Flunirin® 20mg kapsula, tvrda

Epizode velike depresije. Opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Bulimia nervosa: Lek Flunirin je indikovan kao dopuna psihoterapiji u cilju smanjenja prekomernog unošenja i namerno izazvanog izbacivanja hrane.

Adolescenti i deca uzrasta 8 godina i starija:

Umerena do teška epizoda velike depresije, ukoliko pacijent ne reaguje na psihoterapiju posle 4-6 seansi. Antidepresivi se mogu primenjivati kod dece i adolescenata sa umerenom do teškom depresijom samo u kombinaciji sa psihoterapijom.

Odrasli

Epizode velike depresije

Odrasli i starije osobe: Preporučena dnevna doza iznosi 20 mg. Dozu treba proceniti i prilagoditi ukoliko je neophodno, u toku 3 do 4 nedelje od početka terapije i kasnije, ukoliko je klinički opravdano. Kod nekih pacijenata se primenom doze od 20 mg, ni posle dve nedelje ne postiže odgovarajući terapijski odgovor. U tom slučaju se doza može postepeno povećavati do maksimalno 60 mg, iako je veća mogućnost nastanka neželjenih dejstava u toku primene većih doza (videti odeljak 5.1). Prilagođavanje doze treba vršiti pažljivo, za svakog pacijenta posebno, u cilju određivanja najmanje efektivne doze za svakog pacijenta.

Pacijente sa depresijom treba lečiti dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se obezbedilo povlačenje svih simptoma.

Opsesivno - kompulzivni poremećaj

Odrasli i starije osobe: Preporučena dnevna doza iznosi 20 mg dnevno. Kod nekih pacijenata se primenom doze od 20 mg ni posle dve nedelje ne postiže odgovarajući terapijski odgovor. U tom slučaju se doza može

1 od 16

postepeno povećavati do maksimalno 60 mg, iako je veća mogućnost nastanka neželjenih dejstava u toku primene većih doza.

Ukoliko nema poboljšanja u toku 10 nedelja, neophodno je ponovo razmotriti primenu fluoksetina. Ukoliko je postignut dobar terapijski odgovor, lečenje se može nastaviti dozom koja je prilagođena za svakog pacijenta posebno. S obzirom na to da ne postoje sistematske studije o trajanju terapije fluoksetinom, a opsesivno-kompulzivni poremećaj predstavlja hronično oboljenje, racionalno je razmotriti nastavak lečenja i posle 10 nedelja kod pacijenata kod kojih je postignut dobar terapijski odgovor. Prilagođavanje doze treba vršiti pažljivo, za svakog pacijenta posebno, u cilju određivanja najmanje efektivne doze za svakog pacijenta. Neophodna je periodična procena opravdanosti terapije. Neki kliničari predlažu istovremeno uvođenje bihejvioralne psihoterapije kod pacijenata kod kojih farmakoterapija ima uspeha.

Dugotrajna efikasnost (duže od 24 nedelje) nije pokazana u terapijiopsesivno-kompulzivnih poremećaja. Bulimia nervoza

Odrasli i starije osobe: Preporučena dnevna doza iznosi 60 mg dnevno. Dugotrajna efikasnost (duže od 3 meseca) nije pokazana u terapiji bulimije nervoze.

Sve indikacije

Preporučena doza se može povećavati ili smanjivati. Doze veće od 80 mg/dan nisu sistematski procenjivane. Adolescenti i deca uzrasta 8 godina i starija (umerena do teška epizoda velike depresije)

Početak i sam tok terapije moraju biti pod nadzorom lekara specijaliste. Početna doza iznosi 10 mg dnevno u vidu odgovarajućeg farmaceutskog oblika. Prilagođavanje doze treba vršiti pažljivo, za svakog pacijenta posebno, u cilju određivanja najmanje efektivne doze za svakog pacijenta.

Nakon 1 do 2 nedelje lečenja, doza se može povećati na 20 mg dnevno. Postoje minimalna iskustva iz kliničkih studija u kojima su primenjivane doze veće od 20 mg dnevno. Podaci o trajanju lečenja odpreko9 nedelja su ograničeni.

Deca sa malom telesnom masom: kod dece sa malom telesnom masom se dostižu veće koncentacije leka u plazmi, tako da se terapijski efekat može postići sa manjimdozama (videti odeljak 5.2).

Kod pedijatrijskih pacijenata kod kojih je postignut odgovarajućiterapijski odgovor, neophodno je razmotriti potrebu za kontinuiranom terapijom dužom od 6 meseci. Ukoliko se ne postigne kliničko poboljšanje u toku 9 nedelja, neophodna je ponovna procena opravdanosti lečenja.

Starije osobe

Preporučuje se oprez u toku povećanja doze; uopšteno, dnevna doza ne treba da bude veća od 40 mg dnevno. Maksimalna preporučena doza iznosi 60 mg dnevno.

Oštećenje funkcije jetre

Manja doza ili ređa primena leka (npr. 20 mg svaki drugi dan) se mora razmotriti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2) ili kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji potencijalno mogu stupiti u interakcije sa fluoksetinom (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave nakon prekida primene fluoksetina

Nagli prekid lečenja treba izbegavati. U toku prekida lečenja, dozu treba postepeno smanjivati u periodu od najmanje 1-2 nedelje, da bi se smanjio rizik od nastanka simptoma obustave leka (videti odeljak 4.4 i 4.8). Ukoliko se pojave teško podnošljivi simptomi u toku smanjenja doze ili po prestanku terapije, može se razmotriti primena prethodno propisane doze. Nakon toga lekar može nastaviti sa smanjenjem doze, ali postepenije nego u prethodnom periodu.

Način primene

Za oralnu primenu.

Fluoksetin se može primeniti u pojedinačnoj ili podeljenim dozama, za vreme ili između obroka.

Nakon prestanka terapije, aktivna supstanca leka se zadržava u organizmu nedeljama. Ovo treba uzeti u obzir pri započinjanju ili prekidu terapije.

2 od 16

Primena fluoksetina u dozama manjim od 20 mg nije moguća sa lekom Flunirin, 20 mg, kapsule. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Preosetljivost na fluoksetin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Kontraindikovana je istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (npr. fenelzid) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Kontraindikovana je istovremena primena fluoksetina i metoprolola (u terapiji srčane insuficijencije) (videti odeljak 4.5).

U toku kliničkih ispitivanja je zabeležena češća pojava suicidalnog ponašanja (pokušaj suicida i suicidalne misli) i neprijateljskog ponašanja (predominantnoagresija, protivljenje i bes) kod dece i adolescenata koji su primali antidepresive u odnosu na one koji su primali placebo. Fluoksetin treba primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta 8 do 18 godina samo u terapiji umerenih do teških velikih depresivnih epizoda i ne treba da se primenjuje u drugim indikacijama. Ukoliko je, prema kliničkim potrebama, ipak doneta odluka o lečenju fluoksetinom, pacijent se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidnih simptoma.

Pored toga, dostupne su samo ograničene informacije koje se odnose na dugoročnu bezbednost primene fluoksetina kod dece i adolescenata, uključujući dejstva na rast, polno sazrevanje, kognitivni, emotivni i bihejvioralni razvoj (videti odeljak 5.3).

U toku jednog kliničkog ispitivanja koje je trajalo 19 nedelja, kod dece i adolescenata lečenih fluoksetinom primećen je usporen rast i dobijanje u telesnoj masi (videti odeljak 5.1). Nije ustanovljeno da li postoji uticaj na dostizanje normalne visine u odraslom dobu. Mogućnost odloženog puberteta se ne može isključiti (videti odeljke5.3 i 4.8). Rast i razvoj u pubertetu (visina, telesna masa, razvoj po Tanner skali) treba pratitiu toku i nakon lečenja fluoksetinom. Ukoliko dođe do zastoja u bilo kojoj od navedenih kategorija, neophodna je konsultacija sa pedijatrom.

U toku kliničkih ispitivanja kod dece, često su prijavljivane manija i hipomanija (videti odeljak 4.8). Zbog mogućnosti nastanka ovih stanja preporučuje se redovno praćenje. Neophodan je prekid terapije fluoksetinomkod svakog pacijenta kod kog se jave rani simptomi manije.

Važno je da lekar koji propisuje lek pažljivo prodiskutuje o odnosu koristi i rizika lečenja sa detetom/mladom osobom i/ili njegovim roditeljima.

Suicid/suicidalne ideje ili kliničko pogoršanje

Depresija je udružena sa povećanim rizikom od suicidalnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Rizik je prisutan sve do značajne remisije bolesti. S obzirom da u prvih nekoliko nedelja terapije, ili duže, ne mora doći do poboljšanja, pacijenti moraju biti pod strogim nadzorom sve do poboljšanja stanja. Opšte kliničko iskustvo je da rizik od suicida može biti povećan u ranom stadijumu oporavka. Druga psihijatrijska stanja za koje je indikovan fluoksetin takođe mogu biti udružena sa povećanim rizikom od nastanka događaja povezanih sa suicidom. Pored toga, ova stanja mogu da se jave istovremeno sa epizodom velikem depresije. Mere opreza koje se primenjuju u lečenju pacijenata sa epizdama velikem depresije treba primeniti i u toku lečenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Poznato je da su pacijenti koji u anamnezi imaju događaje vezane za suicid i pacijenti koji imaju značajan stepen suicidalnih ideacija pre početka terapije u povećanom riziku od razvoja suicidalnih misli i pokušaja samoubistva i moraju biti pod strogim nadzorom tokom terapije. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih studija primene antidepresivnih lekova kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima pokazala je da postoji povećan rizik od razvoja suicidalnog ponašanja kod pacijenata mlađih od 25 godina koji su primali antidepresive, u odnosu na pacijente koji su primali placebo.

