Ertapenem SK 1g prašak za koncentrat za rastvor za infuziju

Terapija

Lek Ertapenem SK je indikovan kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 3 meseca do 17 godina) i odraslih za terapiju navedenih infekcija uzrokovanih bakterijama za koje je poznato ili je veoma verovatno da su osetljive na ertapenem, i u slučajevima kada je potrebna parenteralna terapija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• intraabdominalne infekcije;
• vanbolnički stečena pneumonija;
• akutne infekcije u ginekologiji;
• infekcije kože i mekih tkiva kod dijabetesnog stopala (videti odeljak 4.4).

Prevencija

Lek Ertapenem SK je indikovan kod odraslih pacijenata u profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije (videti odeljak 4.4).

Prilikom terapije treba uzeti u obzir zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje

Terapija

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina): doza leka Ertapenem SK je 1 gram (g) jednom dnevno, intravenski (videti odeljak 6.6).

Odojčad i deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina): doza leka Ertapenem SK je 15 mg/kg dva puta dnevno (ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1 g), intravenski (videti odeljak 6.6).

Profilaksa

Odrasli: za prevenciju infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije, preporučena doza je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze koju treba završiti unutar 1 sata pre hirurške incizije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ertapenem SK kod dece uzrasta do 3 meseca nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Oštećenje funkcije bubrega

Lek Ertapenem SK se može primenjivati za terapiju infekcija kod odraslih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata čiji je klirens kreatinina > 30 mL/min/1,73 m2 nije potrebno prilagođavati dozu. Nema dovoljno dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima (videti odeljak 5.2).

Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dece i adolescenata sa ošećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Nema dovoljno dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata koji su na hemodijalizi da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima.

Oštećenje funkcije jetre

Ne preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Starijim pacijentima treba dati preporučenu dozu leka Ertapenem SK, osim u slučajevima teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Oštećenje funkcije bubrega).

Način primene

Intravenska primena: lek Ertapenem SK se primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta.

Terapija lekom Ertapenem SK se obično primenjuje od 3 do 14 dana, ali ukupno trajanje primene terapije može da varira u zavisnosti od vrste i težine infekcije, kao i od uzročnog patogena. Kada je to klinički indikovano moguć je prelazak na terapiju odgovarajućim oralnim antibiotikom ukoliko se uoči kliničko poboljšanje.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
• Težak oblik preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija; teški oblici promena na koži) na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (npr. na peniciline ili cefalosporine).

Preosetljivost

Kod pacijenata na terapiji beta-laktamskim antibioticima prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije) koje su u nekim slučajevima imale smrtni ishod. Verovatnije je da će se ove reakcije ispoljiti kod pacijenata kod kojih u anamnezi postoji osetljivost na više alergena. Pre započinjanja terapije

ertapenemom potrebno je pažljivo ispitati pacijente o prethodnim reakcijama preosetljivosti koje su imali na peniciline, cefalosporine, druge beta-laktame i druge alergene (videti odeljak 4.3). Ukoliko dođe do pojave alergijske reakcije na ertapenem (videti odeljak 4.8) odmah treba prekinuti terapiju. Ozbiljne anafilaktičke reakcije zahtevaju preduzimanje hitnih medicinskih mera.

Superinfekcija

Produžena primena ertapenema može dovesti do prekomernog rasta rezistentnih mikroorganizama. Redovno praćenje stanja pacijenta je od izuzetne važnosti. Ukoliko tokom terapije dođe do pojave superinfekcije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika

Kolitis povezan sa primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis prijavljivani su prilikom primene ertapenema, a po ozbiljnosti mogu biti u rasponu od blagog do životno ugrožavajućeg. Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se pojavi dijareja nakon primene antibiotika. Treba razmotriti prekid terapije lekom Ertapenem SK i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se primenjivati lekovi koji inhibiraju peristaltiku creva.

Konvulzije

Tokom kliničkih ispitivanja kod odraslih pacijentata koji su bili na terapiji ertapenemom (u dozi od 1 g jednom dnevno) prijavljeni su slučajevi konvulzija tokom same terapije ili tokom 14-dnevnog perioda praćenja. Konvulzije su se najčešće javljale kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa prethodnim poremećajima centralnog nervnog sistema (npr. lezije na mozgu ili konvulzije u istoriji bolesti) i/ili kompromitovanom bubrežnom funkcijom. Slična opažanja prijavljena su nakon stavljanja leka u promet.

Istovremena primena sa valproinskom kiselinom

Istovremena primena ertapenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Izloženost suboptimalnim koncentracijama

Na osnovu dostupnih podataka ne može se isključiti mogućnost da u retkim slučajevima, kod hirurških intervencija koje traju duže od 4 sata, pacijent može biti izložen suboptimalnim koncentracijama ertapenema, sa posledičnim rizikom od mogućeg neuspešnog dejstva terapije. Zbog toga je potreban oprez u ovakvim retkim slučajevima.

Razmatranja o primeni kod određenih populacija

Iskustvo u primeni ertapenema u terapiji teških infekcija je ograničeno. U kliničkim studijama, koje su se bavile ispitivanjem terapije vanbolnički stečene pneumonije, kod odraslih pacijenata, 25% pacijenata na terapiji ertapenemom koje je bilo moguće oceniti imalo je težak oblik bolesti (definiše se kao indeks težine pneumonije > III). U kliničkoj studiji o terapiji akutnih infekcija u ginekologiji kod odraslih, 26% pacijentkinja na terapiji ertapenemom koje je bilo moguće oceniti imalo je težak oblik bolesti (definiše se kao povišena telesna temperatura od ≥ 39 °C i/ili bakteremija); deset pacijentkinja je imalo bakteremiju. Kod pacijenata koji su bili na terapiji ertapenemom, koje je bilo moguće oceniti, u kliničkoj studiji o terapiji intraabdominalnih infekcija kod odraslih, 30% pacijenata je imalo generalizovani peritonitis, a 39% infekcije drugih organa osim slepog creva, uključujući želudac, dvanaestopalačno crevo, tanko crevo, debelo crevo i žučnu kesu; broj pacijenata obuhvaćenih procenom koji su pri uključivanju u ispitivanje imali APACHE II skor ≥ 15 bio je ograničen, tako da efikasnost kod ovih pacijenata nije utvrđena.

