Za ublažavanje bola i inflamacije različitog intenziteta koji prate veliki broj stanja, uključujući:
Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru korišćenjem najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).
Tablete treba progutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti, poželjno uz obroke i ne smeju se deliti niti žvakati.
Odrasli:
Preporučena početna dnevna doza je 100 do 150 mg. Potrebna doza može biti primenjena koriščenjem kombinacije različitih farmaceutskih oblika npr. tablete i supozitorije.
Preporučena maksimalna dnevna doza diklofenaka je 150 mg.
U slučajevima kada su simptomi najizraženiji tokom noći ili ujutro, preporučuje se uzimanje leka Diklofen 100 mg sa produženim oslobađanjem u večernjim satima.
Posebne grupe pacijenata:
Stariji pacijenti:
Iako farmakokinetika diklofenaka nije klinički značajno izmenjena kod starijih pacijenata, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) treba sa posebnim oprezom koristiti kod ove grupe pacijenata, jer su podložniji pojavi neželjenih reakcija. Posebno se preporučuje korišćenje najmanje efektivne doze kod iznemoglih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.4). Procenu efikasnosti terapije treba vršiti u redovnim intervalima i prekinuti je ukoliko se ne uoči poboljšanje ili dođe do pojave intolerancije.
Oštećenje funkcije bubrega:
Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene specifične studije kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije, pa nije moguće dati odgovarajuće preporuke za podešavanje doze kod ovih pacijenata. Preporučuje se oprez prilikom davanja diklofenaka pacijentima sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Oštećenje funkcije jetre:
Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene specifične studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, pa nije moguće dati odgovarajuće preporuke za prilagođavanje doze kod ovih pacijenata. Preporučuje se oprez prilikom primene diklofenaka pacijentima sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Pacijente treba pratiti u redovnim vremenskim intervalima i prekinuti lečenje ukoliko nema poboljšanja ili se primeti loša podnošljivost leka.
Pedijatrijska populacija:
Lek Diklofen, 100 mg, tablete sa produženim oslobađanjem zbog svoje jačine, nisu prikladne za primenu kod dece i adolescenata.
Opšta upozorenja
Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru korišćenjem najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2, kao i gastrointestinalni i kardiovaskularni rizik u nastavku teksta).
Istovremenu upotrebu diklofenaka sa sistemskim NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze- 2, treba izbegavati zbog odsustva bilo kakvih dokaza koji ukazuju na prednosti sinergizma, a postojanja potencijalnog rizika od dodatnih neželjenih dejstava.
Na osnovu elementarnih medicinskih podataka, oprez je potreban kod starijih osoba, posebno kod iznemoglih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom.
Kao i drugi NSAIL, diklofenak može da maskira znake i simptome infekcije, zbog svojih farmakodinamskih svojstava.
Lek Diklofen sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.
Upotreba diklofenaka može uticati na plodnost žena i ne preporučuje se ženama koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili koje se podvrgavaju ispitivanjima neplodnosti, treba razmotriti obustavu primene diklofenaka.
Gastrointestinalna dejstva:
Gastrointestinalno krvarenje (hematemeza, melena), ulceracije ili perforacije, koje mogu biti smrtonosne, su prijavljene sa svim NSAIL, uključujući diklofenak i mogu da nastanu u bilo koje vreme tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodne pojave ozbiljnih gastrointestinalnih neželjenih događaja. Teže posledice se generalno javljaju kod starijih osoba. Ukoliko za vreme primene diklofenaka dođe do gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije, treba obustaviti primenu leka.
Kao i sa ostalim NSAIL, uključujući diklofenak, neophodan je strog medicinski nadzor i poseban oprez pri propisivanju diklofenaka kod pacijenata sa simptomima koji ukazuju na gastrointestinalne poremećaje ili kod kojih u anamnezi postoje podaci o gastričnim ili intestinalnim ulceracijama, krvarenju ili perforaciji (videti odeljak 4.8). Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doza NSAIL, uključujući diklofenak, kao i kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, posebno ukoliko je bio praćen komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije (videti odeljak 4.3).
Kod starijih osoba postoji povećan rizik od pojave neželjenih reakcija na NSAIL, naročito gastrointestinalnog krvarenja i perforacije, koje mogu imati smrtonosan ishod.
U cilju smanjenja rizika od gastrointestinalne toksičnosti kod pacijenata sa ulkusom u anamnezi, posebno ako je bio praćen komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije, kao i kod starijih osoba, terapiju treba započeti i održavati najmanjom efektivnom dozom.
Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata kod kojih je neophodna istovremena upotreba lekova koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu u malim dozama ili lekova koji mogu povećati rizik od gastrointestinalnih poremećaja, treba razmotriti kombinovanu terapiju protektivnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe). (Videti odeljak 4.5).
