EPTANEM 1g prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

Terapija

Lek EPTANEM je indikovan kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 3 meseca do 17 godina) i odraslih za terapiju sledećih infekcija kada su uzrokovane bakterijama za koje je poznato ili je veoma verovatno da su osetljive na ertapenem i kada je potrebna parenteralna terapija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• intraabdominalne infekcije
• vanbolnički stečena pneumonija
• akutne infekcije u ginekologiji
• infekcije kože i mekih tkiva kod dijabetesnog stopala (videti odeljak 4.4)

Prevencija

Lek EPTANEM je indikovan kod odraslih pacijenata u profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije (videti odeljak 4.4).

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Terapija

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina): doza leka EPTANEM je 1 gram (g) jednom dnevno, intravenski(videti odeljak 6.6).

Odojčad i deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina): doza leka EPTANEM je 15 mg/kg dva puta dnevno (ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1 g), intravenski (videti odeljak 6.6).

Prevencija

Odrasli: za prevenciju infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije, preporučena doza je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze koju treba završiti unutar 1 sata pre hirurške incizije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka EPTANEM kod dece uzrasta do 3 meseca nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Oštećenje funkcije bubrega

Lek EPTANEM se može primenjivati za terapiju kod odraslih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata čiji je klirens kreatinina > 30 mL/min/1,73 m2 nije potrebno prilagođavati dozu. Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima (videti odeljak 5.2). Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dece i

adolescenata sa ošećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata koji su na hemodijalizi da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima.

Oštećenje funkcije jetre

Ne preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Starijim pacijentima treba dati preporučenu dozu leka EPTANEM, osim u slučajevima teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Oštećenje funkcije bubrega).

Način primene

Intravenska primena: lek EPTANEM se primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta.

Terapija lekom EPTANEM obično traje od 3 do 14 dana, ali može da varira zavisno od vrste i težine infekcije, kao i od uzročnog patogena. Kada je to klinički indikovano, moguć je prelazak na terapiju odgovarajućim oralnim antibiotikom ukoliko se uoči kliničko poboljšanje.

Boja rastvora leka EPTANEM može da varira od bezbojne do svetlo žute. Za uputstvo o pripremi leka pre primene, videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
• Težak oblik preosetljivosti (na primer anafilaktička reakcija; teški oblici promena na koži) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (na primer na peniciline ili cefalosporine).

Preosetljivost

Kod pacijenata na terapiji beta-laktamskim antibioticima prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije) koje su u nekim slučajevima imale smrtni ishod. Verovatnije je da će se ove reakcije ispoljiti kod pacijenata kod kojih u anamnezi postoji osetljivost na više alergena. Pre započinjanja terapije ertapenemom potrebno je pažljivo ispitati pacijente o prethodnim reakcijama preosetljivosti koje su imali na peniciline, cefalosporine, druge betalaktame i druge alergene (videti odeljak 4.3). Ukoliko dođe do pojave

alergijske reakcije na ertapenem (videti odeljak 4.8), odmah treba prekinuti terapiju. Ozbiljne anafilaktičke reakcije zahtevaju preduzimanje hitnih medicinskih mera.

Superinfekcija

Kao i kod drugih antibiotika, produžena upotreba ertapenema može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama. Od izuzetne je važnosti stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do pojave superinfekcije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika

Kolitis uzrokovan primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis primećeni su kod gotovo svih antibiotika, uključujući i ertapenem, a mogu da se kreću u opsegu od blagog do životno ugrožavajućeg. Zbog toga je veoma važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se pojavi dijareja nakon primene antibiotika. Treba razmotriti prekid terapije lekom EPTANEM i primenu lekova sa specifičnim dejstvom na Clostridium difficile. Ne smeju se davati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Konvulzije

Tokom kliničkih ispitivanja kod odraslih pacijenata koji su primali ertapenem (u dozi od 1 g jednom dnevno) zabeleženi su slučajevi konvulzija. Konvulzije su se pojavile tokom same terapije ili tokom 14-dnevnog perioda praćenja. Do konvulzija je uglavnom došlo kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa prethodnim poremećajima centralnog nervnog sistema (na primer lezije na mozgu ili konvulzije u anamnezi) i/ili kompromitovanom funkcijom bubrega. Slična opažanja zabeležena su i nakon stavljanja leka u promet.