Efikasnost leka Ertapenem SK u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane bakterijom

Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicilin, nije utvrđena.

Efikasnost ertapenema u terapiji infekcija dijabetesnog stopala sa istovremenim osteomijelitisom nije utvrđena.

Iskustva sa primenom ertapenema kod dece uzrasta ispod dve godine su ograničena. U ovoj uzrasnoj grupi potrebno je obratiti posebnu pažnju na to da se ustanovi osetljivost uzročnog mikroorganizma na ertapenem. Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dece uzrasta ispod 3 meseca.

Natrijum

Ovaj lek sadrži 137 mg (6,0 mmol) natrijuma po dozi od 1,0 g, što odgovara 6,85% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Interakcije uzrokovane inhibicijom klirensa lekova posredovanih P-glikoproteinom ili CYP enzimima su malo verovatne (videti odeljak 5.2).

Pri istovremenoj primeni valproinske kiseline i lekova iz grupe karbapenema prijavljene su smanjene koncentracije valproinske kiseline koje su se mogle smanjiti i ispod terapijskih granica. Smanjene koncentracije valproinske kiseline mogu dovesti do nezadovoljavajuće kontrole epileptičnih napada; zbog toga se ne preporučuje istovremena primena ertapenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata pa je zbog toga potrebno razmotriti primenu alternativne antibakterijske ili antikonvulzivne terapije.

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica. Studije na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstva na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj. Međutim, ertapenem ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko potencijalna korist leka za majku nije veća od potencijalnog rizika za fetus.

Dojenje

Ertapenem se izlučuje u majčino mleko. Zbog mogućih neželjenih reakcija na odojče, majke ne treba da doje decu tokom terapije ertapenemom.

Plodnost

Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije koje se tiču uticaja primene ertapenema na plodnost kod muškaraca i žena. Pretkliničke studije ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Ertapenem SK može da utiče na sposobnost pacijenta da upravlja vozilima i rukuje mašinama. Pacijente treba obavestiti da su tokom terapije lekom Ertapenem SK uočeni slučajevi vrtoglavice i pospanosti (videti odeljak 4.8).

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli pacijenti

Ukupan broj pacijenata koji su bili na terapiji ertapenemom u kliničkim studijama bio je preko 2200, od kojih je preko 2150 pacijenata primalo ertapenem u dozi od 1 g. Neželjene reakcije (tj. one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom) prijavljene su kod približno 20% pacijenata na terapiji ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 1,3% pacijenata. Dodatnih 476 pacijenata je primalo ertapenem u jednokratnoj dozi od 1 g pre hirurškog zahvata u jednoj kliničkoj studiji o profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije.

Kod pacijenata koji su primali samo lek Ertapenem SK, najčešće neželjene reakcije koje su primećene tokom terapije i tokom 14-dnevnog praćenja po završetku terapije bile su: dijareja (4,8%), komplikacije vezane za venu na mestu primene infuzije (4,5%) i mučnina (2,8%).

Kod pacijenata koji su primali samo lek Ertapenem SK, najčešće primećena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima tokom terapije, kao i tokom 14-dnevnog praćenja po završetku terapije, bila su: povećane vrednosti ALT (4,6%), AST (4,6%), alkalne fosfataze (3,8%) i povećanje broja trombocita (3,0%).

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Ukupan broj pacijenata na terapiji ertapenemom u kliničkim studijama bio je 384. Ukupan bezbednosni profil leka bio je uporediv sa bezbednosnim profilom kod odraslih. Neželjene reakcije (tj. one za koje je istraživač smatrao da su moguće, verovatno ili sigurno izazvane ispitivanim lekom), primećene su kod približno 20,8% pacijenata na terapiji ertapenemom. Terapija je prekinuta zbog neželjenih reakcija kod 0,5% pacijenata.

Kod pacijenata koji su primali samo lek Ertapenem SK, najčešće neželjene reakcije koje su primećene tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije bile su: dijareja (5,2%) i bol na mestu primene infuzije (6,1%).

Kod pacijenata koji su primali samo lek Ertapenem SK najčešće primećena odstupanja od normalnih vrednosti laboratorijskih parametara i njihova učestalost izražena u procentima tokom terapije, kao i tokom 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije bila su: smanjen broj neutrofila (3,0%) i povećane vrednosti ALT (2,9%) i AST (2,8%).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Kod pacijenata koji su primali samo lek Ertapenem SK, tokom terapije i 14-dnevnog perioda praćenja nakon završetka terapije, zabeležene su sledeće neželjene reakcije:

Često (≥1/100 do <1/10); Povremeno (≥1/1000 do <1/100); Retko (≥1/10000 do <1/1000); Veoma retko (<1/10000); Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoje specifične informacije o terapiji predoziranja ertapenemom. Malo je verovatno da može doći do predoziranja ertapenemom. Intravenska primena ertapenema u dozi od 3 g dnevno tokom 8 dana kod zdravih odraslih ispitanika nije dovela do značajne toksičnosti. U kliničkim ispitivanjima na odraslim pacijentima nenamerna primena ertapenema u dozi do 3 g dnevno nije dovela do klinički značajnih neželjenih reakcija. U kliničkim ispitivanjima na pedijatrijskoj populaciji, jednokratna intravenska doza od 40 mg/kg do maksimalno 2 g nije uzrokovala toksičnost.