Pažljivo praćenje pacijenata, posebno onih sa povećanim rizikom, neophodno je u toku lečenja, naročito na početku terapije i posle promene doze leka. Pacijente (i njihove staratelje) treba upozoriti da obrate pažnju na

3 od 16

svako kliničko pogoršanje bolesti, pojavu suicidalnog ponašanja ili misli i neuobičajeno ponašanje, kao i da, koliko se pojave ovi simptomi, odmah potraže lekarsku pomoć.

Kardiovaskularni efekti

U toku postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointes (videti odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Fluoksetin treba oprezo primenjivati kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala, kod pacijenata sa porodičnom istorijom produženog QT intevala, zatim kod pacijenata sa drugim kliničkim stanjima koja mogu predisponirati nastanak aritmija (npr. hipokalemija, hipomagnezemija, bradikardija, akutni infarkt miokarda ili dekompenzovana srčana insuficijencija) ili kod povećane izloženosti fluoksetinu (npr. insuficijencija jetre), kao i kod istovremene primene sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu dovesti do produženja QT intervala i/ili torsades de pointes (videti odeljak 4.5).

Ako se leče pacijenti sa stabilnom srčanom bolešću, EKG pregledtreba uzeti u obzir pre negošto sezapočne terapija. Ako se pojave znaci srčanih aritmija tokom terapije fluoksetinom, terapiju treba obustaviti i uraditi EKG pregled.

Ireverzibilni, neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (npr. fenelzin)

Prijavljeni su slučajevi teških reakcija, ponekad i sa smrtnim ishodom, kod pacijenata koji su istovremeno uzimali SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) i ireverzibilne, neselektivne inhibitore MAO.

Ovi slučajevi su se manifestovali simptomima sličnim serotoninskom sindromu (koji može da liči ili da bude dijagnostikovan kao neuroleptički maligni sindrom). Ciproheptadin ili dantrolen mogu biti od koristi kod pacijenata sa ovakvim reakcijama. Simptomi interakcije sa inhibitorima MAO uključuju: hipertermiju, rigiditet, mioklonus, poremećaje autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim promenama vitalnih znakova, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i ekstremnu agitaciju, koje mogu napredovati do delirijuma i kome.

Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (videti odeljak 4.3.). S obzirom na to da dejstvo inhibitora MAO može trajati i do dve nedelje nakon prekida primene, lečenje fluoksetinom se sme započeti tek dve nedelje nakon prekida primene ireverzibilnog, neselektivnog inhibitora MAO. Slično tome, mora proći najmanje 5 nedelja nakon završetka terapije fluoksetinom pre nego što se može započeti terapija ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima MAO.

Serotoninski sindrom ili događaji slični neuroleptičkom malignom sindromu

U retkim slučajevima, kod pacijenata lečenih fluoksetinom je zabeležen serotoninski sindrom ili događaji slični neuroleptičkom malignom sindromu, posebno kada se fluoksetin primjenjivao istovremeno sa drugim serotonergičkim (između ostalih i sa L-triptofanom) i/ili neuroleptičkim lekovima (videti odeljak 4.5.). S obzirom na to da ta stanja mogu ugroziti život pacijenta, terapija fluoksetinom se mora odmah prekinuti i započeti simptomatsko lečenje ako se primete karakteristični simptomi i znaci kao što su hipertermija, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i izrazitu agitaciju, koje mogu napredovati do delirijuma i kome.

Manija

Antidepresive treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa manijom/hipomanijom u anamnezi. Primenu fluoksetina, kao i drugih antidepresiva, treba prekinuti ukoliko pacijent uđe u maničnu fazu.

Krvarenje

Pri primeni SSRI prijavljeni su slučajevi krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremena neželjena dejstva u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga krvarenja na koži i sluzokožama) su retko prijavljivane. SSRI i SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina) mogu povećati rizik od nastanka postporođajne hemoragije (videti odeljke 4.6 i 4.8). Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko istovremeno primenjuju i oralne antikoagulanse, lekove koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih

4 od 16

antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi) ili druge lekove koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajima krvarenja u anamnezi(videti odeljak 4.5).

Epileptičninapadi

Tokom primene antidepresiva, postoji rizik od pojave epileptičnih napada. Zbog toga, kao i u slučaju drugih antidepresiva, fluoksetin treba pažljivo uvoditi u terapiju kod pacijenata sa epileptičnim napadima u anamnezi. Terapiju treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se pojave epileptični napadi ili ukoliko dođe do njihove veće učestalosti. Primenu fluoksetina treba izbegavati kod pacijenata sa konvulzivnim poremećajem/nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.5).

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Savetuje se oprez kod pacijenata koji primaju fluoksetin i elektrokonvulzivnu terapiju, jer postoje retke prijave o produženju konvulzija.

Tamoksifen

Fluoksetin, kao snažan inhibitor CYP2D6, može smanjiti koncentraciju endoksifena, jednog od najvažnijih aktivnih metabolita tamoksifena. Zbog toga, kad god je moguće, treba izbegavati primenu fluoksetina u toku terapije tamoksifenom (videti odeljak 4.5).

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena fluoksetina je povezana sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivno neprijatan ili mučan nemir i potreba za kretanjem, često praćena nesposobnošću da se sedi ili stoji mirno. Najčešće se javlja u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Povećanje doze pacijentima kod kojih se jave ovi simptomi može biti štetno.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom, lečenje sa SSRI može uticati na kontrolu glikemije.

Tokom terapije fluoksetinom može doći do pojave hipoglikemije, a po prestanku terapije do hiperglikemije. Može biti neophodno prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Funkcija jetre/bubrega

Fluoksetin se u velikom obimu metaboliše u jetri i izlučuje putem bubrega. Kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije jetre se preporučuje primena manje doze (npr. primena leka svakog drugog dana). Prilikom primene fluoksetina u dozi od 20 mg/dan tokom 2 meseca, kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega (GFR < 10 mL/min) koji su na dijalizi, nije bilo razlike u koncentraciji fluoksetina ili norfluoksetina u plazmi, u odnosu na kontrolnu grupu pacijenata sa očuvanomfunkcijombubrega.

Osip i alergijske reakcije

Prijavljeni su osip, anafilaktoidne reakcije i progresivne sistemske reakcije, ponekad ozbiljne (koje mogu zahvatiti kožu, bubrege, jetru ili pluća). Nakon pojave osipa ili drugih alergijskih reakcija koje se ne mogu objasniti nekim drugim uzrokom, primenu fluoksetina treba prekinuti.

Gubitak telesne mase

U toku primene fluoksetina, može doći do gubitka telesne mase, koji je obično srazmeran početnoj telesnoj masi.

Simptomi obustave primene inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina

Simptomi obustave nakon prekida lečenja su česti, naročito u slučaju naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, neželjena dejstva nakon prekida terapije su se javila kod približno 60% pacijenata, u grupi koja je primala fluoksetin i grupi koja je primala placebo. Ova neželjena dejstva su se javila u težem obliku kod 17% pacijenata u grupi koja je primala fluoksetin, odnosno 12 % pacijenata u grupi koja je primala placebo.

Rizik od nastanka simptoma obustave leka zavisi od nekoliko faktora, uključujući trajanje terapije i terapijsku dozu, kao i brzinu smanjenja doze. Najčešće su prijavljene sledeće reakcije: vrtoglavica, senzorni

5 od 16

poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), astenija, agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Ovi simptomi su uglavnom blagog do umerenog intenziteta, ali kod nekih pacijenata mogu da budu ozbiljni. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana nakon prestanka lečenja. Obično prestaju sami od sebe u toku 2 nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu trajati duže (2-3 meseca ili duže). Zbog toga se preporučuje postepeno isključivanje leka iz terapije u toku najmanje 1 do 2 nedelje, u skladu sa potrebama pacijenta (videti odeljak 4.2, deo Simptomi obustave nakon prekida primene fluoksetina).

Midrijaza

Midrijaza je prijavljena kod primene fluoksetina, samim tim, oprez je potreban kada se fluoksetin daje pacijentima sa povišenim intraokularnim pritiskom ili pacijentima sa rizikom od pojave glaukoma uskog ugla.

Poremećaj seksualne funkcije

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu dovesti do pojave simptoma poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su slučajevi dugotrajnog poremećaja seksualne funkcije, gde su se simptomi nastavili uprkos prekidu primene SSRI.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristitiovaj lek.

