Flunisan® 20mg tableta

Odrasli:

• Velike depresivne epizode
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj
• Bulimija nervoza: Lek Flunisan je indikovan kao dopuna psihoterapiji za smanjenje prekomernog unošenja i namerno izazvanog izbacivanja hrane.

Deca i adolescenti stariji od 8 godina:

Umerene do teške velike depresivne epizode, ukoliko nema poboljšanja depresije posle 4 - 6 seansi psihoterapije.

Antidepresivi se mogu dati detetu ili mladjoj osobi sa umerenom do teškom depresijom samo u kombinaciji sa psihoterapijom.

Odrasli

Velike depresivne epizode:

Odrasli i starije osobe: preporučena dnevna doza je 20 mg. Ukoliko je potrebno, doza se revidira i koriguje u toku 3 do 4 nedelje od početka lečenja, a i kasnije, prema kliničkoj proceni. Iako verovatnoća pojave neželjenih efekata raste sa povećanjem doze, kod nekih pacijenata sa nedovoljnim odgovorom na 20 mg doza može postepeno da se povećava do maksimalno 60 mg dnevno (videti odeljak 5.1). Podešavanje doze treba vršiti pažljivo, individualno za svakog pacijenta, u cilju određivanja najniže efektivne doze za svakog pacijenta.

Pacijenti sa depresijom se moraju lečiti dovoljno dugo, najmanje 6 meseci, kako bi se obezbedilo povlačenje svih simptoma.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj:

Odrasli i starije osobe: preporučena dnevna doza je 20 mg. Kod nekih pacijenata se primenom doze od 20 mg ni posle dve nedelje ne postiže odgovarajući terapijski odgovor. U tom slučaju se doza može postepeno povećavati do maksimalno 60 mg, iako je veća mogućnost nastanka neželjenih dejstava u toku primene većih doza.

Ukoliko ne dođe do poboljšanja u toku 10 nedelja terapije, potrebno je ponovo razmotriti terapiju fluoksetinom. Ukoliko je postignut dobar terapijski odgovor, lečenje treba nastaviti dozama prilagođenim svakom pacijentu ponaosob. Iako nema sistemskih ispitivanja, koja bi odgovorila na pitanje koliko bi dugo trebalo trajati lečenje fluoksetinom, opsesivno-kompulzivni poremećaj je hronično stanje, pa je kod pacijenata kod kojih postoji odgovor na terapiju razumno produžiti lečenje i nakon 10 nedelja. Doza se mora pažljivo prilagoditi svakom pacijentu, kako bi se pacijent održao na najmanjoj efikasnoj dozi. Potrebno je periodično preispitati potrebu za nastavkom lečenja. Neki kliničari preporučuju istovremenu primenu bihejvioralne psihoterapije kod pacijenata koji dobro reaguju na farmakoterapiju.

Dugotrajna efikasnost leka (duže od 24 nedelje) nije pokazana u lečenju opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Bulimija nervoza

Odrasli i starije osobe: Preporučuje se doza od 60 mg dnevno. Dugotrajna efikasnost (duže od 3 meseca) nije pokazana u lečenju bulimije.

Sve indikacije

Odrasli: Preporučena doza se može povećati ili smanjiti. Nisu sprovedena sistematska ispitivanja za doze veće od 80 mg dnevno.

Deca i adolescenti stariji od 8 godina (umerene do teške velike depresivne epizode)

Lečenje mora da započne i kontroliše lekar specijalista. Početna doza iznosi 10 mg/dan. Doze se prilagođavaju oprezno, individualno za svakog pacijenta, da bi se osigurao odgovarajući efekat sa najmanjom dozom.

Posle 1 do 2 nedelje, dnevna doza se može povećati na 20 mg/dan. Iskustvo iz kliničkih ispitivanja sa dnevnim dozama većim od 20 mg je minimalno. Postoje samo ograničeni podaci za lečenje duže od 9 nedelja.

Deca sa manjom telesnom masom: kod dece sa malom telesnom masom se dostižu više koncentacije leka u plazmi, tako da se terapijski efekat može postići i sa nižim dozama (videti odeljak 5.2). Kod pedijatrijskih pacijenata kod kojih je postignut adekvatan terapijski odgovor, neophodno je razmotriti potrebu za kontinuiranom terapijom dužom od 6 meseci. Ukoliko se ne postigne kliničko poboljšanje u toku 9 nedelja, neophodna je ponovna procena opravdanosti lečenja.

Starije osobe

Savetuje se oprez pri povećavanju doze, a dnevna doza ne bi smela biti veća od 40 mg. Maksimalna preporučena doza iznosi 60 mg dnevno.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Manju ili ređe primenjenu dozu (npr. 20 mg svaki drugi dan) treba razmotriti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 5.2) ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju druge lekove koji bi mogli stupiti u interakciju sa fluoksetinom (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave leka zapaženi pri prekidu terapije sa fluoksetinom: Nagli prekid terapije treba izbegavati. Pri prekidu terapije fluoksetinom, dozu treba postepeno smanjivati u periodu od najmanje jedne do dve nedelje, kako bi se smanjila mogućnost reakcija obustave leka (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ako se pojave nepodnošljivi simptomi nakon smanjivanja doze ili nakon prekida lečenja, treba razmotriti vraćanje na

prethodno propisanu dozu. Nakon toga lekar može nastaviti smanjivati doze, ali postepenije nego u prethodnom periodu.

Način primene

Za oralnu primenu.

Fluoksetin se može primeniti u pojedinačnoj ili podeljenim dozama, tokom ili između obroka.

Po prestanku terapije, aktivni sastojci leka još će nedeljama biti prisutni u organizmu, što treba imati u vidu kad se započinje ili prestaje s lečenjem.

Preosetljivost na fluoksetin ili bilo koju pomoćnu supstancu u sastavu leka (videti odeljak 6.1).

Kontraindikovana je istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (npr. iproniazid) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Kontraindikovana je istovremena primena fluoksetina i metoprolola (kada se koristi u terapiji srčane insuficijencije) (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija – deca i adolescenti mlađi od 18 godina

U toku kliničkih ispitivanja je zabeležena češća pojava suicidalnog ponašanja (pokušaj suicida i suicidalne misli) i neprijateljskog ponašanja (predominantno agresija, protivljenje i bes) kod dece i adolescenata koji su primali antidepresive u odnosu na one koji su primali placebo. Fluoksetin treba primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta od 8 do 18 godina jedino za lečenje umerenih do teških epizoda velike depresije, i ne sme da se primenjuje u drugim indikacijama. Ukoliko je, prema kliničkim potrebama, ipak doneta odluka o lečenju fluoksetinom, pacijent se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidnih simptoma.

Pored toga, dostupne su samo ograničene informacije koje se odnose na dugoročnu bezbednost primene fluoksetina kod dece i adolescenata, uključujući efekte na rast, polno sazrevanje, kognitivni, emocionalni i bihejvioralni razvoj (videti odeljak 5.3).

U 19-to nedeljnom kliničkom ispitivanju, kod dece i adolescenata lečenih fluoksetinom primećen je usporen rast i dobijanje u telesnoj masi (videti odeljak 4.8). Nije ustanovljeno da li postoji efekat na dostizanje normalne visine u odraslom dobu. Ne može se isključiti ni mogućnost odloženog puberteta (videti odeljke 5.3 i 4.8). Trebalo bi, zbog toga, pratiti rast i razvoj u pubertetu (visina, telesna masa, razvoj po TANNER skali) za vreme i posle lečenja fluoksetinom. Ukoliko dođe do zastoja u bilo kojoj od navedenih kategorija potrebna je konsultacija sa pedijatrom.

U toku kliničkih ispitivanja kod dece, manija i hipomanija su često bile prijavljivane (videti odeljak 4.8). Zbog mogućnosti nastanka ovih stanja preporučuje se redovno praćenje. Treba obustaviti primenu fluoksetina kod svakog pacijenta koji uđe u maničnu fazu.

Važno je da lekar koji propisuje lek pažljivo prodiskutuje o odnosu koristi i rizika lečenja sa detetom/mladom osobom i/ili njegovim roditeljima.

Suicid/suicidne ideje ili kliničko pogoršanje

Depresija je udružena sa povećanim rizikom od suicidnih misli, samopovređivanja i suicida. Rizik je prisutan sve do značajne remisije bolesti. S obzirom da u toku prvih nekoliko nedelja terapije ili duže ne mora doći do poboljšanja, pacijenti moraju da budu pod strogim nadzorom sve do poboljšanja stanja. Opšte kliničko iskustvo je da rizik od suicida može da se poveća u ranom stadijumu oporavka.

Druga psihijatrijska stanja u kojima se primenjuje fluoksetin mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od nastanka događaja povezanih sa suicidom. Dodatno, ova stanja mogu biti u komorbiditetu sa velikom depresijom. Mere opreza, koje se primenjuju u lečenju pacijenata sa velikom depresijom, treba primeniti i u toku lečenja pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima.

