INVANZ® 1g prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

Terapija

Lek INVANZ je indikovan kod pedijatrijskih pacijenata (od 3 meseca do 17 godina) i odraslih za terapiju navedenih infekcija uzrokovanih bakterijama za koje se smatra ili je veoma verovatno da su osetljive na ertapenem, i u slučajevima kada se zahteva parenteralna terapija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• intraabdominalne infekcije
• vanbolnički stečena pneumonija
• akutne infekcije u ginekologiji
• infekcije kože i mekih tkiva kod dijabetesnog stopala (videti odeljak 4.4)

Prevencija

Lek INVANZ je indikovan kod odraslih pacijenata u profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije (videti odeljak 4.4).

Prilikom terapije treba uzeti u obzir zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Terapija

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina): doza leka INVANZ je 1 gram (g) intravenski, jednom dnevno (videti odeljak 6.6).

Odojčad i deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina): doza leka INVANZ je 15 mg/kg dva puta dnevno (ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1 g), intravenski (videti odeljak 6.6).

Profilaksa

Odrasli: za prevenciju infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije, preporučena doza je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze unutar 1 sata pre hirurške incizije.

Pedijatrijska populacija

Lek INVANZ se ne preporučuje za primenu kod dece uzrasta ispod 3 meseca zato što nema podataka o bezbednosti i efikasnosti leka.

Oštećenje funkcije bubrega

Lek INVANZ se može primenjivati za terapiju infekcija kod odraslih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata čiji je klirens kreatinina > 30 mL/min/1,73 m2 nije potrebno prilagođavati dozu. Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Stoga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima (videti odeljak 5.2). Nema podataka o primeni leka kod dece i adolescenata sa ošećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata koji su na hemodijalizi da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Stoga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima.

Oštećenje funkcije jetre

Ne preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Starijim pacijentima treba dati preporučenu dozu leka INVANZ osim u slučajevima teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Oštećenje funkcije bubrega).

Način primene

Intravenska primena: lek INVANZ treba davati u infuziji u trajanju od 30 minuta.

Terapija lekom INVANZ obično traje od 3 do 14 dana, ali trajanje terapije zavisi od vrste i težine infekcije, kao i od uzročnog patogena. Kada je to klinički indikovano moguć je prelazak na terapiju nekim odgovarajućim oralnim antibiotikom ukoliko se uoči kliničko poboljšanje.

Za instrukcije kako pripremiti rastvor pre upotrebe videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
• Težak oblik preosetljivosti (na primer anafilaktička reakcija; teški oblici promena na koži) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (na primer na peniciline ili cefalosporine).

Preosetljivost

Kod pacijenata na terapiji beta-laktamskim antibioticima prijavljene su teške reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije) koje su u nekim sličajevima imale smrtni ishod. Verovatnije je da će se ove reakcije ispoljiti kod pacijenata kod kojih u anamnezi postoji osetljivost na više alergena. Pre započinjanja terapije ertapenemom potrebno je pažljivo ispitati pacijente o prethodnim reakcijama preosetljivosti koje su imali na

peniciline, cefalosporine, druge beta-laktame i druge alergene (videti odeljak 4.3). Ukoliko dođe do pojave alergijske reakcije na ertapenem (videti odeljak 4.8) odmah treba prekinuti terapiju. Teške anafilaktičke reakcije zahtevaju hitan medicinski tretman.

Superinfekcija

Kao i kod drugih antibiotika, produžena upotreba ertapenema može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama. Od izuzetne je važnosti stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do pojave superinfekcije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika

Kolitis uzrokovan primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis primećeni su kod gotovo svih antibiotika, uključujući i ertapenem, a mogu da se kreću u opsegu od blagog do životno ugrožavajućeg. Stoga je veoma važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se pojavi dijareja nakon primene antibiotika. Treba razmotriti prekid terapije lekom INVANZ i primenu lekova sa specifičnim dejstvom na Clostridioides difficile. Ne smeju se davati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Konvulzije

Tokom kliničkih ispitivanja kod odraslih pacijentata koji su primali ertapenem-natrijum (u dozi od 1 g jednom dnevno) zabeleženi su slučajevi konvulzija. Konvulzije su se pojavile tokom same terapije ili tokom 14-dnevnog perioda praćenja. Do konvulzija je uglavnom došlo kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa prethodnim poremećajima centralnog nervnog sistema (na primer lezije na mozgu ili konvulzije u istoriji bolesti) i/ili kompromitovanom bubrežnom funkcijom. Slična opažanja zabeležena su nakon stavljanja leka u promet.