Međutim, u slučaju predoziranja, treba prekinuti terapiju lekom Ertapenem SK i primeniti opšte suportivne terapijske mere koje se primenjuju sve do uspostavljanja eliminacije putem bubrega.

Ertapenem može da se do izvesne mere ukloni iz organizma hemodijalizom (videti odeljak 5.2). Međutim, nema dostupnih podataka o upotrebi hemodijalize u terapiji predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; karbapenemi

ATC šifra: J01DH03 Mehanizam dejstva

Ertapenem inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija nakon vezivanja za penicilin-vezujuće proteine (PVP). Kod bakterije Escherichia coli, najjači afinitet je za PVP 2 i 3.

Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)

Slično kao i kod drugih beta-laktamskih antibiotika, u pretkliničkim FK/FD ispitivanjima ertapenema, dokazano je da je vreme tokom koga je koncentracija ertapenema u plazmi iznad vrednost MIK (minimalna inhibitorna koncentracija) za patogeni mikroorganizam uzročnik infekcije, u najboljoj korelaciji sa efikasnošću leka.

Mehanizam rezistencije

Za vrste za koje se smatra da su osetljive na ertapenem, retko je uočena rezistencija u studijama praćenja sprovedenim u Evropi. Kada su u pitanju rezistentni izolati, kod nekih od njih, ali ne i kod svih, uočena je pojava rezistencije na druge antibiotike iz klase karbapenema. Ertapenem je visoko rezistentan na hidrolizu od strane većine klasa beta-laktamaza uključujući penicilinaze, cefalosporinaze i beta-laktamaze proširenog spektra, ali ne i od strane metalo-beta-laktamaze.

Meticilin-rezistentne stafilokoke i enterokoke su rezistentne na ertapenem zbog neosetljivosti za ciljna mesta na PVP; P. aeruginosa i druge nefermentativne bakterije su uopšteno rezistentne, verovatno zbog ograničene penetracije i aktivnog efluksa.

Rezistencija na enterobakterije nije uobičajena i ertapenem je uopšteno aktivan protiv mikroorganizama koji produkuju beta-laktamaze proširenog spektra. Međutim, do rezistencije može da dođe kada su beta- laktamaze proširenog spektra ili druge snažne beta-laktamaze (na primer AmpC tipovi) prisutne u kombinaciji sa smanjenom permeabilnošću, koja je posledica gubitka jednog ili više porina spoljašnje membrane, ili sa povećanim efluksom. Rezistencija takođe može da nastane preko akvizicije beta-laktamaza sa značajnom karbapenemsko-hidroliznom aktivnošću (na primer IMP i VIM metalo-beta-laktamaze ili KPC tipovi), mada su ovi slučajevi retki.

Mehanizam dejstva ertapenema razlikuje se od mehanizma dejstva drugih klasa antibiotika poput hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Ne postoji unakrsna rezistencija između ertapenema i ovih lekova koja bi bila vezana za ciljno mesto. Međutim, mikroorganizmi mogu da ispolje rezistenciju na više od jedne klase antibiotika kada ta rezistencija nastaje zbog nepropustljivosti spoljašnje membrane za neka jedinjenja i/ili zbog aktivnosti efluks pumpe.

Granične vrednosti

EUCAST MIK granične vrednosti su sledeće:

• Enterobacterales: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Streptococcus pneumoniae: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Haemophilus influenzae: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• M. catarrhalis: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Gram negativni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/Li R > 0,5 mg/L
• Gram pozitivni anaerobi: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Streptokoke grupe Viridans: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L
• Granične vrednosti bez obzira na vrstu: S ≤ 0,5 mg/L i R > 0,5 mg/L

(Napomena: O osetljivosti stafilokoka na ertapenem zaključuje se na osnovu osetljivosti na meticilin, a o osetljivosti streptokoka grupe A, B, C i G zaključuje se na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin).

Prilikom propisivanja leka lekari moraju uzeti u obzir lokalne MIK granične vrednosti, ukoliko su dostupne. Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene vrste mikroorganizama i poželjno je imati na raspolaganju lokalne podatke o rezistenciji, a posebno kod terapije teških infekcija. U Evropskoj uniji su zabeležene lokalizovane grupe infekcija koje su uzrokovane mikroorganizmima rezistentnim na karbapeneme. Informacije navedene u donjoj tabeli predstavljaju samo približne smernice o verovatnoći da li će dati mikroorganizam biti osetljiv na ertapenem ili ne.

* Aktivnost je uspešno potvrđena u kliničkim studijama.

† Efikasnost leka Ertapenem SK u terapiji vanbolnički stečene pneumonije uzrokovane penicilin- rezistentnim Streptococcus pneumoniae nije utvrđena.

+ Učestalost stečene rezistencije > 50 % u nekim državama članicama.

# Meticilin-rezistentne stafilokoke (uključujući MRSA) uvek su rezistentne na betalaktame.

Podaci iz kliničkih studija

Efikasnost u pedijatrijskim studijama

Primarno je ispitivana bezbednost primene ertapenema kod dece, a sekundarno je ispitivana efikasnost ertapenema u randomizovanim, komparativnim, multicentričnim studijama kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 17 godina.

U tabeli u nastavku je prikazan procenat pacijenata koji su ispoljili povoljan klinički odgovor tokom pregleda nakon okončanja terapije u modifikovanoj kliničkoj populaciji predviđenoj za lečenje (MITT):

† Ovim je obuhvaćeno i 9 pacijenata iz grupe koja je primala ertapenem (7 sa vanbolnički stečenom pneumonijom i 2 sa intraabdominalnom infekcijom), 2 pacijenta iz grupe koja je primala ceftriakson (2 sa vanbolnički stečenom pneumonijom) i 1 pacijent sa intraabdominalnom infekcijom iz grupe koja je primala tikarcilin/klavulonat sa sekundarnom bakteriemijom pri ulasku u studiju.