Poznato je da su pacijenti koji u anamnezi imaju događaje vezane za suicid i pacijenti koji pokazuju značajan stepen suicidne ideacije pre početka terapije, u većem riziku od suicidnih ideja i pokušaja i treba da su pod strogim nadzorom za vreme terapije. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima, pokazala je povećan rizik od suicidnog ponašanja u grupi pacijenata mlađih od 25 godina koji su primali antidepresive, u odnosu na placebo.

Strog nadzor pacijenata, posebno onih sa povećanim rizikom, neophodan je u toku lečenja, naročito na početku i posle promene doze leka. Pacijente (i njihove staraoce) treba upozoriti da obrate pažnju na svako kliničko pogoršanje bolesti, pojavu suicidnog ponašanja ili misli i na neuobičajeno ponašanje. Ukoliko se pojave ovi simptomi, treba da potraže lekarsku pomoć.

Kardiovaskularni efekti

U toku postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su slučajevi produženja QT intervala i ventrikularne aritmije uključujući torsade de pointes (videti odeljke 4.5, 4.8. i 4.9).

Fluoksetin treba oprezno koristiti kod pacijenata sa kongenitalnim sindromom produženog QT intervala, kod pacijenata sa porodičnom istorijom produženog QT intevala, zatim kod pacijenata sa drugim kliničkim stanjima koja mogu predisponirati nastanak aritmija (npr. hipokalijemija, hipomagnezijemija, bradikardija, akutni infarkt miokarda ili dekompenzovana srčana insuficijencija), kod povećane izloženosti fluoksetinu (npr. insuficijencija jetre), kao i kod istovremene primene sa drugim lekovima za koje je poznato da mogu dovesti do produženja QT intervala i/ili torsade de pointes (videti odeljak 4.5).

Ako se leče pacijenti sa stabilnom srčanom bolešću, EKG pregled treba uzeti u obzir pre nego što se započne terapija. Ako se pojave znaci srčanih aritmija tokom terapije fluoksetinom, terapiju treba obustaviti i uraditi EKG pregled.

Ireverzibilni, neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (npr. iproniazid)

Prijavljeni su slučajevi teških reakcija, ponekad čak i sa smrtnim ishodom, kod pacijenata koji su istovremeno uzimali SSRI i ireverzibilne, neselektivne inhibitore MAO.

Ovi slučajevi su se manifestovali simptomima sličnim serotoninskom sindromu (koji može da liči ili da bude dijagnostikovan kao neuroleptički maligni sindrom). Ciproheptadin ili dantrolen mogu biti od koristi kod pacijenata sa ovakvim reakcijama. Simptomi interakcije sa inhibitorima MAO uključuju: hipertermiju, rigiditet, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim promenama vitalnih znakova, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i ekstremnu agitaciju, koja može napredovati do delirijuma i kome.

Iz tog razloga je kontraindikovana istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (videti odeljak 4.3.). S obzirom da dejstvo inhibitora MAO može trajati i do dve nedelje nakon prekida primene, lečenje fluoksetinom se sme započeti tek dve nedelje nakon prekida primene ireverzibilnog, neselektivnog inhibitora MAO. Slično tome, mora proći najmanje 5 nedelja nakon završetka terapije fluoksetinom pre nego što se može započeti terapija ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima MAO.

Serotoninski sindrom ili događaji slični neuroleptičkom malignom sindromu

U retkim slučajevima, može doći do razvoja serotoninskog sindroma ili događaja sličnih neuroleptičkom malignom sindromu u toku primene fluoksetina, posebno ako se primenjuje istovremeno sa drugim serotoninergičkim (između ostalih i L-triptofan) i/ili neuroleptičkim lekovima (videti odeljak 4.5.). Ovi sindromi se manifestuju nizom simptoma i znakova koji mogu da ugrožavaju život: hipertermija, rigidnost, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućnošću brzih promena vitalnih parametara, promene mentalnog statusa kao što su konfuzija, razdražljivost, izražena agitacija koje progrediraju do

delirijuma i kome. Ukoliko se neki od ovih simptoma i znakova pojavi, nephodno je prekinuti lečenje fluoksetinom, i započeti suportivnu simptomatsku terapiju.

Manija

Antidepresive treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa manijom/hipomanijom u anamnezi. Kao i kod drugih antidepresiva, primenu fluoksetina treba prekinuti ukoliko pacijent uđe u maničnu fazu.

Krvarenje

Kod primene selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina prijavljeni su slučajevi poremećaja krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura. Ekhimoze su prijavljene kao povremen događaj u toku terapije fluoksetinom. Druge hemoragijske manifestacije (npr. ginekološke hemoragije, gastrointestinalna i druga kožna i mukozna krvarenja) su retko prijavljivana. Neophodan je oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno ukoliko se istovremeno primenjuju i oralni antikoagulansi, lekovi koji utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici, kao što su klozapin, fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi), ili drugi lekovi koji mogu povećati rizik od krvarenja, kao i kod pacijenata sa poremećajem krvarenja u istoriji bolesti (videti odeljak 4.5).

Epileptički napadi

Epileptički napadi predstavljaju potencijalni rizik pri primeni antidepresiva. Zbog toga, kao i druge antidepresive, fluoksetin treba pažljivo uvoditi kod pacijenata sa epileptičkim napadima u istoriji bolesti. Terapiju treba prekinuti kod svakog pacijenta kod koga se jave epileptički napadi ili ukoliko dođe do njihove veće učestalosti. Treba izbegavati primenu fluoksetina kod pacijenata sa nestabilnim konvulzivnim poremećajima/epilepsijom, a pacijenti sa kontrolisanom epilepsijom treba da budu pažljivo praćeni (videti odeljak 4.5).

Elektrokonvulzivna terapija (EKT)

Savetuje se oprez kod pacijenata koji primaju fluoksetin i elektrokonvulzivnu terapiju, jer postoje retke prijave o produženju konvulzija.

Tamoksifen

Fluoksetin, kao snažan inhibitor CYP2D6 izoenzima, može smanjiti koncentraciju endoksifena, jednog od najvažnijih aktivnih metabolita tamoksifena. Iz tog razloga, kad god je moguće, treba izbegavati primenu fluoksetina u toku terapije tamoksifenom (videti odeljak 4.5).

Akatizija/psihomotorni nemir

Primena fluoksetina je udružena sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivno neprijatan ili mučan nemir i potreba za kretanjem, često praćena nesposobnošću da se sedi ili stoji mirno. Najčešće se javlja u toku prvih nekoliko nedelja terapije. Povećanje doze kod pacijenata kod kojih se pojave ovi simptomi, može biti štetno.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom terapija sa SSRI može uticati na kontrolu glikemije. Za vreme terapije fluoksetinom može doći do hipoglikemije, a po prestanku terapije do hiperglikemije. Može biti neophodna modifikacija doze insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Funkcija jetre/bubrega

Fluoksetin se intenzivno metaboliše u jetri i izlučuje putem bubrega. Preporučuje se primena niže doze, npr. primena svakog drugog dana, kod pacijenata sa značajnom disfunkcijom jetre.

Kada se fluoksetin davao u dozi od 20 mg/dan tokom 2 meseca kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega (GFR<10 mL/min), koji su bili na dijalizi, nije bilo razlike u koncentraciji fluoksetina ili norfluoksetina u plazmi u odnosu na kontrolnu grupu pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Ospa i alergijske reakcije

Prijavljene su ospa, anafilaktoidne reakcije i progresivne sistemske reakcije, ponekad ozbiljne (koje zahvataju kožu, bubrege, jetru ili pluća). Nakon pojave ospe ili drugih alergijskih reakcija za koje se drugi uzročnik ne može ustanoviti, treba prekinuti primenu fluoksetina.

Smanjenje telesne mase

Može doći do smanjenja telesne mase kod pacijenata koji uzimaju fluoksetin, ali je to obično srazmerno početnoj telesnoj masi.

Simptomi obustave leka kod prekida primene SSRI

Simptomi obustave su česti kada se lečenje prekine, naročito u slučaju naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim studijama, neželjena dejstva posle prekida terapije su se javila kod približno 60% pacijenata, i u grupi koja je primala fluoksetin, i u grupi koja je primala placebo. Teška neželjena dejstva su se javila kod 17% pacijenata u grupi koja je primala fluoksetin; odnosno kod 12% pacijenata u grupi koja je primala placebo.

Rizik od simptoma obustave leka zavisi od nekoliko faktora, uključujući trajanje terapije i terapijsku dozu, kao i brzinu smanjenja doze. Najčešće prijavljivane reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), astenija, agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Uopšteno, ovi simptomi su blagi do umereni, međutim kod nekih pacijenata mogu da budu teški. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana nakon prestanka lečenja. Ovi simptomi obično nestaju sami od sebe u toku 2 nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu trajati duže (2 - 3 meseca ili duže). Zbog toga se preporučuje postepeno isključivanje leka iz terapije u toku najmanje 1 do 2 nedelje, u skladu sa potrebama pacijenta (videti Simptomi obustave leka zapaženi pri prekidu terapije sa fluoksetinom, odeljak 4.2).

