Emanera® 20mg gastrorezistentna kapsula, tvrda

Lek Emanera je indikovan kod odraslih za:

Lečenje gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB):

• lečenje erozivnog refluksnog ezofagitisa
• dugotrajna terapija pacijenata sa zalečenim ezofagitisom, za prevenciju relapsa
• simptomatska terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).

Kombinovanu terapiju sa odgovarajućim antibakterijskim terapijskim režimima za eradikaciju bakterije Helicobacter pylori i

• lečenje ulkusa duodenuma povezanog sa bakterijom Helicobacter pylori
• prevenciju relapsa peptičkih ulkusa kod pacijenata sa ulkusima povezanim sa bakterijom Helicobacter pylori.

Pacijente kojima je neophodna dugotrajna terapija lekovima iz grupe NSAIL:

• lečenje ulkusa želuca povezanog sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL
• prevencija ulkusa želuca i duodenuma koji su povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa rizikom.

Produžena terapija nakon i.v. indukovane prevencije ponovnog krvarenja peptičkog ulkusa. Terapija Zolinger-Elisonovog sindroma.

Lek Emanera je indikovan kod adolescenata od 12 godina i starijih za:

Lečenje gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB):

• lečenje erozivnog refluksnog ezofagitisa
• dugotrajna terapija pacijenata sa zalečenim ezofagitisom, za prevenciju relapsa
• simptomatska terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).

Kombinovanu terapiju sa antibioticima u terapiji čira na dvanaestopalačnom crevu, koji je uzrokovan bakterijom Helicobacter pylori.

Doziranje

Odrasli:

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB):

• Lečenje erozivnog refluksnog ezofagitisa

40 mg jednom dnevno tokom 4 nedelje.

Dodatna terapija od 4 nedelje preporučuje se pacijentima kod kojih ezofagitis nije zalečen ili kod onih koji i dalje imaju simptome.

• Dugotrajna terapija pacijenata sa zalečenim ezofagitisom, za prevenciju relapsa

20 mg jednom dnevno.

• Simptomatska terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB)

20 mg jednom dnevno kod pacijenata bez ezofagitisa. Ako se ne uspostavi kontrola simptoma nakon 4 nedelje, pacijente treba dalje ispitivati. Kada simptomi nestanu, kasnija kontrola simptoma se može postići korišćenjem 20 mg jednom dnevno. Ako je neophodno, može se uvesti lečenje po potrebi dozom od 20 mg jednom dnevno. Kod pacijenata sa rizikom od razvoja ulkusa želuca i duodenuma, koji uzimaju lekove NSAIL grupe, ne preporučuje se kontrola simptoma primenom esomeprazola po potrebi.

Kombinovana terapija sa odgovarajućim antibakterijskim terapijskim režimima za eradikaciju bakterije Helicobacter pylori i:

• lečenje ulkusa duodenuma povezanog sa bakterijom Helicobacter pylori
• prevencija relapsa peptičkih ulkusa kod pacijenata sa ulkusima povezanim sa bakterijom Helicobacter pylori

20 mg leka Emanera sa 1 g amoksicilina i 500 mg klaritromicina, sve zajedno dva puta dnevno tokom 7 dana.

Pacijenti kojima je neophodna dugotrajna terapija lekovima iz grupe NSAIL

• lečenje ulkusa želuca povezanog sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL

Uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno. Trajanje terapije je 4-8 nedelja.

• Prevencija ulkusa želuca i duodenuma koji su povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa rizikom

20 mg jednom dnevno.

Produžena terapija nakon i.v. indukovane prevencije ponovnog krvarenja peptičkog ulkusa

40 mg jednom dnevno tokom 4 nedelje nakon i.v. indukovane prevencije ponovnog krvarenja peptičkih ulkusa.

Terapija Zolinger-Elisonovog sindroma

Preporučena početna doza je 40 mg leka Emanera dva puta na dan. Doziranje treba prilagoditi na individualnom nivou, a terapiju treba nastaviti onoliko dugo koliko je klinički indikovano. Na osnovu dostupnih kliničkih podataka, kod većine pacijenata bolest se može kontrolisati primenom doza između 80 i 160 mg esomeprazola dnevno. Ako su doze veće od 80 mg dnevno, treba ih podeliti i primenjivati dva puta na dan.

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima sa teškom insuficijencijom bubrega, ovakve pacijente treba lečiti sa oprezom (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se preći maksimalna dnevna doza od 20 mg leka Emanera (videti odeljak 5.2).

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti od 12 godina i stariji

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB):

• terapija erozivnog refluksnog ezofagitisa 40 mg jednom dnevno tokom 4 nedelje.

Dodatne 4 nedelje terapije se preporučuju kod pacijenata kod kojih ezofagitis nije izlečen ili kod kojih simptomi i dalje postoje.

• dugotrajna terapija pacijenata sa zalečenim ezofagitisom, za prevenciju relapsa 20 mg jednom dnevno.
• simptomatska terapija gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB)

20 mg jednom dnevno kod pacijenata bez ezofagitisa. Ukoliko se za 4 nedelje ne postigne kontrola simptoma, pacijenta je potrebno poslati na dalja ispitivanja. Kada simptomi nestanu, njihova dalja kontrola se može postići primenom 20 mg jednom dnevno.

Terapija čira na dvanaestopalačnom crevu, koji je uzrokovan sa Helicobacter pylori

Prilikom izbora odgovarajuće kombinovane terapije, treba uzeti u obzir nacionalne, regionalne i lokalne smernice u vezi bakterijske rezistencije, dužinu trajanja terapije (najčešće 7 dana, ali ponekad i do 14 dana), uz odgovarajuću upotrebu antibiotika Terapija se daje pod nadzorom lekara specijaliste.

Preporučeno doziranje je:

Deca mlađa od 12 godina

Lek Emanera u ovom farmaceutskom obliku nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 12 godina. Način primene

Kapsule treba progutati cele, sa tečnošću. Kapsule se ne smeju žvakati ni mrviti.

Pacijenti koji imaju probleme sa gutanjem mogu da otvore kapsule, a pelete (sadržaj kapsule) da pomešaju sa pola čaše negazirane vode. Ne sme se koristiti bilo koja druga tečnost, zato što se može rastvoriti gastrorezistentni omotač pelete. Tečnost sa peletama treba popiti odmah ili najkasnije tokom 30 minuta.

Čašu potom treba ponovo napuniti do pola vodom i popiti sadržaj. Pelete se ne smeju žvakati ni mrviti.

Kod pacijenata koji ne mogu da gutaju, kapsule se mogu otvoriti, a zrnca pomešati sa negaziranom vodom i primeniti pomoću gastrične sonde. Veoma je važno pažljivo proveriti da li su odabrani odgovarajući špric i sonda. Uputstvo za pripremu i primenu, videti u odeljku 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Esomeprazol se ne sme primenjivati istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

Ako postoje bilo koji alarmirajući simptom (npr. značajan nenameran gubitak težine, povraćanje koje se ponavlja, disfagija, hematemeza ili melena) i kada je prisutan čir na želucu ili se na njega sumnja, treba isključiti malignitet, zato što terapija lekom Emanera može da ublaži simptome i odloži dijagnozu.

Dugotrajna upotreba

Pacijente na dugotrajnoj terapiji (naročito one koji se leče više od godinu dana) treba redovno pratiti.