Encefalopatija

Tokom primene ertapenema zabeleženi su slučajevi encefalopatije (videti odeljak 4.8). Ukoliko se sumnja na encefalopatiju uzrokovanu primenom ertapenema (npr. mioklonusi, konvulzije, izmenjen mentalni status, smanjen nivo svesti), treba razmotriti prekid terapije. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega su u povećanom riziku od encefalopatije uzrokovane ertapenemom i oporavak može biti produžen.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom

Istovremena upotreba ertapenema i valproinske kiseline/ natrijum-valproata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5)

Suboptimalne koncentracije

Na osnovu raspoloživih podataka ne može se isključiti mogućnost da u retkim slučajevima, kod hirurških intervencija koje traju duže od 4 sata, pacijent može biti izložen suboptimalnim koncentracijama ertapenema, a samim tim i riziku za mogući neuspeh terapije. Stoga je potreban oprez u ovakvim retkim slučajevima.

Razmatranja o upotrebi kod određenih populacija

Iskustvo o upotrebi ertapenema u terapiji teških infekcija je ograničeno. U kliničkim studijama, koje su se bavile ispitivanjem terapije vanbolnički stečene pneumonije, kod odraslih pacijenata, 25 % evaluiranih pacijenata lečenih ertapenemom, bili su teško bolesni (definiše se kao indeks težine pneumonije > III). U kliničkoj studiji o terapiji akutnih infekcija u ginekologiji, 26 % evaluiranih odraslih pacijentkinja lečenih ertapenemom, bilo je teško bolesno (što se definiše kao povišena telesna temperatura od ≥ 39oC i/ili bakteremija), deset pacijentkinja je imalo bakteremiju. Među evaluiranim odraslim pacijentima, koji su u jednoj kliničkoj studiji primali ertapenem za terapiju intraabdominalnih infekcija, njih 30 % su imali generalizovani peritonitis, a 39 % infekcije drugih organa osim slepog creva, uključujući želudac, dvanaestopalačno crevo, tanko crevo, debelo crevo i žučnu kesu. Broj evaluiranih pacijenata uključenih sa APACHE II skorom ≥ 15, bio je ograničen tako da efikasnost kod ovih pacijenata nije utvrđena.

Efikasnost leka INVANZ u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane penicilin-rezistentnim

Streptococcus pneumoniae nije utvrđena.

Efikasnost ertapenema u terapiji infekcija dijabetesnog stopala sa istovremenim osteomijelitisom nije utvrđena.

Iskustva sa primenom ertapenema kod dece uzrasta ispod dve godine su ograničena. U ovoj uzrasnoj grupi potrebno je obratiti posebnu pažnju na to da se ustanovi osetljivost uzročnog mikroorganizma na ertapenem. Nema podataka o upotrebi leka kod dece uzrasta ispod 3 meseca.

Natrijum

Ovaj lek sadrži približno 137 mg natrijuma po dozi od 1,0 g, što je ekvivalentno 6,85% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma, preporučenog od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za odraslu osobu.

Interakcije izazvane inhibicijom klirensa lekova posredovanih P-glikoproteinom ili CYP enzimima su malo verovatne (videti odeljak 5.2).

Pri istovremenoj primeni valproinske kiseline i lekova iz grupe karbapenema bili su prijavljeni smanjene koncentracije valproinske kiseline koje su se mogle smanjiti i ispod terapijskih granica. Smanjene koncentracije valproinske kiseline mogu dovesti do nezadovoljavajuće kontrole epileptičnih napada; zbog toga se ne preporučuje istovremena primena ertapenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata pa je stoga potrebno razmotriti primenu alternativne antibakterijske ili antikonvulzivne terapije.

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije na trudnicama. Istraživanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih efekata na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj. Međutim, ertapenem ne treba davati tokom trudnoće osim ukoliko potencijalna korist leka za majku nije veća od potencijalnog rizika za fetus.

Dojenje

Ertapenem se izlučuje u majčino mleko. Zbog mogućih neželjenih reakcija na odojče, majke ne treba da doje decu dok su na terapiji ertapenemom.

Plodnost

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije koje se tiču uticaja primene ertapenema na plodnost kod muškaraca i žena. Prekliničke studije ne ukazuju na direktan ili indirektan štetan efekat koji se tiče plodnosti (videti odeljak 5.3)

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek INVANZ može da utiče na sposobnost pacijenta da upravlja vozilom i rukuje mašinama. Pacijente treba upozoriti da su tokom terapije lekom INVANZ zabeleženi slučajevi vrtoglavice i pospanosti (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli pacijenti

Ukupan broj pacijenata koji su lečeni ertapenemom u kliničkim studijama bio je preko 2200, a od ovog broja, preko 2150 pacijenata su dobijali ertapenem u dozi od 1 g. Neželjene reakcije (na primer one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom) zabeležene su kod

približno 20 % pacijenata lečenih ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 1,3 % pacijenata. Dodatnih 476 pacijenata su dobili ertapenem u jednokratnoj dozi od 1 g pre hirurškog zahvata u jednoj kliničkoj studiji o profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije.