Fluoksetin i norfluoksetin imaju dugo poluvreme eliminacije (videti odeljak 5.2), što treba imati u vidu kada se razmatraju farmakodinamičke i farmakokinetičke interakcije (npr. kada se umesto fluoksetina uvodi neki drugi antidepresiv).

Kontraindikovane kombinacije

Ireverzibilni,neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (npr. fenelzin)

Prijavljeni su slučajevi teških reakcija, ponekad sa smrtnim ishodom, kod pacijenata koji su istovremeno uzimali SSRI i ireverzibilne, neselektivne inhibitore monoaminooksidaze (MAO).

Ovi slučajevi su se manifestovali simptomima sličnim serotoninskom sindromu (koji može da liči ili da bude dijagnostikovan kao neuroleptički maligni sindrom). Ciproheptadin ili dantrolen mogu biti od koristi kod pacijenata sa ovakvim reakcijama. Simptomi interakcije sa inhibitorima MAO uključuju: hipertermiju, rigiditet, mioklonus, poremećaje autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim promenama vitalnih znakova, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i ekstremnu agitiranost, koji mogu napredovati do delirijuma i kome.

Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (videti odeljak 4.3). S obzirom na to da dejstvo inhibitora MAO može trajati i dve nedelje nakon prekida primene, lečenje fluoksetinom se sme započeti tek dve nedelje nakon prekida primene ireverzibilnog, neselektivnog inhibitora MAO. Takođe, mora proći najmanje 5 nedelja nakon završetka lečenja fluoksetinom pre započinjanja terapije ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima MAO.

Metoprolol kod srčane insuficijencije

Može biti povećan rizik od neželjenih dejstava metoprolola, uključujući izraženu bradikardiju, jer fluoksetin može inhibirati njegov metabolizam(videti odeljak 4.3).

Kombinacije koje se ne preporučuju Tamoksifen

U literaturi su zabeleženi slučajevi farmakokinetičkih interakcija između CYP2D6 inhibitora i tamoksifena, kod kojih je koncentracija jednog od najaktivnijih metabolita tamoksifena, endoksifena, u plazmi bila smanjena 65-75%. U nekim studijama je pokazana smanjena efikasnost tamoksifena, tokom istovremene primene sa antidepresivima iz grupe SSRI. S obzirom da se smanjenje efikasnosti tamoksifena ne može

6 od 16

isključiti, istovremenu primenu snažnih CYP2D6 inhibitora (uključujući i fluoksetin) treba izbegavati kad god je to moguće (videti odeljak 4.4).

Alkohol

U standardnim testovima, fluoksetin nije doveo do povećanja koncentracije alkohola u krvi niti do pojačanja efekata alkohola. Međutim, istovremena primena SSRI i alkohola sene preporučuje.

MAO-A inhibitori uključujući linezolid i metiltioninijum hlorid (metilensko plavo)

Rizik od serotoninskog sindroma, uključujući dijareju, tahikardiju, znojenje, tremor, konfuziju ili komu. Ako se istovremena primena ovih aktivnih supstanci sa fluoksetinom ne može izbeći, potrebno je kliničko praćenje pacijenta, a ove lekove istovremeno treba uvesti u terapiju u najmanjoj preporučenoj dozi (videti odeljak 4.4).

Mekvitazin

Rizik od neželjenih dejstava mekvitazina (kao što je produženje QT intervala) može biti povećan, jer fluoksetin može inhibirati njegov metabolizam.

Kombinacije koje zahtevaju oprez u toku primene Fenitoin

Zabeležene su promene u koncentracijama fenitoina u krvi tokom istovremene primene sa fluoksetinom. U nekim slučajevima su se javili simptomi toksičnosti. Neophodno je razmotriti konzervativnu šemu titriranja leka koji se istovremeno primenjuje i pratiti kliničko stanje pacijenta.

Serotonergički lekovi (litijum, tramadol, triptani, triptofan, selegilin (MAO-B inhibitori), kantarion (Hypericum perforatum))

Zabeleženi su slučajevi blažeg oblika serotoninskog sindroma kada su se SSRI primenjivali sa lekovima koji takođe imaju serotonergičko dejstvo. Zbog toga ove lekove sa fluoksetinom treba primjenjivati uz oprez i pažljivo i učestalo kliničko praćenje (videti odeljak 4.4).

Produženje QT intervala

Nisu sprovedena farmakokinetička i farmakodinamička ispitivanja interakcija fluoksetina i drugih lekova koji produžavaju QT interval. Ne može se isključiti kumulativni efekat fluoksetina i tih lekova. Zato je potreban oprez pri istovremenoj primeni fluoksetina sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklički antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin), antimalarici, naročito halofantrin i određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin) (videti odeljke 4.4, 4.8 i 4.9).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove)

Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je kliničko praćenje pacijenta i često merenje INR-a tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu ovih lekova tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Ciproheptadin

Zabeleženi su pojedinačni slučajevi smanjenog antidepresivnog dejstva fluoksetina tokom primene u kombinaciji sa ciproheptadinom.

Lekovi koji uzrokuju hiponatrijemiju

Hiponatremija je neželjeno dejstvo fluoksetina. Primena u kombinaciji sa drugim lekovima koji uzrokuju hiponatremiju (npr. diuretici, dezmopresin, karbamazepin i okskarbazepin) može dovesti do povećanog rizika (videti odeljak 4.8).

7 od 16

Lekovi koji smanjujupragza nastanak epileptičnih napada

Epileptični napadi su neželjeno dejstvo fluoksetina. Primena fluoksetina u kombinaciji sa drugim lekovima koji smanjuju prag za nastanak epileptičnih napada (npr. triciklički antidepresivi, SSRI, fenotiazini, butirofenoni, meflokin, hlorokin, bupropion, tramadol) može dovesti do povećanog rizika.

Ostali lekovi koji se metabolišu putem CYP2D6 izoenzima

Fluoksetin je snažan inhibitor izoenzima CYP2D6, tako da istovremena primena fluoksetina sa drugim lekovima koji se metabolišu posredstvom ovog sistema enzima, naročito onih koji imaju uzak terapijski indeks (kao što su flekainid, propafenon i nebivolol) i onih koji se titriraju, ali i sa lekovima kao što su atomoksetin, triciklični antidepresivi i risperidon, može dovesti do interakcija. Primenu ovih lekova treba započeti ili prilagoditi na najmanju efektivnu dozu. Ovo se takođe odnosi i ukoliko je fluoksetin primenjen u toku prethodnih 5 nedelja.

Neke epidemiološke studije ukazuju na povećan rizik od kardiovaskularnih malformacija povezanih sa primenom fluoksetina tokom prvog trimestra trudnoće. Nije poznat mehanizam njihovog nastanka. Svi dostupni podaci ukazuju da rizik od nastanka kardiovaskularnih anomalija kod novorođenčadi majki izloženih fluoksetinu, iznosi približno 2/100 (2%), u poređenju sa očekivanim rizikom pojave ovog defekta u opštoj populaciji koji iznosi približno 1/100.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoći, naročito u kasnoj trudnoći, može povećati rizik od razvoja perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčadi (engl. Persistent pulmonary hypertension of the newborn, PPHN). Zabeleženi rizik iznosi približno 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji, ovaj rizik iznosi 1 do 2 slučaja PPHN na 1000 trudnoća.

Podaci iz opservacionih studija ukazuju na povećan rizik (manje od 2 puta) od postporođajne hemoragije nakon izlaganja lekovima iz grupe SSRI/SNRI unutar mesec dana do porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Fluoksetin ne treba primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje žene to zahteva i opravdava potencijalni rizik za fetus. Tokom trudnoće treba izbegavati nagli prekid terapije (videti odeljak 4.2). Ako se fluoksetin primenjuje tokom trudnoće, to treba činiti uz mere opreza, posebno u toku kasne trudnoće i neposredno pred početak porođaja, s obzirom na to da su prijavljeni sledeći neželjenih dejstava kod novorođenčadi: iritabilnost, tremor, hipotonija, dugotrajan plač, teškoće pri sisanju i uspavljivanju. Ovi simptomi mogu nastati zbog serotonergičkih dejstava ili sindroma obustave leka. Vreme nastanka i trajanje ovih simptoma mogu biti povezani sa dugim poluvremenom eliminacije fluoksetina (4-6 dana) i njegovog aktivnog metabolita, norfluoksetina (4-16 dana).

Dojenje

Fluoksetin i njegov metabolit, norfluoksetin, izlučuju se u majčino mleko. Prijavljeni su neželjeni događaji kod odojčadi. Ukoliko je lečenje fluoksetinom neophodno, treba razmotritiprekid dojenja. Međutim, ukoliko se nastavi s dojenjem, treba propisati najmanju efektivnu dozu fluoksetina.

Plodnost

Podaci iz eksperimenata na životinjama ukazuju da fluoksetin može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3).

Prijavljenislučajevi kod ljudipokazuju da je efekat SSRI na kvalitet spermereverzibilan. Do sada nije pokazan uticaj na plodnost kod ljudi.

