Forteca 250mg film tableta

Lek Forteca je indikovan kod odraslih za lečenje sledećih infekcija:

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4).
• Hronični bakterijski prostatitis.
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje (videti odeljak 4.4).

Za lečenje dole navedenih infekcija levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za lečenje ovih infekcija:

• Akutni bakterijski sinuzitis
• Vanbolnička pneumonija
• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
• Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4).

Levofloksacin se, takođe, može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalnog lečenja levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o upotrebi antibiotika.

Lek Forteca se primenjuje jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od vrste infekcije, težine infekcije i osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Lek Forteca se, takođe, može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalnog lečenja levofloksacinom primenjenim intravenski; zahvaljujući bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se koristiti isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje leka Forteca su sledeće:

Doziranje leka Forteca kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min).

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

*Nije potrebna primena dodatne doze nakon hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno, jer se levofloksacin ne metaboliše značajno u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Doziranje kod starijih

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih, osim kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije (videti odeljak 4.4. „Tendinitis i ruptura tetiva” i „Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Lek Forteca je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3).

Način primene

Film tablete leka Forteca treba da se progutaju cele, bez žvakanja, sa dovoljnom količinom vode. U cilju prilagođavanja doze, film tablete mogu da se podele duž podeone linije na dva jednaka dela. Film tablete ovog leka mogu da se uzimaju između obroka ili u toku obroka. Lek Forteca treba da se uzima najmanje dva sata pre ili dva sata posle primene soli gvožđa, cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina koje sadrže supstance za puferovanje sa aluminijumom ili magnezijumom) kao i primene sukralfata, jer može doći do smanjenja njegove resorpcije (videti odeljak 4.5).

Levofloksacin je kontraindikovan:

• kod pacijenata sa preosetljivošću na levofloksacin, na druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• kod pacijenata sa epilepsijom,
• kod pacijenata koji su imali oštećenje tetiva nakon ranije primene fluorohinolona,
• kod dece ili adolescenata u periodu rasta,
• tokom trudnoće,
• tokom dojenja.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata levofloksacinom sme se započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti takođe odeljak 4.3).

Rizik za rezistenciju

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa korezistentni na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina za lečenje potvrđenih ili suspektnih MRSA infekcija, osim u slučajevima kada postoji laboratorijska potvrda osetljivosti mikroorganizma na dejstvo levofloksacina (i kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji se obično propisuju za lečenje MRSA infekcija).

Levofloksacin se može primenjivati u terapiji akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa, kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

U evropskim zemljama varira rezistencija E. coli (najčešćeg patogena koji uzrokuje infekcije urinarnog trakta) na fluorohinolone. Lekarima se savetuje da pri određivanju terapije uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima osetljivosti Bacillus anthracis i ispitivanjima na životinjama, uz ograničene podatke koji se odnose na humanu populaciju. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva

Prijavljeni su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite organske sisteme, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Tendinitis i ruptura tetiva

Prilikom primene hinolona i fluorohinolona, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prestanka lečenja. Rizik od tendinitisa i rupture tetive može biti povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim čvrstim organima, pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima, kao i kod pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg levoflokacina. Zato se istovremena terapija kortikosteroidima mora izbegavati (videti odeljak 4.8).

Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju levofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja (npr.imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Oboljenje povezano sa Clostridium difficile

Dijareja koja se javi u toku ili posle terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije), naročito ukoliko je teška, perzistentna i/ili sa primesama krvi, može da ukazuje na oboljenje povezano sa Clostridium difficile (CDAD). Ovo oboljenje prema težini može da se kreće od blagog do životno ugrožavajućeg, a njegov najteži oblik je pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zbog toga je veoma važno da se ova dijagnoza uzme u obzir kod pacijenata kod kojih se razvila teška dijareja u toku ili nakon terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se odmah obustavlja i bez odlaganja započinje sprovođenje odgovarajuće terapije. Kod takvog kliničkog stanja, kontraindikovani su preparati koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima

Fluorohinoloni mogu da snize prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3), i kao i druge hinolone, treba ga veoma oprezno koristiti kod pacijenata sa rizikom od pojave konvulzija i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnim ili manifestnim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti podložni hemolitičkim reakcijama, ukoliko su na terapiji antibioticima iz grupe hinolona. Zbog toga, ukoliko se levofloksacin koristi kod ovih pacijenata, treba ih kontrolisati zbog potencijalnog nastanka hemolize.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

S obzirom da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, njegova doza se mora prilagoditi kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. od angioedema pa i do anafilaktičkog šoka), ponekad i posle primene inicijalne doze (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da odmah prekinu dalju primenu leka i da se obrate svom lekaru ili potraže hitnu medicinsku pomoć kako bi bile preduzete odgovarajuće urgentne mere.

Teške neželjene reakcije na koži

Prilikom upotrebe levofloksacina prijavljeni su slučajevi teških neželjenih reakcija na koži, koje mogu biti po život opasne ili smrtonosne, uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (takođe poznata kao Lyell’s sindrom), Stevens-Johnson sindrom i reakciju na lek praćenu eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom) (videti odeljak 4.8). Prilikom započinjanja terapije pacijente treba pažljivo pratiti i upozoriti na moguće simptome i znake teških neželjenih reakcija na koži. Ukoliko dođe do pojave simptoma i znakova koji mogu ukazivati na nastanak ovih reakcija, terapija levofloksacinom se mora prekinuti i razmotriti primena odgovarajuće alternativne terapije. Ukoliko tokom terapije levofloksacinom dođe do nastanka ozbiljne neželjene reakcije na koži, kao što su gore navedene, terapija levofloksacinom ni u kom slučaju ne sme biti započeta ponovo kod ovih pacijenata.

Disglikemija

Kao i kod primene drugih hinolona, prijavljeni su slučajevi promene koncentracije glukoze u krvi, kako hipoglikemije tako i hiperglikemije, koji se javljaju češće kod starijih, uglavnom kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemicima (npr. glibenklamid) ili na insulinu. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom neophodno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8).

Ukoliko pacijent prijavi poremećaj vrednosti glukoze u krvi, treba odmah prekinuti terapiju levofloksacinom i razmotriti primenu alternativne antibakterijske terapije.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljena je pojava fotosenzitizacije kod primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). U cilju sprečavanja fotosenzitivnosti, treba upozoriti pacijente da se ne izlažu bez potrebe jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. UV lampe, solarijum) u toku trajanja terapije i 48 sati nakon završetka terapije levofloksacinom.

Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K

Kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin) postoji veći rizik od porasta vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili od pojave krvarenja. Zbog toga se preporučuje redovna kontrola testova koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju ove lekove (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije su prijavljene kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju da se jave ove reakcije, levofloksacin treba odmahobustaviti i pacijente treba savetovati da se jave lekaru u slučaju pojave prvih simptoma i znakova ovih reakcija. Treba razmotriti primenu alternativne antibakterijske terapije i preduzeti odgovarajuće mere. Potreban je oprez prilikom primene levofloksacina kod pacijenata sa psihozama ili psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

• sindrom kongenitalno produženog QT intervala
• istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
• nekorigovani elektrolitni disbalans (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
• oboljenja srca (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QTc interval. Zbog toga, je kod ovih populacija potreban oprez kada se primenjuju fluorohinoloni, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2.

»Doziranje kod starijih« i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima i fluorohinolonima. Pacijente koji su na terapiji levofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre sve do po život opasne insuficijencije jetre, nakon primene levofloksacina, prvenstveno kod pacijenata sa teškim pridruženim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu primenu leka i da se obrate lekaru ukoliko primete znakove i simptome oboljenja jetre, kao što su: anoreksija, žutica, tamno prebojena mokraća, pruritus ili bolna osetljivost abdomena.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, imaju blokirajuće neuromuskularno dejstvo i mogu da dovedu do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i potrebu za respiratornom podrškom, koje su bile povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa miastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaj vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina dođe do poremećaja vida ili se pojave bilo koji poremećaji oka, treba konsultovati oftalmologa (videti odeljak 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može dovesti do rasta neosetljivih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. U tom slučaju pozitivan nalaz treba potvrditi specifičnijim metodama.

