Peptix® 40mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Peptix, rastvor za injekciju/infuziju je indikovan za:

Odrasli

• Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:
• gastro-ezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa
• lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa upotrebom NSAIL
• sprečavanje pojave gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, kod pacijenata izloženih riziku.
• Prevenciju ponovnog krvarenja kod pacijenata sa akutnim krvarenjem želudačnog ili duodenalnog ulkusa nakon terapijske endoskopije.

Deca i adolescenti uzrasta 1 – 18 godina

• Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:
• gastro-ezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa erozivnim refluksnim ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa.

Doziranje

Odrasli

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijente koji ne mogu da primaju oralnu terapiju treba lečiti parenteralno sa 20-40 mg jednom dnevno. Pacijente sa refluksnim ezofagitisom treba lečiti sa 40 mg jednom dnevno. Pacijente koji se leče simptomatski od refluksne bolesti treba lečiti sa 20 mg jednom dnevno.

Za lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno.

Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL pacijenti izloženi riziku treba da primaju 20 mg jednom dnevno.

Uobičajeno je da intravenska terapija traje kratko, i da se prelazi na oralni način primene čim to bude moguće.

Prevencija ponovnog krvarenja gastričnog i duodenalnog ulkusa

Nakon terapijske endoskopije kod akutnog krvarenja gastričnog ili duodenalnog ulkusa, primeniti dozu od 80 mg, kao bolus infuziju tokom 30 minuta, nakon toga kontinuirano primeniti intravensku infuziju 8 mg/sat tokom 3 dana (72 sata).

Nakon parenteralne terapije treba primeniti oralnu terapiju za supresiju želudačne kiseline.

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak 6.6.

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba davati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Bolus doza od 80 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom 30 minuta. Doza od 8 mg/sat

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom perioda od 71,5 sati (podešena brzina infuzije je 8 mg/sat), (videti odeljak 6.3 u vezi sa rokom upotrebe rekonstituisanog rastvora).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima koji imaju tešku bubrežnu insuficijenciju, njih treba lečiti oprezno (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

GERB: Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti maksimalna dnevna doza od 20 mg esomeprazola (videti odeljak 5.2).

Krvarenje ulkusa: Prilagođavanje doza nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg esomeprazola i.v., kontinuirana intravenska infuzija u dozi od 4 mg/sat za 71,5 sati može biti dovoljna (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje

Deca i adolescenti uzrasta 1–18 godina

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijenti koji ne mogu da uzimaju lek oralnim putem mogu dobijati parenteralnu terapiju jednom dnevno, kao deo celokupne terapije za GERB (videti doze u tabeli niže).

Uobičajeno, trajanje intravenske terapije treba da je kratko a prelazak na oralnu primenu u što kraćem roku. Preporučene intravenske doze esomeprazola

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak 6.6.

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba davati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

1,25 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

Četvrtinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Esomeprazol se ne sme koristiti istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

U prisustvu bilo kakvih alarmantnih simptoma (npr. značajni nenamerni gubitak telesne mase, često povraćanje, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se sumnja na čir na želucu ili kada je on potvrđen, treba isključiti malignitet jer terapija esomeprazolom može da ublaži simptome i odloži dijagnozu.

Gastrointestinalne infekcije

Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do neznatno povišenog rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonella i Campylobacter (videti odeljak 5.1).

Resorpcija vitamina B12

Esomeprazol, kao i svi lekovi koji blokiraju lučenje kiseline u želucu, mogu smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin) zbog hipo- ili ahlorhidrije. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim depoom u organizmu ili sa postojećim faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12, koji su na dugotrajnoj terapiji esomeprazolom.

Hipomagnezemija

Teška hipomagnezemija je prijavljena kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe, kao što je esomeprazol, tokom najmanje tri meseca a u najvećem broju slučajeva tokom jedne godine.

Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije, kao što su umor, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije se mogu javiti, ali mogu početi neprimetno tako da se mogu prevideti. Kod većine pacijenata, hipomagnezemija se poboljšala posle supstitucione terapije magnezijumom i prekida terapije inhibitorima protonske pumpe.

Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti na produženoj terapiji inhibitorima protonske pumpe ili koji istovremeno uzimaju digoksin ili lekove koji dovode do smanjenja koncentracije magnezijuma (npr. diuretici), lekari bi trebalo da razmotre merenje koncentracije magnezijuma pre početka terapije inhibitorima protonske pumpe i periodično tokom terapije.

Rizik od preloma

Inhibitori protonske pumpe, posebno ukoliko se primenjuju u većim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od 1 godine), mogu umereno povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, posebno kod starijih osoba ili u prisustvu drugih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10-40%. Ovo povećanje rizika, može delimično biti posledica i drugih faktora rizika. Pacijenti sa rizikom od nastanka osteoporoze treba lečiti u skladu sa postojećim kliničkim vodičima uz adekvatan unos vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni eritemski lupus (SKEL)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana sa veoma retkim slučajevima SKEL. Ukoliko dođe do pojave lezija, naročito na delovima kože koji su izloženi suncu, kao i ukoliko su praćene pojavom artralgije, pacijent bi odmah trebalo da potraži medicinsku pomoć, a zdravstveni radnik treba da razmotri prestanak primene esomeprazola. Pojava SKEL nakon primene esomeprazola povećava rizik od njegovog nastanka i prilikom primene drugih inhibitora protonske pumpe.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Ukoliko se smatra da je kombinacija atazanavira i inhibitora protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljiv medicinski nadzor uz povećanje doze atazanavira na 400 mg sa 100 mg ritonavira; dozu od 20 mg esomeprazola ne treba prekoračiti.

Esomeprazol je CYP2C19 inhibitor. Zato je potrebno razmotriti potencijalne interakcije sa lekovima koji se metabolišu preko CYP2C19 enzima, naročito pri započinjanju i prilikom obustavljanja terapije esomeprazolom. Primećena je interakcija između klopidogrela i esomeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije je nejasan. Kao mera opreza, istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Uticaj na rezultate laboratorijskih testova

Povišen nivo humanog hromogranina A (CgA) može uticati na rezultate analiza koje se koriste u ispitivanju neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju esomeprazolom treba prekinuti najmanje 5 dana pre merenja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se pokaže da nakon inicijalnog merenja vrednosti CgA i gastrina nisu u opsegu referentnih vrednosti, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prestanka terapije inhibitorima protonske pumpe.

Lek Peptix sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, to jest suštinski je "bez natrijuma".