Encefalopatija

Tokom primene ertapenema prijavljena je encefalopatija (videti odeljak 4.8). Ako se sumnja na encefalopatiju izazvanu ertapenemom (npr. mioklonus, konvulzije, promenjeno stanje svesti, smanjen nivo svesti), potrebno je razmotriti prekid primene ertapenema. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega izloženi su većem riziku od encefalopatije uzrokovane ertapenemom pa i oporavak može biti dugotrajan.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom

Istovremena primena ertapenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Suboptimalna izloženost

Na osnovu raspoloživih podataka ne može se isključiti mogućnost da u retkim slučajevima, kod hirurških intervencija koje traju duže od 4 sata, pacijent može biti izložen suboptimalnim koncentracijama ertapenema, a samim tim i riziku za mogući neuspeh terapije. Zbog toga je potreban oprez u ovakvim retkim slučajevima.

Razmatranja o upotrebi kod određenih populacija

Iskustvo o primeni ertapenema u terapiji teških infekcija je ograničeno. U kliničkim studijama, koje su se bavile ispitivanjem terapije vanbolnički stečene pneumonije kod odraslih pacijenata, 25% evaluiranih pacijenata lečenih ertapenemom, imalo je težak oblik bolesti (definiše se kao indeks težine pneumonije > III). U kliničkom ispitivanju lečenja akutnih ginekoloških infekcija, 26% evaluiranih odraslih pacijentkinja lečenih ertapenemom, imalo je težak oblik infekcije (što se definiše kao povišena telesna temperatura ≥ 39oC i/ili bakteremija), deset pacijentkinja je imalo bakteremiju. Među evaluiranim odraslim pacijentima, koji su u jednoj kliničkoj studiji primali ertapenem za terapiju intraabdominalnih infekcija, njih 30% su imali generalizovani peritonitis, a 39% infekcije drugih organa osim slepog creva, uključujući želudac, dvanaestopalačno crevo, tanko crevo, debelo crevo i žučnu kesu.

Broj evaluiranih pacijenata koji su pri uključivanju u ispitivanje imali rezultat ≥ 15 prema sistemu APACHE II, bio je ograničen, tako da efikasnost kod ovih pacijenata nije utvrđena.

Efikasnost leka EPTANEM u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane penicilin-rezistentnim

Streptococcus pneumoniae nije utvrđena.

Efikasnost ertapenema u terapiji infekcija dijabetesnog stopala sa istovremenim osteomijelitisom nije utvrđena.

Iskustva sa primenom ertapenema kod dece ispod dve godine starosti su ograničena. U ovoj starosnoj grupi potrebno je obratiti posebnu pažnju na to da se ustanovi osetljivost uzročnog mikroorganizma na ertapenem. Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dece uzrasta do 3 meseca.

Natrijum

Ovaj lek sadrži približno 137 mg (6 mEq) natrijuma po dozi od 1 g. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije izazvane inhibicijom klirensa lekova posredovanih P-glikoproteinom ili CYP enzimima su malo verovatne (videti odeljak 5.2).

Pri istovremenoj primeni valproinske kiseline i lekova iz grupe karbapenema bili su prijavljeni smanjene koncentracije valproinske kiseline koje su se mogle smanjiti i ispod terapijskih granica. Smanjene koncentracije valproinske kiseline mogu dovesti do nezadovoljavajuće kontrole epileptičnih napada; zbog toga se ne preporučuje istovremena primena ertapenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata, pa je zbog toga potrebno razmotriti primenu alternativne antibakterijske ili antikonvulzivne terapije.

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije na trudnicama. Istraživanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih efekata na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj. Međutim, ertapenem ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko potencijalna korist leka za majku nije veća od potencijalnog rizika za plod.

Dojenje

Ertapenem se izlučuje u majčino mleko. Zbog mogućih neželjenih dejstava na odojče, majke ne treba da doje decu dok su na terapiji ertapenemom.

Plodnost

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije koje se tiču uticaja primene ertapenema na plodnost kod muškaraca i žena. Prekliničke studije ne ukazuju na direktan ili indirektan štetan efekat koji se tiče plodnosti (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek EPTANEM može da utiče na sposobnost pacijenta da upravlja vozilom i rukuje mašinama. Pacijente treba upozoriti da su tokom terapije lekom EPTANEM zabeleženi slučajevi vrtoglavice i pospanosti (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasle osobe

Ukupan broj pacijenata koji su bili na terapiji ertapenemom u kliničkim studijama bio je preko 2200, a od ovog broja, preko 2150 pacijenata su primali ertapenem u dozi od 1 g. Neželjene reakcije (na primer one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom) zabeležene su kod približno 20% pacijenata lečenih ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 1,3%

pacijenata. Dodatnih 476 pacijenata primilo je ertapenem u jednokratnoj dozi od 1 g pre hirurškog zahvata u kliničkoj studiji o profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon kolorektalne hirurške intervencije.