Levofloksacin može da inhibira rast Mycobacterium tuberculosis i samim tim može dati lažno negativne rezultate prilikom bakteriološke dijagnoze tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte, i insuficijencija/neadekvatno zatvaranje srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon uzimanja fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i smrtne slučajeve), kao i slučajevi insuficijencije / neadekvatnog zatvaranja bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za:

• za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/neadekvatnost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ili poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno
• za regurgitaciju/neadekvatnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomenu, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema trbuha ili donjih ekstremiteta.

Druge relevantne informacije

Lek Forteca sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena kada se primenjuje istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum ili sa didanozinom (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom). Istovremena primena leka Forteca sa multivitaminskim preparatima koji sadrže cink smanjuje njihovu resorpciju. Preporučuje se da se preparati koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, soli cinka, antacidi sa aluminijumom ili magnezijumom ili didanozin (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom) ne primenjuju u toku 2 sata pre ili 2 sata posle primene leka Forteca (videti odeljak 4.2). Kalcijumove soli imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kod istovremene primene sa sukralfatom. Kod pacijenata koji uzimaju ova dva leka, sukralfat treba da se uzima 2 sata posle primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i njemu slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkoj studiji nisu zapažene farmakokinetičke interakcije teofilina i levofloksacina. Međutim, može da dođe do izraženog smanjenja praga za pojavu moždanih konvulzija, kod istovremene primene hinolona i teofilina, NSAIL ili drugih lekova koji smanjuju prag za pojavu konvulzija.

Koncentracije levofloksacina su bile za oko 13% veće kod njegove istovremene primene sa fenbufenom.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na izlučivanje levofloksacina. Renalni klirens levofloksacina je bio manji za 24% kod primene sa cimetidinom i za 34% kod primene sa probenecidom. Razlog za to je sposobnost oba leka da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, pri testiranim dozama, mala je verovatnoća da ove statistički značajne farmakokinetičke razlike imaju klinički značaj.

Oprez je potreban prilikom primene levofloksacina istovremeno sa lekovima koji remete tubularnu sekreciju kao što su probenecid i cimetidin, naročito kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom.

Druge relevantne informacije

Kliničke farmakološke studije su pokazale da se farmakokinetika levofloksacina ne menja klinički značajno kod njegove istovremene primene sa: kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Dejstvo levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33% kada se primenjuje istovremeno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje koje može biti teško, prijavljeni su kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin). Zbog toga treba redovno kontrolisati testove koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antagoniste vitamina K i levofloksacin (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Kao i druge fluorohinolone, levofloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata koji uzimaju lekove koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4. »Produženje QT intervala«).

Druge relevantne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Drugi oblici interakcija

Hrana

Ne postoje klinički značajne interakcije sa hranom. Zbog toga, levofloksacin može da se uzima pre, posle ili u toku obroka.

Trudnoća

Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama ne pokazuju direktan ili indirektan štetan uticaj u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, budući da ne postoje podaci o njegovoj primeni kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin ne sme da se koristi u toku trudnoće (videti odeljke 4.3. i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan u periodu dojenja. Ne postoji dovoljno informacija o izlučivanju levofloksacina u mleko, međutim poznato je da se drugi fluorohinoloni izlučuju u majčino mleko. U nedostatku podataka o primeni levofloksacina kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u fazi rasta, levofloksacin ne sme da se koristi u toku dojenja (videti odeljke 4.3. i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne izaziva poremećaj fertiliteta i reproduktivne sposobnosti kod pacova.

Levofloksacin ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka neželjena dejstva (npr. vrtoglavica, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe sposobnost koncentracije i reagovanja i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

U daljem tekstu navedena neželjena dejstva su bazirana na podacima iz kliničkih ispitivanja na više od 8300 pacijenata i na prijavama neželjenih dejstava u toku postmarketinškog praćenja leka.