Dejstvo esomeprazola na farmakokinetiku drugih lekova

Inhibitori proteaze

Prijavljena je interakcija omeprazola sa nekim inhibitorima proteaze. Klinički značaj i mehanizmi u osnovi ovih interakcija nisu uvek poznati. Povišena pH vrednost u želucu tokom primene omeprazola može promeniti resorpciju inhibitora proteaze. Drugi mogući mehanizmi interakcije su preko inhibicije CYP2C19.

Prijavljeni su slučajevi smanjenih koncentracija atazanavira i nelfinavira u serumu pri istovremenoj terapiji sa omeprazolom tako da se ne preporučuje njihova istovremena primena. Istovremena primena omeprazola (40 mg jednom dnevno) sa atazanavirom u dozi od 300 mg i ritonavirom u dozi od 100 mg kod zdravih dobrovoljaca dovela je do znatnog smanjenja izloženosti atazanaviru (smanjenje od približno 75% u parametrima PIK, Cmax i Cmin). Povećanje doze atazanavira na 400 mg nije kompenzovalo uticaj omeprazola na izloženost atazanaviru. Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) sa atazanavirom 400 mg/ritonavirom 100 mg kod zdravih ispitanika je dovela do smanjenja izloženosti atazanaviru za oko 30% u odnosu na izloženost pri primeni 300 mg atazanavira/100 mg ritonavira na dan, bez omeprazola u dozi od 20 mg dnevno. Istovremena primena omeprazola (40 mg na dan) je dovela do smanjenja srednjih vrednosti PIK, Cmax i Cmin za 36-39%, odnosno, do smanjenja ovih srednjih vrednosti farmakološki aktivnog metabolita M8 za 75-92%. Zbog sličnih farmakodinamskih dejstava i farmakokinetičkih osobina omeprazola i esomeprazola, istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.4), a istovremena primena esomeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Za sakvinavir (primenjen uz ritonavir), prijavljeni su povišeni nivoi u serumu (80 – 100%) tokom istovremene primene sa omeprazolom (40 mg na dan). Terapija omeprazolom od 20 mg dnevno, nije imala uticaj na izloženost darunaviru (primenjen uz ritonavir) i amprenaviru (primenjen uz ritonavir). Terapija esomeprazolom u dnevnoj dozi od 20 mg, nije imala uticaj na izloženost amprenaviru (sa ili bez ritonavira). Terapija omeprazolom 40 mg na dan, nije imala uticaj na izloženost lopinaviru (primenjen sa ritonavirom).

Metotreksat

Prijavljeno je i povećanje nivoa metotreksata kod nekih pacijenata pri istovremenoj primeni sa inhibitorima protonske pumpe. Tokom primene velikih doza metotreksata, može se razmotriti privremena obustava terapije esomeprazolom.

Takrolimus

Pri istovremenoj primeni sa omeprazolom, prijavljeno je povećanje nivoa takrolimusa u serumu. Potrebno je sprovesti pojačano praćenje koncentracija takrolimusa, kao i funkcije bubrega (klirens kreatinina) i prilagoditi doziranje takrolimusa ako je potrebno.

Lekovi čija resorpcija zavisi od pH

Supresija lučenja želudačne kiseline tokom terapije esomeprazolom i drugim inhibitorima protonske pumpe može da poveća ili smanji resorpciju lekova čija resorpcija zavisi od pH vrednosti u želucu. Kao i sa upotrebom ostalih lekova koji smanjuju kiselost u želucu, resorpcija ketokonazola, itrakonazola i erlotiniba može da bude smanjena, a resorpcija digoksina povećana tokom terapije esomeprazolom. Istovremena primena omeprazola (20 mg dnevno) i digoksina kod zdravih ispitanika je povećala bioraspoloživost digoksina za 10% (i do 30% kod dve od deset ispitanika). Toksičnost digoksina je retko prijavljena.

Međutim, oprez je potreban kada se omeprazol primenjuje u većim dozama kod starijih pacijenata. Terapijski monitoring koncentracije digoksina tada treba pojačati.

Lekovi koji se metabolišu preko CYP2C19

Esomeprazol inhibira CYP2C19, glavni enzim koji metaboliše esomeprazol. Prema tome, kada se esomeprazol kombinuje sa lekovima koji se metabolišu preko CYP2C19, kao što su diazepam, citalopram, imipramin, klomipramin, fenitoin itd., koncentracije ovih lekova u plazmi mogu da budu povećane, i može da bude potrebno smanjenje doze. Nisu sprovedene in vivo studije interakcija lekova sa visokim intravenskim dozama esomeprazola (80 mg+8 mg/sat). Uticaj esomeprazola na lekove koji se metabolišu preko CYP2C19 može biti veoma izražen tokom ovog režima davanja, pa je neophodno da tokom 3 dana intravenske terapije pacijenti budu pažljivo praćeni zbog mogućih neželjenih reakcija na lek.

Diazepam

Istovremena oralna primena 30 mg esomeprazola dovela je do 45%-nog smanjenja klirensa CYP2C19 supstrata diazepama.

Fenitoin

Istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola i fenitoina dovela je do 13%-nog povećanja minimalnih vrednosti fenitoina u plazmi pacijenata sa epilepsijom. Preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi kada se uvodi ili obustavlja terapija esomeprazolom.

Vorikonazol

Omeprazol (40 mg jednom dnevno) je povećavao i vrednosti vorikonazola (supstrata CYP2C19): Cmax za 15%, a PIK za 41%.

Cilostazol

Omeprazol, kao i esomeprazol, deluje kao inhibitor CYP2C19. Omeprazol, primenjen u dozama od 40 mg kod zdravih ispitanika u cross-over studiji, povećao je vrednosti Cmax i PIK za cilostazol za 18% odnosno 26%, a jednog od njegovih aktivnih metabolita za 29% odnosno 69%.

Cisaprid

Kod zdravih ispitanika, istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola i cisaprida, dovela je do 32%-nog povećanja površine ispod krive koncentracije u plazmi u funkciji vremena (PIK) i do 31%-nog produžetka poluvremena eliminacije (t1/2), ali ne i do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija cisaprida u plazmi. Neznatno produženje QTc intervala zabeleženo posle primene samo cisaprida nije se dodatno produžavalo kada se cisaprid primenjivao u kombinaciji sa esomeprazolom.

Varfarin

U toku kliničkog ispitivanja istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom, pokazala je da su vremena koagulacije ostajala u prihvatljivom opsegu. Međutim, nakon stavljanja u promet oralnog oblika esomeprazola, prijavljeno je nekoliko izolovanih slučajeva klinički značajnog povećanja vrednosti INR-a kod istovremene primene ova dva leka. Prema tome, preporučuje se praćenje prilikom uvođenja ili obustavljanja terapije esomeprazolom kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom ili nekim drugim kumarinskim derivatom.