Kod pacijenata koji su primali samo lek INVANZ, najčešće neželjene reakcije koje su zabeležene tokom terapije i tokom 14-dnevnog praćenja po završetku terapije bile su: dijareja (4,8 %), komplikacije vezane za venu na mestu davanja infuzije (4,5 %) i mučnina (2,8 %).

Kod pacijenata koji su primali samo lek INVANZ, najčešća zabeležena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima tokom terapije, kao i tokom 14- dnevnog praćenja po završetku terapije, bile su: povećane vrednosti ALT (4,6 %), AST (4,6 %), alkalne fosfataze (3,8 %) i povećanje broja trombocita (3,0 %).

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 3 meseca do 17 godina):

Ukupan broj pacijenata lečenih ertapenemom u kliničkim studijama bio je 384. Sveukupan bezbednosni profil leka bio je uporediv sa bezbednosnim profilom kod odraslih. Neželjene reakcije (na primer one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom), zabeležene su kod približno 20,8 % pacijenata lečenih ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 0,5 % pacijenata.

Kod pacijenata koji su primali samo lek INVANZ, najčešće neželjene reakcije koje su zabeležene tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije bile su: dijareja (5,2 %) i bol na mestu davanja infuzije (6,1 %).

Kod pacijenata koji su primali samo lek INVANZ najčešća zabeležena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima tokom terapije, kao i tokom 14- dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije bile su: smanjen broj neutrofila (3,0 %) i povećane vrednosti ALT (2,9 %) i AST (2,8 %).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Kod pacijenata koji su primali samo lek INVANZ, tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije, zabeležene su sledeće neželjene reakcije:

Često (1/100 do <1/10), povremeno (1/1000 do < 1/100), retko ( 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato ( ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoje specifične informacije o terapiji predoziranja ertapenemom. Malo je verovatno da može doći do predoziranja ertapenemom. Intravenska primena ertapenema u dozi od 3 g dnevno tokom 8 dana kod zdravih odraslih dobrovoljaca nije dovela do značajne toksičnosti. U kliničkim ispitivanjima na odraslim pacijentima nenamerna primena ertapenema u dozi do 3 g dnevno nije dovela do klinički značajnih neželjenih reakcija. U kliničkim ispitivanjima na pedijatrijskoj populaciji, jednokratna intravenska doza od 40 mg/kg do maksimalno 2 g nije uzrokovala toksičnost.

Međutim, u slučaju predoziranja, treba prekinuti terapiju lekom INVANZ i primeniti opšte pomoćne mere terapije koje se sprovode sve do uspostavljanja eliminacije putem bubrega.

Ertapenem može da se do izvesne mere ukloni iz organizma hemodijalizom (videti odeljak 5.2). Međutim, nema informacija o upotrebi hemodijalize u terapiji predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; karbapenemi ATC šifra: J01DH03

Mehanizam dejstva

Ertapenem inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija nakon vezivanja za penicilin-vezujuće proteine (PVP). Kod Escherichia coli, najjači afinitet je za PVP 2 i 3.

Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Slično kao i kod drugih beta-laktamskih antibiotika, u pretkliničkim FK/FD ispitivanjima ertapenema, dokazano je da je vreme tokom koga je koncentracija ertapenema u plazmi iznad vrednost MIK (minimalna inhibitorna koncentracija) za patogeni mikroorganizam uzročnik infekcije, u najboljoj korelaciji sa efikasnošću leka.

Mehanizam rezistencije

Za vrste za koje se smatra da su osetljive na ertapenem, retko je uočena rezistencija u studijama praćenja sprovedenim u Evropi. Kada su u pitanju rezistentni izolati, kod nekih od njih, ali ne i kod svih, uočena je pojava rezistencije na druge antibiotike iz klase karbapenema. Ertapenem je visoko rezistentan na hidrolizu većine klasa beta-laktamaza uključujući penicilinaze, cefalosporinaze i beta-laktamaze proširenog spektra, ali ne i metalo-beta-laktamaze.

Meticilin-rezistentne stafilokoke i enterokoke su rezistentne na ertapenem zbog neosetljivosti za ciljna mesta na PVP. P. aeruginosa i druge nefermentativne bakterije su uopšteno rezistentne, verovatno zbog ograničene penetracije i aktivnog efluksa.

Rezistencija na enterobakterije nije uobičajena i ovaj lek je uopšteno aktivan protiv mikroorganizama koji produkuju beta-laktamaze proširenog spektra. Međutim, do rezistencije može da dođe kada su beta- laktamaze proširenog spektra ili druge snažne beta-laktamaze (na primer AmpC tipovi) u kombinaciji sa smanjenom permeabilnošću koja je posledica gubitka jednog ili više porina spoljašnje membrane ili sa povećanim efluksom. Rezistencija takođe može da nastane preko akvizicije beta-laktamaza sa značajnom karbapenemsko-hidroliznom aktivnošću (na primer IMP i VIM metalo-beta-laktamaze ili KPC tipovi) mada su ovi slučajevi retki.

