivati, pre nego što počnete da primate ovaj lek obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko:

• vam je rad srca neuobičajeno usporen (bilo zbog bolesti ili zbog izuzetno dobre fizičke kondicije) jermože povećati rizik od srčanog zastoja,
• imate nizak krvni pritisak,
• imate malu zapreminu krvi, koji je na primer izazvan krvarenjem,
• imate oboljenje srca,
• ste starijaosoba,
• imate
• oboljenje nervnog sistema (na primer povredu glave ili kičmene moždine ili moždani udar),
• imate teško oboljenje jetre,
• ste ikada, posle uzimanja nekih lekova, naročito anestetika, dobili visoku temperaturu.

Drugi lekovi i lek Dexmedetomidine Kalceks

Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako uzimate ili ste donedavno uzimali ili biste mogli uzeti bilo koje druge lekove.

Sledeći lekovi mogu da pojačaju dejstvo leka Dexmedetomidine Kalceksa:

• lekovi koji vam pomažu da zaspite ili izazivaju sedaciju (npr. midazolam, propofol),
• lekovi protiv jakih bolova (npr. opioidi kao što su morfin i kodein),
• anestetici (npr. sevofluran, izofluran).

Ukoliko pijete lekove za snižavanje krvnog pritiska i otkucaja srca, njihovo dejstvo se može pojačati ako se koriste u kombinaciji sa lekom Dexmedetomidine Kalceksom. Lek Dexmedetomidine Kalceks se ne sme primenjivati zajedno sa lekovima koji uzrokuju privremenu paralizu (oduzetost).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Dexmedetomidine Kalceks ne treba koristiti tokom trudnoće ili dojenja osim ako to nije krajnje neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Dexmedetomidine Kalceks ima veliki uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Pošto primite lek Dexmedetomidine Kalceks, ne smete da vozite, rukujete mašinama ili da učestvujete u

opasnim aktivnostima sve dok dejstvo leka u potpunosti ne prođe. Pitajte svog lekara kada ćete moći da nastavite sa ovim aktivnostima.

Lek Dexmedetomidine Kalceks sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL odnosno, suštinski je bez natrijuma.

Lek Dexmedetomidine Kalceks će vam dati lekar ili medicinska sestra u jedinici intenzivne nege.

Proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju („svesna sedacija“)

Lek Dexmedetomidine Kalceks će vam dati lekar ili medicinska sestra pre i/ili za vreme dijagnostičkih ili hirurških procedura koje zahtevaju sedaciju, t.j. proceduralnu sedaciju sedaciju/sedaciju u budnom stanju.

Vaš lekar će odrediti koja vam doza odgovara. Doza leka Dexmedetomidine Kalceksa zavisi od Vašeg uzrasta, telesne mase, opšteg zdravstvenog stanja, stepena potrebne sedacije i načina na koji reagujete na lek. Ukoliko je potrebno, Vaš lekar može da promeni vašu dozu pri čemu će, tokom intervencije, pratiti rad Vašeg srca i krvni pritisak.

Lek Dexmedetomidine Kalceks se razblažuje i daje Vam se kao infuzija (kap po kap) u venu. Uputstvo za otvaranje ampule:

• Držite ampulu sa označenom obojenom tačkom u uspravnom položaju. Ukoliko ima imalo rastvora u

gornjem delu ampule, blago kucnite prstom po ampuli da bi se sav rastvor spustio u donji deo ampule.

• Otvorite pomoću obe ruke; dok jednom rukom držite donji deo ampule, drugom rukom prelomite gornji deo ampule u smeru od označene obojene tačke (videti sliku u nastavku).

Nakon sedacije/buđenja

• Lekar će Vas držati pod medicinskim nadzorom još nekoliko sati nakon sedacije, kako bi se Vaš lekar uverio da se osećate dobro.
• Ne smete napustiti bolnicu bez pratnje.
• Neko vreme nakon što ste primili lek Dexmedetomidine Kalceks ne smete da uzimate lekove za spavanje, sedative i jake lekove protiv bolova. Razgovarajte sa lekarom o upotrebi ovih lekova i o upotrebi alkohola.