Klopidogrel

Rezultati studija na zdravim ispitanicima su pokazali da farmakokinetičke/farmakodinamske interakcije između klopidogrela (300 mg udarna doza/75 mg na dan doza održavanja) i esomeprazola (40 mg per os na dan) dovode do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela u proseku za 40% i i smanjenja maksimalne inhibicije agregacije trombocita (ADP indukovane) u proseku za 14%.

Kada je klopidogrel primenjen zajedno sa fiksnom kombinacijom esomeprazol 20 mg + acetilsalicilna kiselina 81 mg u odnosu na klopidogrel primenjen u monoterapiji, u studiji na zdravim ispitanicima došlo je do smanjenja izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela za skoro 40%. Međutim, maksimalni nivoi inhibicije agregacije trombocita (indukovane ADP-om) kod ovih ispitanika su bili isti i u grupi na klopidogrelu i u grupi na kombinaciji (esomeprazol + acetilsalicilna kiselina).

U opservacionim i kliničkim studijama dobijeni su nekonzistentni podaci o kliničkim implikacijama farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija esomeprazola u pogledu značajnih kardiovaskularnih događaja. Kao mera opreza, preporučuje se da istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Ispitivani lekovi čije interakcije nemaju klinički značaj

Amoksicilin ili hinidin

Pokazano je da esomeprazol nema klinički relevantnih dejstava na farmakokinetiku amoksicilina ili hinidina.

Naproksen ili rofekoksib

Studije koje su proučavale istovremenu primenu esomeprazola i bilo naproksena ili rofekoksiba nisu pokazale klinički relevantne farmakokinetičke interakcije tokom kratkotrajnih studija.

Dejstva drugih lekova na farmakokinetiku esomeprazola

Lekovi koji inhibiraju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Esomeprazol se metaboliše preko CYP2C19 i CYP3A4. Istovremena oralna primena esomeprazola i inhibitora CYP3A4, klaritromicina (500 mg dva puta dnevno), dovela je do udvostručavanja izloženosti (PIK) esomeprazolu. Istovremena primena esomeprazola i kombinovanog inhibitora CYP2C19 i CYP3A4 može da dovede do više od dvostruko povećane izloženosti esomeprazolu. Inhibitor CYP2C19 i CYP3A4, vorikonazol, povećava vrednost PIK omeprazola za 280%. Prilagođavanje doze esomeprazola nije uvek neophodno ni u jednoj od ovih situacija. Međutim, potrebno je razmotriti prilagođavanje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ako je indikovana dugotrajna terapija.

Lekovi koji indukuju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Lekovi za koje se zna da indukuju CYP2C19 ili CYP3A4 ili oba (kao što su rifampicin i kantarion) mogu dovesti do sniženja nivoa esomeprazola u serumu tako što povećavaju metabolizam esomeprazola.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Nema dovoljno kliničkih podataka o izloženosti esomeprazolu tokom trudnoće. Podaci dobijeni iz epidemioloških studija na velikom broju izloženih trudnica ukazuju da racemska smeša omeprazola nema malformativni niti ima fetotoksičan uticaj. Ispitivanja sa esomeprazolom na životinjama nisu ukazala ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na embriofetalni razvoj.

Ispitivanja na životinjama sa racemskom smešom ne ukazuju ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na trudnoću, porođaj ili postnatalni razvoj. Potreban je oprez pri propisivanju leka Peptix trudnicama.

Umereni obim podataka koji su prikupljeni od trudnica (između 300-1000 ispitanih trudnoća), pokazuje da esomeprazol nema malformativnu niti feto/neonatalnu toksičnost.

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala ni na neposrednu, niti na posrednu reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Nije poznato da li se esomeprazol izlučuje u majčino mleko, nedovoljno je informacija o uticaju esomeprazola na novorođenčad/odojčad.

Prema tome, esomeprazol ne treba koristiti u periodu dojenja.

Plodnost

Studije na životinjama sa racemskom smešom omeprazola, koja je primenjena oralno, nisu pokazale uticaj na plodnost.

Esomeprazol ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zabeležene su neželjene reakcije kao što su vrtoglavica (povremeno) i zamućen vid (povremeno). Ukoliko se one jave pacijent ne treba da upravlja vozilima niti da rukuje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Glavobolja, abdominalni bol, dijareja i mučnina su među najčešće prijavljenim neželjenim reakcijama tokom kliničkih studija (i takođe tokom postmarketinškog praćenja). Dodatno, bezbednosni profil je sličan za različite farmaceutske oblike, terapijske indikacije, uzrasne grupe i populacije pacijenata. Nisu zabeležene dozno-zavisne neželjene reakcije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije su identifikovane ili se na njih sumnjalo u programu kliničkog ispitivanja

za esomeprazol (oralna ili intravenska primena) i po stavljanju leka u promet (oralna primena). Reakcije su klasifikovane po učestalosti: veoma često ≥1/10), često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥ 1/1000 do <1/100; retko ≥1/10000 do <1/1000; veoma retko <1/10000, nepoznato (ne može se proceniti na osnovu

dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: leukopenija, trombocitopenija Veoma retko: agranulocitoza, pancitopenija

Poremećaji imunskog sistema

Retko: reakcije preosetljivosti, npr. povišena telesna temperatura, angioedem i anafilaktička reakcija/šok

Poremećaji metabolizma i ishrane Povremeno: periferni edem Retko: hiponatremija

Nepoznato: hipomagnezemija (videti odeljak 4.4), teška hipomagnezemija može biti povezana sa hipokalcemijom. Hipomagnezemija se može dovesti u vezu sa hipokalemijom.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: insomnija

Retko: agitacija, konfuzija, depresija Veoma retko: agresija, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema

Često: glavobolja

Povremeno: vrtoglavica, parestezija, somnolencija Retko: poremećaj čula ukusa

Poremećaji oka

Povremeno: zamućen vid

Poremećaji uha i labirinta

Povremeno: vertigo

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko: bronhospazam

Gastrointestinalni poremećaji

Često: abdominalni bol, konstipacija, dijareja, flatulencija, mučnina/povraćanje, benigni polipi fundusnih žlezdi

Povremeno: suvoća usta

Retko: stomatitis, gastrointestinalna kandidijaza Nepoznato: mikroskopski kolitis

Hepatobilijarni poremećajl

Povremeno: povišene vrednosti enzima jetre Retko: hepatitis sa žuticom ili bez nje

Veoma retko: teška insuficijencija jetre, encefalopatija kod pacijenata koji su već imali oboljenje jetre

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: reakcije na mestu primene*

Povremeno: dermatitis, pruritus, osip, urtikarija Retko: alopecija, osetljivost na svetlost

Veoma retko: multiformni eritem, Stivens-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (TEN) Nepoznato: Subakutni kožni eritemski lupus (videti odeljak 4.4).