Kod pacijenata koji su primali samo lek EPTANEM, najčešće neželjene reakcije, koje su zabeležene tokom terapije i tokom 14-dnevnog praćenja po završetku terapije, bile su: dijareja (4,8%), komplikacije vezane za venu na mestu davanja infuzije (4,5%) i mučnina (2,8%).

Kod pacijenata koji su primali samo lek EPTANEM, najčešća zabeležena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima, tokom terapije, kao i tokom 14- dnevnog praćenja po završetku terapije, bile su: povećane vrednosti ALT (4,6%), AST (4,6%), alkalne fosfataze (3,8%) i povećanje broja trombocita (3,0%).

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Ukupan broj pacijenata lečenih ertapenemom u kliničkim studijama bio je 384. Sveukupan bezbednosni profil leka bio je uporediv sa bezbednosnim profilom kod odraslih. Neželjene reakcije (na primer one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom), zabeležene su kod približno 20,8% pacijenata lečenih ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 0,5% pacijenata.

Kod pacijenata koji su primali samo lek EPTANEM, najčešće neželjene reakcije, koje su zabeležene tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije, bile su: dijareja (5,2%) i bol na mestu davanja infuzije (6,1%).

Kod pacijenata koji su primali samo lek EPTANEM, najčešća zabeležena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima tokom terapije, kao i tokom 14- dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije, bili su: smanjen broj neutrofila (3,0%) i povećane vrednosti ALT (2,9%) i AST (2,8%).

Tabelrani prikaz neželjenih reakcija

Kod pacijenata koji su primali samo lek EPTANEM, tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije, zabeležene su sledeće neželjene reakcije:

Česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do < 1/100), retke (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retke (<1/10000); Nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupne specifične informacije o terapiji predoziranja ertapenemom. Malo je verovatno da može doći do

predoziranja ertapenemom. Intravenska primena ertapenema u dozi od 3 g dnevno tokom 8 dana kod zdravih odraslih ispitanika nije dovela do značajne toksičnosti. U kliničkim ispitivanjima na odraslim pacijentima nenamerna primena ertapenema u dozi do 3 g dnevno nije dovela do klinički značajnih neželjenih reakcija. U kliničkim ispitivanjima na pedijatrijskoj populaciji, jednokratna intravenska doza od 40 mg/kg do maksimalno 2 g, nije uzrokovala toksičnost.

Međutim, u slučaju predoziranja, treba prekinuti terapiju lekom EPTANEM i primeniti opšte pomoćne mere terapije koje se sprovode sve do uspostavljanja eliminacije putem bubrega.

Ertapenem može da se do izvesne mere ukloni iz organizma hemodijalizom (videti odeljak 5.2). Međutim, nema informacija o upotrebi hemodijalize u terapiji predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu;karbapenemi ATC šifra: J01DH03

Mehanizam dejstva

Ertapenem inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija nakon vezivanja za penicilin-vezujuće proteine (PVP). Kod Esscherichia coli, najjači afinitet je za PVP 2 i 3.

Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Slično kao i kod drugih beta-laktamskih antibiotika, u pretkliničkim FK/FD ispitivanjima ertapenema, dokazano je da je vreme tokom koga je koncentracija ertapenema u plazmi iznad vrednost minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za patogeni

Mikroorganizam, uzročnika infekcije, u najboljoj korelaciji sa efikasnošću leka. Mehanizam rezistencije

Za vrste za koje se smatra da su osetljive na ertapenem, retko je uočena rezistencija u studijama praćenja sprovedenim u Evropi. Kada su u pitanju rezistentni izolati, kod nekih od njih, ali ne i kod svih, uočena je pojava rezistencije na druge antibiotike iz klase karbapenema. Ertapenem je visoko rezistentan na hidrolizu većine klasa beta-laktamaza uključujući penicilinaze, cefalosporinaze i beta-laktamaze proširenog spektra, ali ne i metalo-beta-laktamaze.

Meticilin-rezistentne stafilokoke i enterokoke su rezistentne na ertapenem zbog neosetljivosti za ciljna mesta na PVP. P. aeruginosa i druge ne-fermentativne bakterije su uopšteno rezistentne, verovatno zbog ograničene penetracije i aktivnog efluksa.