Terapija prema potrebi

Pacijentima koji lek uzimaju po potrebi treba objasniti da se obrate svom lekaru ako dođe do promene simptoma.

Eradikacija Helicobacter pylori

Kada se esomeprazol propisuje za eradikaciju bakterije Helicobacter pylori treba imati u vidu moguće interakcije sa svakim lekom iz trostruke terapije. Klaritromicin je snažan inhibitor CYP3A4 i zato treba imati u vidu kontraindikacije i interakcije za klaritromicin kada se trostruka terapija primenjuje kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji se metabolišu putem CYP3A4, kao što je cisaprid.

Gastrointestinalne infekcije

Lečenje inhibitorima protonske pumpe može da dovede do blago povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonella i Campylobacter (videti odeljak 5.1).

Resorpcija vitamina B12

Esomeprazol, kao i svi lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, može smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin) usled hipohlorhidrije ili ahlorhidrije. To treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim depoima ili faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12, pri dugotrajnoj terapiji.

Hipomagnezemija

Prijavljeni su slučajevi teške hipomagnezemije kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe, kao što je esomeprazol, u trajanju od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva do godinu dana. Mogu se javiti ozbiljni znaci hipomagnezemije kao što su iscrpljenost, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavice i ventrikularna aritmija, koji u početku mogu biti prikriveni i lako ih je prevideti. Kod većine pacijenata

hipomagnezemija se popravlja nakon suplementacije magnezijumom i prekida terapije inhibitorima protonske pumpe. Za pacijente kod kojih se očekuje produžena terapija ili koji uzimaju IPP sa digoksinom ili drugim lekovima koji mogu dovesti do hipomagnezemije (npr. diuretici), zdravstveni radnici bi trebalo da razmotre kontrolu koncentracije magnezijuma pre započinjanja terapije sa IPP i periodično za vreme terapije.

Rizik od preloma

Inhibitori protonske pumpe, posebno ako se koriste u velikim dozama i tokom dužeg perioda (>1 godine), mogu u manjoj meri povećati rizik od fraktura kuka, ručnog zgloba i kičme, posebno kod starijih pacijenata ili ako postoje drugi faktori rizika. U opservacionim studijama uočeno je da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupni rizik od fraktura za 10-40%. Delimično, ovo povećanje rizika može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijente sa rizikom od osteoporoze treba lečiti u skladu sa važećim smernicama uz adekvatnu suplementaciju vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni lupus eritematozus (SKLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je udružena sa veoma retkim slučajevima SKLE. Ukoliko se lezije pojave, naročito na delovima kože izloženim suncu, i ukoliko su praćene artralgijom, pacijentu je neophodna hitna medicinska pomoć i zdravstveni radnici treba da razmotre prekidanje terapije lekom Emanera. SKLE posle prethodne primene inhibitora protonske pumpe, može povećati rizik od SKLE sa drugim inhibitorima protonske pumpe.

Kombinovanje sa drugim lekovima

Istovremena primena esomeprazola sa atazanavirom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Ukoliko istovremena primena leka atazanavir sa inhibitorima protonske pumpe ne može da se izbegne, preporučuje se strogo kliničko praćenje u kombinaciji sa povećanjem doze atazanavira do 400 mg sa 100 mg ritonavira, doza esomeprazola od 20 mg se ne sme prekoračiti.

Esomeprazol je inhibitor izoenzima CYP2C19. Kada se započinje ili završava terapija esomeprazolom, treba uzeti u obzir mogućnost interakcije sa lekovima koji se metabolišu putem CYP2C19. Primećeno je da postoji interakcija između klopidogrela i esomeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije nije izvestan. Za svaki slučaj, treba izbegavati istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela.

Kada se esomeprazol propisuje za primenu prema potrebi, treba imati u vidu posledice interakcija sa drugim lekovima, zbog fluktuirajuće koncentracije esomeprazola u plazmi. Videti odeljak 4.5.

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs)

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs) kao što su multiformni eritem (EM), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće, veoma retko su prijavljene u vezi sa lečenjem esomeprazolom.

Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima teške kožne reakcije EM/SJS/TEN/DRESS i potrebno je da potraže pomoć lekara ako primete bilo kakve indikativne znake ili simptome.

Primenu esomeprazola treba odmah prekinuti nakon pojave znakova i simptoma teških kožnih reakcija i po potrebi treba obezbediti dodatnu medicinsku negu/praćenje.

Lek ne treba da uzimaju pacijenti koji su već imali EM/SJS/TEN/DRESS. Uticaj na vrednosti laboratorijskih analiza

Povećani nivo humanog hromogranina A (CgA) može da utiče na rezultate analiza na neuroendokrine tumore. Da bi se ovaj uticaj izbegao, terapiju esomeprazolom treba privremeno prekinuti najmanje 5 dana pre CgA analize (videti odeljak 5.1). Ukoliko se nivo CgA i nivo gastrina ne vrate na referentne vrednosti posle inicijalnog merenja, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prekida terapije sa inhibitorom protonske pumpe.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Emanera sadrži saharozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Dejstvo esomeprazola na farmakokinetiku drugih lekova

Inhibitori proteaze

Prijavljene su interakcije između omeprazola i inhibitora proteaze. Klinički značaj i mehanizmi prijavljenih interakcija nisu uvek poznati. Povećanje želudačne pH vrednosti za vreme upotrebe omeprazola može promeniti resorpciju inhibitora proteaze. Drugi mogući mehanizmi interakcije su putem inhibicije CYP2C19.

Za atazanavir i nelfinavir, smanjenje koncentracije u serumu su zabeležene kada se daju istovremeno sa omeprazolom i istovremena primena se ne preporučuje.

Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) sa atazanavirom od 300 mg i ritonavirom od 100 mg zdravim dobrovoljcima dovela je do značajnog smanjenja izloženosti atazanaviru (približno 75% smanjenja vrednosti PIK, Cmax i Cmin). Povećanje doze atazanavira na 400 mg nije nadomestilo uticaj omeprazola na izloženost atazanaviru.

Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) sa atazanavirom 400 mg i ritonavirom 100 mg kod zdravih dobrovoljaca, dovela je do smanjenja od oko 30% u izloženosti atazanaviru u poređenju sa izloženošću uočenom kod primene 300 mg atazanavira i 100 mg dnevno ritonavira bez upotrebe 20 mg dnevno omeprazola. Istovremena primena omeprazola (40 mg dnevno) dovela je do smanjenja srednje vrednosti

PIK-a, Cmax i Cmin nelfinavira za 36–39 % i farmakološki aktivnog metabolita M8, za 75–92%. Zbog sličnih farmakodinamskih efekata i farmakokinetičkih osobina omeprazola i esomeprazola, istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.4) i istovremena primena esomeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kada je sakvinavir (zajedno sa ritonavirom) primenjivan istovremeno sa omeprazolom (40 mg dnevno), primećeno je povećanje njihove koncentracije u serumu (80-100%). Terapija omeprazolom 20 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost lekovima darunavir (primenjen zajedno sa ritonavirom) i amprenavir (primenjen zajedno sa ritonavirom). Terapija esomeprazolom 20 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost leku amprenavir (sa ili bez istovremene primene ritonavira). Terapija omeprazolom 40 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost leku lopinavir (primenjen zajedno sa ritonavirom).