Midrijaza

Midrijaza je prijavljena kod primene fluoksetina, samim tim, oprez je potreban kada se fluoksetin daje pacijentima sa povišenim intraokularnim pritiskom ili pacijentima sa rizikom od glaukoma uskog ugla.

Seksualna disfunkcija

Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) mogu dovesti do pojave simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Prijavljeni su slučajevi dugotrajne seksualne disfunkcije, gde su se simptomi nastavili uprkos prekidu primene SSRI.

Poluvreme eliminacije:

Fluoksetin i norfluoksetin imaju dugo poluvreme eliminacije (videti odeljak 5.2), što treba imati u vidu kada se razmatraju farmakodinamske i farmakokinetske interakcije (npr. kada se umesto fluoksetina uvodi neki drugi antidepresiv).

Kontraindikovane kombinacije

Ireverzibilni, neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (npr. iproniazid)

Prijavljeni su slučajevi teških reakcija, ponekad sa smrtnim ishodom, kod pacijenata koji su istovremeno uzimali SSRI i ireverzibilne, neselektivne inhibitore monoaminooksidaze (MAO).

Ovi slučajevi su se manifestovali simptomima sličnim serotoninskom sindromu (koji može da liči ili da bude dijagnostikovan kao neuroleptički maligni sindrom). Ciproheptadin ili dantrolen mogu biti od koristi kod pacijenata sa ovakvim reakcijama. Simptomi interakcije sa inhibitorima MAO uključuju: hipertermiju, rigiditet, mioklonus, nestabilnost autonomnog nervnog sistema sa mogućim brzim promenama vitalnih znakova, promene mentalnog statusa uključujući konfuziju, razdražljivost i ekstremnu agitiranost, koja može napredovati do delirijuma i kome.

Stoga je kontraindikovana istovremena primena fluoksetina i ireverzibilnih, neselektivnih inhibitora MAO (videti odeljak 4.3.). S obzirom da dejstvo inhibitora MAO može trajati i dve nedelje nakon prekida primene, lečenje fluoksetinom se sme započeti tek dve nedelje nakon prekida primene ireverzibilnog, neselektivnog inhibitora MAO. Slično tome, mora proći najmanje 5 nedelja nakon završetka lečenja fluoksetinom pre nego što se može započeti lečenje ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima MAO.

Metoprolol kod srčane insuficijencije

Može biti povećan rizik od neželjenih dejstava metoprolola, uključujući izraženu bradikardiju, jer fluoksetin može inhibirati njegov metabolizam (videti odeljak 4.3.).

Kombinacije koja se ne preporučuju

Tamoksifen

U literaturi su zabeleženi slučajevi farmakokinetičkih interakcija između CYP2D6 inhibitora i tamoksifena, kod kojih je koncentracija jednog od više aktivnih metabolita tamoksifena (npr. endoksifena) u plazmi bila snižena za 65-75 %. U nekim studijama je pokazana smanjena efikasnost tamoksifena, ukoliko su se istovremeno primenjivali i SSRI. S obzirom da se smanjenje efikasnosti tamoksifena ne može isključiti, istovremenu primenu snažnih CYP2D6 inhibitora (uključujući i fluoksetin) treba izbegavati kad god je to moguće (videti odeljak 4.4).

Alkohol

U standardnim testovima, fluoksetin nije doveo do povećanja koncentracije alkohola u krvi ili do pojačanja efekata alkohola. Međutim, istovremena primena SSRI i alkohola se ne preporučuje.

MAO-A inhibitori uključujući linezolid i metiltioninijum hlorid (metilensko plavo)

Rizik od serotoninskog sindroma uključujući dijareju, tahikardiju, znojenje, tremor, konfuziju ili komu. Ako se istovremena primena ovih aktivnih supstanci sa fluoksetinom ne može izbeći, potreban je klinički monitoring, a ove lekove istovremeno primenjivati u nižoj preporučenoj dozi (videti odeljak 4.4.).

Mekitazin

Može biti povećani rizik od neželjenih dejstava mekitazina (kao što je produženje QT intervala), jer fluoksetin može inhibirati njegov metabolizam.

Kombinacije koje zahtevaju oprez

Fenitoin

Zabeležene su promene u koncentracijama lekova u krvi kada se fenitoin primenjuje istovremeno sa fluoksetinom. U nekim slučajevima su se javile manifestacije toksičnosti. Treba razmotriti konzervativnu šemu titriranja konkomitantnog leka i pratiti kliničko stanje pacijenta.

Serotoninergički lekovi (litijum, tramadol, triptani, triptofan, selegilin (MAO-B inhibitori), kantarion (Hypericum perforatum))

Zabeleženi su slučajevi blažeg oblika serotoninskog sindroma kada su se SSRI davali sa lekovima koji takođe imaju serotoninergičko dejstvo. Stoga ove lekove sa fluoksetinom treba primjenjivati uz oprez, uz pažljivo i učestalo kliničko praćenje (videti odeljak 4.4.).

Produženje QT intervala:

Nisu sprovedene farmakodinamske i farmakokinetske studije između fluoksetina i drugih lekova koji produžuju QT interval. Ne može se isključiti aditivni efekat fluoksetina i ovih lekova. Zbog toga, treba oprezno koristiti istovremeno fluoksetin i lekove koji produžavaju QT interval kao što su klasa IA i III antiaritmika, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antibiotici (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin), antimalarici posebno halofantrin i određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin) (videti odeljke 4.4., 4.8. i 4.9.).

Lekovi koji utiču na hemostazu (oralni antikoagulansi, bez obzira na njihov mehanizam, inhibitori agregacije trombocita, uključujući acetilsalicilnu kiselinu i nesteroidne antiinflamatorne lekove)

Rizik od pojačanog krvarenja. Potrebno je klinički pratiti pacijenta i učestalo meriti INR tokom primene oralnih antikoagulanasa. Može biti potrebno prilagoditi dozu tokom lečenja fluoksetinom, kao i nakon prekida njegove primene (videti odeljke 4.4. i 4.8.).

Ciproheptadin

Zabeleženi su pojedinačni slučajevi smanjenog antidepresivnog dejstva fluoksetina kada se koristi u kombinaciji sa ciproheptadinom.

Lekovi koji uzrokuju hiponatrijemiju

Hiponatrijemija je neželjeno dejstvo fluoksetina. Primena u kombinaciji sa drugim lekovima koji uzrokuju hiponatrijemiju (npr. diuretici, dezmopresin, karbamazepin i okskarbazepin) može dovesti do pojačanog rizika (videti odeljak 4.8).

Lekovi koji snižavaju epileptogeni prag

Epileptički napadi su neželjeno dejstvo fluoksetina. Primena fluoksetina u kombinaciji sa drugim lekovima koji snižavaju konvulzivni prag (npr. triciklički antidepresivi, SSRI, fenotiazini, butirofenoni, meflokin, hlorokin, bupropion, tramadol) može dovesti do pojačanog rizika.

Ostali lekovi koji se metabolišu putem CYP2D6 izoenzima

Fluoksetin je snažan inhibitor izoenzima CYP2D6, tako da istovremena primena fluoksetina sa drugim lekovima koji se takođe metabolišu posredstvom ovog enzimskog sistema, naročito onih koji imaju uzak terapijski indeks (kao što su flekainid, propafenon i nebivolol) i onih koji se titriraju, ali i sa lekovima kao što su atomoksetin, karbamazepin, triciklični antidepresivi i risperidon, može dovesti do interakcija. Primenu ovih lekova treba započeti sa najnižom efektivnom dozom ili prilagoditi na najnižu efektivnu dozu. Ovo se takođe odnosi i ukoliko je fluoksetin primenjen u toku prethodnih 5 nedelja.

Trudnoća

Neke epidemiološke studije ukazuju na povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih malformacija udruženih sa primenom fluoksetina u prvom trimestru trudnoće. Mehanizam njihovog nastanka je nepoznat.

Svi dostupni podaci ukazuju da rizik od nastanka kardiovaskularnih malformacija kod novorođenčadi majki izloženih fluoksetinu, iznosi 2/100, u poređenju sa očekivanim rizikom ovih defekata u opštoj populaciji koji iznosi približno 1/100.

Epidemiološki podaci ukazuju da primena SSRI u trudnoći, posebno u kasnoj trudnoći, može povećati rizik od razvoja perzistentne plućne hipertenzije (PPHN) kod novorođenčadi. Zabeleženi rizik iznosi 5 slučajeva na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji ovaj rizik iznosi 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

Fluoksetin ne treba primenjivati tokom trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje žene to zahteva i opravdava potencijalni rizik za fetus. Tokom trudnoće treba izbegavati nagli prekid terapije (videti odeljak 4.2). Ako se fluoksetin primenjuje tokom trudnoće, to treba činiti uz mere opreza, posebno u toku kasne trudnoće i neposredno pred početak porođaja, s obzirom da su prijavljeni sledeći neželjeni efekti kod novorođenčadi: iritabilnost, tremor, hipotonija, dugotrajan plač, teškoće pri sisanju i uspavljivanju. Ovi simptomi mogu nastati zbog serotoninergičkih dejstava ili sindroma obustave leka. Vreme nastanka i trajanje ovih simptoma mogu biti povezani sa dugim poluvremenom eliminacije fluoksetina (4-6 dana) i njegovog aktivnog metabolita, norfluoksetina (4-16 dana).