Rezistencija kod roda Enterobacteriaceae nije uobičajena i ovaj lek je uopšteno aktivan protiv mikroorganizama koji

produkuju beta-laktamaze proširenog spektra (engl. extended-spectrum betalactamases, ESBLs). Međutim, do rezistencije može da dođe kada su beta-laktamaze proširenog spektra ili druge snažne beta-laktamaze (na primer AmpC tipovi) prisutne u kombinaciji sa smanjenom permeabilnošću, koja je posledica gubitka jednog ili više porina spoljašnje membrane, ili sa povećanim efluksom. Rezistencija takođe može da nastane putem akvizicije beta laktamaza sa značajnom karbapenemsko-hidroliznom aktivnošću (na primer IMP i VIM metalo-beta-laktamaze ili KPC tipovi), mada su ovi slučajevi retki.

Mehanizam dejstva ertapenema razlikuje se od mehanizma dejstva drugih klasa antibiotika poput hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Ne postoji unakrsna rezistencija između ertapenema i ovih lekova koja bi bila vezana za ciljno mesto. Međutim, mikroorganizmi mogu da ispolje rezistenciju na više od jedne klase antibiotika kada ta rezistencija nastaje zbog nepropustljivosti spoljašnje membrane za neka jedinjenja i/ili zbog aktivnosti efluks pumpe.

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije

Evropski komitet za ispitivanje osetljivosti na antimikrobne lekove (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing, EUCAST) je odredio sledeće granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK):

• Enterobacterales: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Streptococcus pneumoniae: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Haemophilus influenzae: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• M. catarrhalis: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Gram-negativni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Gram-pozitivni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Streptokoke grupe Viridans: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Granične vrednosti nespecifične za vrstu : S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L

(Napomena: O osetljivosti stafilokoka na ertapenem zaključuje se na osnovu osetljivosti na meticilin, a osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G zaključena je na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin).

Prilikom propisivanja leka lekari moraju uzeti u obzir lokalne MIK granične vrednosti, ukoliko su dostupne. Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene vrste mikroorganizama i poželjno je imati na raspolaganju lokalne podatke o rezistenciji, a posebno kod terapije teških infekcija. U Evropskoj uniji su zabeležene lokalizovane grupe infekcija koje su uzrokovane mikroorganizmima rezistentnim na karbapeneme. Informacije navedene u tabeli u nastavku predstavljaju samo približne smernice o verovatnoći da li će dati mikroorganizam biti osetljiv na ertapenem ili ne.

*Aktivnost je uspešno potvrđena u kliničkim studijama.

† Efikasnost leka EPTANEM u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane penicilin- rezistentnim

Streptococcus pneumoniae nije utvrđena.

+ Učestalost stečene rezistencije > 50% u nekim državama članicama.

# Meticilin-rezistentne stafilokoke (uključujući MRSA) uvek su rezistentne na betalaktame.

Podaci iz kliničkih studija

Efikasnost u pedijatrijskim studijama

U randomizovanim, komparativnim, multicentričnim studijama kod pacijenata uzrasta od 3

meseca do 17 godina primarno je ispitivana bezbednost primene ertapenema kod pedijatrijske populacije, a sekundarno je ispitivana efikasnost ertapenema..

U tabeli u nastavku je prikazan procenat pacijenata koji su ispoljili povoljan klinički odgovor tokom pregleda nakon prestanka terapije u modifikovanoj kliničkoj populaciji predviđenoj za lečenje (MITT):

Koncentracije u plazmi

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravensk infuzije

tokom 30 minuta u dozi od 1 g kod zdravih mladih odraslih ispitanika (uzrasta od 25 do 45 godina) iznosile su 155

mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 9 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Površina ispod krive koncentracije u plazmi (PIK) ertapenema kod odraslih povećava se gotovo srazmerno sa dozom u rasponu doza od 0,5 do 2 g dnevno.

Nije uočena akumulacija ertapenema kod odraslih pacijenata nakon primene višestrukih intravenskih doza u opsegu od 0,5 do 2 g dnevno.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 3 do 23 meseca iznosile su 103,8 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 13,5 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 2,5 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 2 do 12 godina iznosile su 113,2 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 12,8 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 3,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina iznosile

su 170,4 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 7,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1,1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 1 g kod tri pacijenta uzrasta od 13 do 17 godina iznosile su 155,9 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije) i 6,2 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Distribucija

Ertapenem se snažno vezuje za proteine plazme kod ljudi. Kod zdravih odraslih mladih ispitanika (uzrasta od 25 do 45 godina) vezivanje ertapenema za proteine plazme se smanjuje sa povećanjem koncentracije leka u plazmi, od oko 95% vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od < 50 mikrograma/mL do oko 92% vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od 155 mikrograma/mL (prosečna koncentracija na završetku intravenske infuzije u dozi od 1 g).

Volumen distribucije (Vdis) ertapenema kod odraslih pacijenata iznosi oko 8 litara (0,11 L/kg) i približno 0,2 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina i približno 0,16 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina.