Mehanizam dejstva ertapenema razlikuje se od mehanizma dejstva drugih klasa antibiotika poput hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Ne postoji unakrsna rezistencija između ertapenema i ovih lekova koja bi bila vezana za ciljno mesto. Međutim, mikroorganizmi mogu da ispolje rezistenciju na više od jedne klase antibiotika kada ta rezistencija nastaje zbog nepropustljivosti spoljašnje membrane za neka jedinjenja i/ili zbog aktivnosti efluks pumpe.

Granične vrednosti

EUCAST MIK granične vrednosti su:

• Enterobacterales: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L
• Streptococcus pneumoniae: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L
• Haemophilus influenzae: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L
• M. catarrhalis: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L
• Gram negativni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L
• Gram pozitivni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Viridans grupa streptokoka: S ≤ 0.5 mg/L i R > 0.5 mg/L
• Granične vrednosti bez obzira na vrstu: S ≤ 0,5 mg/L i R  0,5 mg/L

(Napomena: Osetljivost stafilokoka na ertapenem zaključena je na osnovu osetljivosti na meticilin, a osetljivost grupa A, B, C i G streptokoka na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin).

Prilikom propisivanja leka lekari moraju uzeti u obzir lokalne MIK granične vrednosti, ukoliko su dostupne. Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene vrste mikroorganizama i poželjno je imati na raspolaganju lokalne podatke o rezistenciji, a posebno kod terapije teških infekcija. U Evropskoj uniji su zabeležene lokalizovane grupe infekcija koje su uzrokovane mikroorganizmima rezistentnim na karbapeneme. Informacije navedene u donjoj tabeli predstavljaju samo približne smernice o verovatnoći da li će dati mikroorganizam biti osetljiv na ertapenem ili ne.

*Aktivnost je uspešno potvrđena u kliničkim studijama.

† Efikasnost leka INVANZ u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane penicilin-rezistentnim

Streptococcus pneumoniae nije utvrđena.

+ Učestalost stečene rezistencije  50 % u nekim državama članicama.

# Meticilin-rezistentne stafilokoke (uključujući MRSA) uvek su rezistentne na beta-laktame.

Podaci iz kliničkih studija

Efikasnost u pedijatrijskim studijama

Primarno je ispitivana bezbednost primene ertapenema kod dece, a sekundarno je ispitivana efikasnost ertapenema. To su bile randomizovane, komparativne, multicentrične studije kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 17 godina.

U donjoj tabeli je prikazan procenat pacijenata koji su ispoljili povoljan klinički odgovor tokom pregleda nakon okončanja terapije u kliničkoj MITT populaciji:

Koncentracije u plazmi

Prosečne koncentracije u plazmi ertapenema nakon davanja jednokratne doze od 1 g u intravenskoj infuziji tokom 30 minuta zdravim mladim odraslim osobama (između 25 i 45 godina starosti) iznosile su 155 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 9 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Površina ispod krive koncentracije u plazmi (PIK) ertapenema kod odraslih povećava se srazmerno sa dozom u opsegu doza od 0,5 do 2 g.

Nije uočena akumulacija ertapenema kod odraslih pacijenata nakon davanja višestrukih intravenskih doza u opsegu od 0,5 do 2 g dnevno.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 3 do 23 meseca iznosile su 103,8 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 13,5 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 2,5 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 2 do 12 godina iznosile su 113,2 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 12,8 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 3,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina iznosile su 170,4 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 7,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1,1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 1 g kod tri pacijenta uzrasta od 13 do 17 godina iznosile su 155,9 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije) i 6,2 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Distribucija

Ertapenem se snažno vezuje za proteine plazme kod ljudi. Kod zdravih odraslih mladih osoba (uzrasta od 25 do 45 godina) vezivanje ertapenema za proteine plazme se smanjuje sa porastom koncentracije leka u plazmi – od oko 95 % vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od  50 mikrograma/mL do oko 92 % vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od 155 mikrograma/mL (prosečna koncentracija na završetku intravenske infuzije u dozi od 1 g).

Volumen distribucije (Vdss) ertapenema kod odraslih iznosi oko 8 litara (0,11 L/kg) i oko 0,2 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina i približno 0,16 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina.

Koncentracije ertapenema uočene u tečnosti plika na koži kod odraslih na svakom mestu uzorkovanja trećeg dana davanja intravenske doze od 1 g jednom dnevno pokazale su sledeći odnos – PIK u tečnosti plika: PIK u plazmi od 0,61.