Metotreksat

Kod nekih pacijenata je došlo do povećanja koncentracije metotreksata, kada je primenjivan istovremeno sa inhibitorima protonske pumpe. Prilikom primene visokih doza metotreksata treba razmotriti privremeni prekid terapije esomeprazolom.

Takrolimus

Prijavljivani su slučajevi povećanja koncentracije takrolimusa u serumu, prilikom istovremene primene sa esomeprazolom. Treba sprovesti intenzivno praćenje koncentracije takrolimusa kao i funkcije bubrega (kreatinin klirens) i korigovati dozu takrolimusa ukoliko je potrebno.

Lekovi čija resorpcija zavisi od pH

Supresija lučenja želudačne kiseline tokom terapije esomeprazolom i drugim inhibitorima protonske pumpe može da poveća ili smanji resorpciju lekova čija resorpcija zavisi od pH vrednosti u želucu. Kao i u slučaju drugih lekova koji smanjuju kiselost želuca, resorpcija ketokonazola, itrakonazola i erlotiniba može da bude smanjena, a resorpcija digoksina povećana tokom terapije esomeprazolom. Istovremena terapija omeprazolom (20 mg dnevno) i digoksinom kod zdravih dobrovoljaca je dovela do povećanja bioraspoloživosti digoksina za 10% (čak i do 30% kod 2 od 10 učesnika). Retko je zabeležena toksičnost digoksina. Ipak, treba biti obazriv prilikom primene visokih doza esomeprazola kod starijih pacijenata. U tom slučaju treba pratiti koncentracije digoksina u krvi.

Lekovi koji se metabolišu pomoću CYP2C19

Esomeprazol inhibira CYP2C19, glavni enzim koji metaboliše esomeprazol. Zbog toga, kada se esomeprazol kombinuje sa drugim lekovima koji se metabolišu pomoću CYP2C19, kao što su diazepam, citalopram, imipramin, klomipramin, fenitoin itd., koncentracije u plazmi ovih lekova mogu biti povećane i može biti neophodno smanjenje doze. Ovo treba imati u vidu naročito kada se esomeprazol propisuje za primenu po potrebi.

Diazepam

Istovremena primena esomeprazola od 30 mg dovela je do smanjenja klirensa supstrata CYP2C19, diazepama od 45%.

Fenitoin

Istovremena primena esomeprazola od 40 mg dovela je do 13%-tnog povećanja koncentracije fenitoina u plazmi na kraju doznog intervala, kod epileptičnih pacijenata. Preporučuje se praćenje koncentracije fenitoina u plazmi kada se uvodi ili povlači terapija esomeprazolom.

Vorikonazol

Omeprazol (40 mg jednom dnevno) povećao je vrednosti Cmax i PIT za vorikonazol (CYP2C19 supstrat), za 15% i 41%, tim redosledom.

Cilostazol

Omeprazol i esomeprazol deluju kao inhibitori CYP2C19. Omeprazol, primenjen u dozi od 40 mg kod zdravih dobrovoljaca u ukrštenom ispitivanju, povećao je Cmax i PIK cilostazola za 18% i 26%, a jednog od njegovih aktivnih metabolita za 29% i 69%.

Cisaprid

Kod zdravih dobrovoljaca istovremena upotreba 40 mg esomeprazola dovela je do 32%-tnog povećanja površine ispod krive koncentracije u plazmi u funkciji vremena (PIK) i do 31%-tnog povećanja polu- vremena eliminacije (t1/2), ali ne i do značajnijih povećanja maksimalne koncentracije cisaprida u plazmi. Neznatno produženi QTc interval je zabeležen nakon upotrebe samog cisaprida, nije dodatno produžen kada je cisaprid davan u kombinaciji sa esomeprazolom (videti i odeljak 4.4).

Varfarin

Istovremena primena esomeprazola od 40 mg kod pacijenata lečenih varfarinom u kliničkim istraživanjima pokazala je da su vremena koagulacije bila u prihvatljivom opsegu. Međutim, nakon pojave leka na tržištu zabeleženo je nekoliko slučajeva povišenog INR odnosa od kliničkog značaja, tokom istovremene terapije. Preporučuje se praćenje prilikom uvođenja i povlačenja istovremene terapije esomeprazola i varfarina ili drugih derivata kumarina.

Klopidogrel

Rezultati studije na zdravim ispitanicima su pokazali postojanje farmakokinetičke (FK) / farmakodinamske (FD) interakcije između klopidogrela (300 mg u početnoj dozi, nakon čega sledi doza održavanja od 75 mg) i esomeprazola (u dnevnoj dozi od 40 mg, oralno), koje su za posledicu imale smanjenu izloženost aktivnom metabolitu klopidogrela za oko 40% i smanjenje maksimalne inhibicije ADP-om indukovane agregacije trombocita za 14% u proseku.

Kada je u studiji na zdravim ispitanicima klopidogrel primenjen zajedno sa fiksnom kombinacijom esomeprazola u dozi od 20 mg i aspirina u dozi od 81 mg, u poređenju sa klopidogrelom kao monoterapijom, zapaženo je smanjenje formiranja aktivnog metabolita klopidogrela za oko 40%. Međutim, maksimalni stepen inhibicije ADP-om indukovane agregacije trombocita kod ovih ispitanika je bio isti u grupi koja je dobijala klopidogrel u monoterapiji i klopidogrel u kombinaciji sa esomeprazolom + aspirinom.

Nekonzistentni podaci o kliničkim implikacijama ove FK/FD interakcije esomeprazola u smislu velikih kardiovaskularnih događaja prijavljivani su i u opservacionim i u kliničkim ispitivanjima. Kao mera predostrožnosti, ne preporučuje se istovremena primena klopidogrela.

Ispitani lekovi bez klinički dokazanih interakcija

Amoksicilin i hinidin

Pokazano je da esomeprazol nema klinički relevantnih dejstava na farmakokinetiku amoksicilina, ili hinidina.

Naproksen ili rofekoksib

Ispitivanja u kojima je proučavano istovremeno davanje esomeprazola i bilo naproksena ili rofekoksiba nije identifikovalo nikakve klinički relevantne farmakokinetičke interakcije tokom kratkotrajnih studija.

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku esomeprazola

Lekovi koji inhibiraju izoenzime CYP2C19 i/ili CYP3A4

Esomeprazol metabolizuju CYP2C19 i CYP3A4. Istovremena primena esomeprazola i inhibitora CYP3A4, klaritromicina (500 mg, dva puta na dan), dovela je do udvostručavanja izlaganja (PIK) esomeprazolu.

Istovremena primena esomeprazola i kombinovanog inhibitora CYP2C19 i CYP 3A4 može da dovede do povećanja izlaganja esomeprazolu, većeg od dvostrukog. Inhibitor CYP2C19 i CYP3A4 vorikonazol povećava PIKτ omeprazola za 280%. Po pravilu, podešavanje doze esomeprazola nije potrebno ni u jednoj od ovih situacija. Međutim, o podešavanju doze treba razmisliti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ako je indikovana dugotrajna terapija.

Lekovi koji indukuju izoenzime CYP2C19 i/ili CYP3A4

Primena lekova za koje je poznato da indukuju izoenzime CYP2C19 i CYP3A4 (kao što su rifampicin i kantarion) može da dovede do smanjenja koncentracija esomeprazola u serumu, stimulišući metabolizam esomeprazola.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo na odraslim osobama.