Ako ste primili više leka Dexmedetomidine Kalceks nego što treba

Ako ste primili previše leka Dexmedetomidine Kalceksa, kod Vas se može javiti pad ili porast krvnog pritiska, usporen rad srca, sporije disanje i osećaj pospanosti. Uzimajući u obzir Vaše stanje, Vaš lekar će znati kako da Vas leči.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja u vezi sa primenom ovog leka, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata):

• Usporen rad srca
• Nizak ili visok krvni pritisak
• Promene u načinu disanja ili prestanak disanja
• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata):Bol u grudima ili srčani napad
• Ubrzan rad srca
• povišena ili snižena vrednost šećera u krvi
• Mučnina, povraćanje ili suva usta
• Uznemirenost
• Visoka telesna temperatura
• Simptomi koji javaljaju nakon prestanka uzimanja leka
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata):
• Smanjena funkcija srca, zastoj srca
• Nadutost stomaka
• Žeđ
• Stanje kada je previše kiseline u organizmu
• Niska vrednost albumina u krvi
• Otežano disanje
• Halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari, koje nisu prisutne)
• Nedovoljno dejstvo leka

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

- Pojačana potreba za mokrenjem Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece. Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe posle razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost infuzije posle razblaživanja je potvrđena tokom 36 sati na temperaturi od 25°C i u uslovima čuvanja u frižideru na temperaturi od (2 °C - 8 °C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek bi trebalo upotrebiti odmah posle razblaživanja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja leka pre upotrebe su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli biti duži od

24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Ne smete koristite ovaj lek nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“ (na unutrašnjem pakovanju nakon „EXP“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Dexmedetomidine Kalceks

• Aktivna supstanca je deksmedetomidin. 1 mL koncentrata sadrži 118 mikrograma deksmedetomidin- hidrohlorida, što odgovara 100 mikrograma deksmedetomidina.
• Jedna ampula od 2 mL sadrži 236 mikrograma deksmedetomidin-hidrohlorida, što odgovara 200 mikrograma deksmedetomidina.

Koncentracija finalnog rastvora nakon razblaživanja treba da bude 4 mikrograma/mL ili 8 mikrograma/mL. Pomoćne supstance: natrijum-hlorid, voda za injekcije.

Kako izgleda lek Dexmedetomidine Kalceks i sadržaj pakovanja

Koncentrat za rastvor za infuziju.

Bistar, bezbojan ili žućkast rastvor, pH 4,5 – 7,0.

Unutrašnje pakovanje je ampula od 2 mL izrađena od bezbojnog stakla I hidrolitičke grupe sa žutim i crvenim prstenom i tačkom preloma.

Spoljanje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 5 ampula od 2 mL u plastičnom ulošku i Uputstvom za lek.

Ampule su namenjene samo za jednokratnu primenu.

Utvrđeno je da je ovaj lek kompatibilan kada se primenjuje sa sledećim intravenskim tečnostima i lekovima: Ringerov laktatni rastvor, rastvor glukoze 5%, natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%), manitol 200 mg/mL (20%), tiopental natrijum, etomidat, vekuronijum bromid, pankuronijum bromid, sukcinilholin, atrakurijum bezilat, mivakurijum hlorid, rokuronijum bromid, glikopirolat bromid, fenilefrin HC1, atropin sulfat, dopamin, noradrenalin, dobutamin, midazolam, morfin sulfat, fentanil citrat i zamena za plazmu.

Dokazano je da je Dexmedetomidine Kalceks fizički i hemijski stabilan:

• kada je u kontaktu sa LDPE (polietilen niske gustine), EVA (etil vinil acetat) i PVC kesama za infuziju (polivinilhlorid) nakon razblaživanja sa 50 mg/mL (5%) rastvora glukoze, Ringer, Ringer laktat ili natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%);
• u kontaktu sa EVA i PVC infuzijskim kesama i staklenim kontejnerima nakon razblaživanja sa manitolom 200 mg/mL (20%).

Postoji mogućnost adsorpcije deksmedetomidina na neke vrste prirodne gume. Iako se deksmedetomidin dozira prema stepenu dejstva, preporučuje se upotreba komponenti od sintetičke gume i zaptivki od obložene prirodne gume.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

LIFE PHARMA D.O.O., Beogradskog bataljona 4, Beograd-Čukarica

Proizvođač:

AS KALCEKS, Krustpils iela 71E, Rīga, Letonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Septembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-05159-19-001 od 16.09.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Dexmedetomidine Kalceks se primenjuje za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu 0 do -3 po RASS skali -Richmond Agitation-Sedation Scale).