Koncentracije ertapenema uočene u tečnosti plika na koži kod odraslih pacijenata na svakom mestu uzorkovanja trećeg dana primene intravenske doze od 1 g jednom dnevno pokazale su sledeći odnos PIK u tečnosti plika: PIK u plazmi od 0,61.

In vitro studije pokazuju da je uticaj ertapenema na sposobnost vezivanja za proteine plazme lekova sa visokim afinitetom vezivanja za proteine plazme (varfarin, etinil-estradiol i noretindron) bio mali. Pri maksimalnim koncentracijama ertapenema u plazmi nakon primene doze od 1 g, promena u vezivanju bila je manja od 12%. In vivo probenecid (u dozi od 500 mg na svakih 6 sati) je smanjio vezani deo ertapenema u plazmi na završetku infuzije kod ispitanika koji su primili jednokratnu intravensku dozu od 1 g, sa pibližno 91% na približno 87%. Očekuje se da su efekti ove promene prolazni. Malo je verovatno da može da dođe do klinički značajnih interakcija ako bi ertapenem zamenio neki drugi lek ili neki drugi lek zamenio ertapenem.

In vitro studije ukazuju na to da ertapenem ne inhibira transport digoksina ili vinblastina koji se odigrava posredstvom P-glikoproteina i da ertapenem nije supstrat za transport koji se odigrava posredstvom

P-glikoproteina.

Biotransformacija

Kod zdravih odraslih mladih ispitanika (uzrasta od 23 do 49 godina), nakon primene intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, uočena radioaktivnost u plazmi uglavnom se sastojala od ertapenema (94%). Glavni metabolit ertapenema je derivat otvorenog lanca koji nastaje hidrolizom beta- laktamskog prstena posredstvom dihidropeptidaze-I.

In vitro ispitivanja na mikrozomima ljudske jetre ukazuju na to da ertapenem ne inhibira metabolizam koji se odigrava posredstvom bilo koje od šest glavnih CYP izoformi: 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4.

Eliminacija

Kod zdravih odraslih mladih ispitanika (uzrasta od 23 do 49 godina), nakon primene intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, približno 80% leka izluči se urinom, a 10% putem fecesa. Od 80% leka izlučenog urinom približno 38% se izluči u obliku nepromenjenog ertapenema, a približno 37% u obliku metabolita otvorenog lanca.

Nakon primene intravenske doze od 1 g zdravim odraslim mladim ispitanicima (uzrasta od 18 do 49 godina) i pacijentima uzrasta od 13 do 17 godina, srednje poluvreme eliminacije iznosi približno 4 sata. Srednje poluvreme eliminacije u plazmi kod dece uzrasta od 3 meseca do 12 godina je približno 2,5 sati. Prosečne koncentracije ertapenema u urinu bile su preko 984 mikrograma/mL u vremenu od 0 do 2 sata nakon doziranja, a preko 52 mikrograma/mL u periodu od 12 do 24 sata nakon primene leka.

Posebne populacije pacijenata

Pol

Koncentracije ertapenema u plazmi su uporedive kod muškaraca i žena. Stariji pacijenti

Koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene intravenskih doza od 1 g i 2 g bile su nešto više (približno 39%, odnosno 22%) kod zdravih starijih odraslih ispitanika (≥ 65 godina) nego kod mlađih odraslih osoba (< 65 godina). Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavati dozu leka osim u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene intravenske doze od 1 g ertapenema jednom dnevno koncentracije ertapenema u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uporedive sa koncentracijama kod odraslih pacijenata.

Nakon primene doze od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) vrednosti farmakokinetičkih parametara kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uopšteno uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih odraslih ispitanika. U cilju procenjivanja farmakokinetičkih podataka, ako bi svi pacijenti u ovoj starosnoj grupi primili dozu od 1 g, pretpostavljajući linearnost, farmakokinetički podaci izračunavali bi se prilagođavanjem sa dozom od 1 g. Poređenjem rezultata uočeno je da se nakon primene ertapenema u dozi od 1 g jednom dnevno kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina postiže farmakokinetički profil uporediv sa farmakokinetičkim profilom kod odraslih. Odnos (pacijenti uzrasta od 13 do 17 godina /odrasli pacijenti) površine ispod krive (PIK) je iznosio 0,99, koncentracije na kraju infuzije1,20 i koncentracije u sredini intervala doziranja 0,84.