Pacijente sa gastrointestinalnom toksičnošću u anamnezi, naročito ukoliko su to starije osobe, treba savetovati da prijave bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (posebno gastrointestinalno krvarenje), posebno na početku lečenja.
Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin-reuptake inhibitors, SSRI) ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).
Preporučuje se oprez i pažljiv medicinski nadzor kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili Crohn-ovom bolešću, jer može doći do pogoršanja ovih oboljenja (videti odeljak 4.8).
NSAIL, uključujući diklofenak, mogu biti povezani s povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoze. Preporučuje se pažljiv medicinski nadzor i oprez pri primeni diklofenaka nakon gastrointestinalnog hirurškog zahvata.
Dejstva na jetru:
Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre kojima se propisuje diklofenak, jer se njihovo stanje može pogoršati.
Kao i kod primene drugih NSAIL, i tokom primene diklofenaka može doći do porasta vrednosti jednog ili više enzima jetre. Tokom produžene terapije diklofenakom, redovno praćenje pokazatelja funkcije jetre se preporučuje kao mera opreza.
Ukoliko se neuobičajene vrednosti enzima jetre održavaju ili pogoršavaju, ukoliko se javljaju klinički znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre ili nastaju druge reakcije (eozinofilija, osip), primenu diklofenaka treba prekinuti.
Hepatitis se može javiti tokom primene diklofenaka i bez prodromalnih simptoma.
Oprez je potreban kod pacijenata sa hepatičkom porfirijom, s obzirom da primena diklofenaka može indukovati napad.
Dejstva na bubrege:
S obzirom da nakon primene NSAIL, uključujući i diklofenak, može doći do retencije tečnosti i pojave edema, preporučuje se poseban oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, hipertenzijom u anamnezi, starijih osoba, pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno da utiču na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti bilo kog uzroka, npr. pre ili posle velikih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3). U ovakvim slučajevima se pri primeni diklofenaka, kao mera predostrožnosti preporučuje praćenje bubrežne funkcije. Poremećaj bubrežne funkcije je najčešće reverzibilan nakon prekida primene diklofenaka.
Dejstva na kožu:
Kao i kod primene drugih NSAIL, veoma retko i tokom primene diklofenaka je prijavljena pojava ozbiljnih, ponekad smrtonosnih promena na koži, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu (videti odeljak 4.8). Izgleda da najveći rizik postoji na početku terapije, i u većini slučajeva početak ovih reakcija je tokom prvog meseca terapije. Ukoliko dođe do pojave osipa na koži, lezija sluzokože ili drugih znakova preosetljivosti, terapiju diklofenakom treba odmah prekinuti.
Kao i kod upotrebe drugih NSAIL, uključujući diklofenak, u retkim slučajevima može doći do pojave alergijskih reakcija kao što su anafilaktička/anafilaktoidna reakcija, i bez prethodne izloženosti leku. Reakcije preosetljivosti takođe mogu preći u Kounis-ov sindrom, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javlja zajedno sa alergijskom reakcijom na diklofenak.
Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva:
Odgovarajuće praćenje i medicinsko savetovanje su neophodni kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-I), jer su retencija tečnosti i edem prijavljeni tokom terapije NSAIL, uključujući i diklofenak.
Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da upotreba diklofenaka, posebno u većim dozama (150 mg na dan) i tokom dugotrajne terapije, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkta miokarda ili moždanog udara).
Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-I) i pacijenata koji imaju značajne faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) terapiju diklofenakom treba započeti tek nakon pažljive procene. S obzirom da se kardiovaskularni rizik može povećati sa povećanjem doze i trajanja terapije, diklofenak treba primenjivati u najmanjim efektivnim dnevnim dozama u najkraćem vremenskom periodu. Potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom, kao i odgovor na terapiju, treba periodično ponovo procenjivati.
Pacijente je potrebno upozoriti na znakove i simptome ozbiljnih arterijskih trombotičkih događaja (npr. bol u grudima, kratak dah, slabost, nerazgovetan govor), što se može dogoditi bez upozorenja. Pacijente treba uputiti da se odmah jave lekaru u slučaju takvog događaja.
Hematološka dejstva:
Tokom produžene primene diklofenaka, kao i drugih NSAIL, preporučuje se redovno praćenje krvne slike. Kao i drugi NSAIL, diklofenak može privremeno da inhibira agregaciju trombocita. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajima hemostaze.
Postojeća astma:
Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, otokom nazalne sluzokože (npr. nazalnim polipima), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), je češća pojava neželjenih reakcija na NSAIL, poput egzacerbacije astme (tzv. astma usled intolerancije na analgetike/astma uzrokovana analgeticima), Quincke-ovog edema i urtikarije, nego kod ostalih pacijenata. Iz tog razloga je kod ovih pacijanata potreban poseban oprez (spremnost da se brzo reaguje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance npr. sa promenama na koži, pruritusom ili urtikarijom.