Dojenje

Fluoksetin i njegov metabolit, norfluoksetin, se izlučuju putem majčinog mleka. Neželjeni događaji su prijavljeni kod odojčadi. Ukoliko je terapija fluoksetinom neophodna, treba razmotriti prekid dojenja; međutim ukoliko se nastavi sa dojenjem, treba propisati najmanju efikasnu dozu fluoksetina.

Fertilitet

Podaci iz studija na životinjama pokazuju da fluoksetin može da utiče na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Pojedinačni izveštaji prilikom primene nekih SSRI kod ljudi su pokazali da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Do sada nije primećen uticaj na fertilitet kod ljudi.

Fluoksetin ne utiče ili zanemarljivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Iako je pokazano da fluoksetin ne deluje na psihomotorne sposobnosti kod zdravih dobrovoljaca, svaka psihoaktivna supstanca može uticati na sposobnost rasuđivanja ili veštinu upravljanja motornim vozilom i rukovanje mašinama. Pacijente treba savetovati da izbegavaju upravljanje vozilom ili rukovanje opasnim mašinama sve dok se ne uvere da primena fluoksetina nema uticaja na ove sposobnosti.

• Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva kod pacijenata lečenih fluoksetinom su glavobolja, mučnina, nesanica, umor i dijareja. Jačina i učestalost neželjenih dejstava se mogu smanjiti u toku kontinuirane primene fluoksetina i njihova pojava, generalno, nije razlog za prekid terapije.

• Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

U niže navedenoj tabeli su prikazana neželjena dejstva zabeležena pri primeni fluoksetina kod odraslih i dece. Neka od ovih neželjenih dejstava su zajednička za sve SSRI. Navedene učestalosti pojave neželjenih dejstava dobijene su iz kliničkih studija kod odraslih (n=9297), kao i na osnovu spontanih prijava.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 i

<1/10), povremeno (≥1/1000 i <1/100), retko (≥1/10 000 i <1/1000) i veoma retko (<1/10 000), nepoznata učestalost (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka). Unutar svake grupe neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu težine.

1 uključujući anoreksiju

2 uključujući rano jutarnje buđenje, početnu nesanicu, nesanicu u toku noći

3 uključujući gubitak libida

4 uključujući noćne more

5 uključujući anorgazmiju

6 uključujući suicid, suicidalnu depresiju, namerno samopovređivanje, razmišljanje o samopovređivanju, suicidalno ponašanje, suicidalne ideje, pokušaj suicida, morbidne misli, samopovređivačko ponašanje. Ovi simptomi mogu postojati zbog postojeće bolesti.

7 uključujući hipersomniju, sedaciju

8 na osnovu merenja EKG-a u kliničkim ispitivanjima

9 uključujući nalete vrućine

10 uključujući atelektazu, intersticijalnu bolest pluća, pneumonitis

11 uključujući najčešće krvarenje iz desni, hematemezu, hematoheziju, krvarenje iz rektuma, hemoragičnu dijareju, melenu i krvarenje iz ulkusa želuca

12 uključujući eritem, eksfolijativni osip, toplotni osip, osip, eritematozni osip, folikularni osip, generalizovani osip, makularni osip, makulopapularni osip, morbiliformni osip, papularni osip, pruritički osip, vezikularni osip, umbilikalni eritematozni osip

13 uključujući polakiuriju

14 uključujući cervikalnu hemoragiju, poremećaj funkcije materice, krvarenje iz materice, genitalno krvarenje, menometroragiju, menoragiju, metroragiju, polimenoreju, postmenopauzalno krvarenje, krvarenje iz uterusa, krvarenje iz vagine

15 uključujući izostanak ejakulacije, poremećaj ejakulacije, prevremenu ejakulaciju, odloženu ejakulaciju, retrogradnu ejakulaciju

16 povremeno dugotrajnu i nakon prekida terapije

17 uključujući asteniju

• Opis odabranih neželjenih reakcija

Suicid/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje: prijavljeni su slučajevi suicidnih ideja ili suicidnog ponašanja u toku lečenja fluoksetinom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Frakture kostiju: rezultati epidemioloških studija, koje su sprovedene kod pacijenata starosti od 50 godina ili starijih, su ukazali na povećan rizik od fraktura kostiju kod pacijenata lečenih SSRI ili tricikličnim antidepresivima.

Mehanizam koji dovodi do ovog rizika je nepoznat.

Simptomi obustave zapaženi kod prekida lečenja fluoksetinom:

Prekid terapije fluoksetinom često dovodi do simptoma obustave leka. Najčešće reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući parestezije), poremećaji spavanja (uključujući nesanicu i intenzivne snove), astenija, agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor i glavobolja. Generalno, ovi simptomi su blagi do umereni po intenzitetu i postepeno nestaju; međutim, kod nekih pacijenata mogu biti teški i/ili prolongirani (videti odeljak 4.4). Zbog toga se savetuje postepeno smanjivanje doze kada lečenje više nije potrebno (videti odeljke 4.2 i 4.4).

• Pedijatrijska populacija (videti odeljke 4.4 i 5.1)

Neželjena dejstva zabežena specifično u ovoj populaciji ili sa drugačijom učestalošću nego kod odraslih opisana su u nastavku. Učestalost ovih događaja se bazira na podacima iz kliničkih ispitivanja kod pedijatrijske populacije (n=610).

Suicidno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidne misli) i hostilnost (bes, razdražljivost, agresija, agitiranost, preterana aktivnost), manične reakcije, uključujući maniju i hipomaniju (bez prethodno zabeleženih epizoda kod tih pacijenata) i epistaksa, češće su bili prijavljeni i primećeni u kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata koji su bili lečeni antidepresivima u poređenju sa onima koji su dobijali placebo.

Izolovani slučajevi usporenog rasta su takođe prijavljeni u kliničkoj praksi (videti odeljak 5.1).

U kliničkim ispitivanjima na deci lečenje fluoksetinom je takođe bilo povezano sa smanjenjem vrednosti alkalne fosfataze u krvi.

Izolovani slučajevi neželjenih događaja koji ukazuju na potencijalno odlaganje seksualnog sazrevanja ili seksualne disfunkcije su prijavljeni u toku primene ovog leka u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 5.3).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Slučajevi predoziranja fluoksetinom obično imaju blagi tok. Simptomi predoziranja uključuju mučninu, povraćanje, konvulzije, kardiovaskularne poremećaje koji se kreću od asimptomatskih aritmija (uključujući nodalni ritam i ventrikularne artimije) ili EKG promene koje ukazuju na produženje QTc intervala, do srčanog zastoja (uključujući veoma retke slučajeve torsade de pointes), plućnu disfunkciju i poremećaje od strane CNS-a koji se kreću od ekscitacije do kome. Smrtni slučajevi kao posledica predoziranja fluoksetinom su izuzetno retki.

Terapija

Preporučuje se praćenje srčane funkcije i vitalnih znakova, zajedno sa opštim simptomatskim i suportivnim merama. Specifični antidot ne postoji.

Forsirana diureza, dijaliza, hemoperfuzija i zamena krvi transfuzijom najčešće ne dovode do željenih rezultata. Aktivni ugalj, koji se može primeniti sa sorbitolom, može biti jednako ili više efikasan od izazivanja povraćanja ili lavaže želuca. Tokom terapije predoziranja, neophodno je razmotriti mogućnost istovremenog predoziranja sa više lekova. Produžen lekarski nadzor može biti neophodan kod pacijenata koji su uzeli veće količine tricikličnog antidepresiva, a istovremeno primaju ili su nedavno primali fluoksetin.

Farmakoterapijska grupa: Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina

ATC šifra: N06AB03 Mehanizam dejstva

Fluoksetin je selektivni inhibitor preuzimanja serotonina i to je verovatno njegov glavni mehanizam dejstva. Fluoksetin praktično nema afinitet prema drugim receptorima poput alfa1, alfa2 i beta-adrenergičkih; serotoninskih, dopaminskih, histaminskih H1, muskarinskih i GABA receptora.

Klinička efikasnost i bezbednost

Velike depresivne epizode: Kod pacijenata sa velikim depresivnim epizodama sprovedene su studije u kojima je ispitivan fluoksetin u poređenju sa placebom i aktivnom kontrolom. Fluoksetin se pokazao značajno efikasnijim od placeba na osnovu Hamiltonove skale za procenu depresije (HAM-D). U ovim studijama, fluoksetin je imao značajno veći stepen kliničkog odgovora (definisano kao smanjenje HAM-D skora za 50%) i remisije u poređenju sa placebom.