Koncentracije u plazmi

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 1 g kod zdravih mladih odraslih osoba (uzrasta od 25 do 45 godina) iznosile su 155 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 9 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Površina ispod krive koncentracije u plazmi (PIK) ertapenema kod odraslih povećava se gotovo srazmerno sa dozom u rasponu doza od 0,5 do 2 g.

Nije uočena akumulacija ertapenema kod odraslih pacijenata nakon primene višestrukih intravenskih doza u rasponu od 0,5 do 2 g dnevno.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 3 do 23 meseca iznosile su 103,8 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 13,5 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 2,5 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 15 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 2 do 12 godina iznosile su 113,2 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 12,8 mikrograma/mL 6 sati nakon doziranja i 3,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina iznosile su 170,4 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije), 7,0 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja i 1,1 mikrogram/mL 24 sata nakon doziranja.

Prosečne koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene jednokratne intravenske infuzije tokom 30 minuta u dozi od 1 g kod tri pacijenta uzrasta od 13 do 17 godina iznosile su 155,9 mikrograma/mL (Cmax) pola sata nakon doziranja (završetak infuzije) i 6,2 mikrograma/mL 12 sati nakon doziranja.

Distribucija

Ertapenem se snažno vezuje za proteine plazme kod ljudi. Kod zdravih odraslih mladih osoba (uzrasta od 25 do 45 godina) vezivanje ertapenema za proteine plazme se smanjuje sa povećanjem koncentracije leka u plazmi od oko 95% vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od < 50 mikrograma/mL do oko 92% vezivanja pri približnoj koncentraciji u plazmi od 155 mikrograma/mL (prosečna koncentracija na završetku intravenske infuzije u dozi od 1 g).

Volumen distribucije (Vdis) ertapenema kod odraslih pacijenata iznosi oko 8 litara (0,11 L/kg) i oko 0,2 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina i približno 0,16 L/kg kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina.

Koncentracije ertapenema uočene u tečnosti plika na koži kod odraslih pacijenata na svakom mestu uzorkovanja trećeg dana primene intravenske doze od 1 g jednom dnevno pokazale su sledeći odnos – PIK u tečnosti plika: PIK u plazmi od 0,61.

In vitro studije pokazuju da je uticaj ertapenema na sposobnost vezivanja za proteine plazme lekova kao što su lekovi sa velikim afinitetom vezivanja za proteine plazme (varfarin, etinil estradiol i noretindron) bio mali. Pri maksimalnim koncentracijama ertapenema u plazmi nakon primene doze od 1 g, promena u vezivanju bila je manja od 12%. In vivo, probenecid (u dozi od 500 mg na svakih 6 sati) je smanjio vezani deo ertapenema u plazmi na završetku infuzije kod ispitanika koji su primili jednokratnu intravensku dozu od 1 g, sa približno 91% na približno 87%. Očekuje se da su efekti ove promene prolazni. Malo je verovatno da može da dođe do klinički značajnih interakcija ako bi ertapenem zamenio neki drugi lek ili neki drugi lek zamenio ertapenem.

In vitro studije ukazuju na to da ertapenem ne inhibira transport digoksina ili vinblastina koji se odigrava posredstvom P-glikoproteina i da ertapenem nije supstrat za transport koji se odigrava posredstvom P- glikoproteina.

Biotransformacija

Kod zdravih odraslih mladih osoba (uzrasta od 23 do 49 godina), nakon primene intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, uočena radioaktivnost u plazmi uglavnom se sastojala od ertapenema (94%). Glavni metabolit ertapenema je derivat otvorenog lanca koji nastaje hidrolizom beta- laktamskog prstena posredstvom dihidropeptidaze-I.

In vitro ispitivanja na mikrozomima ljudske jetre ukazuju na to da ertapenem ne inhibira metabolizam koji se odigrava posredstvom bilo koje od šest glavnih CYP izoformi: 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4.

Eliminacija

Kod zdravih odraslih mladih osoba (uzrasta od 23 do 49 godina), nakon primene intravenske infuzije radioaktivno obeleženog ertapenema u dozi od 1 g, približno 80% leka izluči se urinom, a 10% putem fecesa. Od 80% leka izlučenog urinom približno 38% se izluči u obliku nepromenjenog ertapenema, a približno 37% u obliku metabolita otvorenog lanca.

Nakon primene intravenske doze od 1 g zdravim odraslim mladim osobama (uzrasta od 18 do 49 godina) i pacijentima uzrasta od 13 do 17 godina, srednje poluvreme eliminacije iznosi približno 4 sata. Srednje poluvreme eliminacije u plazmi kod dece uzrasta od 3 meseca do 12 godina je približno 2,5 sata. Prosečna koncentracija ertapenema u urinu bila je preko 984 mikrograma/mL u periodu od 0 do 2 sata nakon doziranja, a preko 52 mikrograma/mL u periodu od 12 do 24 sata nakon primene leka.

Posebne populacije

Pol

Koncentracije ertapenema u plazmi su uporedive kod muškaraca i žena.

Stariji pacijenti

Koncentracije ertapenema u plazmi nakon primene intravenskih doza od 1 g i 2 g bile su nešto veće (oko 39%, odnosno 22%) kod zdravih starijih odraslih ispitanika (≥ 65 godina) nego kod mlađih odraslih osoba (< 65 godina). Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavati dozu leka osim u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene intravenske doze od 1 g ertapenema jednom dnevno koncentracije ertapenema u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uporedive sa koncentracijama kod odraslih pacijenata.