Neželjena dejstva levofloksacina su rangirana prema organskom sistemu i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 i <1/10), povremena (≥1/1000 i <1/100), retka (≥1/10000 i

<1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može da se proceni na osnovu raspoloživih podataka). U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su navedena od najozbiljnijih do najblažih.

aAnafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze.

bMukokutane reakcije mogu ponekad da se jave i nakon prve doze.

* Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona prijavljeni su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase organskih sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane s parestezijom, depresija, umor, narušeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

** Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i fatalne slučajeve), kao i slučajevi insuficijencije/neadekvatnog zatvaranja bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Druga neželjena dejstva koja su povezana sa primenom fluorohinolona su:

• napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa korist i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničko farmakološkim ispitivanjima sa primenom supraterapijskih doza, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su simptomi poremećaja centralnog nervnog sistema (npr. konfuzija, vrtoglavica, poremećaj svesti i konvulzivni napadi), produženje QT intervala i gastrointestinalni poremećaji (npr. mučnina i erozije sluznice).

U toku perioda postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su simptomi poremećaja CNS-a, kao što su: konfuzija, konvulzije, halucinacije i tremor.

U slučaju predoziranja primenjuje se simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Da bi se zaštitila sluznica želuca mogu se primeniti antacidi. Hemodijaliza, peritoneumska dijaliza i CAPD nisu efikasne u otklanjanju levofloksacina iz cirkulacije. Ne postoji specifičan antidot.

Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi, fluorohinoloni

ATC kod: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibiotik iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemski aktivne supstance ofloksacin.

Mehanizam dejstva

Kao i drugi fluorohinolonski antibakterijski lekovi, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i na topoizomerazu IV.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se stiče postepeno u nekoliko koraka preko mutacija ciljnog mesta u obe topoizomeraze tipa II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su permeabilnost barijere (uobičajena kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi (pumpe), mogu takođe da utiču na osetljivost na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma delovanja ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.

Granične vrednosti MIC

Granične vrednosti MIC za levofloksacin koje preporučuje EUCAST i koje razdvajaju osetljive od osetljivih bakterija povećane izloženosti i osetljive povećane izloženosti od rezistentnih bakterija, prikazane su u tabeli za testiranje MIC (mg/L):

EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za levofloksacin (verzija 10.0, 2020-01-01):

Prevalenca rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja tokom vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna rezistencija takva da je korist od primene leka za neke bakterijske sojeve dovedena u pitanje.

# Vrlo je verovatno da meticilin rezistentni S. aureus poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro potpuno resorbuje. Maksimalne koncentracije u plazmi se postižu za oko 1 - 2h. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.

Prisustvo hrane u manjoj meri utiče na resorpciju levofloksacina.

Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 h po primeni doznog režima od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 – 40% levofloksacina se vezuje za proteine plazme.

Prosečni volumen distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon jedne i ponovljenih doza od 500 mg, što govori u prilog široke distribucije u telesna tkiva.

Prelazak u tkiva i telesne tečnosti

Pokazano je da levofloksacin prodire u bronhijalnu sluznicu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečni sadržaj vezikula i bula), u tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri. Metaboliti levofloksacina su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Ovi metaboliti čine manje od 5% doze i izlučuju se urinom. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Izlučivanje

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo izlučuje iz plazme (t½: 6 – 8 h). Izlučivanje se odvija uglavnom putem bubrega (> 85% primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina nakon primene jedne doze od 500 mg, iznosi 175±29,2 mL/min.

U farmakokinetici levofloksacina nema većih razlika nakon oralne i intravenske primene, što govori u prilog tome da su oralni i intravenski put primene zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin ima linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 50 do 1000 mg. Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje bubrega. Sa smanjenjem bubrežne funkcije dolazi do smanjenja renalne eliminacije i klirensa, a samim tim i porasta poluvremena eliminacije, kao što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne doze od 500 mg

Starije osobe

Ne postoji značajna razlika u farmakokinetici levofloksacina kod mlađih i starijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Polne razlike

Odvojene analize za žene i muškarce su pokazale da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne ukazuju na postojanje posebnog rizika za ljude na osnovu sprovedenih konvencionalnih ispitivanja toksičnosti nakon primene pojedinačne doze, nakon ponovljene doze, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije delovao štetno na plodnost i reproduktivnu sposobnost kod pacova, a njegov jedini efekat na fetuse je odloženo sazrevanje, kao rezultat maternalne toksičnosti.