Trudnoća

Nema dovoljno dostupnih kliničkih podataka za upotrebu esomeprazola tokom trudnoće. Podaci sa racemskom smesom, omeprazolom, iz epidemioloških studija sa većim brojem korišćenja tokom trudnoće pokazuju da nema malformativnog ni fetotoksičnog dejstva. Studije na životinjama kojima je primenjivan esomeprazol, nisu pokazale direktno ni indirektno dejstvo u pogledu embrionalnog/fetalnog razvoja. Studije na životinjama kojima je primenjivana racemska smesa, nisu ukazale na direktno ni indirektno štetno dejstvo kada je u pitanju trudnoća, porođaj ili postnatalni razvoj. Treba biti oprezan prilikom propisivanja ovog leka trudnicama.

Umereni broj podataka o trudnicama (između 300-1000 ishoda trudnoća), ne ukazuju na malformativno ili fetotoksično dejstvo esomeprazola.

Ispitivanja na životinjama kojima je primenjivan esomeprazol, ne ukazuju ni na direktno, ni na indirektno štetno dejstvo koje bi dovelo do reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Nije poznato da li se esomeprazol izlučuje u majčino mleko.

Nema dovoljno informacija o efektima esomeprazola na novorođenčad/odojčad. Esomeprazol ne treba koristiti za vreme dojenja.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama sa racemskom smešom koja je primenjena oralno, ne ukazuju na uticaj na plodnost.

Esomeprazol ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Zabeležene su neželjene reakcije na lek kao što je vrtoglavica (povremeno) i zamagljen vid (retko), (videti odeljak 4.8). Ukoliko pacijenti imaju ove neželjene reakcije ne treba da voze i rukuju mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Glavobolja, bol u abdomenu, dijareja i mučnina su među neželjenim reakcijama na lek koje su najčešće zabeležene u kliničkim ispitivanjima (i takođe u postmarkeniškoj fazi upotrebe). Dodatno, bezbednosni profil je sličan za različite farmaceutske oblike, indikacije, starosne grupe i populacije pacijenata. Nema prepoznatih dozno-zavisnih neželjenih reakcija na lek.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije esomeprazolom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Učestalost neželjenih dejstava na pojedine sisteme organa:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iskustvo sa namernim predoziranjem je veoma ograničeno. Simptomi koji su opisani prilikom primene

280 mg bili su gastrointestinalni problemi i slabost. Pojedinačne doze od 80 mg esomeprazola nisu izazvale bitne događaje. Nije poznat specifični antidot. Esomeprazol se ekstenzivno vezuje za proteine plazme i zbog toga se ne može brzo ukloniti dijalizom. Kao i u bilo kojim drugim slučajevima predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba koristiti opšte suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe

ATC šifra: A02BC05

Esomeprazol je S-izomer omeprazola i smanjuje lučenje želudačne kiseline pomoću specifičnog ciljanog mehanizma delovanja. On je specifični inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama. I R-izomeri i S- izomeri omeprazola imaju sličnu farmakodinamsku aktivnost.

Mehanizam delovanja

Esomeprazol je slaba baza, koncentriše se i prelazi u aktivni oblik u visoko kiseloj sredini sekretornih kanalića parijetalnih ćelija, gde inhibira enzim H+K+-ATP-azu – protonsku pumpu i na taj način inhibira i bazalno i stimulisano lučenje kiseline.

Farmakodinamska dejstva

Nakon uzimanja oralne doze esomeprazola od 20 mg i 40 mg početak dejstva se javlja u roku od jednog sata. Nakon ponovljene primene 20 mg esomeprazola jednom dnevno tokom pet dana, prosečna maksimalna produkcija kiseline nakon stimulacije pentagastrinom bila je smanjena 90% kada je merena 6-7 sati nakon doziranja, petog dana.

Nakon pet dana oralne primene 20 mg i 40 mg esomeprazola kod pacijenata sa simptomatskom gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB), intragastrični pH iznad 4 održavao se tokom 13 sati odnosno 17 sati, tokom 24 sata. Udeo pacijenata kod kojih se intragastrični pH održao iznad 4 tokom najmanje 8, 12 i 16 sati, iznosio je za esomeprazol od 20 mg 76%, 54% i 24%. Odgovarajući procenti kod

primene esomeprazola od 40 mg bili su 97%, 92% i 56%.

Kada se PIK koristio kao zamena za parametar koncentracije u plazmi, pokazano je da postoji uzajamni odnos između inhibicije sekrecije želudačne kiseline i izloženosti leku.

Do izlečenja refluksnog ezofagitisa sa esomeprazolom od 40 mg došlo je kod približno 78% pacijenata nakon četiri nedelje i kod 93%, nakon osam nedelja.

Terapija esomeprazolom od 20 mg dva puta dnevno u trajanju od nedelju dana i odgovarajućim antibioticima, dovela je do uspešne eradikacije bakterije H. pylori kod približno 90% pacijenata.

Nakon terapije eradikacije od nedelju dana, nema potrebe za daljom monoterapijom antisekretornim lekovima kod uspešnog izlečenja čira i povlačenja simptoma nekomplikovanog ulkusa duodenuma.

U randomiziranim, dvostruko slepim kliničkim istraživanjima kontrolisanim placebom, pacijenti sa endoskopski potvrđenim krvarenjem čira okarakterisani kao Forest Ia, Ib, IIa ili IIb (9%, 43%, 38% odnosno 10 %) bili su randomizovani da primaju rastvor esomeprazola za infuziju (n=375) ili placebo (n=389). Nakon endoskopske hemostaze, pacijenti su primali ili 80 mg esomeprazola u obliku intravenske infuzije tokom 30 minuta, nakon čega je sledila neprekidna infuzija od 8 mg na sat ili placebo tokom 72 sata. Nakon inicijalnog perioda od 72 sata, svi pacijenti su tokom otvorenog dela ispitivanja, oralno uzimali 40 mg esomeprazola tokom 27 dana za supresiju kiseline. Pojava ponovnog krvarenja u roku od 3 dana bila je u 5,9% slučajeva u

grupi koja je primala esomeprazol u poređenju sa 10,3% u grupi na placebu. Za 30 dana nakon terapije, pojava ponovnog krvarenja u grupi koja je lečena esomeprazolom je bila kod 7,7% pacijenata naspram 13,6% u grupi koja je primala placebo.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, povećava se gastrin u serumu kao odgovor na smanjeno lučenje kiseline. Nivo hromogranina A (CgA) se takođe povećava zbog smanjene kiselosti u želucu. Povećan nivo CgA može interferirati sa dijagnostičkim testovima za neuroendokrine tumore. Literaturni podaci sugerišu da terapiju inhibitorima protonske pumpe treba obustaviti između 5 dana i 2 nedelje pre određivanja nivoa CgA. To omogućava da se nivo CgA koji može biti lažno povećan zbog terapije inhibitorom protonske pumpe, vrati na referentne vrednosti.

Kod nekih pacijenata, kod dece kao i kod odraslih, je primećen povećan broj ECL ćelija (eng. enterochromafin-like cells), povezan sa povećanom koncentracijom gastrina u serumu, tokom dugotrajne terapije esomeprazolom. Ovi nalazi nisu od kliničkog značaja.