Nakon primene doze od 20 mg/kg (do maksimalne doze od 1 g) vrednosti farmakokinetičkih parametara kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina bile su uopšteno uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih odraslih osoba. U cilju procenjivanja farmakokinetičkih podataka, ako bi svi pacijenti u ovoj starosnoj grupi primili dozu od 1 g, pretpostavljajući linearnost, farmakokinetički podaci izračunavali bi se prilagođavanjem sa dozom od 1 g. Poređenjem rezultata uočeno je da se nakon primene ertapenema u dozi od 1 g jednom dnevno kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina postiže farmakokinetički profil uporediv sa farmakokinetičkim profilom kod odraslih. Odnos (pacijenti uzrasta od 13 do 17 godina/odrasli pacijenti) površine ispod krive (PIK) je iznosio 0,99, koncentracije na kraju infuzije 1,20 i koncentracije u sredini intervala doziranja 0,84.

Koncentracije u plazmi u sredini intervala doziranja nakon primene jednokratne intravenske doze ertapenema od 15 mg/kg kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina uporedive su sa koncentracijama u plazmi u sredini intervala doziranja nakon primene intravenske doze ertapenema od 1 g jednom dnevno kod odraslih pacijenata (videti odeljak „Koncentracije u plazmi”). Klirens ertapenema u plazmi (mL/min/kg) kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina je oko 2 puta veći od klirensa kod odraslih pacijenata. Nakon primene doze od 15 mg/kg, vrednosti PIK i koncentracija u plazmi u sredini intervala doziranja kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 12 godina bile su uporedive sa vrednostima kod zdravih mladih ispitanika koji su primili 1 g ertapenema intravenski.

Oštećenje funkcije jetre

Farmakokinetika ertapenema kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije utvrđena. Zbog slabog metabolizma ertapenema u jetri ne očekuje se da bi oštećenje funkcije jetre moglo da utiče na farmakokinetiku ertapenema. Zbog toga se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Oštećenje funkcije bubrega

Nakon intravenske primene jednokratne doze ertapenema od 1 g kod odraslih pacijenata, vrednosti PIK ukupnog ertapenema (vezani i nevezani deo leka) i nevezanog ertapenema bile su slične kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 60 do 90 mL/min/1,73 m2) i zdravih ispitanika (od 25 do 82 godine starosti). PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 31 do 59 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 1,5 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 1,8 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (Clcr 5 do 30 mL/min/1,73 m2) povećan je za oko 2,6 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za oko 3,4 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. PIK ukupnog ertapenema kod pacijenata kojima je potrebna hemodijaliza, između sesija dijalize, povećan je za oko 2,9 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima, a PIK nevezanog ertapenema povećan je za približno 6,0 puta u poređenju sa zdravim ispitanicima. Nakon intravenske primene jednokratne doze od 1 g neposredno pre sesije hemodijalize, približno 30 % primljene doze se uoči u dijalizatu. Nema dostupnih podataka o pedijatrijskim pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega.

Nema dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa uznapredovalim oštećenjem funkcije bubrega i kod pacijenata koji zahtevaju hemodijalizu da bi se uspostavile preporuke za doziranje. Zbog toga se ertapenem ne sme primenjivati kod ovih pacijenata.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Međutim, kod pacova koji su dobili velike doze ertapenema primećen je smanjen broj neutrofila, ali to se nije smatralo značajnim podatkom u vezi bezbednosti leka.

Nisu sprovedena dugoročna ispitivanja na životinjama u cilju procenjivanja karcinogenog potencijala ertapenema.

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500).

Natrijum-hidroksid (E524) za podešavanje pH na 7,5.

Za rekonstituciju ili primenu ertapenem-natrijuma ne smeju se koristiti razblaživači ili rastvori za infuziju koji sadrže dekstrozu.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Rekonstituisani rastvor mora odmah da se razblaži rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) nakon pripreme.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora nakon razblaženja su odgovornost korisnika. Hemijska i fizička stabilnost razblaženih rastvora (približno 20 mg/mL ertapenema) je pokazana za vreme od 6 sati na temperaturi 25 °C ili 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C (u frižideru). Rastvori moraju da se upotrebe u periodu od 4 sata nakon vađenja iz frižidera. Ne zamrzavati rekonstituisani rastvor.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica tip I zapremine 20 mL sa sivim čepom od halobutil gume tipa I i aluminijumskom kapicom sa plastičnim flip-off poklopcem, koja sadrži 1 g ertapenema.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Uputstvo za primenu:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Rekonstituisani rastvor treba da se razblaži sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) odmah nakon pripreme.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek Ertapenem SK prvo rekonstituisati, pa zatim razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka Ertapenem SK od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum- hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobio rekonstituisani rastvor koncentracije oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak 6.4).

Razblaživanje

Za kesu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g odmah prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice u kesu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);

ili

Za bočicu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g, izvući 10 mL iz bočice od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) i odbaciti. Prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice od 1 g leka Ertapenem SK u bočicu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%).

Infuzija

Primenjivati putem infuzije tokom 30 minuta. Deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka Ertapenem SK od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum- hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobio rekonstituisani rastvor od oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak 6.4).

Razblaživanje

Za kesu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u kesu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje,

ili

Za bočicu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u bočicu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje.

Infuzija

Primenjivati putem infuzije tokom 30 minuta.

Pokazana je kompatibilnost ertapenema sa rastvorima za intravensku primenu koji sadrže heparin-natrijum ili kalijum-hlorid.