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva

Povremeno: prelom kuka, ručnog zgloba ili kičme (videti odeljak 4.4) Retko: artralgija, mijalgija

Veoma retko: misićna slabost

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: intersticijalni nefritis; kod nekih pacijenata je istovremeno prijavljena i insuficijencija bubrega

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Veoma retko: ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Retko: slabost, pojačano znojenje.

* reakcije na mestu primene su uglavnom bile primećene u studiji sa primenom visokih doza, tokom 3 dana (72 sata). Videti odeljak 5.3.

Ireverzibilni poremećaj vida zabeležen je u izolovanim slučajevim kritično obolelih pacijenata koji su primali intravenske injekcije omeprazola (racemata), posebno u visokim dozama, ali uzročna veza nije potvrđena.

Pedijatrijska populacija

Randomizovana, otvorena, multinacionalna studija je sprovedena radi procene farmakokinetika ponovljenih intravenskih doza esomeprazola jednom dnevno tokom 4 dana kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 0 - 18 godina (videti odeljak 5.2). Procena bezbednosti je rađena na uzorku od 57 pacijenata (od toga osmoro dece je bilo uzrasta od 1 – 5 godina). Rezultati koji su dobijeni su u skladu sa već poznatim bezbednosnim profilom esomeprazola, a novi bezbedonosni signali nisu registrovani.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje veoma ograničena iskustva sa namernim predoziranjem. Simptomi povezani sa oralnom dozom od 280 mg su bili gastrointestinalni simptomi i slabost. Pojedinačne oralne doze od 80 mg esomeprazola i intravenske doze od 308 mg esomeprazola tokom 24 sata su prolazile bez posledica. Nije poznat specifični antidot. Esomeprazol se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, tako da se ne može ukloniti dijalizom. Kao u slučaju svakog drugog predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba primeniti opšte suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe

ATC kod: A02BC05

Esomeprazol je S-izomer omeprazola i smanjuje sekreciju želudačne kiseline posredstvom specifičnog, ciljnog mehanizma dejstva. On je specifični inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama.

R- i S-izomer omeprazola imaju slično farmakodinamsko dejstvo.

Mehanizam dejstva

Esomeprazol je slaba baza i koncentriše se i konvertuje u aktivni oblik u visoko kiseloj sredini sekretomih kanalikula parijetalnih ćelija gde inhibira enzim H+K+-ATP-azu - protonsku pumpu i tako inhibira i bazalno i stimulisano lučenje kiseline.

Farmakodinamska dejstva

Posle 5 dana oralne primene doza od 20 mg i 40 mg esomeprazola, intragastrični pH održavan je na vrednosti preko 4 tokom prosečno 13 odnosno 17 sati, tokom 24 časa praćenja kod simptomatskih pacijenata sa GERB. Dejstvo je slično i nezavisno od toga da li se esomeprazol primenjuje oralno ili intravenski.

Korišćenjem PIK parametra kao zamene za koncentraciju u plazmi, pokazan je odnos između inhibicije sekrecije kiseline i izloženosti posle oralnog primene esomeprazola.

Tokom 24-satnog perioda intravenske primene: 80 mg esomeprazola u vidu bolus infuzije tokom 30 minuta, nakon čega je usledila kontinuirana intravenska infuzija od 8 mg/sat tokom 23,5 sati, pH vrednost iznad 4 je održana u želucu tokom 21 sata, a pH vrednost iznad 6 je održana tokom 11 do 13 sati, kod zdravih ispitanika.

Kada se daje esomeprazol 40 mg do izlečenja refluksnog ezofagitisa dolazi kod 78% pacijenata posle 4 nedelje, i kod 93% posle 8 nedelja oralne terapije.

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji, pacijenti sa endoskopski potvrđenim krvarenjem peptičkog ulkusa, klasifikovani po Forrest klasifikaciji kao Ia, Ib, IIa ili lIb (9%, 43%, 38% i 10%) su randomizovani da prime esomeprazol rastvor za infuziju (n=375) ili placebo (n=389). Nakon endoskopske hemostaze, pacijenti su primili ili 80 mg esomeprazola kao intravensku infuziju tokom 30 minuta, nakon čega je usledila infuzija od 8 mg/sat ili placebo, u toku 72 sata. Nakon inicijalnog perioda od 72 sata, svi pacijenti su u otvorenom delu studije primili 40 mg esomeprazola oralno tokom 27 dana radi supresije želudačne kiseline. Pojavljivanje ponovnog krvarenja u toku 3 dana je bilo 5,9% u grupi pacijenata lečenih esomeprazolom u poređenju sa 10,3% u grupi pacijenata koji su primali placebo. Nakon 30 dana terapije, pojava ponovnog krvarenja u esomeprazol grupi je bila 7,7 % u odnosu na 13,6 % u placebo grupi.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, nivoi gastrina u serumu rastu kao odgovor na smanjenu sekreciju kiseline. Nivo hromogranina A (CgA) se takođe povećava zbog smanjene kiselosti u želucu, što može uticati na vrednosti dijagnostičkih testova za neuroendokrine tumore. Dostupni podaci iz literature ukazuju na to da se terapija inhibitorima protonske pumpe obustavi između 5 dana i 2 nedelje pre merenja vrednosti CgA. Time se omogućava da se vrednosti CgA koje mogu biti lažno povišene nakon terapije inhibitorom protonske pumpe vrate u okvir referentnih vrednosti.

Povećani broj ECL ćelija (engl. enterochromaffin-like cells, ECL), koji je možda povezan sa povišenim nivoima gastrina u serumu zabeležen je kod nekih pacijenata (i kod odraslih i kod dece) koji su bili na dugotrajnoj terapiji esomeprazolom. Smatra se da ovi nalazi nemaju klinički značaj.

Tokom dugotrajne oralne terapije antisekretornim lekovima, beleži se pojava gastričnih glandularnih cisti sa nešto povećanom učestalošću. Ove promene su fiziološka posledica izražene inhibicije sekrecije kiseline, benigne su i izgleda da su reverzibilne.