Dugotrajna terapija: Kod svih pacijenata koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove kao meru predostrožnosti treba pratiti npr. funkciju bubrega, funkciju jetre (može doći do povećanja vrednosti enzima jetre) i krvnu sliku. Ovo se posebno odnosi na starije pacijente.
Navedene interakcije obuhvataju one koje su primećene pri upotrebi diklofenaka u obliku tableta sa produženim oslobađanjem i/ili drugih farmaceutskih oblika diklofenaka.
Primećene interakcije koje treba uzeti u obzir
Inhibitori CYP2C9: preporučuje se oprez prilikom istovremenog propisivanja diklofenaka sa inhibitorima CYP2C9 (kao što je vorikonazol), jer može doći do značajnog povećanja maksimalne koncentracije u plazmi i izloženosti diklofenaku.
CYP2C9 induktori: preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 induktorima (kao što je rifampicin), jer može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.
Litijum: pri istovremenoj primeni, diklofenak može da utiče na porast koncentracija litijuma u plazmi. Preporučuje se praćenje koncentracije litijuma u serumu.
Digoksin: pri istovremenoj primeni, diklofenak može da utiče na porast koncentracija digoksina u plazmi. Preporučuje se praćenje koncentracije digoksina u serumu.
Diuretici i antihipertenzivni lekovi: pri istovremenoj primeni diklofenaka, kao i drugih NSAIL, sa diureticima i antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da se smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom njihove istovremene primene i periodično praćenje krvnog pritiska, naročito kod starijih osoba. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani, pri čemu se preporučuje praćenje bubrežne funkcije na početku lečenja i periodično nakon toga, naročito prilikom istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima, zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4).
Ciklosporin: diklofenak, kao i drugi NSAIL, može da poveća nefrotoksičnost ciklosporina usled dejstva na prostaglandine bubrega. Zbog toga je potrebna primena manjih doza u odnosu na doze koje bi primali pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom.
Lekovi za koje se zna da izazivaju hiperkalemiju: istovremena primena lekova kao što su diuretici koji štede kalijum, ciklosporin, takrolimus ili trimetoprim može dovesti do porasta koncentracija kalijuma u serumu, zbog čega se preporučuje njegovo često kontrolisanje (videti odeljak 4.4).
Hinolonski antibakterijski lekovi: prijavljeni su izolovani slučajevi konvulzija kao moguća posledica interakcije između hinolona i NSAIL.
Očekivane interakcije koje treba uzeti u obzir:
Ostali NSAIL i kortikosteroidi: istovremena primena diklofenaka i drugih sistemskih NSAIL ili kortikosteroida može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije (videti odeljak 4.4). Istovremena primena acetilsalicilne kiseline smanjuje koncentracije u plazmi oba leka, iako nije poznat klinički značaj.
Antikoagulansi i inhibitori agregacije trombocita: preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni zbog povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4). Iako klinička ispitivanja nisu pokazala da diklofenak utiče na dejstvo antikoagulantnih lekova, NSAIL mogu pojačati antikoagulantno dejstvo lekova kao što je varfarin (videti odeljak 4.4.). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena dikofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRIs): istovremena primena NSAIL sa sistemskim dejstvom i SSRI može povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).
Antidijabetici: kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi hipoglikemije i hiperglikemije kod istovremene primene oralnih antidijabetika i diklofenaka, kada je bilo neophodno korigovati dozu oralnih antidijabetika. Zbog toga se kao mera opreza preporučuje praćenje koncentracije glukoze u krvi tokom istovremene terapije.
Metotreksat: diklofenak može inhibirati tubularni bubrežni klirens metotreksata i na taj način povećati koncentracije metotreksata. Preporučuje se oprez ukoliko se NSAIL, uključujući diklofenak, primenjuju u periodu kraćem od 24 sata pre ili nakon terapije metotreksatom, jer može doći do porasta koncentracija metotreksata u krvi i povećanja njegove toksičnosti.
Holestipol i holestiramin: ovi lekovi mogu indukovati odlaganje ili smanjiti resorpciju diklofenaka. Zbog toga se preporučuje da se diklofenak uzima bar jedan sat pre ili 4 – 6 sati nakon davanja holestipola/holestiramina.
Fenitoin: pri istovremenoj primeni fenitoina sa diklofenakom, preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja izloženosti fenitoinu.
Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili embriofetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na postojanje povećanog rizika od pobačaja i/ili srčanih malformacija i gastroshize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je bio povećan sa manje od 1% na otprilike 1,5%.
Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužinom trajanja terapije. Kod eksperimentalnih životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je dovela do povećanja pre- i postimplantacionih pobačaja i embriofetalne smrtnosti.
Pored toga, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljena je kod životinja kojima je davan inhibitor sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, diklofenak ne treba primenjivati, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se diklofenak primenjuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne ili za vreme prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju dozu i trajanje terapije svesti na minimum.
Za vreme trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina kod fetusa mogu prouzrokovati:
Dojenje
Kao i drugi NSAIL, diklofenak se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Iz tog razloga, da bi se izbegla potencijalna neželjena dejstva na novorođenče, ne preporučuje se primena diklofenaka tokom perioda dojenja.
Plodnost
Kao i drugi NSAIL, diklofenak može negativno da utiče na plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili su podvrgnute ispitivanjima neplodnosti, treba razmotriti prestanak primene diklofenaka.
Pacijentima kod kojih se tokom primene NSAIL jave, vrtoglavica, vertigo, somnolencija ili drugi poremećaji centralnog nervnog sistema uključujući smetnje vida, treba savetovati da ne upravljaju vozilima, niti da rukuju mašinama.
Neželjene reakcije su navedene u Tabeli 1 prema klasi Sistema organa i učestalosti MedDRA-e konvencije. U okviru svih grupa učestalosti javljanja, neželjene reakcije su rangirane po opadajućoj ozbiljnosti.
Učestalost se definiše na sledeći način: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100, < 1/10), povremena (≥ 1/1000 do < 1/100), retka (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Najčešće primećeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkusi, perforacija ili gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4.). Nakon primene prijavljeni su mučnina, povraćanje, proliv, nadimanje, konstipacija,
dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje koilitisa i Crohn-ova bolest (videti odeljak 4.4.). Gastritis je primećen u manjoj učestalosti.
Sledeća neželjena dejstva uključuju prijave tokom kratkotrajne ili dugotrajne primene leka.
Tabela 1.
Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
Veoma retka | Trombocitopenija, leukopenija, anemija (uključujući |
Poremećaji imunskog sistema | |
Retka | Preosetljivost, anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije (uključujući hipotenziju i šok). |
Psihijatrijski poremećaji | |
Veoma retka | Dezorijentacija, depresija, nesanica, košmari, |
Poremećaji nervnog sistema | |
Česta Retka | Glavobolja, vrtoglavica. Somnolencija. |
Poremećaji oka | |
Veoma retka | Poremećaji vida (zamućen vid, diplopija). |
Poremećaji uha i labirinta | |
Česta | Vertigo. |
Kardiološki poremećaji | |
Povremena* | Infarkt miokarda, srčana insuficijencija, palpitacije, bol u grudima. |
Vaskularni poremećaji | |
Veoma retka | Hipertenzija, vaskulitis. |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |
Retka | Astma/bronhospazam (uključujući dispneu). |
Gastrointestinalni poremećaji | |
Česta Retka | Mučnina, povraćanje, dijareja, dispepsija, abdominalni bol, flatulencija, smanjen apetit. |
Kolitis (uključujući hemoragijski kolitis i egzacerbaciju ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti), konstipacija, stomatitis (uključujući ulcerozni stomatitis), glositis, ezofagealni poremećaji, intestinalne strikture nalik dijafragmi, pankreatitis. | |
Hepatobilijarni poremećaji | |
Česta Retka | Povišene vrednosti transaminaza. |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
Česta Retka | Osip. |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
Veoma retka | Akutna bubrežna insuficijencija, hematurija, proteinurija, nefrotski sindrom, tubulo-intersticijalni |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
Retka | Edem. |
*učestalost zasnovana na podacima primene većih doza (150 mg/dan) tokom dužeg vremenskog perioda.
Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci dosledno ukazuju da upotreba diklofenaka, posebno u većim dozama (150 mg na dan) i u dužem vremenskom periodu, povećava rizik od pojave arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkta miokarda ili moždanog udara) (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Zabeležena je pojava edema, hipertenzije i srčane insuficijencije povezana sa primenom NSAIL. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Ne postoji tipična klinička slika predoziranja diklofenakom. Simptomi predoziranja mogu biti povraćanje, gastrointestinalno krvarenje, dijareja, vrtoglavica, tinitus ili konvulzije. Kod teškog trovanja može doći do akutne bubrežne insuficijencije i oštećenja funkcije jetre.
Terapijske mere
Lečenje akutnog trovanja NSAIL-a, uključujući diklofenak, se prevashodno sastoji od suportivne i simptomatske terapije. Suportivne mere i simptomatsku terapiju treba primeniti u slučaju nastanka komplikacija kao sto su hipotenzija, bubrežna insuficijencija, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i repiratorna depresija.