Kad god to ambalaža omogućava, pre primene leka treba vizuelno pregledati rekonstituisani rastvor da bi se videlo da li u njemu ima prisustva stranih čestica ili promene boje. Rastvori leka Ertapenem SK mogu biti od bezbojnih do bledo žute boje. Varijacije u boji u okviru ovog raspona ne utiču na efikasnost leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Ertapenem SK sadrži aktivnu supstancu ertapenem i pripada grupi lekova koji se nazivaju antibiotici iz grupe beta-laktama. Ovaj lek ima sposobnost da ubije široki spektar bakterija uzročnika infekcija u različitim delovima tela.

Lek Ertapenem SK se može primenjivati kod pacijenata uzrasta od 3 meseca i starijih. Lečenje:

Vaš lekar Vam je propisao lek Ertapenem SK zato što Vi ili Vaše dete imate jednu (ili više) od navedenih

vrsta infekcija:

• infekcija trbušne duplje;
• infekcija pluća (pneumonija tj. zapaljenje pluća);
• ginekološke infekcije;
• infekcija kože stopala kod pacijenata sa dijabetesom (šećerna bolest).

Prevencija:

• sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na ertapenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste alergični na antibiotike poput penicilina, cefalosporina ili karbapenema (koji se koriste za lečenje različitih infekcija).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Ertapenem SK.

Ukoliko tokom terapije dobijete alergijsku reakciju (kao što je otok lica, jezika ili grla, teškoće pri disanju ili gutanju, osip na koži) odmah obavestite Vašeg lekara jer Vam je možda potrebno hitno medicinsko lečenje.

Dok antibiotici, uključujući lek Ertapenem SK ubijaju određene bakterije, druge bakterije i gljivice mogu nastaviti da se razmnožavaju više nego što je uobičajeno. Ova pojava se naziva prekomerni rast. Vaš lekar će pratiti Vaše stanje da bi ustanovio da li je došlo do prekomernog rasta i lečiti Vas ukoliko je potrebno.

Važno je da kažete Vašem lekaru ako imate dijareju (proliv) pre, tokom ili posle terapije lekom Ertapenem SK. To je zato što možete imati stanje poznato kao kolitis (zapaljenje debelog creva). Nemojte uzimati lekove za lečenje dijareje bez prethodne konsultacije sa Vašim lekarom.

Obavestite Vašeg lekara ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat (videti ispod „Drugi lekovi i lek Ertapenem SK”).

Obavestite svog lekara o svim zdravstvenim tegobama/bolestima koje imate ili ste imali, uključujući sledeće:

• oboljenje bubrega. Izuzetno je važno da Vaš lekar bude upoznat sa tim da li imate neko oboljenje bubrega i da li ste na dijalizi;
• alergija na bilo koji lek, uključujući alergiju na antibiotike;
• poremećaj centralnog nervnog sistema kao što je lokalizovani tremor (podrhtavanje) ili konvulzije (epileptični napadi).

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina)

Iskustvo u lečenju dece uzrasta ispod dve godine lekom Ertapenem SK je ograničeno. Kada je u pitanju ova uzrasna grupa Vaš lekar će doneti odluku kolika je moguća korist lečenja deteta lekom Ertapenem SK. Ne postoji iskustvo u lečenju dece uzrasta ispod tri meseca.

Drugi lekovi i lek Ertapenem SK

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta ako uzimate lekove kao što su valproinska kiselina ili natrijum-valproat (lekovi za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, migrene ili šizofrenije). To je zato što lek Ertapenem SK može uticati na delovanje drugih lekova. Vaš lekar će odlučiti da li smete da primate lek Ertapenem SK u kombinaciji sa ovim lekovima.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek Ertapenem SK nije ispitivan na trudnicama. Lek Ertapenem SK ne treba da se primenjuje tokom trudnoće osim ukoliko Vaš lekar ne odluči da je moguća korist leka veća od mogućeg rizika za plod.

Žene koje primaju lek Ertapenem SK ne treba da doje, zato što se ovaj lek izlučuje u majčino mleko i zbog toga može uticati na bebu koja sisa.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne smete da upravljate vozilima ili rukujete mašinama pre nego što proverite kako reagujete na ovaj lek. Tokom lečenja lekom Ertapenem SK kod pacijenata su prijavljena određena neželjena dejstva poput vrtoglavice i pospanosti, koja mogu da utiču na sposobnost nekih pacijenata da upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.

Lek Ertapenem SK sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži približno 137 mg (6 mEq) natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli) u jednoj dozi od 1 g. To odgovara 6,85% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa soli za odraslu osobu.

Lek Ertapenem SK će uvek pripremiti lekar ili drugi zdravstveni radnik i primeniće Vam ga intravenski (u venu).

Preporučena doza leka Ertapenem SK za odrasle i adolescente uzrasta 13 godina i starije je 1 gram (g) jednom dnevno. Preporučena doza za decu uzrasta od 3 meseca do 12 godina je 15 mg/kg dva puta dnevno (ne sme da se primeni više od 1 g dnevno). Vaš lekar će da donese odluku o tome koliko dana treba da primate ovaj lek.

Za sprečavanje infekcije na mestu operativnog zahvata nakon hirurške intervencije na debelom crevu ili rektumu, preporučena doza leka Ertapenem SK je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze primenjena 1 sat pre hirurške intervencije.

Veoma je važno da nastavite da primate lek Ertapenem SK onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao.