Fluoksetin nema nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Iako je pokazano da fluoksetin ne deluje na psihomotorne sposobnosti kod zdravih dobrovoljaca, svaka psihoaktivna supstanca može smanjiti sposobnost rasuđivanja ili veštinu upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

8 od 16

Pacijente treba savetovati da izbegavaju upravljanje vozilom ili rukovanje opasnim mašinama sve dok se u potpunosti ne uvere da primena fluoksetina nema uticaja na ove sposobnosti.

a. Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljena neželjena dejstva kod pacijenata lečenih fluoksetinom su glavobolja, mučnina, nesanica, umor i dijareja. Intezitet i učestalost neželjenih dejstava se mogu smanjiti u toku kontinuirane primene fluoksetina i njihova pojava generalno nije razlog za prekid terapije.

b. Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U tabeli u nastavku teksta su prikazana neželjena dejstva zabeležena pri primeni fluoksetina kod odraslih i dece. Neka od ovih neželjenih dejstava su zajednička za sve SSRI.

Navedene učestalosti pojave neželjenih dejstava dobijene su iz kliničkih studija kod odraslih (n=9297), kao i na osnovu spontanih prijava.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

9 od 16

10 od 16

1 uključujući anoreksiju

2 uključujući rano jutarnje buđenje, početnu nesanicu, nesanicu tokomnoći 3 uključujući gubitak libida

4 uključujući noćne more 5 uključujući anorgazmiju

6 uključujući suicid, suicidalnu depresiju, namerno samopovređivanje, razmišljanje o samopovređivanju, suicidalno ponašanje, suicidalne ideje, pokušaj suicida, morbidne misli, samopovređivačko ponašanje. Ovi simptomi mogu postojati zbog postojećebolesti

7 uključujući hipersomniju, sedaciju

8 na osnovu merenja EKG-a u kliničkim ispitivanjima 9 uključujući nalete vrućine

10 uključujući atelektazu, intersticijalnu bolest pluća, pneumoniju

11 najčešće uključuje krvarenje gingive, hematemezu, hematoheziju, krvarenjeiz rektuma, hemoragičnu dijareju, melenu i krvarenje iz ulkusa želuca

12 uključujući eritem, eksfolijativni osip, toplotni osip, osip, eritematozni osip, folikularni osip, generalizovani osip, makularni osip, makulopapularni osip, morbiliformni osip, papularni osip, pruritički osip, vezikularni osip, umbilikalni eritematozni osip

13 uključujući polakiuriju

14 uključujući cervikalnu hemoragiju, poremećaj funkcije materice, krvarenje iz materice, genitalno krvarenje, menometroragiju, menoragiju, metroragiju, polimenoreju, postmenopauzalno krvarenje, krvarenje iz uterusa, krvarenje iz vagine

15 uključujući izostanak ejakulacije, poremećaj ejakulacije, prevremenu ejakulaciju, odloženu ejakulaciju, retrogradnu ejakulaciju

16 ponekad može perzistirati nakon prekida terapije

17 ova neželjena reakcija je prijavljenaza SSRI i SNRI (videti odeljke 4.4i4.6) 18uključujući asteniju

c. Opis odabranih neželjenih reakcija

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje: Prijavljeni su slučajevi suicidalnih ideja ili suicidalnog ponašanja tokomlečenja fluoksetinom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Prelomi kostiju: rezultati epidemioloških studija, koje su sprovedene kod pacijenata od 50 godina ili starijih, su ukazali na povećan rizik od preloma kostiju kod pacijenata lečenih SSRI i tricikličnim antidepresivima. Nije poznat mehanizam koji dovodi do ovog rizika.

Simptomi obustave nakon prekida lečenja fluoksetinom: Prekid primene fluoksetina često dovodi do nastanka simptoma obustave leka. Najčešće prijavljene reakcije su: vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), astenija, agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Ovi simptomi su uglavnom blagog do umerenog intenziteta i prolaze sami od sebe, alikod nekih pacijenata mogu biti teškii/ili produženog trajanja (videti odeljak 4.4). Zbog toga se preporučuje postepeno smanjenje doze leka, kada lečenje fluoksetinom više nije potrebno (videti odeljke4.2 i 4.4).

11 od 16

d. Pedijatrijska populacija (videti odeljke4.4 i 5.1)

Neželjena dejstva zabežena specifično u ovoj populaciji ili sa drugačijom učestalošću nego kod odraslih opisana su u nastavku teksta. Učestalost ovih događaja se bazira na podacima iz kliničkih ispitivanja na pedijatrijskoj populaciji (n=610).

U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima često je zabeleženo suicidalno ponašanje (pokušaj suicida i suicidalne misli), neprijateljsko ponašanje (bes, razdražljivost, agresija, agitiranost, preterana aktivnost), manične reakcije, uključujući maniju i hipomaniju (bez prethodno zabeleženih epizoda kod tih pacijenata) i epistaksa, i bilo je češće kod dece i adolescenata koji su primali antidepresive u poređenju sa onima koji su primali placebo.

Izolovani slučajevi usporenog rasta su takođe prijavljeni u kliničkim studijama (videti odeljak 5.1).

U pedijatrijskim kliničkim studijama, lečenje fluoksetinom je bilo povezano sa smanjenjem koncentracije alkalne fosfataze.

Izolovani slučajevi neželjenih događaja koji ukazuju na potencijalno odlaganje seksualnog sazrevanja ili poremećaja seksualne funkcije su prijavljeni tokom primene ovog leka u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 5.3).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Slučajevi predoziranja fluoksetinom obično imaju blag tok. Simptomi predoziranja uključuju mučninu, povraćanje, epileptične napade, kardiovaskularne poremećaje od asimptomatskih aritmija (uključujući nodalni ritam i ventrikularne aritmije) ili promena na EKG-u koje pokazuju produženje QT intervala do srčanog zastoja (uključujući veoma retke slučajeve torsades de pointes), poremećaj funkcije pluća i poremećaje CNS-a od uznemirenosti do kome. Smrtni slučajevi usled predoziranja fluoksetinom su izuzetno retki.

Terapija

Preporučuje se praćenje srčane funkcije i vitalnih znakova, zajedno sa opštim simptomatskim i potpornim merama. Specifični antidot ne postoji.

Forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i promena krvi transfuzijom najčešće ne dovode do željenih rezultata. Aktivni ugalj, koji se može primeniti sa sorbitolom, može biti jednako ili više efikasan od forsiranog povraćanja ili lavaže želuca. Tokom terapije predoziranja, neophodno je razmotriti mogućnost istovremenog predoziranja sa više lekova. Produženo lekarsko praćenje može biti neophodno kod pacijenata koji su uzeli veće količine tricikličnih antidepresiva, a istovremeno primaju ili su nedavno primili fluoksetin.

Farmakoterapijska grupa: Psihoanaleptici; selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ATC šifra: N06AB03

12 od 16

Mehanizam dejstva

Fluoksetin je selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja serotonina, i to je verovatno njegov glavni mehanizam dejstva. Fluoksetin praktično nema afinitet za druge receptore kao što su alfa1-, alfa2-, beta-adrenergički, serotoninergički, dopaminergički, H1 histaminski, muskarinski i GABA receptori.

Klinička efikasnost i bezbednost

Epizode velike depresije: kod pacijenata sa epizodama velike depresije su sprovedene kliničke studije u kojima je ispitivan fluoksetin u poređenju sa placebom i aktivnom kontrolom. Fluoksetin se pokazao kao značajno efikasniji od placeba, što je izmereno na Hamiltonovoj skali za procenu depresije (HAM-D). U ovim studijama, fluoksetin je imao značajno veću stopu kliničkog odgovora (definisano kao smanjenje HAM-D skora za 50 %) i remisije u poređenju sa placebom.

Odnos doze i odgovora: u studijama sa fiksnom dozom kod pacijenata sa velikim depresivnim epizodama, kriva doza-odgovor je ravna, što ukazuje da upotreba većih doza od preporučenih ne doprinosi većoj efikasnosti. Ipak, iz kliničkog iskustva je poznato da titriranje doze može biti od koristi za neke pacijente.

Opsesivno kompulzivni poremećaj: u kratkotrajnim studijama (kraćim od 24 nedelje) je pokazano da je fluoksetin značajno efikasniji od placeba. Terapijski efekat je postignut dozom od 20 mg/dan, međutim, veće doze (40 mg/dan ili 60 mg/dan) su imale i veći stepen terapijskog odgovora. U dugotrajnim studijama (tri kratkotrajne studije sa produženomfazom i studija prevencije relapsa), efikasnost nije pokazana.

Bulimija nervoza: u kratkotrajnim studijama (kraćim od 16 nedelja), kod ambulantno lečenih pacijenata koji su ispunjavali kriterijume DSM-III-R za bulimiju nervozu, fluoksetin je u dozi 60 mg/dan bio značajno efikasniji od placeba u smanjenju preteranog unosa hrane i izazvanog pražnjenja želuca i creva. Međutim, iz ovih studija se ne može izvući zaključak o dugotrajnoj efikasnosti.