Posebne mere kao što je forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija verovatno nemaju nikakvog uticaja na eliminaciju NSAIL-a, uključujući diklofenak, zbog njihovog velikog procenta vezivanja za proteine plazme i opsežnog metabolizma.
Primena aktivnog uglja se može razmotriti posle unošenja potencijalno toksične doze leka, a gastrična dekontaminacija (npr. povraćanje, gastrična lavaža) posle unošenja potencijalno smrtonosne doze leka.
Farmakoterapijska grupa: Nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski lekovi;
derivati sirćetne kiseline i srodne supstance
ATC šifra: M01AB05
Mehanizam dejstva
Diklofenak je nesteroidni lek sa izraženim antireumatskim, antiinflamatornim, analgetičkim i antipiretičkim dejstvom. On je inhibitor prostaglandin sintetaze (ciklo-oksigenaze), što je osnovni mehanizam njegovog dejstva, i dokazano je eksperimentalnim podacima. Prostaglandini imaju glavnu ulogu u izazivanju inflamacije, bola i groznice (povišene telesne temperature).
Diklofenak-natrijum in vitro ne suprimira biosintezu proteoglikana u hrskavici pri koncentracijama ekvivalentnim onim koje se postižu kod ljudi.
Farmakodinamsko dejstvo
Kod reumatskih bolesti antiinflamatorna i analgetska svojstva diklofenaka izazivaju klinički odgovor koji dovodi do izrazitog olakšanja znakova i simptoma kao što su bol u mirovanju, bol pri pokretu, jutarnja ukočenost i oticanje zglobova, kao i do poboljšanja opšteg funkcionisanja.
Kod posttraumatskih i postoperativnih inflamatornih stanja, diklofenak brzo olakšava spontani bol i bol u toku kretanja i umanjuje oticanje u inflamaciji i edem rane.
Diklofen 100 mg tablete sa produženim oslobađanjem posebno su pogodne za pacijente kod kojih je dnevna doza od 100 mg pogodna zbog kliničke slike. Mogućnost propisivanja leka u jednoj dnevnoj dozi znatno pojednostavljuje dugotrajnu terapiju i pomaže da se izbegnu moguće greške u doziranju.
Postoje ograničena iskustva o upotrebi diklofenaka kod juvenilnog reumatoidnog artritisa (JRA)/juvenilnog idiopatskog artritisa (JIA). U randomizovanoj, dvostruko slepoj, dvosedmičnoj, paralelnoj grupnoj studiji kod dece uzrasta 3-15 godina sa JRA/JIA, efikasnost i bezbednost dnevnog unosa 2-3 mg/kg telesne mase diklofenaka je poređena sa acetilsalicilnom kiselinom (ASS, 50-100 mg/kg telesne mase dnevno) i placebom sa po 15 pacijenata u svakoj grupi. U opštoj proceni pokazano je poboljšanje kod 11 od 15 pacijenata na terapiji diklofenakom, 6 od 12 pacijenata na terapiji acetilsalicidnom kiselinom i 4 od 15 pacijenata sa placebom pokazali su poboljšanje sa statistički značajnom razlikom (p <0,05). Broj pacijenata sa osetljivošću zglobova se smanjio pri terapiji diklofenakom i ASS-om, ali se povećavao sa placebom. U drugoj
randomizovanoj, dvostruko slepoj, šestonedeljnoj, paralelnoj studiji kod dece uzrasta 4-15 godina sa JRA / JIA, efikasnost diklofenaka (dnevno doza 2-3 mg/kg telesne mase, n = 22) bila je uporediva sa dozom indometacina (dnevna doza 2-3 mg / kg telesne mase, n = 23)
Na osnovu vrednosti nepromenjenog diklofenaka izlučenog u urinu (engl. urinary recovery) i njegovih
hidroksilovanih metabolita, ista količina aktivne supstance se oslobađa i resorbuje iz tableta sa produženim oslobađanjem i gastrorezistentnih tableta. Međutim prosečna sistemska raspoloživost diklofenaka iz ove formulacije iznosi približno 82% od one koja se postiže primenom iste doze gastrorezistentnog oblika (verovatno usled stepena oslobađanja koji zavisi od metabolizma prvog prolaza). Kao rezultat sporijeg oslobađanja aktivne supstance, maksimalne koncentracije u plazmi su manje nego pri primeni istih doza gastrorezistentnih tableta.
Srednja vrednost maksimalnih koncentracija od 0,5 mikrograma/mL (1,6 mikromola/L) se postiže prosečno nakon 4 sata od oralne primene tablete sa produženim oslobađanjem od 100 mg.
Hrana ne utiče na resorpciju leka.
Sa druge strane, srednje koncentracije diklofenaka u plazmi od 13 nanograma/mL (40 nanomola/L) se mogu uočiti 24 sata nakon primene leka Diklofen 100 mg tableta sa produženim oslobađanjem.