Smanjena kiselost želuca iz bilo kog razloga, uključujući i primenu inhibitora protonske pumpe, povećava broj bakterija u želucu koje su inače normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do neznatno povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter, a kod hospitalizovanih pacijenata, moguća je i infekcija bakterijom Clostridium difficile.

Pedijatrijska populacija

U placebo-kontrolisanoj studiji (98 pacijenata uzrasta 1 – 11 meseci) ispitivani su efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa znacima i simptomima GERB. Esomeprazol 1 mg/kg jednom na dan je primenjivan oralnim putem tokom 2 nedelje (otvorena faza) i 80 pacijenata je uključeno za dodatne 4 nedelje (dvostruko- slepa, faza prekida terapije). Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, odnosno vreme do obustave terapije zbog pogoršanja simptoma.

U placebo-kontrolisano studiji (52 pacijenta uzrasta < 1 meseca) evaluirani su efikasnost i bezbednost kod pacijenata sa simptomima GERB-a. Esomeprazol 0,5 mg/kg jednom na dan je dat oralno tokom najmanje 10 dana. Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, odnosno promenu u odnosu na početni broj pojava simptoma GERB-a. Rezultati iz pedijatrijskih studija takođe pokazuju da 0,5 mg/kg kod uzrasta < 1 meseca i 1,0 mg/kg esomeprazola kod uzrasta 1 do 11 meseci, smanjuju prosečan procenat vremena u kome je intraezofagealni pH < 4.

Bezbednosni profil je izgleda sličan kao kod odraslih.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa GERB-om (<1 do 17 godina) dugotrajna terapija inhibitorima protonske pumpe dovela je do hiperplazije manjeg stepena ECL ćelija kod 61% ispitanika. Ova promena nije bila klinički značajna i nije izazvala atrofični gastritis ili karcinoidni tumor.

Distribucija

Prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže kod zdravih ispitanika iznosi približno 0,22 L/kg telesne mase. Esomeprazol se 97% vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Esomeprazol se potpuno metaboliše pomoću sistema citohroma P450 (CYP). Glavni deo metabolizma esomeprazola zavisi od polimorfnog CYP2C19, koji je odgovoran za formiranje hidroksi- i desmetil metabolita esomeprazola. Preostali deo zavisi od drugog specifičnog enzima izoforme CYP3A4, koji je odgovoran za stvaranje esomeprazol sulfona, glavnog metabolita u plazmi.

Eliminacija

Dole navedeni parametri odnose se uglavnom na farmakokinetiku kod pojedinaca sa funkcionalnim CYP2C19 enzimom, kod kojih se lek metaboliše u velikoj meri.

Ukupni klirens iz plazme je oko 17 L/sat posle pojedinačne doze, i oko 9 L/sat posle ponavljanih doza. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1,3 sati posle ponavljanog doziranja jednom dnevno.

Esomeprazol se potpuno eliminiše iz plazme izrneđu doza bez tendencije da se kumulira kada se daje jednom dnevno.

Glavni metaboliti esomeprazola nemaju uticaj na sekreciju želudačne kiseline. Skoro 80% oralne doze esomeprazola se izlučuje u vidu metabolita u urinu, a preostali deo u fecesu. U urinu se nalazi manje od 1% nepromenjenog leka.

Linearnost/nelinearnost

Ukupna izloženost (PIK) povećava se sa ponavljanim davanjem esomeprazola. Ovo povećanje je dozno zavisno i dovodi do nelinearnog odnosa doze i vrednosti PIK posle ponavljanog davanja. Ova zavisnost od vremena i visine doze posledica je smanjenja metabolizma prvog prolaza i sistemskog klirensa, verovatno izazvanih inhibicijom enzima CYP2C19 pomoću esomeprazola i/ili njegovog sulfonskog metabolita.

Po ponovljenom davanju doze od 40 mg u vidu intravenske injekcije, postiže se srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi od oko 13,6 mikromol/L. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi posle odgovarajuće oralne doze je približno 4,6 mikromol/L. Manje povećanje (od oko 30%) ukupne izloženosti može se uočiti pri intravenskoj primeni u poređenju sa oralnom primenom. Postoji dozno- linearno povećanje ukupne izloženosti nakon intravenske primene esomeprazola u vidu 30-minutne infuzije (40 mg, 80 mg, ili 120 mg) praćene kontinuiranom infuzijom (4 mg/sat ili 8 mg/sat) u toku 23,5 sati.

Posebne populacije pacijenata

Spori metabolizeri

Približno 2,9±1,5% populacije nema funkcionalni CYP2C19 enzim i oni predstavljaju tzv. spore metabolizere. Kod ovih ljudi, metabolizam esomeprazola se verovatno odvija pomoću CYP3A4. Posle ponovljene oralne primene doze od 40 mg esomeprazola jednom dnevno, srednja vrednost ukupne izloženosti bila je otprilike 100% veća kod sporih metabolizera nego kod ispitanika koji imaju funkcionalni enzim CYP2C19 (brzih metabolizera). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi su bile povećane za oko 60%. Slične razlike zabeležene su i kada se radi o intravenskoj primeni esomeprazola.

Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Pol

Posle pojedinačne oralne doze od 40 mg esomeprazola, srednja vrednost ukupne izloženosti je približno 30% veća kod žena nego kod muškaraca. Nisu zabeležene nikakve razlike između polova kada se doze ponavljaju jednom dnevno. Slične razlike su zabeležene i kada se radi o intravenskoj primeni esomeprazola. Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Oštećenje funkcije jetre

Metabolizam esomeprazola može da bude narušen kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Brzina metabolizma je umanjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre što dovodi do udvostručene vrednosti ukupne izloženosti esomeprazolu. Prema tome, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre koji imaju GERB ne treba prekoračiti dozu od 20 mg. Kod pacijenata sa krvarećim ulkusima i teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg, maksimalna doza od

4 mg/sat za 71,5 sati, primenjena kontinuiranom intravenskom infuzijom može biti dovoljna. Esomeprazol kao ni njegovi glavni metaboliti ne pokazuju tendenciju da se kumuliraju kada se daju jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. Budući da je bubreg odgovoran za izlučivanje metabolita esomeprazola, ali ne i esomeprazola, ne očekuje se da metabolizam esomeprazola bude izmenjen kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Stariji pacijenti

Metabolizam esomeprazola nije značajnije promenjen kod starijih pacijenata (starosti 71-80 godina).