Odnos doze i odgovora: U studijama sa fiksnom dozom kod pacijenata sa teškom depresijom, kriva doza- odgovor je zaravnjena, što ukazuje da primena većih doza od preporučenih ne doprinosi većoj efikasnosti. Ipak, iz kliničkog iskustva je poznato da postepeno povećanje doze može biti korisno kod nekih pacijenata.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj: U kratkotrajnim studijama (kraćim od 24 nedelje) fluoksetin se pokazao značajno efikasnijim od placeba. Terapijski efekat je postignut dozom od 20 mg/dan, pri čemu su veće doze (40 mg/dan ili 60 mg/dan) imale jači terapijski odgovor. U dugotrajnim studijama (tri kratkotrajne studije sa produženom fazom i studija prevencije relapsa), efikasnost nije dokazana.

Bulimija nervoza: U kratkotrajnim studijama (kraćim od 16 nedelja) kod ambulantno lečenih pacijenata koji su ispunjavali kriterijume DSM-III-R za bulimiju nervozu, fluoksetin je u dozi 60 mg/dan bio značajno efikasniji od placeba u pogledu smanjenja prekomernog unošenja i prisilnog pražnjenja želuca i creva. Međutim, na osnovu ovih studija se ne može doneti zaključak o dugotrajnoj efikasnosti.

Predmenstrualni disforični poremećaj: dve placebo kontrolisane studije su sprovedene kod pacijentkinja koje su po DSM-IV ispunjavale dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični poremećaj. Pacijentkinje su uključivane u studiju ukoliko su imale dovoljno teške simptome, koji su onemogućavali normalno socijalno i profesionalno funkcionisanje, i odnose sa okolinom. Pacijentkinje koje su koristile oralne kontraceptive su bile isključene iz studije. U prvoj studiji, u kojoj je fluoksetin primenjivan kontinuirano u toku 6 ciklusa u dozi od 20 mg/dan, zabeleženo je poboljšanje primarnih parametara efikasnosti (iritabilnost, anksioznost i disforija).

U drugoj studiji, u kojoj je fluoksetin primenjivan intermitentno u lutealnoj fazi (20 mg/dan, 14 dana) u toku 3 ciklusa, zabeleženo je poboljšanje primarnih parametara efikasnosti (Daily Record of Severity of Problems score). Međutim, konačni zaključci o efikasnosti i dužini lečenja se ne mogu doneti na osnovu ovih studija.

Pedijatrijska populacija

Velike depresivne epizode: kod dece i adolescenata uzrasta 8 i više godina su sprovedena klinička ispitivanja fluoksetina u poređenju sa placebom. Fluoksetin je u dozi od 20 mg bio značajno efikasniji od placeba u dve kratkotrajne pivotal studije, na osnovu CDRS-R (Childhood Depression Rating Scale – Revised) i CGI-I (Clinical Global Impression of Improvement) skala. U obe studije, pacijenti su ispunjavali kriterijume

umerenog do teškog depresivnog poremećaja (DSM-III ili DSM-IV) u 3 različite procene od strane dečjeg psihijatra. Efikasnost fluoksetina u studijama može da zavisi od uključivanja selektivne populacije pacijenata (oni koji se nisu spontano oporavili u toku 3-5 nedelja i oni kod kojih je depresija perzistirala uprkos pojačanoj pažnji). Postoje samo ograničeni podaci o bezbednosti primene i efikasnosti posle 9 nedelja. Generalno, efikasnost fluoksetina je bila umerena. Klinički odgovor (definisan kao sniženje CDRS-R skora za 30%) je bio statistički značajno veći u jednoj od dve pivotal studije (58% za fluoksetin u odnosu na 32% za placebo, p = 0,013; i 65% za fluoksetin u odnosu na 54% za placebo, p = 0,093). U ove dve studije, prosečne apsolutne promene CDRS-R skora od početka do postizanja primarnog cilja studije su iznosile 20 za fluoksetin u odnosu na 11 za placebo, p = 0,002; i 22 za fluoksetin u odnosu na 15 za placebo, p < 0,001.

Dejstvo na rast, videti odeljak 4.4 i 4.8: nakon 19 nedelja lečenja, kod pedijatrijskih pacijenata na terapiji fluoksetinom je zabeleženo smanjenje visine za oko 1,1 cm (p = 0,004) i i telesne mase za 1,1 kg (p = 0,008) u odnosu na decu u placebo grupi.

U retrospektivnoj opservacionoj kontrolisanoj studiji, nakon prosečnog izlaganja fluoksetinu od 1,8 godina, nije zabeležena razlika u pogledu visine i telesne mase pedijatrijskih pacijenata lečenih fluoksetinom u odnosu na kontrolnu grupu (0,0 cm, p = 0,9673).

Resorpcija

Fluoksetin se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta posle oralne primene. Hrana ne utiče na bioraspoloživost leka.

Distribucija

Fluoksetin se u visokom procentu vezuje za proteine plazme (oko 95%) i široko distribuira (volumen distribucije: 20-40 L/kg). Ravnotežne koncentracije u plazmi se postižu posle nekoliko nedelja. Ravnotežne koncentracije posle dugotrajne primene su slične koncentracijama nakon 4 do 5 nedelja od primene leka.

Metabolizam

Fluoksetin ima nelinearan farmakokinetski profil sa efektom prvog prolaza kroz jetru. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu 6 do 8 sati posle primene. Fluoksetin se intenzivno metaboliše putem polimorfnog enzimskog sistema CYP2D6. Fluoksetin se primarno metaboliše u jetri procesom demetilacije do aktivnog metabolita norfluoksetina (desmetilfluoksetina).

Eliminacija

Poluvreme eliminacije fluoksetina je 4 do 6 dana, a norfluoksetina 4 do 16 dana. Ovako duga poluvremena eliminacije su odgovorna za prisustvo leka u krvi 5-6 nedelja nakon prekida lečenja. Izlučivanje se uglavnom odvija preko bubrega (oko 60%). Fluoksetin se izlučuje u majčino mleko.

Posebne populacije pacijenata

Starije osobe

Farmakokinetski parametri nisu promenjeni kod starijih zdravih osoba u odnosu na mlađe osobe.

Deca i adolescenti

Srednja koncentracija fluoksetina kod dece je približno 2 puta veća od one kod adolescenata, dok je srednja koncentracija norfluoksetina 1,5 puta veća. Ravnotežne koncentracije zavise od telesne mase i više su kod dece sa manjom telesnom masom (videti odeljak 4.2). Kao i kod odraslih, akumulacija fluoksetina i norfluoksetina je intenzivna nakon višekratnih oralnih doza; ravnotežne koncentracije se postižu tokom 3-4 nedelje primene dnevne doze.

Insuficijencija jetre

U slučaju insuficijencije jetre (alkoholne ciroze), poluvreme eliminacije fluoksetina i norfluoksetina se povećava na 7 odnosno 12 dana. Treba razmotriti primenu manje doze ili ređe doziranje.

Insuficijencija bubrega

Posle primene pojedinačne doze fluoksetina kod pacijenata sa blagom, umerenom ili kompletnom (anurija) insuficijencijom bubrega, farmakokinetički parametri se nisu razlikovali u odnosu na zdrave dobrovoljce. Međutim, nakon ponovljene primene se može zabeležiti povećanje ravnotežnog platoa koncentracije leka u plazmi.

Studije u uslovima in vitro i na životinjama nisu pokazale kancerogeni ili mutageni potencijal fluoksetina.

Ispitivanja na odraslim životinjama

U studijama reproduktivne toksičnosti koje su bile sprovedene na dve generacije pacova, fluoksetin nije izazvao neželjene efekte na parenje ili fertilitet pacova, nije pokazao teratogenost i nije uticao na rast, razvoj i reproduktivni potencijal potomstva. Koncentracije unetog leka su bile približno ekvivalentne dozama fluoksetina od 1,5 mg/kg, 3,9 mg/kg i 9,7 mg/kg. Kod mužjaka miševa kojima je sa hranom, fluoksetin primenjivan svakodnevno tokom 3 meseca u dozi približno ekvivalentnoj 31 mg/kg, zabeleženo je smanjenje testisa i hipospermatogeneza. Međutim, ove doze premašuju maksimalne podnošljive doze (MTD), s obzirom da su zabeleženi značajni znaci toksičnosti.

Ispitivanja na mladuncima životinja

U juvenilnim toksikološkim studijama na CD pacovima u kojima je bila primenjena doza od 30 mg/kg/dan fluoksetin-hidrohlorida u postnatalnom periodu od 21. do 90. dana, zabeležena je ireverzibilna testikularna degeneracija i nekroza, epididimalna epitelna vakuolizacija, nezrelost i neaktivnost ženskog reproduktivnog trakta i smanjena fertilnost. Kod mužjaka (10 do 30 mg/kg/dan) i ženki (30 mg/kg/dan) je zabeleženo kašnjenje u seksualnom sazrevanju. Značaj ovih nalaza kod ljudi je nepoznat. Kod pacova kojima je primenjivana doza od 30 mg/kg, zabeleženo je smanjene dužine femura u odnosu na kontrolnu grupu, kao i degeneracija skeletnih mišića, nekroza i regeneracija. Pri dozi od 10 mg/kg/dan, koncentracija leka i aktivnog metabolita u plazmi životinja je bio 0,8 do 8,8 puta (fluoksetin) i 3,6 do 23,2 puta (norfluoksetin) veći u odnosu na uobičajene koncentracije u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata. Pri dozi od 3 mg/kg/dan koncentracija leka i aktivnog metabolita u plazmi životinja je bio 0,04 do 0,5 puta (fluoksetin) i 0,3 do 2,1 puta (norfluoksetin) veći u odnosu na uobičajene koncentracije u plazmi kod pedijatrijskih pacijenata.