Predmenstrualni disforični poremećaj: dve placebo kontrolisanestudije su sprovedene kod pacijentkinja koje su po DSM-IV ispunjavale dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični poremećaj. Pacijentkinje su uključivane u studiju ukoliko su imale dovoljno teške simptome, koji su onemogućavali normalno socijalno i profesionalno funkcionisanje i odnose sa okolinom. Pacijentkinje koje su koristile oralne kontraceptive su isključene iz studije. U prvoj studiji, u kojoj je fluoksetin primenjivan kontinuirano u toku 6 ciklusa u dozi od 20 mg/dan, zabeleženo je poboljšanje primarnih parametara efikasnosti (iritabilnost, anksioznost i disforija). U drugoj studiji, u kojoj je fluoksetin primenjivan intermitentno u lutealnoj fazi (20 mg/dan, 14 dana) u toku 3 ciklusa, zabeleženo je poboljšanje primarnih parametara efikasnosti (Daily Record of Severity of Problems score). Međutim, konačni zaključci o efikasnosti i dužini lečenja, se ne mogu doneti na osnovu ovih studija.

Pedijatrijska populacija

Epizode velike depresije: U populaciji adolescenata i dece starije od 8 godina, sprovedene su placebo kontrolisane studije. Fluoksetin u dozi od 20 mg je bio značajno efikasniji u odnosu na placebo u dve kratkotrajne pilot studije, što je izmereno kao smanjenje ukupnog skora na CDRS-R (Childhood Depression Rating Scale-Revised) i CGI-I (Clinical Global Impression of Improvement) skali. U obe studije pacijenti su ispunjavali kriterijume za umerene do teške velike depresivne epizode (DSM-III ili DSM-IV) u toku tri različite evaluacije od strane dečijeg psihijatra. Efikasnost fluoksetina u toku kliničkih studija može zavisiti od uključivanja određene populacije pacijenata (oni koji se nisu spontano oporavili u toku 3-5 nedelje lečenja i čija je depresija perzistirala uprkos pojačanoj pažnji). Postoje samo ograničeni podaci o bezbednosti i efikasnosti primene u trajanju dužem od 9 nedelja. Uopšteno, efikasnost fluoksetina je bila umerena. Klinički odgovor (primarni ishod, definisan kao sniženje skora na CDRS-R skali za 30 %) je bio statistički značajno veći u jednoj od dve pilot studije (58% za fluoksetin u odnosu na 32% za placebo, p=0,013; i 65% za fluoksetin u odnosu na 54% za placebo, p=0,093). U ove dve studije prosečne apsolutne promene skora na CDRS-R skali od početne izmerene do ciljne vrednosti su bile 20 za fluoksetin u odnosu na 11 za placebo (p = 0,002); i 22 za fluoksetin u odnosu na 15 za placebo (p < 0,001).

Dejstvo na rast, videti odeljke 4.4 i 4.8: U toku jednog kliničkog ispitivanja koje je trajalo 19 nedelja, kod pedijatrijskih pacijenata na terapiji fluoksetinom je zabeleženo manje povećanje visine za oko 1,1 cm (p = 0,004) imanje dobijanje u telesnoj masiza 1,1 kg (p = 0,008) u odnosu na decu u placebo grupi.

13 od 16

U retrospektivnoj opservacionoj kontrolisanoj studiji, nakon prosečnog izlaganja fluoksetinu od 1,8 godina, nije zabeležena razlika u pogledu visine i telesne mase pedijatrijskih pacijenata lečenih fluoksetinom u odnosu na kontrolnu grupu (0,0 cm, p = 0,9673).

Resorpcija: posle oralne primene fluoksetin se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Hrana ne utiče na bioraspoloživost leka.

Distribucija: fluoksetin se u velikoj meri vezuje za proteine plazme (95 %) i široko se distribuira (volumen distribucije iznosi 20-40 L/ kg). Koncentracijeu stanju ravnotežese postižu posle nekoliko nedelja primene. Koncentracije u stanju ravnoteže posle dugotrajne primenesu slične onim posle 4 do 5 nedelja primene.

Metabolizam: fluoksetin ima nelinearan farmakokinetički profil sa efektom prvog prolaza kroz jetru. Maksimalna koncentracija leka u plazmi se dostiže 6-8 sati nakon primene. Fluoksetin se intenzivno metaboliše putem polimorfnog enzimskog sistema CYP2D6. Primarno se metaboliše u jetri procesom desmetilacije, do aktivnog metabolita norfluoksetina (desmetilfluoksetina).

Eliminacija: poluvreme eliminacije fluoksetina iznosi 4-6 dana, a norfluoksetina 4-16 dana. Ovako duga poluvremena eliminacije su odgovorna za prisustvo leka u krvi 5-6 nedelja nakon prekida lečenja. Fluoksetin se uglavnom (oko 60 %) izlučuje putem bubrega. Fluoksetinse izlučuje u majčino mleko.

Posebne populacije pacijenata

Starije osobe: Farmakokinetički parametri nisu promenjeni kod starijih zdravih osoba u odnosu na mlađe osobe.

Deca i adolescenti: Srednja koncentracija fluoksetina kod dece je približno 2 puta veća od koncentracije zabeležene kod adolescenata, a srednja koncentracija norfluoksetina je 1,5 puta veća. Koncentracije u stanju ravnoteže zavise od telesne mase deteta i veće su kod dece sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.2). Kao i kod odraslih, fluoksetin i norfluoksetin se opsežno akumuliraju nakon ponovljenih oralnih doza. Koncentracije u stanju ravnoteže se dostižu nakon 3-4 nedelje svakodnevnog uzimanja.

Insuficijencija jetre: u slučaju insuficijencije jetre (alkoholna ciroza) poluvreme eliminacije fluoksetina i norfluoksetina se produžava na 7-12 dana. Treba razmotriti primenu manjedoze ili ređe doziranje.

Insuficijencija bubrega: posle primene pojedinačne doze fluoksetina kod pacijenata sa blagom, umerenom ili potpunom (anurija) insuficijencijom bubrega, farmakokinetički parametri nisu promenjeni u odnosu na zdrave dobrovoljce. Međutim, posle ponovljene primene je zabeleženo povećanje ravnotežnog platoa koncentracije leka u plazmi.

Studije u uslovima in vitroi na životinjama nisu pokazale kancerogeni ili mutageni potencijal fluoksetina. Ispitivanja na odraslim životinjama

U studijama reproduktivne toksičnosti koje su bile sprovedene na dve generacije pacova, fluoksetin nije izazvao neželjene efekte na parenje ili plodnost pacova, nije pokazao teratogenost i nije uticao na rast, razvoj i reproduktivne parametre kod potomstva. Koncentracije ishranom unetog leka približno su bile ekvivalentne dozama fluoksetina od 1,5;3,9 i 9,7 mg/kg telesne mase.

Kod mužjaka miševa kojima je sa hranom, fluoksetin primenjivan svakodnevno tokom 3 meseca u dozi približno ekvivalentnoj 31 mg/kg, zabeleženo je smanjenje testisa i hipospermatogeneza. Međutim, ove doze premašuju maksimalne podnošljive doze, s obzirom da su zabeleženi značajni znaci toksičnosti.

Ispitivanja na mladim životinjama

U juvenilnim toksikološkim studijama na CD pacovima, kojima je primenjena doza od 30 mg/kg/dan fluoksetin-hidrohlorida u postnatalnom periodu od 21. do 90. dana, zabeležena je ireverzibilna testikularna degeneracija i nekroza, epididimalna epitelna vakuolizacija, nezrelost i neaktivnost ženskog reproduktivnog trakta i smanjena plodnost. Kod mužjaka (10 do 30 mg/kg/dan) i ženki (30 mg/kg/dan) je zabeleženo kašnjenje u seksualnom sazrevanju. Značaj ovih nalaza kod ljudi je nepoznat. Pacovi, koji su dobijali 30 mg/kg, su imali i smanjenu dužinu femura u odnosu na kontrolnu grupu, kao i degeneraciju skeletnih mišića, nekrozu i regeneraciju. Pri dozi od 10 mg/kg/dan, koncentracija leka i aktivnog metabolita u plazmi kod

14 od 16

životinja je bio 0,8 do 8,8 puta (fluoksetin) i 3,6 do 23,2 puta (norfluoksetin) veći u odnosu na uobičajene koncentracije u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata. Pri dozi od 3 mg/kg/dan koncentracija leka i aktivnog metabolita u plazmi kod životinja su bili 0,04 do 0,5 puta (fluoksetin) i 0,3 do 2,1 puta (norfluoksetin) veći u odnosu na uobičajene koncentracijeu plazmi kod pedijatrijskih pacijenata.

Ispitivanja na mladuncima miševa su pokazala da inhibicija transportera serotonina sprečava stvaranje koštane mase. Ovaj nalaz podržavaju i klinički nalazi. Reverzibilnost ovog procesa nije utvrđena.

Druga studija na mladuncima miševa (tretiranih u postnatalnom periodu od 4 do 21 dana) je pokazala da inhibicija serotoninskih transportera ima dugotrajan efekat na ponašanje miševa. Nema informacija o tome da li je ovaj efekat reverzibilan. Klinički značaj ovog nalaza nije utvrđen.