In vitro studije pokazuju da je uticaj ertapenema na sposobnost vezivanja za proteine plazme lekova kao što su lekovi sa visokim afinitetom vezivanja za proteine plazme (varfarin, etinil estradiol i noretindron) bio mali. Pri maksimalnim koncentracijama ertapenema u plazmi nakon davanja doze od 1 g, promena u vezivanju bila je manja od 12 %. In vivo probenecid (u dozi od 500 mg na svakih 6 sati) je smanjio vezani deo ertapenema u plazmi na završetku infuzije kod ispitanika koji su dobili jednokratnu intravensku dozu od 1 g, sa približno 91 % na približno 87 %. Očekuje se da su efekti ove promene prolazni. Malo je verovatno da može da dođe do klinički značajnih interakcija ako bi ertapenem zamenio neki drugi lek ili neki drugi lek zamenio ertapenem.

In vitro studije ukazuju na to da ertapenem ne inhibira transport digoksina ili vinblastina koji se odigrava posredstvom P-glikoproteina i da ertapenem nije supstrat za transport koji se odigrava posredstvom P- glikoproteina.

Biotransformacija

Kod zdravih odraslih mladih osoba (od 23 do 49 godina starosti), nakon davanja intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, uočena radioaktivnost u plazmi uglavnom se sastojala od ertapenema (94 %). Glavni metabolit ertapenema je derivat otvorenog lanca koji nastaje hidrolizom beta- laktamskog prstena posredstvom dihidropeptidaze-I.

In vitro ispitivanja na mikrozomima ljudske jetre ukazuju na to da ertapenem ne inhibira metabolizam koji se odigrava posredstvom bilo koje od šest glavnih CYP izoformi: 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4.

Eliminacija

Kod zdravih odraslih mladih osoba (od 23 do 49 godina starosti), nakon davanja intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, oko 80 % leka izluči se urinom, a 10 % u fecesu. Od 80

% leka izlučenog urinom oko 38 % se izluči u obliku nepromenjenog ertapenema, a oko 37 % u obliku metabolita otvorenog lanca.

Nakon davanja intravenske doze od 1 g zdravim odraslim mladim osobama (od 18 do 49 godina starosti) i pacijentima uzrasta između 13 i 17 godina, srednje poluvreme eliminacije iznosi oko 4 sata. Srednje poluvreme eliminacije u plazmi kod dece uzrasta od 3 meseca do 12 godina je približno 2,5 sati. Prosečna koncentracija ertapenema u urinu bila je preko 984 mikrograma/mL u vremenu od 0 do 2 sata nakon doziranja, a preko 52 mikrograma/mL u vremenu od 12 do 24 sata nakon davanja leka.

Posebne populacije pacijenata

Pol

Koncentracije ertapenema u plazmi su uporedive kod muškaraca i žena. Stariji pacijenti

Koncentracije ertapenema u plazmi nakon davanja intravenskih doza od 1 g i 2 g bile su nešto više (oko 39

%, odnosno 22 %) kod zdravih starijih odraslih dobrovoljaca ( 65 godina) nego kod mlađih odraslih osoba ( 65 godina). Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavati dozu leka osim ukoliko nemaju teško oštećenje funkcije bubrega.

Pedijatrijska populacija

Nakon davanja intravenske doze od 1 g ertapenema jednom dnevno koncentracije ertapenema u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uporedive sa koncentracijama kod odraslih pacijenata.

Nakon davanja doze od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) vrednosti farmakokinetičkih parametara kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uopšteno uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih odraslih osoba. U cilju procenjivanja farmakokinetičkih podataka, ako bi svi pacijenti u ovoj uzrasnoj grupi primili dozu od 1 g, pretpostavljajući linearnost, farmakokinetički podaci izračunavali bi se prilagođavanjem sa dozom od 1 g. Poređenjem rezultata uočeno je da se nakon davanja ertapenema u dozi od 1 g jednom dnevno kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina postiže farmakokinetički profil uporediv sa farmakokinetičkim profilom kod odraslih. Odnos (pacijenti uzrasta od 13 do 17 godina/odrasli pacijenti) površine ispod krive (PIK) je iznosio 0,99, koncentracije na kraju infuzije 1,20 i koncentracije u sredini intervala doziranja 0,84.

Koncentracije u plazmi u sredini intervala doziranja nakon davanja jednokratne intravenske doze ertapenema od 15 mg/kg pacijentima uzrasta od 3 meseca do 12 godina uporedive su sa koncentracijama u plazmi u sredini intervala doziranja nakon davanja intravenske doze ertapenema od 1 g jednom dnevno odraslim pacijentima (videti odeljak Koncentracije u plazmi). Klirens ertapenema u plazmi (mL/min/kg) kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina je oko 2 puta veći od klirensa kod odraslih pacijenata.

Nakon davanja doze od 15 mg/kg, vrednosti PIK i koncentracija u plazmi u sredini intervala doziranja kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina bile su uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih dobrovoljaca koji su primili 1 g ertapenema intravenski.