Lek Dexmedetomidine Kalceks se primenjuje za sedaciju neintubiranih, odraslih pacijenata pre i/ili za vreme dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju („svesna sedacija“).

Doziranje i način primene

Za sedaciju odraslih pacijenata u jedinici intenzivne nege (JIN) kojima je potrebna sedacija ne dublja od one koja omogućava buđenje verbalnom stimulacijom (što odgovara stepenu 0 do -3 po RASS skali

- Richmond Agitation-Sedation Scale)

Lek je namenjen isključivo za primenu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Lek Dexmedetomidine Kalceks smeju da primenjuju samo zdravstveni radnici, koji su obučeni za rad sa pacijentima u jedinici intenzivne nege.

Doziranje

Kod već intubiranih i sediranih pacijenata može se preći na deksmedetomidin uz početnu brzinu infuzije od 0,7 mikrograma/kg/sat koja se zatim može postepeno podešavati unutar raspona doze od 0,2 do 1,4 mikrograma/kg/sat kako bi se postigao željeni nivo sedacije, a u zavisnosti od odgovora pacijenta. Kod kompromitovanih pacijenata treba razmotriti primenu infuzije manjom početnom brzinom. Deksmedetomidin je veoma jak lek pa je brzina infuzije data po satu. Nakon podešavanja doziranja, novo stanje ravnoteže sedacije ne može se postići u roku od jednog sata.

Maksimalna doza

Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 1,4 mikrograma/kg/sat. Kod pacijenata kod kojih se ne postigne odgovarajući nivo sedacije maksimalnom dozom deksmedetomidina treba primeniti drugo sredstvo za sedaciju.

Ne preporučuje se primena udarne početne doze deksmedetomidina za sedaciju pacijenata u JIN jer se ista povezuje sa povećanjem neželjenih dejstava. Prema potrebi se mogu davati propofol ili midazolam sve dok se ne uspostave klinička dejstva deksmedetomidina.

Dužina trajanja terapije

Nema iskustava s primenom deksmedetomidina u periodu dužem od 14 dana. Primenu ovog leka u periodu dužem od navedenog treba redovno kontrolisati.

Za sedaciju neintubiranih, odraslih pacijenata pre i/ili za vreme dijagnostičkih ili hirurških intervencija za koje je potrebna sedacija, tj. proceduralna sedacija/sedacija u budnom stanju

Lek Dexmedetomidine Kalceks smeju da primenjuju samo zdravstveni radnici obučeni za davanje anestezije pacijentima u operacionoj sali ili tokom dijagnostičkih procedura. Kada se deksmedetomidin primenjuje za

„svesnu sedaciju“, pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom osoba koje nisu uključene u sprovođenje dijagnostičke ili hirurške procedure. Pacijenti treba da budu pod neprekidnim nadzorom kako bi se uočili rani znaci hipotenzije, hipertenzije, bradikardije, respiratorne depresije, opstrukcije disajnih puteva, apneje, dispneje i/ili desaturacije kiseonikom (videti odeljak 4.8 Sažetka karakteristika leka).

Kada je indikovano, dodatni kiseonik mora biti odmah dostupan i primenjen. Saturaciju kiseonikom treba pratiti pulsnom oksimetrijom.

Lek Dexmedetomidine Kalceks se daje kao infuzija početne udarne doze praćena infuzijom za održavanje. U zavisnosti od procedure, može biti potrebna istovremena primena lokalne anestezije ili analgezije kako bi se postigao željeni klinički efekat. Dodatna analgezija ili sedativi (npr. opioidi, midazolam ili propofol) se preporučuju u slučajevima bolnih intervencija ili potrebe za dubljim nivoom sedacije.

Procenjeno je da je farmakokinetičko poluvreme distribucije deksmedetomidina oko 6 minuta, što, zajedno sa dejstvima drugih primenjenih lekova, treba uzeti u obzir prilikom procene odgovarajućeg vremena potrebnog za titriranje do željenog kliničkog efekta deksmedetomidina.

Početak proceduralne sedacije:

Primeniti infuziju udarne doze od 1,0 mikrograma/kg u trajanju od 10 minuta. Za manje invazivne procedure, kao što je hirurška intevencija na oku, može biti pogodna inicijalna doza infuzije od 0,5 mikrograma/kg tokom 10 minuta.