Pedijatrijska populacija

U randomizovanoj, otvorenoj, multinacionalnoj studiji sa ponovljenim dozama, esomeprazol je davan u

3-minutnoj injekciji, jednom na dan, tokom 4 dana. Studija je uključila ukupno 59 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 0-18 godina od kojih je 50 pacijenata (7 dece u uzrasnoj grupi 1 do 5 godina) učestvovalo do kraja studije i bilo evaluirano u pogledu farmakokinetičkih parametara esomeprazola.

Dole navedena tabela opisuje sistemsku izloženost esomeprazolu nakon intravenske primene 3-minutne injekcije kod pedijatrijskih pacijenata i odraslih zdravih ispitanika. Vrednosti u tabeli su srednje geometrijske vrednosti (raspon vrednosti). Doza od 20 mg za odrasle je davana tokom 30-minutne infuzije. Vrednost

Css, max je merena 5 minuta po doziranju u svim pedijatrijskim grupama i 7 minuta po doziranju 40 mg kod odraslih kao i po završetku infuzije od 20 mg kod odraslih.

*Pacijent u grupi od 0 – 1 mesec je definisan kao pacijent sa korigovanim uzrastom od 32 pune nedelje i < 44 pune nedelje, gde je korigovani uzrast bio zbir gestacionog uzrasta i uzrasta po rođenju u punim nedeljama. Pacijent u grupi 1 – 11 meseci je imao korigovan uzrast od 44 pune nedelje.

**Dva pacijenta su bila isključena od kojih 1 najverovatnije sa sporim CYP2C19 metabolizmom i 1 na istovremenoj terapiji sa CYP3A4 inhibitorom.

Predviđanja bazirana na modelima ukazuju da se vrednosti Css,max nakon intravenske primene esomeprazola tokom 10 minuta, 20 minuta i 30 minuta smanjuju prosečno za 37% do 49%, 54% do 66% i 61% do 72%, tim redom, u svim uzrasnim i doznim grupama u odnosu na primenu esomeprazola u vidu 3-minutne injekcije.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Neželjene reakcije koje nisu zabeležene u kliničkim studijama, ali su zapažene kod životinja pri nivoima izloženosti sličnim kliničkim nivoima izloženosti i sa mogućim značajem za kliničku upotrebu, bile su sledeće:

Ispitivanje oralne karcinogenosti sa racemskom smešom pokazalo je gastričnu hiperplaziju ECL-ćelija i karcinoide. Ova gastrična dejstva su rezultat održane, izražene hipergastrinemije usled smanjenog stvaranja želudačne kiseline, i beleže se posle dugotrajne terapije inhibitorima sekrecije želudačne kiseline kod pacova. U toku pretkliničkih ispitivanja intravenskog farmaceutskog oblika esomeprazola, nije bilo dokaza o iritaciji krvnih sudova, ali je primećena blaga inflamatorna reakcija na mestu primene nakon supkutane (paravenske) injekcije (videti odeljak 4.8).

• Dinatrijum–edetat;
• Natrijum–hidroksid.

Ovaj lek se sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Rekonstituisan rastvor (40 mg/5 mL, odnosno 8 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 30°C, zaštićen od svetlosti.

Razblaženi rastvor (0,20 – 0,80 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 25°C, zaštićen od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i način čuvanja nakon rekonstitucije su odgovornost korisnika.

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tipa I), zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i flip-off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica (10 x 40 mg) i Uputstvo za lek.

Rastvor za injekciju se priprema dodavanjem 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu u bočicu sa esomeprazolom. Rekonstituisani rastvor za injekciju je bistar, bezbojan do svetlo žut rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Rastvor za infuziju se priprema najpre rekonstitucijom sadržaja jedne bočice sa 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu, a zatim daljim razblaženjem potrebne količine dobijenog rastvora do 100 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Peptix sadrži aktivnu supstancu koja se zove esomeprazol. On pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori protonske pumpe. Oni deluju tako što smanjuju količinu kiseline koju luči Vaš želudac.

Ovaj lek se koristi za kratkotrajno lečenje određenih bolesti, kada niste u stanju da uzimate terapiju oralnim putem.

Kod odraslih pacijenata koristi se za lečenje:

• Gastro-ezofagealne refluksne bolesti (GERB). To je stanje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak (cev koja povezuje Vaše grlo i želudac) i tako izaziva bol, zapaljenje i gorušicu;
• Čira na želucu izazvanog lekovima koji se nazivaju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi). Lek Peptix može da se koristi i za sprečavanje stvaranje čira na želucu ako već uzimate neki lek iz grupe NSAIL;
• Sprečavanje ponovnog krvarenja nakon terapijske endoskopije primenjene radi zaustavljanja akutnog krvarenja čira na želucu ili dvanaestopalačnog creva.

Kod dece i adolescenata (uzrasta od 1-18 godina) se koristi za lečenje:

• Gastro-ezofagealne refluksne bolesti (GERB). To je stanje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak i tako izaziva bol, zapaljenje i gorušicu.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na esomeprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični na bilo koji drugi lek iz grupe inhibitora protonske pumpe (npr. pantoprazol, lansoprazol, rabeprazol, omeprazol);
• ukoliko uzimate lek koji sadrži nelfinavir (koristi se za lečenje HIV infekcije).

Lek Peptix ne smete da primate ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, pre nego što primite ovaj lek, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Peptix:

• ako imate teških problema sa jetrom;
• ako imate teških problema sa bubrezima;
• ako imate nedostatak vitamina B12;
• ako ste ikada imali reakciju na koži nakon primene lekova sličnih esomeprazolu, za smanjenje želudačne kiseline;
• ako treba da se podvrgnete specifičnim laboratorijskim analizama krvi (Hromogranin A).

Lek Peptix može da prikrije simptome drugih bolesti. Prema tome, ako Vam se dogode neki od dole navedenih simptoma pre nego što primite Peptix, ili pošto ga primite, odmah to recite svom lekaru:

• naglo gubite težinu bez jasnog razloga i imate poteškoća sa gutanjem,
• boli Vas želudac ili imate loše varenje,
• počinjete da povraćate hranu ili krv,
• imate crnu stolicu (sa sadržajem krvi).

Upotreba inhibitora protonske pumpe kao što je lek Peptix, posebno tokom perioda dužeg od jedne godine, može blago povećati rizik od preloma kuka, zgloba na ruci ili kičme. Recite svom lekaru ukoliko imate osteoporozu ili uzimate kortikosteroide (koji mogu povećati rizik od nastanka osteoporoze).

Primena inhibitora protonske pumpe može blago povećati rizik od infekcija gastrointestinalnog trakta, kao što su infekcije bakterijama Salmonella i Campylobacter.