Sadržaj kapsule Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna; Krospovidon; Magnezijum-stearat.

Omotač kapsule: Želatin;

Gvožđe(III)-oksid, žuti; Gvožđe(III)-oksid, crni; Titan-dioksid;

Boja Indigokarmin.

Kapa kapsule: Želatin;

Gvožđe(III)-oksid, žuti; Gvožđe(III)-oksid, crni; Titan-dioksid;

Boja Indigo karmin.

Čuvati na temperaturi do 25 C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage. 6.5. Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanjejeblister od Alu/PVC folije i PVC/PVdC trake.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Flunirin sadrži aktivnu supstancu fluoksetin. Fluoksetin je antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI).

Ovaj lek se koristi za lečenje sledećih stanja:

Kod odraslih:

 Epizode velike depresije,

 Opsesivno-kompulzivni poremećaj,

 Bulimija nervoza: lek Flunirin se koristi kao dopuna psihoterapiji u cilju smanjenja prekomernog unošenja i namerno izazvanog izbacivanja hrane.

Kod adolescenata i dece uzrasta 8 godina i starije:

 Umerena do teška epizoda velike depresije, ukoliko nema poboljšanja depresije posle 4-6 seansi psihoterapije. Lek Flunirin se kod dece i adolescenata sa umerenom do teškom depresijom može primenjivati samo u kombinaciji sa psihoterapijom.

Kako lek Flunirin deluje

U mozgu ljudi se nalazi supstanca koja se naziva serotonin. Osobe koje pate od depresije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja ili bulimije nervoze imaju smanjene vrednosti serotonina. Nije u potpunosti razjašnjeno na koji način lek Flunirin i drugi lekovi iz grupe SSRI deluju, ali se smatra da pomažu tako što povećavaju koncentraciju serotonina u mozgu.

Lečenje ovih bolesti je važno za Vaš oporavak. Ukoliko se ne leči, Vaše stanje možda neće proći samo od sebe i može postati ozbiljnije i još teže za lečenje. Možda ćete morati da se lečite više nedelja ili meseci, kako bi se u potpunosti oslobodili simptoma.

Lek Flunirin ne smete uzimati ukoliko:

 ste alergični (preosetljivi) na fluoksetin, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Prestanite sa uzimanjem leka i odmah obavestite svog lekara, u slučaju pojave osipa na koži ili neke druge alergijske reakcije (kao što su svrab, otok usana ili lica, ili kratak dah);

 uzimate druge lekove iz grupe ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora monoaminooksidaze (MAOI), jer može doći do pojave teških, neželjenih reakcija, pa čak i smrtnog ishoda (npr. fenelzin, koji se koristi za lečenje depresije).

Lečenje lekom Flunirin treba započeti najmanje 2 nedelje nakon prekida primene nekog od ireverzibilnih, neselektivnih MAOI.

Ne smete uzimati bilo koje lekove iz grupe ireverzibilnih, neselektivnih MAOI ukoliko nije prošlo najmanje 5 nedelja od prestanka lečenja lekom Flunirin. Ukoliko je lek Flunirin propisan za lečenje u dužem vremenskom periodu i/ili u većoj dozi, Vaš lekar će razmotriti i duži vremenski interval.

 uzimate metoprolol (za lečenje srčane slabosti), jer postoji povećan rizik od pojave usporenog rada srca.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Flunirin. Obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete ovaj lek ukoliko:

 imate problema sa srcem;

 dođe do pojave povišene telesne temperature, ukočenosti ili podrhtavanja mišića, promene mentalnog stanja kao što su konfuzija (zbunjenost), razdražljivost ili izražena uznemirenost. Ovo su simptomi poremećaja koji se naziva „serotoninski sindrom“ ili „neuroleptički maligni sindrom“. Iako se ovaj sindrom javlja retko, potencijalno može da ugrozi život. Odmah obavestite svog lekara u slučaju pojave ovog sindroma, jer može biti neophodan prekid lečenja lekom Flunirin;

 imate ili ste ranije imali maniju. Odmah obavestite svog lekara u slučaju pojave manične epizode, jer može biti neophodan prekid lečenja lekom Flunirin;

 ste ranije imali poremećaj krvarenja ili primetite pojavu modrica ili neuobičajenog krvarenja, ili ako ste trudni (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“);

2 od 10

 ste istovremeno na terapiji lekovima koji sprečavaju zgrušavanje krvi (videti odeljak Drugi lekovi i lek Flunirin);

 imate epilepsiju ili konvulzije (epileptične napade). Ukoliko dođe do pojave konvulzija ili se njihova učestalost poveća, odmah obavestite svog lekara; može biti neophodan prekid lečenja lekom Flunirin;

 istovremeno primate elektrokonvulzivnu terapiju;

 istovremeno primate lek tamoksifen (koristi se lečenje raka dojke) (videti odeljak Drugi lekovi i Flunirin);

 osećate nemir i ne možete mirno sedeti ili stajati (akatizija). Povećanje doze leka Flunirin može dovesti do pogoršanja ovog stanja;

 imate dijabetes (šećerna bolest) (možda će lekar morati da Vam prilagodi dozu insulina ili nekog drugog leka za lečenje dijabetesa);

 imate problema sa jetrom (možda će lekar morati da prilagodi dozu leka Flunirin);

 imate nizak puls u stanju mirovanja i/ili znate da možda imate nedostatak soli kao posledicu produženog, teškog proliva i povraćanja ili usled primene diuretika (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma);

 istovremeno uzimate diuretike (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma), naročito ako ste starijeg životnog doba;

 imate glaukom (povišen očni pritisak).

Misli o samoubistvu i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj (osećaj psihičke napetosti i uznemirenosti), mogu se ponekad javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ove misli mogu biti pojačane na početku lečenja antidepresivima, jer je ovim lekovima neophodno izvesno vreme da ispolje svoje dejstvo, obično oko 2 nedelje, a nekada i duže.

Moguća je češća pojava ovakvih misli ukoliko:

 ste ranije razmišljali o samopovređivanju ili samoubistvu;

 ste mlada odrasla osoba. Podaci iz kliničkih studija ukazuju na povećan rizik od pokušaja samoubistva kod odraslih pacijenata mlađih od 25 godina, sa različitim psihijatrijskim poremećajima, koji su lečeni antidepresivima.

Odmah obavestite svog lekara ili idite u bolnicu, ukoliko Vam se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu.

Možda bi pomoglo da ispričate bliskim rođacima ili prijatelju da ste depresivni ili imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete da ih zamolite da Vam kažu ukoliko misle da se Vaša depresija ili anksioznost (uznemirenost) pogoršavaju ili su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Upotreba kod dece i adolescenata uzrasta od 8 do 18 godina

Kod pacijenata mlađih od 18 godina, u toku primene lekova iz ove grupe, postoji povećan rizik od pojave neželjenih dejstava kao što su pokušaj samoubistva, misli o samoubistvu i neprijateljsko ponašanje (uglavnom agresija, otpor i bes). Lek Flunirin se može primenjivati kod dece i adolescenata od 8 do 18 godina, samo za lečenje umerenih do teških epizoda velike depresije (u kombinaciji sa psihoterapijom), i ne treba ga koristiti za lečenje drugih stanja.

Podaci o bezbednosti dugotrajne primene leka Flunirin i njegovom uticaju na rast, pubertet, mentalni, emocionalni razvoj i ponašanje kod ove uzrasne grupe su ograničeni. Uprkos ovome, ako imate manje od 18 godina, lekar Vam može propisati lek Flunirin za lečenje umerenih do teških epizoda velikih depresija, u kombinaciji sa psihoterapijom, jer je procenio da je to najbolje za Vas. Obratite se svom lekaru, ukoliko želite dodatne informacije u vezi propisivanja leka Flunirin osobi mlađoj od 18 godina. Obavestite svog lekara ukoliko se kod osobe mlađe od 18 godina koja uzima lek Flunirin pojave ili pogoršaju neki od prethodno navedenih simptoma.

Lek Flunirin se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 8 godina.

3 od 10

Poremećaj seksualne funkcije

Lekovi kao što je lek Flunirin (koji se nazivaju SSRI) mogu dovesti do pojave simptoma poremećaja seksualne funkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima, ovi simptomi su nastavljeni i nakon prekida lečenja.

Drugi lekovi i lek Flunirin

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne uzimajte lek Flunirin sa:

 određenim ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI), koji se koriste za lečenje depresije. Ireverzibilni, neselektivni MAOI ne smeju se uzimati istovremeno sa lekom Flunirin zbog moguće pojave ozbiljnih reakcija, ponekad čak i sa smrtnim ishodom (serotoninski sindrom) (videti odeljak Lek Flunirin ne smete uzimati). Lečenje lekom Flunirin treba započeti najmanje 2 nedelje posle prekida primene nekog od ireverzibilnih, neselektivnih MAOI (npr. tranilcipromin). Nemojte uzimati lekove iz grupe ireverzibilnih neselektivnih MAOI najmanje 5 nedelja nakon prekida primene leka Flunirin. Ako ste lek Flunirin uzimali duže vreme i/ili u velikim dozama, lekar može razmotriti vremenski interval duži od 5 nedelja između dve terapije;

 metoprololom (za lečenje srčane slabosti), jer postoji povećan rizik od pojave usporenog rada srca.