Ako ste primili više leka Ertapenem SK nego što treba

Ako smatrate da ste primili preveliku dozu leka Ertapenem SK, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako ste zaboravili da primite lek Ertapenem SK

Ako smatrate da ste propustili da primite dozu leka, odmah se obratite svom lekaru ili drugom zdravstvenom radniku.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odrasli uzrasta od 18 godina i stariji:

Nakon stavljanja leka u promet, prijavljeni su slučajevi teških alergijskih reakcija (anafilaksa), sindromi preosetljivosti (alergijske reakcije uključujući osip, povišenu telesnu temperaturu, vrednosti testova krvi izvan graničnih vrednosti). Prvi znaci teške alergijske reakcije mogu obuhvatati otok lica i/ili grla. Ako se pojave ovi simptomi, odmah o tome obavestite svog lekara s obzirom na to da Vam je možda potrebno hitno medicinsko lečenje.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• proliv, mučnina, povraćanje;
• osip, svrab;
• problemi sa venom na mestu primene leka (uključujući zapaljenje, stvaranje kvržice, otok na mestu primene injekcije ili isticanje tečnosti u okolno tkivo i kožu);
• povećanje broja krvnih pločica (trombocita);
• promene u rezultatima testova funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, pospanost, nesanica, stanje konfuzije, konvulzije (grčevi);
• nizak krvni pritisak, usporen rad srca;
• kratak dah, bol u grlu;
• otežano pražnjenje creva, gljivična infekcija usta, proliv povezan sa upotrebom antibiotika, vraćanje želudačne kiseline (regurgitacija), suva usta, probavne smetnje, gubitak apetita;
• koprivnjača, crvenilo kože;
• vaginalni iscedak i nadraženost;
• bol u abdomenu, zamor, gljivična infekcija, povišena telesna temperatura, otok (edem), bol u grudima, poremećaj čula ukusa;
• promene u rezultatima nekih laboratorijskih testova krvi i urina.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja belih krvnih ćelija, smanjenje broja krvnih pločica;
• mala koncentracija šećera u krvi;
• uznemirenost, anksioznost, depresija, drhtavica;
• nepravilan rad srca, povišen krvni pritisak, krvarenje, ubrzan rad srca;
• otok sluzokože nosa (zapušenost nosa), kašalj, krvarenje iz nosa, zapaljenje pluća, neuobičajeni zvuci prilikom disanja, zviždanje u grudima;
• zapaljenje žučne kese, otežano gutanje, nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva, žutica, poremećena funkcija jetre;
• zapaljenje kože, gljivična infekcija kože, ljuštenje kože, infekcija rane nakon operacije;
• grčevi u mišićima, bol u ramenu;
• infekcija mokraćnih puteva, oštećena funkcija bubrega;
• pobačaj, krvarenje iz genitalija;
• alergija, osećaj opšte slabosti, zapaljenje trbušne maramice u području karlice, promene na beonjači, nesvestica;
• koža može postati tvrda na mestu primene injekcije;
• otok krvnih sudova u koži.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne);
• smanjen nivo svesti;
• promenjen mentalni status (uključujući agresivnost, delirijum, dezorjentaciju, promene u mentalnom stanju);
• abnormalni pokreti tela;
• mišićna slabost;
• nesiguran hod;
• promena boje zuba.

Prijavljene su i promene u rezultatima pojedinih laboratorijskih analiza krvi.

Ukoliko Vam se pojave izdignute ili tečnošću ispunjene mrlje na koži na velikoj površini tela, odmah obavestite svog lekara ili medicinsku sestru.

Deca i adolescenti (uzrasta od 3 meseca do 17 godina):

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• proliv;
• osip usled nošenja pelena;
• bol na mestu primene infuzije;
• promena u broju belih krvnih ćelija;
• promene u rezultatima testova funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja;
• naleti vrućine, povišen krvni pritisak, tačkasti, ravan osip ispod kože crvene ili ljubičaste boje, oblika čiode;
• izmenjena boja stolice, stolica crne boje poput katrana;
• crvenilo kože, osip na koži;
• peckanje, svrab, crvenilo i osećaj toplote na mestu primene infuzije, crvenilo na mestu primene injekcije;
• povećan broj krvnih pločica;
• promene u rezultatima nekih laboratorijskih analiza krvi.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne);
• promenjen mentalni status (uključujući agresivnost).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ertapenem SK nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Rekonstituisani rastvor mora odmah da se razblaži rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) nakon

pripreme.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora nakon razblaženja su odgovornost korisnika. Hemijska i fizička stabilnost razblaženih rastvora (približno 20 mg/mL ertapenema) je pokazana za vreme od 6 sati na temperaturi 25 °C ili 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C (u frižideru). Rastvori moraju da se upotrebe u periodu od 4 sata nakon vađenja iz frižidera. Ne zamrzavati rekonstituisani rastvor.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Nemojte koristiti ovaj lek ukoliko primetite čestice i promenu boje u rekonstituisanom rastvoru.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ertapenem.

Jedna bočica leka Ertapenem SK sadrži 1 g ertapenema, u obliku ertapenem-natrijuma.

Pomoćne supstance su:

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500); Natrijum hidroksid (E524).

Kako izgleda lek Ertapenem SK i sadržaj pakovanja

Prašak za koncentrat za rastvor za infuziju. Beli do svetložuti, liofiliziran prašak.

Boja rastvora leka Ertapenem SK može da varira od bezbojne do bledo žute boje. Razlike u boji u okviru ovog raspona ne utiču na efikasnost leka.

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica tip I zapremine 20 mL sa sivim čepom od halobutil gume tipa I i aluminijumskom kapicom sa plastičnim flip-off poklopcem, koja sadrži 1 g ertapenema..