Tokom dugotrajne terapije antisekretornim lekovima, sa nešto većom učestalošću zabeležena je pojava gastričnih glandularnih cisti. Ove promene predstavljaju fiziološku posledicu naglašene inhibicije lučenja kiseline, benigne su i deluje da su reverzibilne.

Smanjena kiselost u želucu iz bilo kog razloga, uključujući i inhibitore protonske pumpe, povećava broj bakterija u želucu koje se obično nalaze u gastrointestinalnom traktu. Lečenje inhibitorima protonske pumpe može da dovede do blago povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonella i Campylobacter i kod hospitalizovanih pacijenata, takođe moguće i sa Clostridium difficile.

Klinička efikasnost

U dva istraživanja sa ranitidinom, kao aktivnim komparatorom, esomeprazol je pokazao bolje dejstvo u lečenju čira na želucu kod pacijenata koji uzimaju lekove NSAIL grupe, uključujući COX-2 selektivne NSAIL.

U dve studije gde je poređenje vršeno u odnosu na placebo, esomeprazol je pokazao bolji učinak u prevenciji čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu kod pacijenata koji uzimaju NSAIL (starosti > 60 i/ili sa ranijim čirom), uključujući COX-2 selektivne NSAIL.

Pedijatrijska populacija

U studiji na pedijatrijskim pacijentima sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću (uzrasta < 1 do 17 godina) koji su bili na dugotrajnoj terapiji inhibitorima protonske pumpe, kod 61% dece se javila hiperplazija ECL ćelija manjeg stepena sa još uvek nepoznatim kliničkim značajem, ali bez razvoja atrofičnog gastritisa ili karcinoidnih tumora.

Resorpcija

Esomeprazol je nestabilan u kiseloj sredini i primenjuje se oralno u obliku gastrorezistentnih granula. In vivo konverzija u R-izomer je zanemarljiva. Resorpcija esomeprazola je brza, i maksimalna koncentracija u plazmi se javlja približno 1–2 sata nakon doziranja. Apsolutna bioraspoloživost je 64% nakon pojedinačne doze od 40 mg i povećava se na 89% nakon ponovljene primene u režimu jednom dnevno. Odgovarajuće vrednosti za esomeprazol od 20 mg su 50% i 68%, tim redosledom. Unos hrane i odlaže i smanjuje resorpciju esomeprazola, međutim, to nema značajnog uticaja na dejstvo esomeprazola na intragastričnu kiselost.

Distribucija

Volumen distribucije u stanju ravnoteže kod zdravih dobrovoljaca je približno 0,22 L/kg telesne mase. Esomeprazol se 97% vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Esomeprazol se u potpunosti metaboliše sistemom citohrom P450 (CYP). Najveći deo metabolizma esomeprazola zavisi od polimorfnog CYP2C19, koji je odgovoran za stvaranje hidroksi- i desmetil

metabolita esomeprazola. Ostatak metabolizma zavisi od druge specifične izoforme, CYP3A4, odgovorne za formiranje esomeprazol sulfona, osnovnog metabolita u plazmi.

Eliminacija

Parametri koji su navedeni u nastavku teksta prikazuju uglavnom farmakokinetiku kod pojedinaca sa funkcionalnim CYP2C19 enzimom, ekstenzivni metabolizeri.

Ukupni klirens u plazmi je 17 L/sat nakon pojedinačne doze i oko 9 L/sat nakon ponovljene primene. Poluvreme eliminacije u plazmi je oko 1,3 sata nakon ponovljenog doziranja jednom dnevno. Esomeprazol se u potpunosti eliminiše iz plazme između doza, bez tendencije za akumulacijom prilikom primene od jednom dnevno.

Osnovni metaboliti esomeprazola nemaju dejstvo na lučenje želudačne kiseline. Približno 80% oralne doze esomeprazola se izlučuje u obliku metabolita putem urina, dok se preostali deo doze izlučuje u fecesu. Manje od 1% osnovnog leka se može naći u urinu.

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika esomeprazola je istraživana sa dozama do 40 mg dva puta dnevno. Površina ispod krive (PIK) koja pokazuje zavisnost koncentracije u plazmi i proteklog vremena, povećava se sa ponovljenom primenom esomeprazola. Ovo povećanje je zavisno od doze i dovodi do povećanja vrednosti PIK koje je veće od onog proporcionalnog sa dozom nakon ponovljene primene. Ova zavisnost od proteklog vremena i doze javlja se zbog smanjenja metabolizma pri prvom prolasku i sistemskog klirensa, verovatno izazvanog inhibicijom enzima CYP2C19 esomeprazolom i/ili njegovim sulfon metabolitima.

Posebne populacije pacijenata

Slabi metabolizeri

Kod približno 2,91,5% populacije javlja se nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19 i oni se nazivaju slabi metabolizeri. Kod ovih pojedinaca metabolizam esomeprazola se verovatno uglavnom katalizuje enzimom CYP3A4. Nakon ponovljene primene 40 mg esomeprazola jednom dnevno, srednja vrednost PIK-a povećala se približno 100% kod slabih metabolizera u odnosu na ispitanike koji su imali funkcionalni enzim CYP2C19 (ekstenzivni metabolizeri). Srednja maksimalna koncentracija u plazmi bila je povećana za oko 60%. Ovi nalazi nemaju uticaja na doziranje esomeprazola.

Uticaj pola

Nakon pojedinačne doze od 40 mg esomeprazola srednja vrednost PIK-a je bila približno 30% veća kod žena nego kod muškaraca. Nije bilo razlike između polova nakon ponovljene primene jednom dnevno. Ovi nalazi nemaju uticaja na doziranje esomeprazola.

Oštećenje funkcije jetre

Metabolizam esomeprazola kod pacijenata sa blagom do umerenom disfunkcijom jetre može biti umanjen. Stopa metabolizma je smanjena kod pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre što dovodi do udvostručenja PIK-a za esomeprazol. Zbog toga se ne sme preći maksimalna doza od 20 mg kod pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre.

Ni esomeprazol ni njegovi glavni metaboliti nemaju nikakvu tendenciju za akumuliranje pri doziranju od jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedene studije kod pacijenata sa umanjenom funkcijom bubrega. S obzirom na to da su bubrezi odgovorni za ekskreciju metabolita esomeprazola, ali ne i za eliminaciju osnovnog jedinjenja, ne očekuje se da će metabolizam esomeprazola biti promenjen kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Stariji

Metabolizam esomeprazola nije značajno izmenjen kod starijih ispitanika (starosti 71-80 godina).

Pedijatrijska populacija

Adolescenti starosti 12-18 godina:

Nakon ponovljene primene doze od 20 mg i 40 mg esomeprazola, ukupna izloženost (PIK) i vreme za koje se postigne maksimalna koncentracija leka u plazmi (tmax) kod dece uzrasta 12 do 18 godina, bilo je slično kao kod odraslih za obe doze esomeprazola.

Pretklinička ispitivanja, odnosno konvencionalne studije bezbednosne farmakologije, ponovljenih doza toksičnosti, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala, reproduktivne i toksičnosti razvoja, nisu pokazale posebne opasnosti za ljude. Neželjene reakcije koje nisu primećene u kliničkim studijama, ali su uočene kod životinja sa izloženošću dejstvu leka koja je slična kliničkoj izloženosti su sledeće:

U ispitivanjima karcinogenosti na pacovima sa racemskom smešom uočeni su hiperplazija želudačnih ECL ćelija i karcinoidni tumori. Ovi gastrični efekti kod pacova su posledica produžene, izražene hipergastrinemije do koje dolazi sekundarno usled smanjene produkcije želudačne kiseline i uočeni su posle dugotrajnog tretiranja pacova inhibitorima sekrecije želudačne kiseline.