S obzirom na to da se otprilike polovina ukupne količine diklofenaka metaboliše prilikom prvog prolaza kroz jetru (dejstvo prvog prolaza), površina ispod krive (PIK) nakon oralne ili rektalne primene iznosi otprilike polovinu PIK postignute primenom ekvivalentne doze parenteralnim putem.
Koncentracije leka u krvi pred narednu dozu iznose otprilike 22 nanograma/mL (70 nanomola/L) u toku terapije diklofenakom, tableta sa produženim oslobađanjem od 100 mg jednom dnevno.
Resorbovana količina je linearno srazmerna primenjenoj dozi.
Farmakokinetika se ne menja nakon ponovljene primene. Ne dolazi do akumulacije, ukoliko se poštuje preporučeni interval doziranja.
Distribucija
Diklofenak se vezuje 99,7% za proteine plazme, najvećim delom za albumine (99,4%).
Diklofenak prelazi u sinovijalnu tečnost, gde se maksimalne koncentracije postižu 2-4 sata nakon postizanja maksimalnih koncentracija u plazmi. Prividno poluvreme eliminacije iz sinovijalne tečnosti iznosi 3-6 sati. Dva sata nakon postizanja maksimalne koncentracije u plazmi, koncentracije aktivne supstance su već veće u sinovijalnoj tečnosti nego u plazmi, i ostaju više do 12 sati.
Diklofenak je u malim koncentracijama (100 nanograma/mL) detektovan u majčinom mleku. Procenjena količina koju unese odojče putem majčinog mleka iznosi oko 0,03 mg/kg/dnevno (videti odeljak 4.6).
Biotransformacija
Biotransformacija diklofenaka se odvija delimično kroz glukuronidaciju nepromenjenog molekula, ali uglavnom pojedinačnom i višestrukom hidroksilacijom i metoksilacijom, čime nastaje nekoliko fenolnih metabolita koji se najvećim delom konvertuju u konjugate glukuronida. Dva fenolna metabolita su biološki aktivna, ali u mnogo manjem stepenu nego diklofenak.
Eliminacija
Ukupni sistemski klirens diklofenaka u plazmi iznosi 263 ± 56 mL/min (srednja vrednost ± SD). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 1-2 sata. Četiri metabolita, uključujući i dva aktivna, takođe imaju kratko poluvreme eliminacije iz plazme, koje iznosi 1-3 sata.
Oko 60% primenjene doze se izlučuje urinom u obliku glukuronidnih konjugata nepromenjenog molekula i u obliku metabolita, koji su takođe većim delom konvertovani u glukuronidne konjugate. Manje od 1% se izlučuje u nepromenjenom obliku. Preostali deo doze se eliminiše u obliku metabolita putem žuči i fecesa.
Posebne kategorije pacijenata
Starije osobe: nisu uočene značajne razlike u resorpciji, metabolizmu ili izlučivanju koje bi bile zavisne od životne dobi, osim što je kod 5 starijih pacijenata, nakon i.v infuzije u trajanju od 15 minuta, zabeleženo povećanje koncentracije u plazmi za 50% u odnosu na očekivane vrednosti kod mladih zdravih ispitanika. Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega: kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ne može se doneti zaključak o akumulaciji neizmenjene aktivne supstance iz kinetike nakon primene pojedinačne doze, ukoliko se primenjuje prema uobičajenom režimu doziranja. Kod klirensa kreatinina manjeg od 10 mL/min, izračunate koncentracije hidroksi metabolita u plazmi su oko 4 puta veće nego kod zdravih osoba. Ipak, metaboliti se u potpunosti izlučuju putem žuči.
Pacijenti sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom ili nekompenzovanom cirozom jetre kinetika i metabolizam diklofenaka su isti kao kod pacijenata bez oboljenja jetre.
Pretklinički podaci ispitivanja akutne toksičnosti i toksičnosti ponovljenih doza, kao i podaci iz studija genotoksičnosti, mutagenosti i karcinogenosti sa diklofenakom u terapijskim dozama nisu ukazali na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. U okviru standardnih pretkliničkih studija na životinjama, nije bilo dokaza da je diklofenak ispoljio teratogeni potencijal na miševima, pacovima ili kunićima.
Diklofenak nije imao uticaja na fertilitet odraslih pacova. Izuzev minimalnih fetalnih efekata kod primene doza toksičnih za ženku, nije bilo uticaja na prenatalni, perinatalni i postnatalni razvoj potomaka.