Levofloksacin u ispitivanjima nije indukovao gensku mutaciju u bakterijskim ćelijama i ćelijama sisara, ali je indukovao hromozomske aberacije in vitro u ćelijama pluća kineskog hrčka. Ovi efekti mogu biti posledica inhibicije topoizomeraze II. Testovi u in vivo uslovima (mikronukleus test, izmena sestrinskih hromatida, neplanirana sinteza DNA, testovi dominantnih letalnih mutacija) nisu pokazali genotoksični potencijal.

Ispitivanja na miševima pokazala su da levofloksacin ispoljava fototoksičnu aktivnost samo u veoma velikim dozama. Levofloksacin nije pokazao genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a u određivanju fotokancerogenosti smanjio je razvoj tumora.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je pokazao efekte na hrskavicu (stvaranje „plikova“ i kavitacija) kod pacova i pasa. Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih životinja.

Jezgro:

• Celuloza, mikrokristalna
• Celuloza u prahu
• Skrob, preželatinizovan
• Skrob, kukuruzni
• Krospovidon
• Povidon K 25
• Natrijum-stearilfumarat

Omotač (Opadry II 31F32643):

• Laktoza, monohidrat
• Hipromeloza
• Titan-dioksid
• Makrogol 4000
• Gvožđe(III)-oksid, crveni
• Gvožđe(III)-oksid, crni
• Gvožđe(III)-oksid, žuti.

Nije primenljivo.

5 godina.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Forteca, 250 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa po 5 film tableta od 250 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Forteca, 500 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa po 5 film tableta od 500 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Forteca je levofloksacin. Levofloksacin je antibiotik širokog spektra dejstva iz grupe hinolona. Levofloksacin deluje tako što uništava bakterije koje izazivaju infekcije.

Lek Forteca se koristi kod odraslih za lečenje sledećih infekcija:

• Komplikovane infekcije urinarnog trakta (mokraćnih puteva), uključujući pijelonefritis (zapaljenje bubrega);
• Hronični bakterijski prostatitis (zapaljenje prostate);
• Inhalacioni antraks (zapaljenje pluća izazvano uzročnikom antraksa): preventivno po izlaganju uzročniku i kao lečenje.

Za lečenje dole navedenih infekcija lek Forteca treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za inicijalno lečenje ovih infekcija.

• Akutni bakterijski sinuzitis (zapaljenje sinusa);
• Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća nastalo van bolnice);
• Akutna egzacerbacija (pogoršanje) hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis;
• Nekomplikovani cistitis (zapaljenje mokraćne bešike);
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva.

• Ako ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6) ili ukoliko ste osetljivi na druge fluorohinolone (npr. ciprofloksacin, moksifloksacin ili ofloksacin). Znaci preosetljivosti uključuju osip po koži, otok lica, usta, grla ili jezika (angioedem), probleme sa disanjem ili gutanjem,
• Ukoliko bolujete od epilepsije;
• Ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva (npr. tendinitis), koje je bilo povezano sa primenom antibiotika iz grupe fluorohinolona;
• Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću;
• Ukoliko dojite.

Lek Forteca se ne sme koristiti za lečenje dece i adolescenata u periodu rasta.

Upozorenja i mere opreza

Pre nego što uzmete lek Forteca

Ne bi trebalo da koristite fluorohinolonski/hinolonski antibiotik, uključujući levofloksacin, ako Vam se u prošlosti javilo bilo kakvo ozbiljno neželjeno dejstvo kad ste uzimali hinolon ili fluorohinolon. O tome morate što pre obavestiti svog lekara.