Lek Flunirin može uticati na dejstvo sledećih lekova:

 tamoksifen (lek koji se koristi za lečenje raka dojke); lek Flunirin može promeniti koncentraciju tamoksifena u krvi i smanjiti njegovo dejstvo. Vaš lekar će u tom slučaju možda razmotriti primenu drugih antidepresiva;

 inhibitori monoaminooksidaze tipa A (MAOI-A) uključujući moklobemid, linezolid (antibiotik), metiltioninijum-hlorid, koji se naziva i metilensko plavo (koristi se za lečenje povećanih vrednosti methemoglobina u krvi izazvane medicinskim ili hemijskim proizvodima). Postoji rizik od ozbiljnih reakcija, ponekad i sa smrtnim ishodom (serotoninski sindrom). Lečenje fluoksetinom se može započeti dan nakon prestanka lečenja reverzibilnim MAOI-A, ali će lekar možda želeti da prati Vaše stanje i propisati Vam manju dozu MAOI-A;

 mekvitazin (za alergije), pošto primena ovog leka sa lekom Flunirin može povećati rizik od promena u električnoj aktivnosti srca;

 fenitoin (lek za lečenje epilepsije), jer se pri istovremenoj primeni sa lekom Flunirin može promeniti koncentracija ovog leka u krvi, pa će lekar fenitoin postepeno i pažljivo uvoditi u terapiju, uz kontrolne preglede;

 litijum, selegilin, kantarion, tramadol (koristi se za lečenje bola), triptani (koristi se za lečenje migrene) i triptofan; postoji povećan rizik od pojave blagog serotoninskog sindroma, ukoliko se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa lekom Flunirin. Neophodne su češće lekarske kontrole;

 lekovi koji mogu uticati na srčani ritam, npr. antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin), lekovi za terapiju malarije, naročito halofantrin ili određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin), jer primena jednog ili više ovih lekova sa lekom Flunirin može povećati rizik od promena u električnoj aktivnosti srca;

 antikoagulansi (kao što je varfarin), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (kao što su ibuprofen, diklofenak), acetilsalicilna kiselina i drugi lekovi koji mogu razrediti krv (uključujući klozapin koji se koristi za lečenje nekih mentalnih poremećaja). Lek Flunirin može uticati na dejstvo ovih lekova. Ako započinjete ili prekidate lečenje lekom Flunirin dok uzimate varfarin, lekar će Vam povremeno kontrolisati vreme zgrušavanja krvi, i po potrebi, prilagoditi dozu leka;

 ciproheptadin (za alergije), s obzirom na to da može smanjiti dejstvo leka Flunirin;

 lekovi koji smanjuju vrednost natrijuma u krvi (uključujući lekove koji podstiču mokrenje, desmopresin, karbamazepin i okskarbazepin). Kada se uzimaju sa lekom Flunirin, ovi lekovi mogu dovesti do preterano smanjenih vrednosti natrijuma u krvi;

 antidepresivi, kao što su triciklički antidepresivi, drugi selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili bupropion, meflokin ili hlorokin (koriste se za lečenje malarije), tramadol (koriste se za lečenje jakog bola) ili antipsihotici poput fenotiazina ili butirofenona, jer lek Flunirin može povećati rizik od pojave epileptičnih napada kada se uzima sa ovim lekovima;

4 od 10

 flekainid, propafenon, nebivolol ili enkainid (koriste se za lečenje problema sa srcem), karbamazepin (koriste se za lečenje epilepsije), atomoksetin ili triciklički antidepresivi (npr. imipramin, desipramin i amitriptilin) ili risperidon (koriste se za lečenje shizofrenije); lek Flunirin može promeniti koncentraciju ovih lekova u krvi, pa će lekar možda odlučiti da smanji njihove doze.

Uzimanje leka Flunirin sa hranom, pićima i alkoholom

Možete uzimati lek Flunirin uz obroke ili između obroka, kako Vam više odgovara. Izbegavajte konzumiranje alkohola za vreme lečenja ovim lekom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.Trudnoća

Postoje podaci koji ukazuju na povećan rizik od urođenih srčanih mana kod novorođenčadi čije su majke uzimale fluoksetin tokom prvog trimestra trudnoće. U opštoj populaciji, jedno od 100 novorođenčadi se rodi sa srčanom manom. Kod majki koje su uzimale fluoksetin, ovaj rizik se povećava na 2 od 100 novorođenčadi.

Lek Flunirin može dovesti do nastanka teškog stanja kod novorođenčadi koje se naziva perzistentna plućna hipertenzija kod novorođenčadi (povišen pritisak u plućima), ukoliko se uzima tokom trudnoće, naročito u poslednja tri meseca. Novorođenčad sa ovim stanjem imaju modru prebojenost kože i ubrzano dišu. Ovi simptomi se obično ispoljavaju u prva 24 sata nakon rođenja. Odmah se obratite lekaru i/ili babici, ukoliko ove simptome primetite kod svog novorođenčeta.

Ukoliko uzimate lek Flunirin pred kraj trudnoće (mesec dana do porođaja), povećan je rizik od teškog vaginalnog krvarenja ubrzo nakon porođaja, posebno ako ste ranije imali poremećaje krvarenja. Obavestite Vašeg lekara i/ili babicu ukoliko uzimate lek Flunirin, kako biste se posavetovali sa njima.

Poželjno je ne uzimati ovaj lek tokom trudnoće, osim ukoliko korist prevazilazi potencijalni rizik. U dogovoru sa lekarom možete doneti odluku o postepenom prestanku uzimanja leka Flunirin pre ili tokom trudnoće. Međutim, u zavisnoti od Vašeg stanja, lekar Vam može savetovati da je za Vas bolje da nastavite sa uzimanjem leka Flunirin tokom trudnoće.

Kada se lek Flunirin koristi tokom trudnoće, posebno u toku kasne trudnoće i neposredno pred početak porođaja, potreban je oprez, s obzirom na to da su prijavljeni sledeći neželjeni događaji kod novorođenčadi: razdražljivost, tremor (podrhtavanje mišića), hipotonija (smanjen tonus mišića), dugotrajan plač, teškoće pri sisanju i uspavljivanju.

Dojenje

Fluoksetin se izlučuje u majčino mleko i može izazvati neželjena dejstva kod novorođenčadi. Možete nastaviti sa dojenjem samo ako je neophodno i u tom slučaju Vam lekar može propisati manju dozu leka Flunirin.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama je pokazano da fluoksetin smanjuje kvalitet spermatozoida. Teorijski, ovaj lek može smanjiti plodnost, međutim, uticaj na plodnost kod ljudi još uvek nije zabeležen.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Flunirin može uticati na Vašu sposobnost rasuđivanja ili koordinaciju pokreta. Nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama, pre nego što budete sigurni kako lek Flunirin deluje na Vas.

Lek Flunirin sadrži laktozu, monohidrat supstancu sa potvrđenim dejstvom

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

5 od 10

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ne uzimajte više kapsula nego što Vam je propisano. Kapsule progutajte cele sa vodom. Nemojte žvakati kapsule.

Odrasli

 Depresija: preporučena doza je 1 kapsula (20 mg) dnevno. Posle 3-4 nedelje lečenja, lekar će ponovo proceniti Vaše stanje i prilagoditi dozu, ukoliko je neophodno. Ukoliko je potrebno, doza leka Flunirin se može postepeno povećavati do maksimalno 3 kapsule (60 mg) dnevno. Doza se povećava postepeno, da bi se obezbedilo da uzimate najmanju efikasnu dozu. Možda neće odmah doći do poboljšanja nakon započinjanja lečenja antidepresivom. Poboljšanje simptoma depresije se može javiti tek nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Pacijente sa depresijom treba lečiti najmanje 6 meseci.

 Bulimija nervoza: preporučena doza je 3 kapsule (60 mg) dnevno.

 Opsesivno-kompulzivni poremećaj: preporučena doza je 1 kapsula (20 mg) dnevno. Nakon 2 nedelje lečenja, lekar će ponovo proceniti Vaše stanje i prilagoditi dozu, ukoliko je neophodno. Ukoliko je potrebno, doza leka Flunirin se može postepeno povećavati do maksimalno 3 kapsule (60 mg) dnevno. Ukoliko nema poboljšanja ni nakon 10 nedelja lečenja, lekar će ponovo razmotriti Vašu terapiju.

Deca i adolescenti uzrasta 8 do 18 godina sa depresijom

Lečenje treba da započne i prati lekar specijalista. Početna doza je 10 mg dnevno (primeniti u vidu odgovarajućeg farmaceutskog oblika). Nakon 1-2 nedelje lečenja, lekar može povećati dozu do 20 mg dnevno. Doza se povećava pažljivo, da bi se obezbedio maksimalni učinak leka sa najmanjom mogućom dozom. Kod dece sa malom telesnom masom se primenjuju manje doze. Ukoliko postoji zadovoljavajući odgovor na lečenje, lekar će razmotriti potrebu za produženim lečenjem posle 6 meseci. Ukoliko nema poboljšanja u toku 9 nedelja lečenja, lekar će ponovo razmotriti Vašu terapiju.