Sadržaj kapsule:

šećerne sfere (saharoza i skrob, kukuruzni) povidon K30

natrijum-laurilsulfat talk

makrogol 6000 magnezijum-karbonat, teški

metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija 30% polisorbat 80

titan-dioksid (E171)

Opadry II White 85F28751 (polivinil-alkohol, titan-dioksid (E171), makrogol 3000, talk)

Sastav tela i kape kapsule:

želatin

titan-dioksid (E171)

gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Inkompatibilije nisu poznate.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PE folija+ desikant, Al+PE folija) sa 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih ili blister (OPA/Al/PVC folija, Al folija) sa 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 ili 4 blistera sa po 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih (ukupno 14 ili 28 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Primena pomoću želudačne sonde

• Otvorite kapsulu i ispraznite zrnca u odgovarajući špric, zatim dopunite špric sa približno 25 mL vode i približno 5 mL vazduha.

Za neke sonde se mora staviti 50 mL vode da bi se sprečilo da zrnca zapuše sondu.

• Odmah promućkajte špric (oko 2 minuta) da bi se granule ravnomerno rasporedile u čitavom rastvoru.
• Postavite špric u uspravan položaj i proverite da vrh nije zapušen.
• Pričvrstite špric za sondu zadržavajući uspravan položaj.
• Promućkajte špric i okrenite ga vrhom nadole. Odmah ubrizgajte 5–10 mL u sondu. Okrenite špric nakon ubrizgavanja i promućkajte (špric se mora držati uspravno, sa vrhom okrenutim nagore da bi se izbeglo zapušenje vrha).
• Okrenite špric vrhom nadole i odmah ubrizgajte drugih 5–10 mL u sondu. Ponavljajte ovaj postupak dok se špric ne isprazni.
• Napunite špric sa 25 mL vode i 5 mL vazduha i ponovite korak 5 da bi se sprale naslage koje mogu ostati u špricu. Za neke sonde neophodno je 50 mL vode.

Lek Emanera sadrži aktivnu supstancu koja se zove esomeprazol. Spada u grupu lekova koji se nazivaju

„inhibitori protonske pumpe“. Oni deluju tako što smanjuju količinu kiseline koju proizvodi želudac. Lek Emanera se kod odraslih osoba koristi:

• u terapiji „Gastroezofagealne refluksne bolesti“ (GERB), koja nastaje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak (cev koja spaja grlo sa želucem), izazivajući bol, zapaljenje i gorušicu,
• kod čireva na želucu ili gornjem delu creva koji su inficirani bakterijom pod nazivom „Helicobacter pylori“. Ako se kod Vas javilo ovo stanje, lekar će Vam možda propisati ovaj lek u kombinaciji sa određenim antibioticima da bi infekcija bila izlečena i sprečena ponovna pojava čireva.
• kod čireva na želucu prouzrokovanih lekovima iz grupe NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi). Lek Emanera se može primeniti za sprečavanje nastanka čireva na želucu ukoliko uzimate lekove iz grupe NSAIL.
• za produženu terapiju nakon sprečavanja ponovnog krvarenja čira intravenskom primenom esomeprazolom,
• u terapiji Zolinger-Elison-ovog sindroma (previše kiseline u želucu prouzrokovane tumorom u pankreasu).

Kod adolescenata uzrasta od 12 godina i starijih, lek Emanera se koristi:

• u terapiji „Gastroezofagealne refluksne bolesti“ (GERB), koja nastaje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak (cev koja spaja grlo sa želucem), izazivajući bol, zapaljenje i gorušicu,
• kod čireva na želucu ili gornjem delu creva koji su inficirani bakterijom pod nazivom „Helicobacter pylori“. Ako se kod Vas javilo ovo stanje, lekar će Vam možda propisati ovaj lek u kombinaciji sa određenim antibioticima da bi infekcija bila izlečena i sprečen ponovna pojava čireva.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na esomeprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako ste alergični na druge lekove koji inhibiraju protonsku pumpu (npr. pantoprazol, lansoprazol, rabeprazol, omeprazol),
• ako uzimate lek koji sadrži nelfinavir (lek koji se koristi u lečenju HIV-a).

Nemojte uzimati lek Emanera ako se bilo šta od ovoga odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Emanera.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Emanera:

• ako imate ozbiljne probleme sa jetrom,
• ako imate ozbiljne probleme sa bubrezima,
• ako ste nekada imali kožnu reakciju nakon terapije lekom sličnim leku Emanera, koji redukuje stomačnu kiselinu,
• ako treba da radite specifični test krvi (hromogranin A).

Lek Emanera može da prikrije simptome drugih oboljenja. Zbog toga, ako se bilo šta od sledećeg javi pre nego što počnete da uzimate lek Emanera ili dok ga uzimate, odmah razgovarajte sa lekarom:

• ako bez razloga dosta smršate ili imate probleme sa gutanjem,
• ako se javi bol u stomaku ili loša probava,
• ako počnete da povraćate hranu ili krv,
• ako imate crne stolice (krv u fecesu).

Ako Vam je propisana primena leka Emanera „po potrebi“, razgovarajte sa lekarom ako se simptomi nastave ili dođe do promene prirode simptoma.

Lečenje lekom Emanera može da dovede do blago povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su one izazvane sa Salmonella i Campylobacter.

Lek Emanera može smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin), što treba uzeti u obzir ukoliko imate smanjen depo ili faktore rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12.

Uzimanje inhibitora protonske pumpe kao što je lek Emanera, posebno tokom perioda dužeg od jedne godine, može u manjoj meri povećati rizik od preloma kuka, zgloba na ruci ili kičme. Recite svom lekaru ukoliko imate osteoporozu ili uzimate kortikosteroide (koji mogu povećati rizik od nastanka osteoporoze).

Osip i kožni simptomi

Ako dobijete osip na koži, posebno na delovima izloženim suncu, recite to svom lekaru što je pre moguće, jer ćete možda morati da prekinete sa uzimanjem leka Emanera. Takođe se setite da pomenete bilo koji drugi znak bolesti, poput bola u Vašim zglobovima.

Težak osip na koži je bio prijavljen kod pacijenata koji su uzimali esomeprazol (videti odeljak 4). Osip može uključivati čireve u ustima, grlu, nosu, genitalijama i konjunktivitis (crvene i otečene oči). Ove životno ugrožavajuće reakcije na koži su često praćene simptomima sličnim gripu, kao što su groznica, glavobolja, bol u telu. Osip može da se razvije u široko rasprostranjene plikove ili da dovede do ljuštenja kože. Ako u bilo kom trenutku tokom lečenja (čak i posle nekoliko nedelja) dobijete osip ili bilo koji od ovih kožnih simptoma, prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite lekaru.

Deca mlađa od 12 godina

Upotreba leka Emanera se ne preporučuje kod dece mlađe od 12 godina.

Drugi lekovi i lek Emanera

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta. To je zbog toga što ovaj lek može da utiče na dejstvo nekih drugih lekova i neki drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Emanera.

Nemojte uzimati lek Emanera ako uzimate sledeći lek:

• Nelfinavir (koristi se u terapiji HIV infekcije).