Ispitivanja na mladuncima miševa su pokazala da inhibicija serotoninskog transportera sprečava adekvatno stvaranje koštane mase. Ovaj nalaz podržava i klinički nalaz. Reverezibilnost ovog procesa nije utvrđena.

Druga studija na juvenilnim miševima (tretiranih u postnatalnom periodu od 4. do 21. dana) pokazala je da inhibicija serotoninskih transportera ima dugotrajan efekt na ponašanje miševa. Nema podataka da li je ovaj efekat reverzibilan. Klinički značaj ovog nalaza nije utvrđen.

Celuloza, mikrokristalna, silikonizovana Skrob, preželatinizovan

Magnezijum-stearat

Blue lack (E 132, C.I. 73015).

Nije primenljivo.

3 godine.

Lek čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Flunisan sadrži aktivnu supstancu fluoksetin. Fluoksetin je antidepresiv iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI).

Lek Flunisan se koristi za lečenje sledećih stanja:

Odrasli:

• Velike depresivne epizode
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj
• Bulimija nervoza: lek Flunisan je indikovan kao dopuna psihoterapiji za smanjenje prekomernog unošenja i namerno izazvanog izbacivanja hrane

Deca i adolescenti stariji od 8 godina:

Umerene do teške velike depresivne epizode, ukoliko nema poboljšanja depresije posle 4 - 6 seansi psiho- terapije. Antidepresivi se mogu dati detetu ili mladoj osobi sa umerenom do teškom depresijom samo u kombinaciji sa psihoterapijom.

Kako deluje lek Flunisan:

U mozgu ljudi nalazi se supstanca koja se naziva serotonin. Osobe koje pate od depresije, opsesivno- kompulzivnog poremećaja ili bulimije nervoze, imaju niži nivo serotonina. Nije u potpunosti razjašnjeno na koji način Flunisan i ostali SSRI deluju, ali se smatra da pomažu kod ovih bolesti tako što podižu nivo serotonina u mozgu. Tretiranje ovih bolesti je važno za Vaš oporavak. Ukoliko se ne leči, Vaše stanje neće proći samo od sebe i može postati još ozbiljnije i teže. Možda ćete morati da se lečite nekoliko nedelja ili meseci kako bi se u potpunosti oslobodili simptoma.

• ako ste alergični (preosetljivi) na fluoksetin ili na bilo koji od sastojaka u preparatu (videti odeljak 6). Ukoliko primetite pojavu ospe ili druge alergijske reakcije (kao što su svrab, otok usana ili lica ili otežano disanje), odmah prestanite da uzimate Flunisan tablete i odmah kontaktirajte svog lekara.
• ako uzimate druge lekove poznate pod nazivom ireverzibilni, neselektivni inhibitori monoaminooksidaze (MAOI), jer može doći do pojave teških, neželjenih, reakcija, pa čak i smrtnog ishoda (npr. iproniazid, koji se upotrebljava za lečenje depresije).

Lečenje fluoksetinom može da se započne tek ako je prošlo najmanje 2 nedelje od prestanka lečenja ireverzibilnim inhibitorima MAO.

Ne smete uzimati bilo koji lek iz grupe ireverzibilnih, neselektivnih MAOI ukoliko nije prošlo najmanje 5 nedelja od prestanka lečenja lekom Flunisan.

Ako je lek Flunisan propisan za lečenje u dužem vremenskom periodu i/ili u većoj dozi, Vaš lekar može razmotriti i duži vremenski interval.

• ako uzimate metoprolol (za lečenje srčane slabosti), jer postoji povećan rizik od pojave usporenog rada srca.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Flunisan. Obavestite Vašeg lekara ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas:

• ako imate epilepsiju ili konvulzije (napade). Ukoliko dođe do pojave napada (konvulzija) ili se broj konvulzija poveća, odmah se obratite Vašem lekaru. Možda će biti potreban prekid terapije lekom Flunisan
• ako imate ili ste ranije imali maniju; ako dođe do pojave manične epizode odmah se obratite Vašem lekaru, jer će možda biti potreban prekid terapije lekom Flunisan
• imate šećernu bolest - dijabetes (možda će Vaš lekar morati da prilagodi dozu insulina ili drugog leka za lečenje dijabetesa)
• imate oboljenje jetre (možda će Vaš lekar morati da prilagodi dozu)
• imate oboljenje srca
• imate nizak puls pri mirovanju i/ili ukoliko znate da imate nedostatak soli usled produženih teških proliva i povraćanja ili usled primene diuretika (lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)
• imate glaukom (povišen očni pritisak)
• istovremeno primate diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti iz organizma), posebno ako ste starija osoba
• istovremeno primate elektrokonvulzivnu terapiju
• ste nekad imali poremećaj krvarenja ili ste primetili pojavu modrica ili neuobičajenog krvarenja
• istovremeno primate lekove protiv zgrušavanja krvi (videti odeljak Primena drugih lekova)
• istovremeno primate lek tamoksifen (koristi se za lečenje raka dojke) (videti odeljak Primena drugih lekova)
• ukoliko dođe do nastanka akatizije (neprijatan osećaj nemira, i nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja). Povećanje doze leka Flunisan može dovesti do pogoršanja ovog stanja
• ukoliko dođe do pojave povišene telesne temperature, ukočenosti ili podrhtavanja mišića, promena u mentalnom statusu kao što su konfuzija (zbunjenost), razdražljivost ili izražena uznemirenost. Ovo su simptomi tzv. „serotoninskog sindroma“ ili „neuroleptičkog malignog sindroma“. Ovaj sindrom se javlja retko, ali potencijalno može da ugrozi život; odmah obavestite svog lekara u slučaju pojave ovog sindroma jer može biti neophodan prekid lečenja lekom Flunisan.

Lekovi kao što je Flunisan (takozvani SSRI-ovi) mogu dovesti do pojave simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4). U nekim slučajevima su se ti simptomi nastavili i nakon prekida lečenja.

Suicidalne misli i pogoršanje depresije ili anksioznog poremećaja

Ukoliko ste depresivni i/ili imate anksiozni poremećaj (osećaj psihičke napetosti i uznemirenosti), mogu se ponekad javiti misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ove misli mogu biti pojačane na početku lečenja antidepresivima, jer je ovim lekovima neophodno izvesno vreme da ispolje svoje dejstvo, obično oko 2 nedelje, a nekada i duže.

Moguća je češća pojava ovakvih misli:

• ukoliko ste ranije razmišljali o samopovređivanju ili samoubistvu
• ukoliko ste mladja odrasla osoba. Podaci iz kliničkih studija ukazuju na povećan rizik od pokušaja samoubistva kod odraslih pacijenata, mlađih od 25 godina, sa različitim psihijatrijskim poremećajima koji su lečeni antidepresivima.

Odmah obavestite svog lekara ili idite u bolnicu, ukoliko Vam se jave misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Možda bi pomoglo da ispričate bliskim rođacima ili prijatelju da ste depresivni ili imate anksiozni poremećaj i zamolite ih da pročitaju ovo uputstvo. Možete ih zamoliti da Vam kažu da li misle da se Vaša depresija ili anksioznost(uznemirenost) pogoršavaju ili ukoliko su zabrinuti zbog promena u Vašem ponašanju.

Primena kod dece i adolescenata između 8 i 18 godina:

Kod pacijenata mlađih od 18 godina postoji povećan rizik od pojave neželjenih efekata, kao što su pokušaj samoubistva, samoubilačke misli, neprijateljsko ponašanje (uglavnom agresija, otpor i bes) pri primeni lekova iz ove grupe. Lek Flunisan treba primenjivati samo kod dece i adolescenata uzrasta 8 do 18 godina u terapiji umerenih do teških velikih depresivnih epizoda (u kombinaciji sa psihoterapijom), pri čemu se ovaj lek ne sme koristiti za lečenje drugih stanja.

Pored toga, dostupne su samo ograničene informacije o dugotrajnoj bezbednosti primene fluoksetina u smislu uticaja na rast, pubertet, mentalni, emocionalni razvoj i ponašanje kod napred navedene starosne grupe.

Uprkos tome, lekar može propisati lek Flunisan pacijentu mlađem od 18 godina za lečenje umerenih do teških velikih depresivnih epizoda u kombinaciji sa psihoterapijom, jer je procenio da je to u njegovom

najboljem interesu. Ako je Vaš lekar propisao lek Flunisan pacijentu mlađem od 18 godina, a Vi želite da o tome prodiskutujete, ponovo se obratite Vašem lekaru. Obavezno obavestite lekara ukoliko se bilo koji od gore navedenih simptoma pojavio ili pogoršao kod pacijenta mlađeg od 18 godina, koji uzima lek Flunisan.