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

K.S. KIM INTERNATIONAL LTD. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD - VRAČAR

Krunska 80, Beograd

Proizvođač:

WAVE PHARMA LIMITED,

4th Floor Cavendish House, 369 Burnt Oak Broadway, Edgware, Velika Britanija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00076-19-002 od 30.03.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Terapija

Lek Ertapenem SK je indikovan kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 3 meseca do 17 godina) i odraslih za terapiju navedenih infekcija uzrokovanih bakterijama za koje je poznato ili je veoma verovatno da su osetljive na ertapenem, i u slučajevima kada je potrebna parenteralna terapija (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• intraabdominalne infekcije;
• vanbolnički stečena pneumonija;
• akutne infekcije u ginekologiji;
• infekcije kože i mekih tkiva kod dijabetesnog stopala (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Prevencija

Lek Ertapenem SK je indikovan kod odraslih pacijenata u profilaksi infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Prilikom terapije treba uzeti u obzir zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Doziranje

Terapija

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina): doza leka Ertapenem SK je 1 gram (g) jednom dnevno, intravenski (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

Odojčad i deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina): doza leka Ertapenem SK je 15 mg/kg dva puta dnevno (ukupna dnevna doza ne sme da bude veća od 1 g), intravenski (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

Profilaksa

Odrasli: za prevenciju infekcije na mestu operativnog zahvata nakon elektivne kolorektalne hirurške intervencije, preporučena doza je 1 g u obliku jednokratne intravenske doze koju treba završiti unutar 1 sata pre hirurške incizije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ertapenem SK kod dece uzrasta do 3 meseca nisu još ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Oštećenje funkcije bubrega

Lek Ertapenem SK se može primenjivati za terapiju infekcija kod odraslih pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata čiji je klirens kreatinina > 30 mL/min/1,73 m2 nije potrebno prilagođavati dozu. Nema dovoljno dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dece i adolescenata sa ošećenjem funkcije bubrega.

Pacijenti na hemodijalizi

Nema dovoljno dostupnih podataka o bezbednosti i efikasnosti ertapenema kod pacijenata koji su na hemodijalizi da bi mogle da se ustanove preporuke za doziranje. Zbog toga ertapenem ne treba davati ovim pacijentima.

Oštećenje funkcije jetre

Ne preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak

„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Starijim pacijentima treba dati preporučenu dozu leka Ertapenem SK, osim u slučajevima teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak Oštećenje funkcije bubrega).

Način primene

Intravenska primena: lek Ertapenem SK se primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta.

Terapija lekom Ertapenem SK se obično primenjuje od 3 do 14 dana, ali ukupno trajanje primene terapije može da varira u zavisnosti od vrste i težine infekcije, kao i od uzročnog patogena. Kada je to klinički indikovano moguć je prelazak na terapiju odgovarajućim oralnim antibiotikom ukoliko se uoči kliničko poboljšanje.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hidrogenkarbonat (E500).

Natrijum-hidroksid (E524) za podešavanje pH na 7,5.

Inkompatibilnost

Za rekonstituciju ili primenu ertapenem-natrijuma ne smeju se koristiti razblaživači ili rastvori za infuziju koji sadrže dekstrozu.

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Rekonstituisani rastvor mora odmah da se razblaži rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) nakon pripreme.

Rok upotrebe nakon razblaživanja:

Razblaženi rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja rastvora nakon razblaženja su odgovornost korisnika. Hemijska i fizička stabilnost razblaženih rastvora (približno 20 mg/mL ertapenema) je pokazana za vreme od 6 sati na temperaturi 25 °C ili 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C (u frižideru). Rastvori moraju da se upotrebe u periodu od 4 sata nakon vađenja iz frižidera. Ne zamrzavati rekonstituisani rastvor.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je providna staklena bočica tip I zapremine 20 mL sa sivim čepom od halobutil gume tipa I i aluminijumskom kapicom sa plastičnim flip-off poklopcem, koja sadrži 1 g ertapenema.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Uputstvo za primenu:

Samo za jednokratnu upotrebu.

Rekonstituisani rastvor treba da se razblaži sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) odmah nakon pripreme.

Priprema za intravensku primenu:

Pre upotrebe lek Ertapenem SK prvo rekonstituisati, pa zatim razblažiti.

Odrasli i adolescenti (uzrasta od 13 do 17 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka Ertapenem SK od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum- hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobio rekonstituisani rastvor koncentracije oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak „Posebne mere opreza pri čuvanju”).

Razblaživanje

Za kesu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g odmah prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice u kesu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);

ili

Za bočicu od 50 mL razblaživača: Za pripremu doze od 1 g, izvući 10 mL iz bočice od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) i odbaciti. Prebaciti sadržaj rekonstituisane bočice od 1 g leka Ertapenem SK u bočicu od 50 mL sa rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%).

Infuzija

Primenjivati putem infuzije tokom 30 minuta. Deca (uzrasta od 3 meseca do 12 godina):

Rekonstitucija

Rekonstituisati sadržaj bočice leka Ertapenem SK od 1 g u 10 mL vode za injekcije ili u rastvoru natrijum- hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobio rekonstituisani rastvor od oko 100 mg/mL. Dobro promućkati da bi se prašak potpuno rastvorio (videti odeljak „Posebne mere opreza pri čuvanju”).

Razblaživanje

Za kesu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u kesu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje,

ili

Za bočicu razblaživača: Prebaciti količinu koja je jednaka dozi od 15 mg/kg telesne mase (ne sme da pređe 1 g dnevno) u bočicu sa rastvorom natrijum-hlorida od 9 mg/mL (0,9%) da bi se dobila konačna koncentracija od 20 mg/mL ili manje.

Infuzija

Primenjivati putem infuzije tokom 30 minuta.

Pokazana je kompatibilnost ertapenema sa rastvorima za intravensku primenu koji sadrže heparin-natrijum ili kalijum-hlorid.

Kad god to ambalaža omogućava, pre primene leka treba vizuelno pregledati rekonstituisani rastvor da bi se videlo da li u njemu ima prisustva stranih čestica ili promene boje. Rastvori leka Ertapenem SK mogu biti od bezbojnih do bledo žute boje. Varijacije u boji u okviru ovog raspona ne utiču na efikasnost leka.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.