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetika ertapenema kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije utvrđena. Zbog slabog metabolizma ertapenema u jetri ne očekuje se da bi oštećenje funkcije jetre moglo da utiče na farmakokinetiku ertapenema. Stoga se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Oštećenje funkcije bubrega

Nakon davanja jednokratne doze ertapenema od 1 g intravenski odraslim pacijentima, vrednosti PIK ukupnog ertapenema (vezani i nevezani deo leka) i nevezanog ertapenema bile su slične kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 60 do 90 mL/min/1,73 m2) i zdravih ispitanika (od 25 do 82 godine starosti). PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 31 do 59 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 1,5 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 1,8 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 5 do 30 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 2,6 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 3,4 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza, između sesija dijalize, povećan je za oko 2,9 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 6,0 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. Nakon davanja jednokratne intravenske doze od 1 g neposredno pre sesije hemodijalize, približno 30 % unete doze se uoči u dijalizatu. Na raspolaganju nema podataka o pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega.

Nema adekvatnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa uznapredovalim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata koji zahtevaju hemodijalizu da bi se uspostavile preporuke za doziranje. Stoga se ertapenem ne sme davati ovim pacijentima.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Međutim, kod pacova koji su dobili visoke doze ertapenema zabeležen je smanjen broj neutrofila, ali to se nije smatralo značajnim podatkom u vezi bezbednosti leka.

Nisu sprovedena dugoročna ispitivanja na životinjama u cilju procenjivanja karcinogenog potencijala ertapenema.

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500).

Natrijum-hidroksid (E524) za podešavanje pH na 7,5.

Za rekonstituciju ili davanje ertapenem-natrijuma ne smeju se koristiti rastvarači ili infuzione tečnosti koji sadrže dekstrozu.

Pošto studije kompatibilnosti nisu sprovedene, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

2 godine.

Nakon rekonstitucije:

Razblaženi rastvor mora odmah da se upotrebi. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja do upotrebe je odgovornost korisnika. Razblaženi rastvori (približno 20 mg/mL ertapenema) su fizički i hemijski stabilni 6 sati na sobnoj temperaturi (25°C) ili 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C (u frižideru). Rastvor mora da se upotrebi u periodu od 4 sata nakon njegovog vađenja iz frižidera. Rastvor leka INVANZ ne sme da se zamrzava.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica zapremine 15 mL (staklo tip I), sa sivim čepom od butil gume i belim plastičnim poklopcem na prstenu za zaptivanje od obojenog aluminijuma.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Uputstvo za primenu:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Rekonstituisani rastvor treba da se razblaži sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) odmah nakon pripreme.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek INVANZ prvo rekonstituisati, pa razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka INVANZ od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobio rekonstituisani rastvor koncentracije oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak 6.4).

Razblaživanje

Za kesu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g odmah prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice u kesu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %),

ili

Za bočicu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g, izvući 10 mL iz bočice od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %) i odbaciti. Prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice od 1 g leka INVANZ u bočicu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %).

Infuzija

Davati u infuziji tokom 30 minuta.

Deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka INVANZ od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobio rekonstituisani rastvor od oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak 6.4).

Razblaživanje

Za kesu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg/telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u kesu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje,

ili

Za bočicu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg/telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u bočicu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje.

Infuzija

Davati u infuziji tokom 30 minuta.

Pokazana je kompatibilnost leka INVANZ sa rastvorima za intravensku primenu koji sadrže heparin- natrijum ili kalijum-hlorid.

Kad god to ambalaža omogućava, pre upotrebe treba vizuelno pregledati rekonstituisani rastvor da bi se videlo da li u njemu ima prisustva stranih čestica ili promene boje. Rastvori leka INVANZ mogu biti od bezbojnih do bledo žute boje. Varijacije u boji u okviru ovog opsega ne utiču na efikasnost leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek INVANZ sadrži antibiotik ertapenem, koji pripada grupi beta-laktama. Ovaj lek ima sposobnost da ubije široki spektar bakterija uzročnika infekcija u različitim delovima tela.

Lek INVANZ se može davati deci od 3 meseca i starijim. Terapija:

Vaš lekar Vam je propisao lek INVANZ zato što Vi ili Vaše dete imate jednu (ili više) od navedenih vrsta infekcija:

• infekcija trbušne duplje
• infekcija pluća (pneumonija tj. zapaljenje pluća)
• ginekološke infekcije
• infekcija kože stopala kod dijabetičara

Prevencija:

• sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ertapenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ako ste alergični na antibiotike poput penicilina, cefalosporina ili karbapenema (koji se koriste za lečenje različitih infekcija)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek INVANZ.

Ukoliko tokom terapije dobijete alergijsku reakciju (kao što je oticanje lica, jezika ili grla, poteškoće pri disanju ili gutanju, osip na koži) odmah obavestite Vašeg lekara s obzirom na to da Vam je možda potreban hitan medicinski tretman.

Dok antibiotici uključujući lek INVANZ ubijaju određene bakterije, druge bakterije i gljivice mogu nastaviti da se razmnožavaju više nego što je uobičajeno. Ova pojava se naziva prekomerni rast. Vaš lekar će pratiti Vaše stanje da bi ustanovio da li je došlo do prekomernog rasta i lečiti Vas ukoliko je potrebno.