Ukoliko primetite pojavu osipa na koži, posebno na delovima kože koja je izložena suncu, odmah obavestite svog lekara, jer ćete možda morati da prekinete da uzimate lek Peptix. Takođe, obavestite Vašeg lekara ako primetite druge simptome bola, kao što je bol u zglobovima.

Drugi lekovi i lek Peptix

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo uključuje i lekove koji se izdaju bez recepta. Ovo je zbog toga što lek Peptix može da utiče na način na koji deluju neki lekovi, a neki lekovi mogu da deluju na lek Peptix.

Lek Peptix ne smete da primate ako uzimate lek koji sadrži nelfinavir (koristi se za lečenje HIV infekcije). Recite svom lekaru ili medicinskoj sestri ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• Atazanavir (koristi se za lečenje HIV infekcije);
• Ketokonazol, itrakonazol ili vorikonazol (koriste se za lečenje infekcija izazvanih gljivicama);
• Erlotinib (koristi se za lečenje maligniteta);
• Citalopram, imipramin ili klomipramin (koriste se za lečenje depresije);
• Fenitoin (koristi se kod epilepsije). Ako uzimate fenitoin, Vaš lekar će morati da Vas kontroliše kada počinjete i kada prestajete da uzimate esomeprazol.
• Diazepam (koristi se za lečenje anksioznosti, za opuštanje mišića i kod epilepsije);
• Varfarin (koristi se za razređivanje krvi). Vaš lekar će morati da Vas kontroliše kada počinjete i kada prestajete da uzimate esomeprazol.
• Cisaprid (koriste se kod lošeg varenja i gorušice);
• Metotreksat (koristi se kod autoimunskih i malignih oboljenja) - ukoliko uzimate veliku dozu metotreksata, Vaš lekar može privremeno obustaviti terapiju lekom Peptix;
• Klopidogrel (koristi se za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka);
• Takrolimus (koristi se kod transplantacije organa);
• Cilostazol (koristi se za lečenje intermitentne klaudikacije - bolova koji se javljaju u nogama prilikom hodanja, usled nedovoljnog dotoka krvi);
• Digoksin (koristi se kod srčane slabosti);
• Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze);
• Kantarion (Hypericum perforatum) (koristi se za lečenje depresije).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će da odluči da li tokom ovog perioda može da Vam propiše lek Peptix.

Nije poznato da li se esomeprazol izlučuje u majčino mleko. Prema tome, ako dojite, ne treba da primate lek Peptix.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Peptix ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, ukoliko se kod Vas ispolje neželjene reakcije poput vrtoglavice i zamućenja vida, ne treba da upravljate vozilima niti da rukujete mašinama.

Lek Peptix sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, to jest suštinski je "bez natrijuma".

Lek Peptix se može primeniti kod dece i adolescenta uzrasta od 1 – 18 godina i kod odraslih, uključujući starije osobe.

Kod odraslih:

• Lek Peptix će Vam dati lekar koji će odlučiti koliko Vam je leka potrebno;
• Preporučena doza iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno;
• Ako imate teških problema sa jetrom, maksimalna doza je 20 mg na dan (GERB);
• Ovaj lek se daje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta.
• Preporučena doza u prevenciji ponovnog krvarenja čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je 80 mg, primenjeno tokom 30-minutne intravenske infuzije, nakon čega se primenjuje kontinuirana infuzija od 8 mg/sat tokom 3 dana. Ukoliko imate teških problema sa jetrom, kontinuirana infuzija od 4 mg/sat primenjena tokom 3 dana je dovoljna u ovoj indikaciji.

Kod dece i adolescenata (uzrasta 1 – 18 godina):

Lek Peptix će primeniti lekar koji će odlučiti koliko leka je potrebno.

• Preporučena doza za decu uzrasta od 1 do 11 godina iznosi 10 mg ili 20 mg jednom dnevno.
• Preporučena doza za decu uzrasta od 12 do 18 godina iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno.
• Ovaj lek se daje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta.

Ako ste primili više leka Peptix nego što treba

Ako mislite da ste primili više leka Peptix nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Peptix

Ovaj lek ćete primiti u zdravstvenoj ustanovi i primeniće ga zdravstveni radnik, tako da je malo verovatno da će doza biti zaboravljena.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite sa uzimanjem leka Peptix, i odmah se obratite Vašem lekaru:

• Iznenadno zviždanje u plućima, oticanje usana, jezika i grla, ili celog tela, osip, gubitak svesti ili otežano gutanje (teška alergijska reakcija);
• Pojava crvenila na koži sa plikovima ili ljuštenjem. Mogu se pojaviti i jaki plikovi i krvarenje usana, očiju, usta, nosa i polnih organa. Ovo bi mogao da bude Stivens-Džonsonov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza;
• Žuta prebojenost kože, taman urin i umor, koji mogu da budu simptomi problema sa jetrom. Ova neželjena dejstva su retka i javljaju se kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.

Ostala neželjena dejstva uključuju:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) :

• glavobolja,
• proliv, bol u želucu, otežano pražnjenje creva, gasovi (nadutost),
• mučnina, povraćanje,
• reakcije na mestu primene injekcije
• benigni polipi u želucu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• oticanje stopala i članaka,
• poremećaji sna (nesanica),
• problemi sa vidom kao što je zamućenje vida,
• vrtoglavica, osećaj peckanja ”trnjenje”, pospanost,
• vertigo,
• suvoća usta,
• promene vrednosti laboratorijskih parametara koji ukazuju na rad jetre,
• osip na koži, koprivnjača i osećaj svraba,
• prelomi kuka, zgloba na ruci ili kičme (ako se lek Peptix koristi u visokim dozama tokom dužeg perioda).

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• problemi sa krvnom slikom, kao što je smanjen broj belih krvnih zrnaca ili krvnih pločica, što može da uzrokuje malaksalost, stvaranje modrica i veću verovatnoću nastanka infekcija,
• smanjenje koncentracije natrijuma u krvi, što može uzrokovati malaksalost, povraćanje i grčeve,
• osećaj uznemirenosti, zbunjenosti, depresije,
• izmene čula ukusa,
• iznenadno zviždanje u plućima i kratak dah (bronhospazam),
• zapaljenje sluzokože usta,
• gljivične infekcije u gastrointestinalnom traktu,
• problemi sa jetrom, uključujući žuticu, koja dovodi do pojave žuto prebojene kože, tamnog urina i umora,
• opadanje kose (alopecija),
• osip na koži pri izlaganju suncu,
• bol u zglobovima (artralgija) i mišićima (mijalgija),
• opšti osećaj slabosti i manjka energije,
• pojačano znojenje.