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Atazanavir, sakvinavir (zajedno sa ritonavirom) (koristi se u terapiji HIV infekcije);
• Klopidogrel (koristi se u prevenciji stvaranja krvnih ugrušaka (tromba);
• Ketokonazol, itrakonazol ili vorikonazol (koriste se u lečenju infekcija koje prouzrokuju gljivice);
• Erlotinib (koristi se u terapiji malignih oboljenja);
• Citalopram, imipramin ili klomipramin (koriste se u lečenju depresije):
• Diazepam (koristi se u lečenju anksioznosti, za opuštanje mišića ili kod epilepsije);
• Fenitoin (koristi se kod epilepsije). Ako uzimate fenitoin, lekar će morati da prati Vaše stanje prilikom otpočinjanja ili prestanka terapije lekom Emanera.
• Lekove koji se koriste za razređivanje krvi, kao što je varfarin. Lekar će možda morati da prati Vaše stanje prilikom otpočinjanja ili prestanka terapije lekom Emanera.
• Cilostazol (koristi se ta lečenje intermitentne klaudikacije – bol u nogama prilikom hodanja izazvan nedovoljnim dotokom krvi);
• Cisaprid (koristi se za probleme sa varenjem i gorušicu);
• Digoksin (koristi se u terapiji srčanih problema):
• Metotreksat (hemioterapijski lek koji se u visokim dozama koristi za terapiju maligniteta) – ukoliko primate visoke doze metotreksata, Vaš lekar Vam može privremeno prekinuti terapiju lekom Emanera.
• Takrolimus (transplantacija organa);
• Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze);
• Kantarion (Hypericum perforatum) (koristi se za lečenje depresije).

Ako Vam je lekar propisao antibiotike amoksicilin i klaritromicin zajedno sa lekom Emanera za lečenje čireva prouzrokovanih infekcijom bakterijom Helicobacter pylori, veoma je važno da obavestite lekara ako uzimate bilo koje druge lekove.

Uzimanje leka Emanera sa hranom i pićima

Kapsule možete uzimati sa hranom ili na prazan stomak.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Emanera tokom ovog perioda.

Nije poznato da li se lek Emanera izlučuje u majčino mleko. Zbog toga ne treba da uzimate ovaj lek ako dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Emanera ima mali uticaj na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Zabeležene su neželjene reakcije, vrtoglavica (povremeno) i zamagljen vid (retko), (videti odeljak 4). Ukoliko Vam se jave ove neželjene reakcije, ne treba da vozite i rukujete mašinama.

Lek Emanera sadrži saharozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Ako duži vremenski period uzimate ovaj lek, lekar će želeti da prati Vaše stanje (naročito ako ga uzimate duže od godinu dana).
• Ako Vam je lekar rekao da ovaj lek uzimate po potrebi, obavestite lekara ako dođe do promene simptoma.

Koliko leka treba uzimati

• Lekar će Vam reći koliko kapsula treba da uzimate i koliko dugo da ih uzimate. To će zavisiti od Vašeg stanja, starosti i od funkcionisanja jetre.
• U nastavku teksta su navedene preporučene doze.

Odrasli od 18 godina i stariji

Za lečenje gorušice koju izaziva gastroezofagealna refluksna bolest (GERB):

• Ako lekar utvrdi da Vam je jednjak blago oštećen, preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 40 mg, jednom dnevno, tokom 4 nedelje. Lekar će Vam možda reći da uzimate istu dozu leka tokom sledeće 4 nedelje ako jednjak još uvek nije izlečen.
• Kada dođe do izlečenja jednjaka, preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, jednom dnevno.
• Ako Vam jednjak nije oštećen, preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, svakog dana.

Kada se uspostavi kontrola nad Vašim stanjem, lekar će možda reći da uzimate lek po potrebi, do maksimalne doze od jedne kapsule leka Emanera od 20 mg, svakog dana.

• Ako imate ozbiljne probleme sa jetrom, lekar Vam može dati manju dozu.

Za lečenje čireva prouzrokovanih infekcijom bakterijom Helicobacter pylori i za sprečavanje njihove ponovne pojave:

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, dva puta dnevno, tokom jedne nedelje.
• Lekar će Vam takođe reći da uzimate antibiotike koji se zovu amoksicilin i klaritromicin.

Za lečenje čireva na želucu prouzrokovanih lekovima NSAIL grupe (nesteroidni antiinflamatorni lekovi):

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, jednom dnevno, tokom 4 do 8 nedelja.

Za sprečavanje nastanka čireva na želucu ako uzimate lekove NSAIL grupe (nesteroidni antiinflamatorni lekovi):

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, jednom dnevno.

Za korišćenje u produženoj terapiji nakon sprečavanja ponovnog krvarenja čireva intravenskom primenom esomeprazola:

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 40 mg, jednom dnevno, tokom 4 nedelje.

Za lečenje preterane količine kiseline u želucu prouzrokovane tumorom u pankreasu (Zolinger- Elisonov sindrom):

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 40 mg, dva puta dnevno.
• Lekar će prilagoditi dozu prema Vašim potrebama i odlučiće koliko dugo treba da uzimate ovaj lek.

Maksimalna doza je 80 mg dva puta dnevno.

Adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji

Za lečenje gorušice koju izaziva gastroezofagealna refluksna bolest (GERB):

• Ako lekar utvrdi da Vam je jednjak blago oštećen, preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 40 mg, jednom dnevno, tokom 4 nedelje. Lekar će Vam možda reći da uzimate istu dozu leka tokom sledeće 4 nedelje ako jednjak još uvek nije izlečen.
• Kada dođe do izlečenja jednjaka, preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, jednom dnevno.
• Ako Vam jednjak nije oštećen, preporučena doza je jedna kapsula leka Eamanera od 20 mg, svakog dana.
• Ako imate ozbiljne probleme sa jetrom, lekar Vam može dati manju dozu.

Za lečenje čireva prouzrokovanih infekcijom bakterijom Helicobacter pylori i za sprečavanje njihove ponovne pojave:

• Preporučena doza je jedna kapsula leka Emanera od 20 mg, dva puta dnevno, tokom jedne nedelje.
• Lekar će Vam takođe reći da uzimate antibiotike, na primer amoksicilin i klaritromicin.

Uzimanje leka

• Svoje kapsule možete da uzmete u bilo koje doba dana.
• Kapsule možete uzimati sa hranom ili na prazan stomak.
• Progutajte celu kapsulu sa dovoljnom količinom vode. Nemojte ih žvakati ni drobiti. To je zbog toga što ove kapsule sadrže obložena zrnca koja sprečavaju da želudačna kiselina razloži lek. Veoma je važno da ova zrnca ne oštetite.

U slučaju da imate probleme sa gutanjem kapsula

• Ako imate probleme da progutate kapsule:
• Otvorite kapsulu i ispraznite pelete (kuglice) u pola čaše obične (negazirane) vode. Nemojte koristiti bilo koju drugu tečnost.
• Ovu mešavinu popijte odmah nakon pripreme ili u roku od 30 minuta. Mešavinu uvek promešajte neposredno pre nego što je popijete.
• Da biste bili sigurni da ste popili sav lek, dobro isperite čašu sa pola čaše vode i popijte je. Čvrsti delovi sadrže lek – nemojte ih žvakati ni drobiti.
• Ako uopšte ne možete da gutate, kapsula se može pomešati sa malo vode i staviti u špric. Može Vam se dati putem sonde direktno u želudac („gastrična sonda“).