Važno je da kažete Vašem lekaru ako imate dijareju (proliv) pre, tokom ili posle terapije lekom INVANZ. To je zato što možete imati stanje poznato kao kolitis (zapaljenje debelog creva). Nemojte uzimati lekove za lečenje dijareje bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat. (videti ispod Drugi lekovi i lek INVANZ)

Obavestite svog lekara o svim zdravstvenim tegobama/bolestima koje imate ili ste imali, uključujući sledeće:

• oboljenje bubrega. Izuzetno je važno da Vaš lekar bude upoznat sa tim da li imate neko oboljenje bubrega i da li ste na dijalizi
• alergija na bilo koji lek uključujući alergiju na antibiotike
• poremećaj centralnog nervnog sistema kao što su lokalizovani tremor (podrhtavanje) ili konvulzije (grčevi)

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Iskustvo u lečenju dece uzrasta ispod dve godine lekom INVANZ je ograničeno. Kada je u pitanju ova uzrasna grupa Vaš lekar će doneti odluku kolika je moguća korist lečenja deteta lekom INVANZ. Ne postoji iskustvo u lečenju dece uzrasta ispod tri meseca.

Drugi lekovi i lek INVANZ

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat (lekovi za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, migrene ili šizofrenije). To je zato što lek INVANZ može uticati na delovanje drugih lekova.Vaš lekar će odlučiti da li smete primati lek INVANZ u kombinaciji sa ovim lekovima.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek INVANZ nije ispitivan na trudnicama. Lek INVANZ ne treba da se daje tokom trudnoće osim ukoliko Vaš lekar ne odluči da je moguća korist leka veća od mogućeg rizika za nerođeno dete.

Žene koje primaju lek INVANZ ne treba da doje dete zato što se ovaj lek izlučuje u majčino mleko i stoga može da naškodi bebi koja sisa.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne smete da upravljate vozilom ili rukujete mašinama pre nego što proverite kako reagujete na ovaj lek. Tokom terapije lekom INVANZ kod pacijenata su zabeležena određena neželjena dejstva poput vrtoglavice i pospanosti, koja mogu da utiču na sposobnost nekih pacijenata da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama.

Lek INVANZ sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži približno 137 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) u jednoj dozi od 1,0 g. To je ekvivalentno 6,85 % preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odraslu osobu.

Lek INVANZ uvek priprema i daje intravenski (u venu) lekar ili drugi zdravstveni radnik.

Preporučena doza leka INVANZ za odrasle i adolescente uzrasta 13 godina i starije je 1 gram (g) jednom dnevno. Preporučena doza za decu uzrasta od 3 meseca do 12 godina je 15 mg/kg dva puta dnevno (do maksimalno 1 g dnevno). Vaš lekar će da donese odluku o tome koliko dana treba da primate ovaj lek.

Za sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu preporučena doza leka INVANZ je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze 1 sat pre hirurške intervencije.

Veoma je važno da nastavite da primate lek INVANZ onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao.

Ako ste primili više leka INVANZ nego što treba

Ako smatrate da ste primili preveliku dozu leka INVANZ, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako ste zaboravili da primite lek INVANZ

Ako smatrate da ste propustili da uzmete dozu leka, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odrasli uzrasta od 18 godina i stariji

Nakon stavljanja leka u promet, veoma retko su zabeleženi slučajevi teških alergijskih reakcija (anafilaksa), sindromi preosetljivosti (alergijske reakcije uključujući osip, povišenu telesnu temperaturu, abnormalne vrednosti testova krvi). Prvi znaci teške alergijske reakcije mogu obuhvatati oticanje lica i/ili grla. Ako se pojave ti simptomi, odmah o tome obavestite svog lekara s obzirom na to da Vam je možda potreban hitan medicinski tretman.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• proliv, mučnina, povraćanje
• osip, svrab
• problemi sa venom u koju se daje lek (uključujući zapaljenje, stvaranje kvržice, oticanje na mestu uboda ili isticanje tečnosti u okolno tkivo i kožu)
• povećanje broja krvnih pločica (trombocita)
• promene u rezultatima testova funkcije jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• ošamućenost, pospanost, nesanica, stanje konfuzije, konvulzije (grčevi)
• nizak krvni pritisak, usporen rad srca
• kratak dah, bolno grlo
• zatvor, gljivična infekcija usta, proliv povezan sa upotrebom antibiotika, povraćaj želudačne kiseline (regurgitacija), suva usta, probavne smetnje, gubitak apetita
• crvenilo kože
• vaginalni iscedak i nadraženost
• bol u abdomenu, zamor, gljivična infekcija, povišena telesna temperatura, oticanje (edem), bol u grudima, poremećaj ukusa
• promene u rezultatima nekih laboratorijskih testova krvi i urina