Koncentracije u plazmi u sredini intervala doziranja nakon primene jednokratne intravenske doze ertapenema od 15 mg/kg pacijentima uzrasta od 3 meseca do 12 godina uporedive su sa koncentracijama u plazmi u sredini intervala doziranja nakon primene intravenske doze ertapenema od 1 g jednom dnevno kod odraslih pacijenata (videti odeljak Koncentracije u plazmi). Klirens ertapenema u plazmi (mL/min/kg) kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina je oko 2 puta veći od klirensa kod odraslih pacijenata. Nakon primene doze od 15 mg/kg, vrednosti PIK i koncentracija u plazmi u sredini intervala doziranja kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina bile su uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih ispitanika koji su primili 1 g ertapenema intravenski.

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetika ertapenema kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije utvrđena. Zbog slabog metabolizma ertapenema u jetri ne očekuje se da bi oštećenje funkcije jetre moglo da utiče na farmakokinetiku ertapenema.

Zbog toga se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Oštećenje funkcije bubrega

Nakon primene jednokratne doze ertapenema od 1 g intravenski odraslim pacijentima, vrednosti PIK ukupnog ertapenema (vezani i nevezani deo leka) i nevezanog ertapenema bile su slične kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 60 do 90 mL/min/1,73 m2) i zdravih ispitanika (uzrasta od 25 do 82 godine). PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 31 do 59 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 1,5 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 1,8 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa taškim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 5 do 30 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 2,6 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 3,4 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza, između

sesija dijalize, povećan je za oko 2,9 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 6,0 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. Nakon primene jednokratne intravenske doze od 1 g neposredno pre sesije hemodijalize, približno 30% primljene doze se uoči u dijalizatu. Nema dostupnih podataka o pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega.

Nema dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa uznapredovalim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata koji zahtevaju hemodijalizu da bi se uspostavile preporuke za doziranje. Zbog toga se ertapenem ne sme primenjivati kod ovih pacijenata.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu podataka iz konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti I reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Međutim, kod pacova koji su dobili visoke doze ertapenema zabeležen je smanjen broj neutrofila, ali to se nije smatralo značajnim podatkom u vezi bezbednosti leka.

Nisu sprovedena dugoročna ispitivanja na životinjama u cilju procenjivanja karcinogenog potencijala ertapenema.

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500).

Natrijum-hidroksid (E524) za podešavanje pH na 7,5.

Za rekonstituciju ili primenu ertapenem-natrijuma ne smeju se koristiti razblaživači ili rastvori za infuziju koji sadrže dekstrozu.

Pošto studije kompatibilnosti nisu sprovedene, ovaj lek ne sme da se meša sa drugim medicinskim proizvodima, osim sa onim koji su navedeni u odeljku 6.6.

2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: Rekonstituisan rastvor se mora odmah upotrebiti.

Rok upotrebe nakon razblaživanja: Hemijska i fizička stabilnost razblaženih rastvora (približno 20 mg/mL ertapenema) je pokazana za vreme od 6 sati na sobnoj temperaturi od 25°C ili 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C (u frižideru). Rastvori moraju da se upotrebe u periodu od 4 sata nakon vađenja iz frižidera.

Ne zamrzavati rastvore ertapenema.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor se mora odmah upotrebiti.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene su odgovornost korisnika i ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Čuvati na temperaturi do 25 °C

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna, providna staklena bočica od stakla tip I, zapremine 20 mL, sa sivim čepom od hlorbutil gume i aluminijumskim, lakiranim flip-off zatvaračem u kojoj se nalazi 1g praška za koncentrat za rastvor za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Uputstvo za primenu:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Rekonstituisani rastvor treba da se razblaži sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) odmah nakon pripreme.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek EPTANEM prvo rekonstituisati, pa razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):

Lek EPTANEM sadrži antibiotik ertapenem, koji pripada grupi beta-laktama. Ovaj lek ima sposobnost da ubije široki spektar bakterija uzročnika infekcija u različitim delovima tela.

Lek EPTANEM se može davati deci od 3 meseca i starijim. Terapija:

Vaš lekar Vam je propisao lek EPTANEM zato što Vi ili Vaše dete imate jednu (ili više) od navedenih vrsta infekcija:

• infekcija trbušne duplje
• infekcija pluća (pneumonija tj. zapaljenje pluća)
• ginekološke infekcije
• infekcija kože stopala kod pacijenata sa dijabetesom (šećerna bolest)

Prevencija:

• sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ertapenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ako ste alergični na antibiotike poput penicilina, cefalosporina ili karbapenema (koji se koriste za lečenje različitih infekcija)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek EPTANEM.

Ukoliko tokom terapije dobijete alergijsku reakciju (kao što je oticanje lica, jezika ili grla, poteškoće pri disanju ili gutanju, osip na koži) odmah obavestite Vašeg lekara s obzirom na to da Vam je možda potreban hitan medicinski tretman.