Pre početka lečenja lekom Forteca obavestite Vašeg lekara ukoliko:

• imate 60 godina ili ste stariji,
• uzimate kortikosteroide (videti odeljak „Drugi lekovi i Forteca“),
• ste nekad ranije imali konvulzije (epileptične napade) ili oštećenje moždanog tkiva, kao što je moždani udar (šlog) ili tešku povredu glave,
• imate oštećenje funkcije bubrega,
• imate redak nasledni poremećaj metabolizma, pod nazivom deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze. U tom slučaju, u toku primene leka Forteca može doći do hemolize (razaranja crvenih krvnih zrnaca).
• uzimate lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulanse, npr. varfarin),
• imate ili ste ranije imali psihičke poremećaje. Psihotične reakcije su prijavljene kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu biti u

vidu suicidalnih misli i samopovređivanja, ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina. U slučaju pojave prvih simptoma i znakova ovih reakcija, odmah obustavite dalju primenu levofloksacina i javite se lekaru.

• imate ili ste ranije imali srčane tegobe,
• bolujete od šećerne bolesti i uzimate lekove za smanjenje šećera u krvi,
• imate ili ste ranije imali oštećenje jetre,
• Vam je presađen organ,
• bolujete od miastenije gravis (neuromišićni poremećaj koji karakteriše slabost u mišićima),
• je nekad ranije tokom primene levofloksacina kod Vas došlo do pojave teškog osipa ili ljuštenja kože, nastanka plikova i/ili ranica u ustima
• Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda)
• ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida)
• Vam je postavljena dijagnoza neadekvatnog zatvaranja srčanih zalistaka (regurgitacija ili insuficijencija srčanih zalistaka)
• u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili kongenitalno oboljenje srčanih zalistaka ili druge faktore rizika ili stanja (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ovog sindrom, Tarnerov sindrom, Sjögren-ov sindrom (autoimuna zapaljenska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija (visok krvni pritisak), poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (upala srca)).

Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme aorte ili disekcije, odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Ako vam se iznenada jave simptomi u vidu otežanog disanja, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili trbuha ili novi početak lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), odmah obavestite lekara.

Obratite se lekaru ukoliko se javi ozbiljan, uporan i/ili krvav proliv tokom ili nakon primene leka. Ovo može predstavljati znak teškog zapaljenja creva (pseudomembranoznog kolitisa) koji se može javiti u toku lečenja antibioticima i uglavnom zahteva prekid terapije i započinjanje specifičnog lečenja.

Retko se može javiti bol i otok u zglobovima, zapaljenje tetiva (tendinitis) ili pucanje tetive. Rizik je povećan posebno ukoliko ste starijeg životnog doba (stariji od 60 godina), presađen Vam je organ, imate tegobe s bubrezima, ukoliko ste istovremeno na terapiji kortikosteroidima, ili ukoliko uzimate dnevnu dozu leka Forteca od 1000 mg. Zapaljenje i pucanje (ruptura) tetiva se može javiti u prvih 48 sati od početka terapije, pa čak i do nekoliko meseci nakon završetka terapije levofloksacinom. U slučaju pojave prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (npr. u gležnju, zglobu ručja, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite sa daljim uzimanjem leka Forteca i obratite se lekaru. Zahvaćeni deo tela mora da miruje. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od pucanja (rupture) tetive.

Treba izbegavati izlaganje jakom suncu kao i korišćenje kvarcnih lampi i solarijuma, zbog toga što se kod nekih pacijenata može javiti osetljivost na sunce tokom primene leka Forteca (sa reakcijama sličnim kao kad izgorite na suncu).

Ozbiljne neželjene reakcije na koži

Slučajevi ozbiljnih neželjenih reakcija na koži, kao što su Stevens-Johnson sindrom,toksična epidermalna nekroliza, i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom) prijavljeni su prilikom primene levofloksacina.

• Stevens-Johnson sindrom/toksična epidermalna nekroliza u početku se mogu ispoljiti u vidu crvenih tačaka nalik “metama” ili kružnih promena, često sa plikom u centru, na trupu. Takođe, može doći do nastanka ranica u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i otečene oči).

Nastanku ovog ozbiljnog osipa na koži često prethodi povišena telesna temperatura i/ili simptomi nalik gripu. Osip se može pogoršati u vidu široko rasprostranjenog ljušćenja kože ili životno-ugrožavajućih komplikacija, a može čak biti i sa fatalnim ishodom.