Primena fluoksetina u dozama manjim od 20 mg nije moguća sa lekom Flunirin, 20 mg, kapsule. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Starije osobe

Lekar će povećati dozu veoma pažljivo i dnevna doza ne treba da bude veća od 2 kapsule (40 mg). Maksimalna dnevna doza je 3 kapsule (60 mg) dnevno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Ukoliko imate neko oboljenje jetre ili uzimate lekove koji mogu uticati na dejstvo leka Flunirin, lekar Vam može propisati manju dozu ili Vas posavetovati da uzimate lek Flunirin svaki drugi dan.

Ako ste uzeli više leka Flunirin nego što treba

Ukoliko ste Vi ili Vaše dete uzeli veću količinu leka Flunirin nego što treba, odmah se javite lekaru ili idite do hitne službe najbliže zdravstvene ustanove. Ako možete, ponesite pakovanje leka Flunirin sa sobom.

Ukoliko ste uzeli veću količinu leka Flunirin nego što treba, mogu se javiti sledeći simptomi: mučnina, povraćanje, konvulzije (grčevi mišića), srčane tegobe (kao što su nepravilan srčani ritam i srčani zastoj), plućne tegobe i izmenjeni mentalni status od izražene uznemirenosti do kome.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Flunirin

Ukoliko ste propustili da uzmete lek Flunirin, uzmite ga čim se setite. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Uvek uzimajte lek Flunirin u isto doba dana, jer Vam to može pomoći da zapamtite da ga redovno uzimate.

6 od 10

Ako naglo prestanete da uzimate lek Flunirin

Nemojte prekidati terapiju bez savetovanja sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Važno je da nastavite sa primenom leka Flunirin. Vodite računa da ne ostanete bez leka.

Kada prestanete da uzimate lek Flunirin, mogu se javiti sledeća neželjena dejstva (simptomi obustave leka): vrtoglavica, osećaj bockanja i trnjenja, poremećaji spavanja (živopisni snovi, košmari, nesanica), osećaj nemira ili razdražljivost, neuobičajen umor ili slabost, osećaj psihičke napetosti, mučnina/povraćanje, tremor (podrhtavanje mišića), glavobolja.

Kod većine ljudi, ovi simptomi su blagi i prolaze spontano u toku nekoliko nedelja. Obratite se svom lekaru, ukoliko dođe do pojave simptoma obustave leka u toku prekida lečenja lekom Flunirin.

Vaš lekar će postepeno smanjivati dozu leka Flunirin, tokom 1-2 nedelje, kako bi se smanjila mogućnost nastanka simptoma obustave leka.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu. 4. Moguća neželjena dejstva

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

 Odmah obavestite svog lekara ili idite u najbližu bolnicu, u slučaju pojave misli o samopovređivanju ili samoubistvu (videti odeljak 2).

 Odmah prekinite terapiju i obavestite svog lekara, ukoliko se pojavi osip ili alergijska reakcija koja uključuje svrab, otok usana/jezika ili zviždanje u grudima/kratak dah.

 Odmah obavestite svog lekara, ukoliko dođe do nastanka akatizije (ukoliko osećate nemir, i ne možete da mirno sedite ili stojite). Povećanje doze leka Flunirin može dovesti do pogoršanja ovog stanja.

 Odmah obavestite svog lekara, ukoliko dođe do crvenila kože, različitih reakcija kože ili pojave plikova na koži ili ljuštenja kože. Reakcije na koži se javljaju veoma retko.

Najčešća neželjena dejstva (veoma česta - mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) su nesanica, glavobolja, proliv, mučnina i umor.

Kod nekih pacijenata se mogu javiti sledeća neželjena dejstva:

 serotoninski sindrom - kombinacija simptoma koji uključuju neobjašnjivu groznicu (povišena telesna temperatura) sa ubrzanim disanjem ili ubrzanim srčanim radom, znojenje, ukočenost ili podrhtavanje mišića, konfuziju (zbunjenost), izraženu uznemirenost ili pospanost (javlja se retko);

 osećaj slabosti, pospanost ili konfuzija (zbunjenost), naročito kod starijih osoba ili (starijih) osoba koje primaju istovremeno diuretike (lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma);

 produžena i bolna erekcija;

 izražena razdražljivost i uznemirenost;

 srčani problemi, kao što su brzi ili nepravilni otkucaji srca, nesvestica, kolaps ili vrtoglavica pri stajanju, koji mogu upućivati na poremećaj srčanog ritma.

Ukoliko imate bilo koje od prethodno navedenih neželjenih dejstava, odmah obavestite svog lekara. Sledeća neželjena dejstva mogu takođe da se jave kod pacijenata koji uzimaju lek Flunirin:

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): - gubitak apetita i telesne mase;

- nervoza, anksioznost (uznemirenost); - slaba koncentracija;

- osećaj napetosti;

- smanjenje seksualne želje ili problemi seksualne prirode (uključujući otežano održavanje erekcije tokom seksualne aktivnosti);

- poremećaji spavanja, neobični snovi, umor ili pospanost; - vrtoglavica;

- promena čula ukusa;

7 od 10

- nekontrolisani pokreti; - zamagljen vid;

- ubrzan i nepravilan rad srca; - naleti crvenila;

- zevanje;

- teškoće sa varenjem, povraćanje; - suva usta;

- osip, koprivnjača i svrab; - izraženo znojenje;

- bolovi u zglobovima; - učestalo mokrenje;

- neobjašnjivo vaginalno krvarenje; - groznica.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): - depersonalizacija (gubitak kontakta sa realnošću);

- neuobičajene misli;

- euforija (preterano dobro raspoloženje);

- problemi seksualne prirode, poremećaji orgazma, koji mogu da potraju i nakon prekida terapije; - misli o samoubistvu ili samopovređivanju;

- škrgutanje zubima;

- grčenje mišića, nevoljni pokreti, poremećaj ravnoteže ili koordinacije pokreta; - poremećaj pamćenja;

- proširene zenice; - zujanje u ušima;

- nizak krvni pritisak; - kratak dah;

- krvarenje iz nosa;

- teškoće pri gutanju; - gubitak kose;

- povećana sklonost ka nastanku modrica;

- neobjašnjiva pojava modrica ili krvarenja; - hladno preznojavanje;

- tegobe pri mokrenju;

- osećaj vrućine ili hladnoće;

- izmenjeni rezultati testova funkcije jetre.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): - smanjene vrednosti natrijuma u krvi;

- smanjenje broja krvnih pločica (trombocita), što može povećati rizik od krvarenja ili nastanka modrica;

- smanjenje broja leukocita (belih krvnih zrnaca); - neuobičajeno agresivno ponašanje;

- halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne); - uznemirenost;

- napadi panike; - zbunjenost;

- mucanje;

- agresivnost;

- konvulzije (grčevi mišića);

- vaskulitis (zapaljenje zida krvnog suda);

- naglo oticanje tkiva u predelu vrata, lica, usta i/ili grla; - bol u jednjaku;

- hepatitis (zapaljenje jetre); - problemi sa plućima;

- osetljivost na sunčevu svetlost; - bolovi u mišićima;

8 od 10

- problemi prilikom mokrenja; - lučenje mleka.

Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)

- pojačano vaginalno krvarenje ubrzo nakon porođaja (postporođajno krvarenje), videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost“.

Prelomi kostiju: zabeležen je povećan rizik od nastanka preloma kostiju kod pacijenata lečenih ovom vrstom lekova.

Većina ovih neželjenih dejstava nestaje u toku produžene primene leka Flunirin.

Deca i adolescenti (8-18 godina) – pored prethodno nabrojanih neželjenih dejstava, lek Flunirin može usporiti rast i odložiti polno sazrevanje. Ponašanje povezano sa samoubistvom (pokušaj samoubistva i misli o samoubistvu), neprijateljsko ponašanje, manija i krvarenje iz nosa su takođe često prijavljeni kod dece.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Flunirin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i blisteru nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je fluksetin-hidrohlorid.

Jedna kapsula, tvrda sadrži: fluoksetina 20 mg (u obliku fluoksetin-hidrohlorida)

Pomoćne supstance su:

Sadržaj kapsule: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; krospovidon; magnezijum-stearat. Omotač kapsule: želatin; gvožđe(III)-oksid, žuti; gvožđe(III)-oksid crni; titan-dioksid; boja Indigo karmin. Kapa kapsule: želatin; gvožđe(III)-oksid, žuti; gvožđe(III)-oksid crni; titan-dioksid;boja Indigo karmin.

9 od 10

Kako izgleda lek Flunirin i sadržaj pakovanja

Tvrde, neprovidne želatinske kapsule N°3, žuto-zelenog tela i maslinastozelene kape, punjene praškom skoro bele boje.

Unutrašnje pakovaje je blister od Alu/PVC folije i PVC/PVdC trake.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač GALENIKA AD BEOGRAD

Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole: 000457668 2023 od 28.03.2024.

10 od 10