Dok antibiotici uključujući lek EPTANEM ubijaju određene bakterije, druge bakterije i gljivice mogu nastaviti da se razmnožavaju više nego što je uobičajeno. Ova pojava se naziva prekomerni rast. Vaš lekar će pratiti Vaše stanje da bi ustanovio da li je došlo do prekomernog rasta i lečiti Vas ukoliko je potrebno.

Važno je da kažete Vašem lekaru ako imate dijareju (proliv) pre, tokom ili posle terapije lekom EPTANEM . To je zato što možete imati stanje poznato kao kolitis (zapaljenje debelog creva). Nemojte uzimati lekove za lečenje dijareje bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat. (videti odeljak Drugi lekovi i lek EPTANEM )

Obavestite svog lekara o svim zdravstvenim tegobama/bolestima koje imate ili ste imali, uključujući sledeće:

• oboljenje bubrega. Izuzetno je važno da Vaš lekar bude upoznat sa tim da li imate neko oboljenje bubrega i da li ste na dijalizi
• alergija na bilo koji lek uključujući alergiju na antibiotike
• poremećaj centralnog nervnog sistema kao što su lokalizovani tremor (podrhtavanje) ili konvulzije (epileptični napadi)

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Iskustvo u lečenju dece uzrasta do dve godine lekom EPTANEM je ograničeno. Kada je u pitanju ova uzrasna grupa Vaš lekar će doneti odluku kolika je moguća korist lečenja deteta lekom EPTANEM. Ne postoji iskustvo u lečenju dece uzrasta do tri meseca.

Drugi lekovi i lek EPTANEM

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat (lekovi za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, migrene ili šizofrenije). To je zato što lek EPTANEM može uticati na delovanje drugih lekova.Vaš lekar će odlučiti da li smete primati lek EPTANEM u kombinaciji sa ovim lekovima.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek EPTANEM nije ispitivan kod trudnica. Lek EPTANEM ne treba da se primenjuje tokom trudnoće osim ukoliko Vaš lekar ne odluči da je moguća korist leka veća od mogućeg rizika za plod.

Žene koje primaju lek EPTANEM ne treba da doje zato što se ovaj lek izlučuje u majčino mleko i zbog toga može uticati na bebu koja sisa.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne smete da upravljate vozilom ili rukujete mašinama pre nego što proverite kako reagujete na ovaj lek.

Tokom terapije lekom EPTANEM kod pacijenata su zabeležena određena neželjena dejstva poput vrtoglavice i pospanosti, koja mogu da utiču na sposobnost nekih pacijenata da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Lek EPTANEM sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži približno 137 mg (6 mEq) natrijuma po dozi od 1 g. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Lek EPTANEM uvek priprema i daje intravenski (u venu) lekar ili drugi zdravstveni radnik.

Preporučena doza leka EPTANEM za odrasle i adolescente uzrasta 13 godina i starije je 1 gram (g) jednom dnevno. Preporučena doza za decu uzrasta od 3 meseca do 12 godina je 15 mg/kg dva puta dnevno (do maksimalno 1 g dnevno). Vaš lekar će da donese odluku o tome koliko dana treba da primate ovaj lek.

Za sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu preporučena doza leka EPTANEM je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze 1 sat pre hirurške intervencije.

Veoma je važno da nastavite da primate lek EPTANEM onoliko dugo koliko Vam je to propisao lekar.

Ako ste primili više leka EPTANEM nego što treba

Ako smatrate da ste primili preveliku dozu leka EPTANEM, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku

Ako ste zaboravili da primite lek EPTANEM

Ako smatrate da ste propustili da uzmete dozu leka, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odrasli uzrasta od 18 godina i stariji

Nakon stavljanja leka u promet, zabeleženi su slučajevi teških alergijskih reakcija (anafilaksa), sindromi preosetljivosti (alergijske reakcije uključujući osip, povišenu telesnu temperaturu, abnormalne vrednosti testova krvi). Prvi znaci teške alergijske reakcije mogu obuhvatati oticanje lica i/ili grla. Ako se pojave ti simptomi, odmah o tome obavestite svog lekara s obzirom na to da Vam je možda potreban hitan medicinski tretman.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• proliv, mučnina, povraćanje
• osip, svrab
• problemi sa venom u koju se daje lek (uključujući zapaljenje, stvaranje kvržice, oticanje na mestu uboda ili isticanje tečnosti u okolno tkivo i kožu)
• povećanje broja krvnih pločica (trombocita)
• promene u rezultatima testova funkcije jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, pospanost, nesanica, stanje konfuzije, konvulzije (grčevi)
• nizak krvni pritisak, usporen rad srca
• kratak dah, bolno grlo
• otežano pražnjenje creva, gljivična infekcija usta, proliv povezan sa upotrebom antibiotika, povraćaj želudačne kiseline