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca i krvnih pločica
• nizak nivo šećera u krvi
• uznemirenost, anksioznost, depresija, drhtavica
• nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak, krvarenje, ubrzan rad srca
• oticanje sluznice nosa, kašalj, krvarenje iz nosa, zapaljenje pluća, abnormalni zvuci prilikom disanja, škripanje i zviždanje u plućima
• zapaljenje žučne kese, otežano gutanje, nemogućnost zadržavanja stolice, žutica, poremećena funkcija jetre
• zapaljenje kože, gljivična infekcija kože, ljuštenje kože, infekcija rane nakon operacije
• grčevi u mišićima, bol u ramenu
• infekcija mokraćnih puteva, oštećena funkcija bubrega
• pobačaj, krvarenje iz genitalija
• alergija, osećaj opšte slabosti, zapaljenje trbušne maramice u području karlice, promene na beonjači, nesvestica
• koža može postati tvrda na mestu primene injekcije
• oticanje krvnih sudova u koži

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije
• smanjen nivo svesti
• promenjen mentalni status (uključujući agresiju, delirijum, dezorjentaciju, promene u mentalnom stanju)
• abnormalni pokreti tela
• mišićna slabost
• nesiguran hod
• promena boje zuba

Zabeležene su i promene u pojedinim laboratorijskim nalazima krvi.

Ukoliko Vam se jave izdignute ili tečnošću ispunjene mrlje na koži na velikom delu tela, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• proliv
• osip usled nošenja pelena
• bol na mestu davanja infuzije
• promena u broju belih krvnih zrnaca
• promene u testovima funkcije jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• naleti vrućine, povišen krvni pritisak, tačkasti, ravan osip ispod kože crvene ili purpurne boje, oblika čiode
• izmenjena boja stolice, stolica crne boje poput katrana
• crvenilo kože, osip na koži
• peckanje, svrab, crvenilo i osećaj toplote na mestu infuzije, crvenilo na mestu uboda injekcije
• povećan broj krvnih pločica
• promene u nekim laboratorijskim testovima krvi

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije
• promenjen mentalni status (uključujući agresiju)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek INVANZ posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju leka nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca leka INVANZ je ertapenem.

Jedna bočica sadrži 1g ertapenema, u obliku ertapenem-natrijuma.

Pomoćne supstance su:

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500) Natrijum-hidroksid (E524).

Kako izgleda lek INVANZ i sadržaj pakovanja

Lek INVANZ je beo do skoro beo prašak za koncentrat za rastvor za infuziju, osušen zamrzavanjem.

Boja rastvora leka INVANZ može da varira od bezbojne do bledožute. Razlike u boji u ovom opsegu ne utiču na efikasnost leka.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica zapremine 15 mL (staklo tip I), sa sivim čepom od butil gume i belim plastičnim poklopcem na prstenu za zaptivanje od obojenog aluminijuma.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

MERCK SHARP & DOHME D.O.O.

Omladinskih brigada 90a/1400 Beograd- Novi Beograd

Proizvođač:

FAREVA MIRABEL

Route de Marsat, Riom Clermont-Ferrand Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04004-22-001 od 09.10.2023.

< >

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Uputstvo kako rekonstituisati i razblažiti lek INVANZ:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek INVANZ prvo rekonstituisati, pa razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka INVANZ od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobio rekonstituisani rastvor koncentracije oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio.

Razblaživanje

Za kesu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g odmah prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice u kesu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %),

ili

Za bočicu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g, izvući 10 mL iz bočice od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %) i odbaciti. Prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice od 1 g leka INVANZ u bočicu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %).

Infuzija

Davati u infuziji tokom 30 minuta.

Deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka INVANZ od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobio rekonstituisani rastvor od oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio.

Razblaživanje

Za kesu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg/telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u kesu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje,

ili

Za bočicu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg/telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u bočicu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje.

Infuzija

Davati u infuziji tokom 30 minuta.

Rekonstituisani rastvor treba da se razblaži sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9 %) odmah nakon pripreme. Razblaženi rastvor mora odmah da se upotrebi. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja do upotrebe je odgovornost korisnika. Razblaženi rastvori (približno 20 mg/mL ertapenema) su fizički i hemijski stabilni 6 sati na sobnoj temperaturi (25°C) ili 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C (u frižideru). Rastvor mora da se upotrebi u periodu od 4 sata nakon njegovog vađenja iz frižidera. Rastvor leka INVANZ ne sme da se zamrzava.

Kad god to ambalaža omogućava, pre upotrebe treba vizuelno pregledati rekonstituisani rastvor da bi se videlo da li u njemu ima prisustva stranih čestica ili promene boje. Rastvori leka INVANZ mogu biti od bezbojnih do bledo žute boje. Varijacije u boji u okviru ovog opsega ne utiču na efikasnost leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.