Vrlo retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u krvnoj slici uključujući agranulocitozu (nedostatak belih krvnih zrnaca),
• agresivnost,
• vidite, osećate ili čujete nešto što nije stvarno (halucinacije),
• teški problemi sa jetrom, koji mogu da dovedu do slabosti jetre i zapaljenja mozga,
• iznenadna pojava teškog osipa na koži, plikova ili ljuštenja kože, što može biti udruženo sa visokom telesnom temperaturom i bolom u zglobovima (multiformni eritem, Stivens-Džonsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza),
• slabost mišića,
• teški problemi sa bubrezima,
• povećanje dojki kod muškaraca.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Ukoliko primate lek Peptix duže od tri meseca, može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma u krvi, što može da dovede do umora, nevoljnog grčenja mišića, dezorijentacije, grčeva, vrtoglavica i ubrzanja srčanog ritma. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite svom lekaru. Mala koncentracija magnezijuma u krvi može dovesti i do smanjenja koncentracije kalijuma ili kalcijuma u krvi. Vaš lekar može odlučiti da sprovodi redovne kontrole krvi kako bi pratio koncentraciju magnezijuma u Vašoj krvi.
• Zapaljenje creva, koja dovodi do proliva
• Osip, obično praćen bolom u zglobovima.

Lek Peptix u veoma retkim slučajevima može da, svojim dejstvom na bela krvna zrnca, dovede do slabljenja imunskog sistema. Ukoliko imate infekciju sa simptomima kao što su povišena telesna temperatura i teško oslabljeno opšte stanje organizma, ili povišenu telesnu temperaturu sa simptomima lokalne infekcije kao što su bol u vratu, grlu ili ustima ili teškoće prilikom mokrenja, morate se obratiti svom lekaru što je pre moguće

kako bi se analizom krvi isključio nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza). Neophodno je da tom prilikom kažete koje lekove uzimate.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Peptix posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Rekonstituisan rastvor (40 mg/5 mL, odnosno 8 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 30°C, zaštićen

od svetlosti.

Razblaženi rastvor (0,20 – 0,80 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 25°C, zaštićen od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i način čuvanja nakon rekonstitucije su odgovornost korisnika.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je esomeprazol (u obliku esomeprazol-natrijuma). 1 bočica sadrži 40 mg esomeprazola.
• Pomoćne supstance su:

Dinatrijum-edetat, natrijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Peptix i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Prašak ili liofilizat bele do žućkastobele boje.

Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan do svetlo žut rastvor bez prisustva mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tipa I), zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i flip-off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica (10 x 40 mg) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Jun, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04337-18-001 od 20.06.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Peptix, rastvor za injekciju/infuziju je indikovan za:

Odrasli

• Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:
• gastro-ezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa
• lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa upotrebom NSAIL
• sprečavanje pojave gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, kod pacijenata izloženih riziku.
• Prevenciju ponovnog krvarenja kod pacijenata sa akutnim krvarenjem želudačnog ili duodenalnog ulkusa nakon terapijske endoskopije.

Deca i adolescenti uzrasta 1 – 18 godina

• Gastričnu antisekretornu terapiju kada oralna primena nije moguća, kao za:
• gastro-ezofagealnu refluksnu bolest (GERB) kod pacijenata sa erozivnim refluksnim ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijente koji ne mogu da primaju oralnu terapiju treba lečiti parenteralno sa 20-40 mg jednom dnevno. Pacijente sa refluksnim ezofagitisom treba lečiti sa 40 mg jednom dnevno. Pacijente koji se leče simptomatski od refluksne bolesti treba lečiti sa 20 mg jednom dnevno.

Za lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno.

Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL pacijenti izloženi riziku treba da primaju 20 mg jednom dnevno.

Uobičajeno je da intravenska terapija traje kratko, i da se prelazi na oralni način primene čim to bude moguće.

Prevencija ponovnog krvarenja gastričnog i duodenalnog ulkusa

Nakon terapijske endoskopije kod akutnog krvarenja gastričnog ili duodenalnog ulkusa, primeniti dozu od 80 mg, kao bolus infuziju tokom 30 minuta, nakon toga kontinuirano primeniti intravensku infuziju 8 mg/sat tokom 3 dana (72 sata).

Nakon parenteralne terapije treba primeniti oralnu terapiju za supresiju želudačne kiseline.

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba davati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Bolus doza od 80 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom 30 minuta. Doza od 8 mg/sat

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom perioda od 71,5 sati (podešena brzina infuzije je 8 mg/sat), (videti odeljak Rok upotrebe u vezi sa rokom upotrebe rekonstituisanog rastvora).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima koji imaju tešku bubrežnu insuficijenciju, njih treba lečiti oprezno (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije jetre

GERB: Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti maksimalna dnevna doza od 20 mg esomeprazola (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Krvarenje ulkusa: Prilagođavanje doza nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg esomeprazola i.v., kontinuirana intravenska infuzija u dozi od 4 mg/sat za 71,5 sati može biti dovoljna (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje

Deca i adolescenti uzrasta 1–18 godina

Gastrična antisekretorna terapija kada oralna primena nije moguća

Pacijenti koji ne mogu da uzimaju lek oralnim putem mogu dobijati parenteralnu terapiju jednom dnevno, kao deo celokupne terapije za GERB (videti doze u tabeli niže).

Uobičajeno, trajanje intravenske terapije treba da je kratko a prelazak na oralnu primenu u što kraćem roku. Preporučene intravenske doze esomeprazola

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Injekcije

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba davati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

1,25 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Doza od 10 mg

Četvrtinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba ukloniti.

Lista pomoćnih supstanci

• Dinatrijum–edetat;
• Natrijum–hidroksid.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Rekonstituisan rastvor (40 mg/5 mL, odnosno 8 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 30°C, zaštićen od svetlosti.

Razblaženi rastvor (0,20 – 0,80 mg/mL) je stabilan 12 sati, na temperaturi do 25°C, zaštićen od svetlosti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisan rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i način čuvanja nakon rekonstitucije su odgovornost korisnika.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tipa I), zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i flip-off zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica (10 x 40 mg) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor za injekciju se priprema dodavanjem 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu u bočicu sa esomeprazolom. Rekonstituisani rastvor za injekciju je bistar, bezbojan do svetlo žut rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Rastvor za infuziju se priprema najpre rekonstitucijom sadržaja jedne bočice sa 5,2 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu, a zatim daljim razblaženjem potrebne količine dobijenog rastvora do 100 mL 0,9% rastvora NaCl za intravensku primenu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.