Deca uzrasta ispod 12 godina

Lek Emanera se ne preporučuje za decu mlađu od 12 godina.

Stariji pacijenti

Za starije pacijente nije potrebno prilagođavanje doze leka.

Ako ste uzeli više leka Emanera nego što treba

Ako ste uzeli više leka Emanera nego što Vam je lekar propisao, odmah se obratite svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Emanera

• Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite. Međutim, ako je uskoro vreme za sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu.
• Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu kapsulu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstva, prestanite da uzimate lek Emanera i odmah se obratite lekaru:

• Žuta koža, taman urin (mokraća) i zamor mogu biti simptomi problema sa jetrom. Ova neželjena dejstva su retka, i mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.
• Iznenadno otežano disanje, oticanje usana, jezika i grla, ili tela, osip, nesvestica ili problemi sa gutanjem (ozbiljne alergijske reakcije). Ova neželjena dejstva su retka, i mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.
• Iznenadna pojava teškog osipa ili crvenilo na koži sa plikovima ili guljenjem kože može se pojaviti čak i nekoliko nedelja nakon početka lečenja. Takođe, mogu se javiti ozbiljni plikovi i krvarenje na usnama, očima, ustima, nosu i genitalijama. Osip na koži se može razviti u ozbiljna široko rasprostranjena oštećenja kože (ljuštenje površinskog dela kože i površinske sluzokože) sa životno ugrožavajućim posledicama. To može biti “multiformni eritem”, “Stevens-Johnson-ov sindrom”, “toksična epidermalna nekroliza” ili “ reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima “. Ova neželjena dejstva su veoma retka, i mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek.

Druga neželjena dejstva uključuju:

Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Glavobolja;
• Dejstva na želudac ili creva: proliv (dijareja), bol u stomaku, otežano pražnjenje creva (konstipacija), nadimanje, mučnina ili povraćanje, benigni polipi na želucu.

Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• Oticanje stopala i članaka;
• Poremećaj sna (nesanica);
• Nesvestica, mravinjanje i žmarci, pospanost.;
• Vertigo;
• Suva usta;
• Promene u rezultatima analiza krvi koji proveravaju rad jetre;
• Osip na koži, koprivnjača i svrab na koži;
• Prelomi kuka, zgloba na ruci ili kičme (ako se lek Emanera koristi u visokim dozama tokom dužeg

perioda);

Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Problemi sa krvlju kao što je smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija) ili krvnih pločica (trombocitopenija). To može da izazove slabost, nastanak modrica ili poveća mogućnost pojave infekcija.
• Mala koncentracija natrijuma u krvi. To može da izazove slabost, osećanje mučnine (povraćanje) i grčeve.
• Osećanje uznemirenosti, zbunjenosti ili depresije;
• Promene u čulu ukusa;
• Problemi sa vidom kao što je zamućeni vid;
• Iznenadne teškoće sa disanjem ili kratak dah (bronhospazam);
• Zapaljenje unutrašnjosti usta;
• Infekcija koja se naziva „sor“, koja može da se javi na crevima i prouzrokuju je gljivice;
• Problemi sa jetrom, uključujući žuticu, koja može da prouzrokuje promenu boje kože u žuto, tamnu mokraću i zamor;
• Opadanje kose (alopecija);
• Osip na koži kada je izložena sunčevoj svetlosti;
• Bolovi u zglobovima (artralgija) ili mišićima (mijalgija);
• Osećaj da Vam uopšteno nije dobro ili nedostatak energije;
• Pojačano znojenje.

Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Promene u broju krvnih zrnaca (pancitopenija) uključujući nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);
• Agresivnost;
• Možete da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje (halucinacije);
• Ozbiljni problemi sa jetrom koji mogu da dovedu do otkazivanja jetre i zapaljenja mozga;
• Slabost mišića;
• Ozbiljni problemi sa bubrezima;
• Uvećanje grudi kod muškaraca.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Ukoliko koristite lek Emanera više od tri meseca može doći do pada koncentracije magnezijuma u krvi, što može da dovede do slabosti, spontanog grčenja mišića, dezorijentacije, grčeva, nesvestice i ubrzanja srčanog ritma. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite svom lekaru. Niske koncentracije magnezijuma u krvi mogu dovesti i do smanjenja koncentracije kalijuma ili kalcijuma u krvi. Vaš lekar može odlučiti da sprovodi redovne kontrole krvi kako bi pratio Vaše koncentracije magnezijuma.
• Zapaljenje creva, koja dovodi do dijareje (proliva);
• Osip, moguće sa bolom u zglobovima.

Lek Emanera može u veoma retkim slučajevima da utiče na bela krvna zrnca što dovodi do pada imunskog (odbrambenog) sistema. Ako se kod Vas javi infekcija sa simptomima kao što su temperatura i ozbiljno pogoršano opšte stanje ili temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što su bol u vratu, grlu ili ustima ili problemi sa uriniranjem (mokrenjem), morate se što pre obratiti lekaru da bi se nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza) mogao isključiti analizom krvi. Veoma je važno da lekara tada obavestite o tome da uzimate ovaj lek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Emanera posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je esomeprazol.

Jedna gastrorezistentna kapsula, tvrda sadrži 20 mg esomeprazola u obliku esomeprazol-magnezijum, dihidrata.

Jedna gastrorezistentna kapsula, tvrda sadrži 40 mg esomeprazola u obliku esomeprazol-magnezijum, dihidrata.

• Pomoćne supstance u jezgru kapsule su šećerne sfere (saharoza i skrob, kukuruzni); povidon K30; natrijum-laurilsulfat; talk; makrogol 6000; magnezijum-karbonat, teški; metakrilna kiselina – etilakrilat kopolimer (1:1) disperzija 30%; polisorbat 80; titan-dioksid (E171) i Opadry II White 85F28751 (polivinil- alkohol, titan-dioksid (E171), makrogol 3000, talk). Pomoćne supstance koje ulaze u sastav tela i kape kapsule su želatin; titan-dioksid (E171) i gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Emanera i sadržaj pakovanja

Gastrorezistentna kapsula, tvrda.

Emanera, 20 mg gastrorezistentne kapsule, tvrde:

Kapsule svetloružičaste kape i tela veličine No. 3, punjene peletama bele do skoro bele boje.

Emanera, 40 mg gastrorezistentne kapsule, tvrde:

Kapsule skoro ružičastog tela i kape veličine No. 1, punjene peletama bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PE folija+ desikant, Al+PE folija) sa 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih ili blister (OPA/Al/PVC folija, Al folija) sa 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 ili 4 blistera sa po 7 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih (ukupno 14 ili 28 gastrorezistentnih kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novenbar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Emanera, gastrorezistentne kapsule, tvrde, 14 x (20mg): 515-01-04460-21-001 od 15.11.2022. Emanera, gastrorezistentne kapsule, tvrde, 28 x (20mg): 515-01-04461-21-001 od 15.11.2022. Emanera, gastrorezistentne kapsule, tvrde, 14 x (40mg): 515-01-04462-21-001 od 15.11.2022. Emanera, gastrorezistentne kapsule, tvrde, 28 x (40mg): 515-01-04463-21-001 od 15.11.2022.