Primena NSAID-a (uključujući diklofenak) inhibira ovulaciju kod kunića i implantaciju i placentaciju kod pacova i dovodi do prevremenog zatvaranja duktusa arteriosus kod gravidnih pacova. Toksične doze diklofenaka povezane su sa otežanim porođajem, produženom gestacijom, smanjenim preživljavanjem fetusa i intrauterinim zaostatkom rasta kod pacova. Blagi uticaji diklofenaka na reproduktivne parametre i porođaj kao i suženje duktusa arteriosusa in utero su farmakološke posledice ove klase inhibitora sinteze prostaglandina (videti odelajk 4.3. i 4.6.).
Jezgro:
Hipromeloza (K–100 M); Hipromeloza (K–4 M); Saharoza;
Talk;
Magnezijum–stearat.
Film:
Hipromeloza E 5; Glicerol;
Titan–dioksid (E171, C.I. 77891); Gvožđe(III)–oksid, crveni (E172, C.I. 77491).
Nije primenjivo.
5 godina.
Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje leka je blister od Alu/PVC trake i tvrde PVC trake sa 10 tableta sa produženim oslobađanjem.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta sa produženim oslobađanjem (ukupno 20 tableta sa produženim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Diklofenak-natrijum, aktivna supstanca leka Diklofen, pripada grupi lekova koji se zovu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). NSAIL smanjuju bol i zapaljenje, ali nemaju uticaja na uzroke zapaljenja. Lek Diklofen, 100 mg, tablete sa produženim oslobađanjem su specijalno napravljene da postepeno oslobađaju diklofenak.
Lek Diklofen se koristi za ublažavanje bola i zapaljenja različitog intenziteta koja prate veliki broj oboljenja kao što su:
Obavestite lekara ako ste nedavno imali ili ćete uskoro imati hiruršku intervenciju na želucu ili crevima. Lek Diklofen ponekad može otežati zarastanje rane nakon operacije na crevima.
Ne uzimajte lek Diklofen ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni da li se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Diklofen:
Ako imate značajne faktore rizka za kardiovaskularnu bolest (visok krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi), šećernu bolest ili ste pušač) a lekar Vam ipak propiše lek Diklofen, neophodno je da koristite najnižu efektivnu dozu u najkraćem potrebnom periodu.
Lek Diklofen može izazvati ozbiljna neželjena dejstva, a ona su navedena u odeljku 4. Pazite na njih dok koristite lek Diklofen. Ako imate ozbiljnu neželjenu reakciju, prestanite koristiti lek i odmah se obratite svom lekaru. Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum, upotrebom najmanje efektivne doze u najkraćem mogućem periodu.
•Rizik od srčanog ili moždanog udara
Dok ste na terapiji lekom Diklofen postoji blago povećani rizik od srčanog ili moždanog udara, pogotovo ako duži vremenski period koristite veće doze leka. Uvek sledite uputstva lekara kad su u pitanju doziranje i vremenski period primene leka. Ako za vreme korišćenja leka Diklofen osetite bilo kakve znakove ili simptome problema sa srcem ili krvnim sudovima, poput bolova u grudima, otežanog disanja, slabosti ili nerazgovetnog govora, odmah se obratite svom lekaru.
•Znaci infekcije
Budući da je protivupalni lek, Diklofen može ublažiti simptome infekcije, na primer, glavobolju i visoku telesnu temperaturu. Ako se osećate loše i morate posetiti lekara, ne zaboravite da mu kažete da koristite lek Diklofen.
•Testovi i provere
Ako imate visok rizik za pojavu srčane bolesti, Vaš lekar će periodično preispitivati da li treba da nastavite sa terapijom lekom Diklofen.
Ako imate bilo kakvo oštećenje jetre, bubrega ili krvi, za vreme lečenja imaćete povremene krvne pretrage radi procene stanja jetre, bubrega i krvne slike. Vaš lekar će uzeti u obzir ove rezultate analiza krvi kako bi odlučio da li treba prekinuti ili korigovati terapiju.
•Ako ste pacijent starije životne dobi i imate manju telesnu masu
Pacijenti starije životne dobi i pacijenti manje telesne mase su osetljiviji na dejstvo leka Diklofen od ostalih odraslih osoba. Pažljivo sledite uputstva lekara i uzmite najmanju količinu tableta koje Vam olakšavaju tegobe, u najkraćem mogućem periodu. Odmah obavestite svog lekara ako imate bilo kakva neželjena dejstva, posebno stomačnih problema.
•Deca i adolescenti
Ovaj lek se ne preporučuje za upotrebu kod dece ili adolescenata. Za ove uzrasne grupe dostupne su tablete manje jačine.
Drugi lekovi i Diklofen
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta ili biljne lekove.
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:
Ovi lekovi mogu smanjiti dejstvo Diklofena. Uzmite lek Diklofen najmanje 1 sat pre ili 4 do 6 sati nakon uzimanja ovih lekova.
Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Diklofen.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
prouzrokovati probleme u toku porođaja. Nemojte uzimati lek Diklofen ni u ranijim mesecima (prvih 6 meseci) trudnoće, osim ukoliko Vaš lekar smatra da je to neophodno.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Diklofen može izazvati neželjena dejstva kao što su zamor, vrtoglavicaili pospanost. Takođe su se javljali i problemi sa vidom. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, ne treba da upravljate vozilima, niti rukujete mašinama.
Lek Diklofen sadrži saharozu
Lek Diklofen sadrži saharozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Lek Diklofen je namenjen za oralnu upotrebu. Lek uzimajte najbolje tokom obroka.
Tablete treba progutati cele, sa dovoljnom količinom vode. Nemojte lomiti ili žvakati tablete, jer će to
uticati na mehanizam kontrolisanog oslobađanja aktivne supstance iz tablete.
Uobičajene doze su:
Odrasli
Uobičajena doza je 1 tableta dnevno.
Preporučena maksimalna dnevna doza diklofenaka je 150 mg.
Starije osobe
Lekar Vam može propisati dozu koja je manja od uobičajene doze za odrasle.
Deca i adolescenti
Upotreba ovog leka se ne preporučuje kod dece i adolescenata. Njima su potrebne tablete manje jačine.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Diklofen
Ako ste zaboravili da uzmete lek, uzmite ga čim se setite. Ako je vreme za uzimanje leka blizu, sačekajte i nastavite sa uzimanjem leka po uobičajenom rasporedu. Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu. Nikada ne uzimajte više od 150 mg ovog leka u toku 24 sata.
Ako ste uzeli više leka Diklofen nego što treba
Ukoliko ste uzeli veću količinu leka Diklofen ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah obavestite lekara ili idite u najbližu službu hitne pomoći. Ponesite sa sobom ovaj lek u originalnom pakovanju kako bi lekar znao šta ste uzeli.
Predoziranje može izazvati simptome kao što su: povraćanje, krvarenje u želucu, proliv, vrtoglavica, zujanje u ušima ili konvulzije. Kod teškog predoziranja mogući su problemi sa jetrom ili bubrezima.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Diklofen
Ne treba prekidati terapiju bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Neželjena dejstva mogu se mogu svesti na najmanju moguću meru korišćenjem najniže efektivne doze u najkraćem neophodnom vremenskom periodu.
Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna.
Prestanite sa uzimanjem leka Diklofen i odmah obavestite lekara ukoliko primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:
Sledeća neželjena dejstva su takođe bila prijavljena kod pacijenata koji su koristili lek Diklofen:
Ako primetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija, prestanite sa primenom leka Diklofen i odmah se javite lekaru.
Ostala sledeća neželjena dejstva:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Dejstva na nervni sistem:
utrnulost ili peckanje u prstima (parestezije), nevoljno drhtanje (tremor), zamućen vid ili duple slike, gubitak
ili poremećaj sluha, tinitus (zujanje u ušima), nesanica, noćne more, promene raspoloženja, depresija, uznemirenost, psihički problemi, dezorjentacija i poremećaj pamćenja.
Dejstva na želudac i digestivni trakt:
otežano pražnjenje creva, zapaljenje sluzokože jezika, promene čula ukusa, ulceracije u ustima, problemi sa jednjakom, oboljenja debelog creva (uključujući zapaljenje debelog creva-kolitis)
Dejstva na srce, pluća ili krv:
zapaljenje zida krvnih sudova (vaskulitis), zapaljenje plućnog tkiva (pneumonitis), srčana insuficijencija (slabost), poremećaji krvi (uključujući anemiju).
Dejstva na jetru ili bubrege:
Poremećaj funkcije jetre ili bubrega, pojava krvi ili proteina u mokraći.
Dejstva na kožu ili kosu:
Osip po koži koji se pogoršava pri izlaganju suncu, gubitak kose.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Diklofen posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
sadržaj jezgra: hipromeloza (K-100 M), hipromeloza (K-4 M), saharoza, talk, magnezijum-stearat;
sadržaj filma: hipromeloza E 5, glicerol, titan-dioksid (E171, C.I. 77891), gvožđe(III)-oksid, crveni (E172, C.I. 77491).
Kako izgleda lek Diklofen i sadržaj pakovanja
Okrugle, bikonveksne filmom obložene tablete ružičaste boje.
Unutrašnje pakovanje leka je blister od Alu/PVC trake i tvrde PVC trake sa 10 tableta sa produženim oslobađanjem.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 tableta sa produženim oslobađanjem (ukupno 20 tableta sa produženim oslobađanjem) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač:
GALENIKA AD BEOGRAD, Beograd, Batajnički drum b.b., Republika Srbija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Septembar, 2022.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-04346-21-001 od 09.09.2022.