Održavanje proceduralne sedacije:

- Infuzija za održavanje obično započinje sa 0,6 - 0,7 mikrograma/kg/sat i titrira se do postizanja željenog kliničkog efekta dozama u rasponu od 0,2 do 1 mikrograma/kg/sat. Brzinu infuzije za održavanje treba podesiti tako da se dostigne željeni nivo sedacije.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Prilagođavanje doze obično nije potrebno kod starijih osoba (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka). Kod starijih pacijenata postoji povećan rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.4 Sažetka karakteristika leka) međutim, ograničeni podaci dostupni za proceduralnu sedaciju ne ukazuju na jasnu zavisnost od doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Deksmedetomidin se metaboliše u jetri te ga treba oprezno koristiti kod pacijenata s oštećenom funkcijom jetre. Može se razmotriti smanjenje doze održavanje (videti odeljke 4.4 i 5.2 Sažetka karakteristika leka)

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost deksmedetomidina kod dece uzrasta od 0 do 18 godine nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2 Sažetka karakteristika leka, međutim, ne može se dati preporuka o doziranju.

Način primene

Lek Dexmedetomidine Kalceks se mora primenjivati samo kao razblažena intravenska infuzija pomoću uređaja za kontrolisanu infuziju.

Za uputstvo za razblaživanje leka pre primene, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid; Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Ispitivanja kompatibilnosti pokazala su potencijal za adsorboanje deksmedetomidina na neke vrste prirodne gume. Iako se deksmedetomidin dozira prema stepenu dejstva, preporučuje se upotreba komponenti od sintetičke gume i zaptivki od obložene prirodne gume.

Rok upotrebe

5 godina

Rok upotrebe posle razblaživanja

Hemijska i fizička stabilnost infuzije posle razblaživanja je potvrđena tokom 36 sati na temperaturi od 25°C i u uslovima čuvanja u frižideru na temperaturi od (2°C - 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek bi trebalo upotrebiti odmah posle razblaživanja. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja leka pre upotrebe su odgovornost korisnika i obično ne bi smeli biti duži od

24 sata na temperaturi od 2 do 8°C, osim ako se razblaživanje vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja posle razblaživanja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od 2 mL izrađena od bezbojnog stakla I hidrolitičke grupe sa žutim i crvenim prstenom i tačkom preloma.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 5 ampula od 2 mL u plastičnom ulošku i Uputstvom za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Ampule su namenjene samo za jednokratnu primenu.

Utvrđeno je da je ovaj lek kompatibilan kada se primenjuje sa sledećim intravenskim tečnostima i lekovima:

Ringerov laktatni rastvor, rastvor glukoze 5%, natrijum-hlorid rastvor za injekciju koncentracije 9 mg/mL (0,9%), manitol 200 mg/mL (20%), tiopental natrijum, etomidat, vekuronijum bromid, pankuronijum bromid, sukcinilholin, atrakurijum bezilat, mivakurijum hlorid, rokuronijum bromid, glikopirolat bromid, fenilefrin HC1, atropin sulfat, dopamin, noradrenalin, dobutamin, midazolam, morfin sulfat, fentanil citrat i zamena za plazmu.

Dokazano je da je Dexmedetomidine Kalceks fizički i hemijski stabilan:

• kada je u kontaktu sa LDPE (polietilen niske gustine), EVA (etil vinil acetat) i PVC kesama za infuziju (polivinilhlorid) nakon razblaživanja sa 50 mg/mL (5%) rastvora glukoze, Ringer, Ringer laktat ili rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);
• u kontaktu sa EVA i PVC infuzijskim kesama i staklenim kontejnerima nakon razblaživanja sa manitolom 200 mg/mL (20%).

Priprema rastvora

Ovaj lek se može razblažiti rastvorom glukoze koncentracije 50 mg/mL (5%), Ringerovim rastvorom, Ringerovim laktatnim rastvorom, rastvorom manitola ili rastvorom natrijum hlorida za injekciju koncentracije 9 mg/mL (0,9%) kako bi se pre primene postigla potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL ili 8 mikrograma/mL. U dole navedenoj tabeli date su zapremine potrebne za pripremu infuzije.

Ukoliko je potrebna koncentracija od 4 mikrograma/mL:

Ukoliko je potrebna koncentracija od 8 mikrograma/mL :

Rastvor treba blago protresti kako bi se dobro promešao.

Pre primene lek treba vizuelno proveriti na prisutnost čestica ili promenu boje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.