Lek Flunisan se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 8 godina.

Drugi lekovi i Flunisan

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, nedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove

Ne uzimajte lek Flunisan sa:

• Određenim ireverzibilnim, neselektivnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI), neki od njih se koriste za lečenje depresije. Ireverzibilni, neselektivni MAOI ne smeju se uzimati istovremeno sa lekom Flunisan zbog moguće pojave ozbiljnih reakcija, ponekad čak i sa smrtnim ishodom (serotoninski sindrom), (videti odeljak Lek Flunisan ne smete uzimati). Lečenje lekom Flunisan treba započeti najmanje 2 nedelje posle prekida primene nekog od ireverzibilnih, neselektivnih MAOI (npr. tranilcipromin).

Nemojte uzimati lekove iz grupe ireverzibilnih neselektivnih MAOI najmanje 5 nedelja nakon prekida primene leka Flunisan. Ako ste duže vreme i/ili u velikim dozama uzimali lek Flunisan, potrebno je da Vaš lekar razmotri vremenski interval duži od 5 nedelja između dve terapije.

• metoprololom (kada se koristi za lečenje srčane slabosti), jer postoji povećan rizik za pojavu usporenog rada srca.

Lek Flunisan može uticati na dejstvo sledećih lekova:

• tamoksifen (za lečenje raka dojke); Lek Flunisan može promeniti koncentraciju tamoksifena u krvi i oslabiti njegovo dejstvo. Vaš lekar će možda morati da razmotri mogućnost primene drugih antidepresiva
• inhibitori monoaminooksidaze tipa A (MAOI-A) uključujući moklobemid, linezolid (antibiotik), metiltioninijum hlorid, koji se naziva i metilensko plavo (koristi se za lečenje povišene koncentracije methemoglobina u krvi izazvane medicinskim ili hemijskim proizvodima). Postoji rizik od ozbiljnih reakcija, ponekad čak i sa smrtnim ishodom (serotoninski sindrom). Lečenje fluoksetinom se može započeti dan nakon prestanka lečenja reverzibilnim MAOI-A. Ukoliko se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa fluoksetinom, lekar će možda hteti da prati Vaše stanje i propisati Vam nižu dozu leka
• mekitazin (za alergije); s obzirom da primena ovog leka sa lekom Flunisan može povećati rizik od promena u električnoj aktivnosti srca.
• fenitoin (za lečenje epilepsije); Lek Flunisan može uticati na nivo fenitoina u krvi. Vaš lekar će pažljivo uvesti fenitoin u terapiju, i biće neophodne češće kontrole
• litijum, selegilin, kantarion, tramadol (za lečenje bola), triptani (za lečenje migrene) i triptofan; postoji povećan rizik od pojave blagog serotoninskog sindroma, ukoliko se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa lekom Flunisan. Neophodne su češće lekarske kontrole.
• lekove koji mogu dovesti do poremećaja srčanog ritma, npr. klasa IA i III antiaritmika, antipsihotici (derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (sparfloksacin, moksifloksacin, eritromicin IV, pentamidin), antimalarici naročito halofantrin, određeni antihistaminici (astemizol, mizolastin), jer primena jednog ili više ovih lekova sa lekom Flunisan može povećati rizik od promena u električnoj aktivnosti srca.
• antikoagulansi (kao što je varfarin), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (kao što je ibuprofen, diklofenak), acetilsalicilna kiselina (aspirin) i drugi lekovi koji mogu razrediti krv (uključujući klozapin koji se koristi za lečenje određenih mentalnih poremećaja); lek Flunisan može uticati na dejstvo ovih lekova. Ukoliko se u toku primene varfarina započne ili obustavi lečenje lekom Flunisan, Vaš lekar će Vam povremeno uraditi određene testove (kontrolisati vreme zgrušavanja krvi) i po potrebi, prilagoditi dozu leka.
• ciproheptadin (za alergije); s obzirom da može smanjiti dejstvo leka Flunisan.
• lekovi koji snižavaju koncentraciju natrijuma u krvi (uključujući lekove koji podstiču mokrenje, desmopresin, karbamazepin i okskarbazepin). Ovi lekovi kada se uzimaju sa lekom Flunisan mogu prouzrokovati da se koncentracija natrijuma u krvi spusti prenisko.
• antidepresivi, kao što su triciklički antidepresivi, drugi selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili bupropion, meflokin ili hlorokin (za lečenje malarije), tramadol (za jak bol) ili

antipsihotici poput fenotiazina ili butirofenona; jer lek Flunisan može povećati rizik od epileptičnih napada kada se uzima sa ovim lekovima.

• flekainid, propafenon, nebivolol ili enkainid (za probleme sa srcem), karbamazepin (za lečenje epilepsije), atomoksetin ili triciklički antidepresivi (npr. imipramin, desipramin i amitriptilin) ili risperidon (za lečenje shizofrenije); s obzirom da lek Flunisan može promeniti koncentraciju ovih lekova u krvi, Vaš lekar može smanjiti njihovu dozu, kada se koriste istovremeno sa lekom Flunisan.

Uzimanje leka Flunisan sa hranom i pićima

• Možete uzimati lek Flunisan uz obroke ili između obroka, kako Vam više odgovara.
• Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića za vreme lečenja ovim lekom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.Trudnoća

.

Postoje podaci koji ukazuju na povećan rizik od nastanka urođenih srčanih mana kod novorođenčadi, čije su majke uzimale fluoksetin u toku prvog trimestra trudnoće. U opštoj populaciji, jedno od 100 novorođenčadi se rodi sa srčanom manom. Kod majki koje su uzimale fluoksetin, ovaj rizik se povećava na 2 od 100 novorođenčadi.

Kada se uzimaju u toku trudnoće, posebno u poslednja tri meseca, lekovi kao što je fluoksetin mogu da povećaju rizik od pojave ozbiljnog stanja kod novorođenčadi pod nazivom perzistentna plućna hipertenzija novorođenčadi (PPHN). Novorođenčad sa ovim stanjem imaju modru prebojenost kože i ubrzano disanje. Ovi simptomi se obično ispoljavaju u toku 24 sata od rođenja. Ukoliko primetite ove simptome kod Vaše bebe, odmah obavestite o tome babicu i/ili lekara.

Poželjno je ne uzimati ovaj lek tokom trudnoće, osim ukoliko potencijalna korist prevazilazi potencijalni rizik. U dogovoru sa lekarom možete doneti odluku o postepenom prestanku uzimanja leka Flunisan pre ili tokom trudnoće. Međutim, u zavisnosti od Vašeg stanja, lekar Vam može savetovati da je za Vas bolje da nastavite sa uzimanjem leka Flunisan tokom trudnoće.

Oprez je potreban kada se ovaj lek uzima u toku trudnoće, posebno u toku kasne trudnoće ili neposredno pre porođaja, s obzirom da su prijavljeni sledeći neželjeni efekti kod novorođenčadi: razdražljivost, tremor (podrhtavanje mišića), slabost mišića, dugotrajan plač, teškoće pri sisanju i uspavljivanju.

Dojenje

Fluoksetin se izlučuje u majčino mleko i može izazvati neželjena dejstva kod novorođenčadi. Treba da dojite samo ukoliko je to neophodno. Ukoliko nastavite sa dojenjem, Vaš lekar Vam može propisati nižu dozu fluoksetina.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama je pokazano da fluoksetin smanjuje kvalitet spermatozoida. Teorijski, ovaj lek može smanjiti plodnost, međutim, uticaj na plodnost kod ljudi još uvek nije zapažena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Flunisan može uticati na Vašu sposobnost rasuđivanja i na koordinaciju pokreta. Nemojte upravljati motornim vozilom i rukovati mašinama, pre nego što se posavetujete sa svojim lekarom.

Lek Flunisan uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Nemojte uzeti više tableta nego što Vam je lekar propisao.

Tablete progutajte sa vodom. Nemojte ih žvakati. Odrasli

Depresija

Preporučena doza je 1 tableta (20 mg) dnevno. Ukoliko je potrebno, Vaš lekar će prilagoditi dozu u toku 3 do 4 nedelje od početka lečenja, a i posle, prema kliničkoj proceni. Kod pacijenata sa nedovoljnim odgovorom na 20 mg doza može postepeno da se povećava do maksimalno 3 tablete (60 mg) dnevno. Dozu treba pažljivo povećavati kako bi dobijali najnižu efektivnu dozu. Može da se dogodi da Vam ne bude bolje odmah po uzimanju leka za depresiju. Razlog tome je što do poboljšanja simptoma depresije dolazi tek nakon par nedelja od početka terapije lekom Flunisan. Pacijenti sa depresijom treba da se leče najmanje 6 meseci.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj:

Preporučena doza je 1 tableta (20 mg) dnevno. Ukoliko je neophodno, lekar može nakon par nedelja da poveća ili smanji dozu. Kod pacijenata sa nedovoljnim odgovorom na 20 mg doza može postepeno da se povećava do maksimalno 3 tablete (60 mg) dnevno. Ukoliko nakon 10 nedelja od početka terapije ne dođe do poboljšanja, lekar će ponovo razmotriti nastavak lečenja fluoksetinom.