(regurgitacija), suva usta, probavne smetnje, gubitak apetita

• crvenilo kože
• vaginalni iscedak i nadraženost
• bol u abdomenu, zamor, gljivična infekcija, povišena telesna temperatura, oticanje (edem), bol u grudima, poremećaj ukusa
• promene u rezultatima nekih laboratorijskih testova krvi i urina

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca i krvnih pločica
• mala koncentracija šećera u krvi
• uznemirenost, anksioznost, depresija, drhtavica
• nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak, krvarenje, ubrzan rad srca
• zapušen nos, kašalj, krvarenje iz nosa, zapaljenje pluća, neuobičajeni zvuci prilikom disanja, škripanje i zviždanje u grudima
• zapaljenje žučne kese, otežano gutanje, nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva, žutica, poremećena funkcija jetre
• zapaljenje kože, gljivična infekcija kože, ljuštenje kože, infekcija rane nakon operacije
• grčevi u mišićima, bol u ramenu
• infekcija mokraćnih puteva, oštećena funkcija bubrega
• pobačaj, vaginalno krvarenje
• alergija, osećaj opšte slabosti, zapaljenje trbušne maramice u području karlice, promene na beonjači, nesvestica
• koža može postati tvrda na mestu primene injekcije
• oticanje potkožnih krvnih sudova

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne)
• smanjen nivo svesti
• promenjen mentalni status (uključujući agresiju, delirijum, dezorjentaciju, promene u mentalnom stanju)
• neuobičajeni pokreti tela
• mišićna slabost
• nesiguran hod
• promena boje zuba

Zabeležene su i promene u pojedinim laboratorijskim nalazima krvi.

Ako primetite plikove po koži, ispunjene tečnošću, na većoj površini tela, odmah se javite lekaru ili medicinskoj sestri.

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• proliv
• osip usled nošenja pelena
• bol na mestu primene infuzije
• promena u broju belih krvnih zrnaca
• promene u rezultatima testova funkcije jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• naleti vrućine, povišen krvni pritisak, tačkasti, ravan osip ispod kože crvene ili purpurne boje, oblika čiode
• izmenjena boja stolice, stolica crne boje poput katrana
• crvenilo kože, osip na koži
• peckanje, svrab, crvenilo i osećaj toplote na mestu infuzije, crvenilo na mestu primene injekcije
• povećan broj krvnih pločica
• promene u nekim laboratorijskim testovima krvi

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne)
• promenjen mentalni status (uključujući agresiju)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek EPTANEM posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju leka nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Nakon rekonstitucije: Rekonstituisani rastvor se mora odmah upotrebiti. Nakon razblaživanja:

Hemijska i fizička stabilnost razblaženih rastvora (približno 20 mg/mL ertapenema) je pokazana za vreme od 6 sati na sobnoj temperaturi od 25°C ili 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C (u frižideru). Rastvori moraju da se upotrebe u periodu od 4 sata nakon vađenja iz frižidera.

Ne zamrzavati rastvore ertapenema.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor se mora odmah upotrebiti.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre primene su odgovornost korisnika i ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite vidljive čestice ili ako je neodgovarajuće boje.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ertapenem-natrijum.

Jedna bočica sadrži 1g ertapenema, u obliku ertapenem-natrijuma.

Pomoćne supstance su natrijum-hidrogenkarbonat (E500) i natrijum hidroksid (E524).

Kako izgleda lek EPTANEM i sadržaj pakovanja

Lek EPTANEM je beo do skoro beo prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, osušen zamrzavanjem.

Boja rastvora leka EPTANEM može da varira od bezbojne do bledožute. Razlike u boji u ovom opsegu ne utiču na efikasnost leka.

Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna, providna staklena bočica od stakla tip I, zapremine 20 mL, sa sivim čepom od hlorbutil gume i aluminijumskim, lakiranim flip-off zatvaračem u kojoj se nalazi 1g praška za koncentrat za rastvor za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

LICENTIS DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD), Bežanijskih Ilegalaca 18b, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

ACS DOBFAR S.P.A., Nucleo Industriale S. Atto (loc. S.Nicolo´ A Tordino), Teramo (TE), Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03306-20-001 od 04.04.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Uputstvo o tome kako da rekonstruišete i razblažiti lek EPTANEM:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek EPTANEM prvo rekonstituisati pa razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):