Bulimija nervoza

Preporučuje se doza od 3 tablete (60 mg) dnevno.

Deca i adolescenti uzrasta od 8 do 18 godina sa depresijom

Lečenje treba započeti pod nadzorom lekara specijaliste. Početna doza iznosi 10 mg/dan. Posle 1 do 2 nedelje, Vaš lekar može povećati dozu na 20 mg/dan. Dozu treba pažljivo povećavati kako bi pacijent dobijao najnižu efektivnu dozu.

Deca sa manjom telesnom masom zahtevaju primenu manjih doza: kod pedijatrijskih pacijenata kod kojih je postignut adekvatan terapijski odgovor, neophodno je razmotriti potrebu za kontinuiranom terapijom dužom od 6 meseci. Ukoliko nakon 9 nedelja nema znakova poboljšanja bolesti, lekar će ponovo razmotriti primenjenu terapiju.

Starije osobe

Vaš lekar će povećati dozu veoma pažljivo i dnevna doza ne bi trebalo da bude veća od 2 tablete (40 mg). Maksimalna preporučena doza iznosi 3 tablete (60 mg) dnevno.

Oštećenje funkcije jetre

Ukoliko imate neko oboljenje jetre ili uzimate lekove koji mogu uticati na dejstvo leka Flunisan, lekar Vam može propisati nižu dozu ili Vas posavetovati da uzimate lek Flunisan svaki drugi dan.

Ako ste uzeli više leka Flunisan nego što je trebalo

Ukoliko ste Vi ili Vaše dete uzeli previše tableta odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili idite do najbliže zdravstvene ustanove. Ako možete, ponesite pakovanje leka Flunisan sa sobom.

Simptomi predoziranja su: mučnina, povraćanje, grčevi, srčane tegobe (kao što su nepravilni rad srca i srčani zastoj), plućne tegobe i izmenjeni mentalni status od uznemirenosti do kome.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Flunisan

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Uvek uzimajte lek Flunisan u isto doba dana, jer Vam to može pomoći da zapamtite da ga redovno uzimate

Ako naglo prestanete da uzimate lek Flunisan

Vaš lekar će Vas savetovati kada da prestanete sa terapijom.

Nemojte prekidati terapiju bez savetovanja sa lekarom, čak i ako se osećate bolje. Važno je da nastavite sa primenom leka Flunisan. Vodite računa da ne ostanete bez leka.

Kada prestanete da uzimate lek Flunisan, mogu se javiti sledeća neželjena dejstva (simptomi obustave leka): vrtoglavica, osećaj bockanja i trnjenja, poremećaji spavanja (živopisni snovi, košmari, nesanica), osećaj nemira ili razdražljivosti, neuobičajen umor ili slabost, osećaj psihičke napetosti, mučnina/povraćanje, tremor (podrhtavanje mišića), glavobolja.

Kod većine ljudi, ovi simptomi su blagi i prolaze spontano u toku nekoliko nedelja.

Ukoliko dođe do pojave ovih simptoma u toku prekida lečenja lekom Flunisan, obratite se svom lekaru,

Vaš lekar će postepeno snižavati dozu leka Flunisan, u toku 1-2 nedelje, što smanjuje mogućnost nastanka simptoma obustave leka.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni leka Flunisan, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i drugi lekovi, lek Flunisan, može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

• Odmah obavestite svog lekara ili idite u najbližu bolnicu, u slučaju pojave misli o samopovređivanju ili

samoubistvu (videti odeljak 2)

• Odmah prekinite terapiju i obavestite svog lekara, ukoliko se pojavi ospa ili alergijska reakcija koja uključuje svrab, otok usana/jezika ili zviždanje u grudima/kratak dah
• Odmah obavestite svog lekara, ukoliko dođe do nastanka akatizije (neprijatan osećaj nemira i nemogućnost mirnog sedenja ili stajanja). Povećanje doze leka Flunisan može dovesti do pogoršanja ovog stanja
• Odmah obavestite svog lekara, ukoliko dođe do nastanka crvenila kože, različitih kožnih reakcija ili pojave plikova na koži ili ljuštenja kože. Reakcije na koži se javljaju veoma retko.

Kod nekih pacijenata se mogu javiti sledeća neželjena dejstva:

• Serotoninski sindrom - kombinacija simptoma koji uključuju neobjašnjivu groznicu sa ubrzanim disanjem i ubrzanim srčanim radom, znojenje, ukočenost ili podrhtavanje mišića, konfuziju (zbunjenost), izraženu uznemirenost ili pospanost (javlja se retko)
• Osećaj slabosti, pospanost ili konfuzija (zbunjenost), naročito kod starijih osoba; ili kod starijih osoba koji primaju istovremeno diuretike (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)
• Produžena i bolna erekcija
• Razdražljivost i izražena uznemirenost
• Srčani problemi poput ubrzanog ili nepravilnog pulsa, nesvestice, kolapsa ili vrtoglavice pri stajanju, koji mogu upućivati na poremećaj srčanog ritma.

Ukoliko primetite bilo koje od gore navedenih neželjenih dejstava, odmah obavestite Vašeg lekara.

Sledeća neželjena dejstva mogu takođe da se jave kod pacijenata koji uzimaju lek Flunisan:

Veoma često (kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): nesanica, glavobolja, mučnina, umor i proliv.

Često (kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): gubitak apetita i telesne mase, nervoza i anksioznost( uznemirenost) i slaba koncentracija, osećaj napetosti, smanjenje seksualne želje i problemi seksualne prirode (uključujući otežano održavanje erekcije tokom seksualne aktivnosti), poremećaji

spavanja, neobični snovi, umor ili pospanost, vrtoglavica, promena čula ukusa, nekontrolisani pokreti, zamućen vid, ubrzan i nepravilan rad srca, napadi crvenila, zevanje, teškoće sa varenjem i povraćanje, suva usta, ospa, koprivnjača i svrab, izraženo znojenje, bolovi u zglobovima, učestalo mokrenje, neobjašnjivo vaginalno krvarenje, groznica.

Povremeno (kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): depersonalizacija (gubitak kontakta sa realnošću), neuobičajene misli, euforija (preterano dobro raspoloženje), problemi seksualne prirode (uključujući poremećaje orgazma, koji povremeno mogu trajati i nakon prekida lečenja), misli o samopovređivanju ili samoubistvu, škrgutanje zubima, grčenje mišića, nevoljni pokreti, i poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta, poremećaj pamćenja, raširene zenice, zujanje u ušima, nizak krvni pritisak, kratak dah, krvarenje iz nosa, teškoće pri gutanju, gubitak kose, povećana sklonost nastanku modrica, neobjašnjiva pojava modrica ili krvarenja, hladno preznojavanje, tegobe pri mokrenju, osećaj vrućine ili hladnoće, abnormalni rezultati testova za ispitivanje funkcije jetre.

Retko (kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): niskavrednost soli u krvi, smanjen broj trombocita (krvnih pločica) što povećava rizik od krvarenja i nastanka modrica, smanjenje broja leukocita (belih krvnih zrnaca), neuobičajeno agresivno ponašanje, halucinacije (kada čujete, vidite ili osećati predmete koji nisu prisutni), uznemirenost, napadi panike, konfuzija (zbunjenost), mucanje, agresivnost, konvulzije (grčenje mišića), vaskulitis (zapaljenje zida krvnog suda), oticanje tkiva u predelu vrata, lica, usta i/ili grla, bol u jednjaku, hepatitis (zapaljenje jetre), problemi sa plućima, osetljivost na sunčevu svetlost, bolovi u mišićima, problemi prilikom mokrenja, izlučivanje mleka.

Prelomi kostiju: zapažen je povećan rizik od nastanka preloma kostiju kod pacijenata koji su na terapiji ovom vrstom lekova.

Većina neželjenih dejstava nestaje u toku produžene primene fluoksetina.

Deca i adolescenti (8-18 godina): pored gore navedenih neželjenih dejstava lek Flunisan može usporiti rast ili odložiti polnu zrelost. Pokušaj samoubistva i misli o samopovređivanju, manija, neprijateljsko ponašanje i krvarenje iz nosa je takođe često prijavljivano kod dece.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Flunisan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance:

Jedna tableta sadrži:

fluoksetin 20 mg

(u obliku fluoksetin-hidrohlorida)

Sadržaj pomoćnih supstanci:

Pomoćne supstance su: celuloza, mikrokristalna, silikonizovana; skrob, preželatinizovan; magnezijum- stearat; blue lack (E 132, C.I. 73015).

Kako izgleda lek Flunisan i sadržaj pakovanja

Svetloplave bikonveksne tablete sa podeonom linijom sa jedne strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC-Al blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera (ukupno30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC

Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept..

Broj i datum dozvole:

515-01-02661-19-001 od 09.04.2020.