• DRESS sindrom se ispoljava u početku sa simptomima nalik gripu sa osipom na licu, a zatim sa osipom koji se širi na druge delove tela, praćen povišenom telesnom temperaturom, poremećajem laboratorijskih vrednosti u krvi (povećane vrednosti enzima jetre i porast eozinofilnih leukocita) i otečenim limfnim čvorovima.

Ukoliko kod Vas dođe do pojave ozbiljnog osipa ili nekog drugog simptoma na koži koji su gore navedeni, odmah prekinite sa uzimanjem levofloksacina i kontaktirajte svog lekara ili potražite medicinsku pomoć.

Oprez prilikom upotrebe ovog leka potreban je ukoliko Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (vidi se na EKG zapisu), ukoliko imate poremećaj elektrolita (posebno nizak nivo magnezijuma i kalijuma u krvi), imate usporen rad srca (bradikardiju), imate srčanu slabost ili ste imali srčani udar (infarkt miokarda), ženskog ste pola ili ste starija osoba ili ukoliko uzimate lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala.

Retko Vam se mogu javiti simptomi neuropatije (oštećenja živaca), kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost mišića, naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi, odmah prekinite sa uzimanjem leka Forteca i obavestite svog lekara kako bi se sprečila pojava nepovratnih oštećenja.

Ukoliko dođe do poremećaja vida, odmah se obratite očnom lekaru.

Lek Forteca može da izazove ozbiljne, potencijalno smrtonosne reakcije preosetljivosti (npr. od angioedema (otok krvnih sudova) pa i do anafilaktičkog šoka), ponekad i posle primene početne doze. Odmah treba da prekinete dalju primenu leka i da se obratite svom lekaru ili potražite hitnu medicinsku pomoć.

Primena leka Forteca, naročito produžena, može da dovede do rasta neosetljivih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa (MRSA) rezistentni i na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

U evropskim zemljama varira rezistencija E. coli na fluorohinolone. Lekarima se savetuje da pri određivanju terapije uzmu u obzir lokalnu zastupljenost rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Kao i kod primene drugih hinolona, prijavljeni su slučajevi poremećaja vrednosti glukoze u krvi, kako hipoglikemije (sniženih vrednosti), tako i hiperglikemije (povećanih vrednosti), koji se javljaju češće kod starijih, uglavnom kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemicima (npr. glibenklamid) ili na insulinu. Ukoliko imate šećernu bolest (dijabetes) neophodno je pažljivo praćenje vrednosti glukoze u krvi.

Ukoliko primetite poremećaj vrednosti glukoze u krvi, prekinite odmah terapiju levofloksacinom i javite se lekaru koji će razmotriti primenu alternativne antibakterijske terapije.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno trajna ozbiljna neželjena dejstva

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući levofloksacin, povezani su sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno trajna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, abnormalne osećaje kao što su bockanje, trnci, osećaj golicanja, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, sluha, čula ukusa i mirisa, depresiju, narušeno pamćenje, jak umor i teške poremećaje spavanja.

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Forteca, odmah se obratite svom lekaru pre nego što nastavite sa lečenjem. Vaš lekar će odlučiti o nastavku lečenja i takođe razmotriti primenu nekog drugog antibiotika.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se za savet Vašem lekaru ili farmaceutu pre početka primene leka Forteca.

Drugi lekovi i Forteca

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neki od navedenih lekova, jer se kod njihove istovremene primene sa lekom Forteca mogu javiti neželjena dejstva:

• Kortikosteroidi (lekovi za lečenje zapaljenja). Kod njihove istovremene primene sa lekom Forteca raste rizik od zapaljenja i/ili pucanja tetiva.
• Varfarin (lek za smanjenje zgrušavanja krvi). Može doći do pojave krvarenja. Vaš lekar će redovno kontrolisati testove koagulacije krvi (vreme krvarenja i dr.)
• Teofilin (lek za lečenje otežanog disanja). Može doći do pojave epileptičnih napada.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) koji se koriste za lečenje bola i zapaljenja, kao što su: aspirin, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen i indometacin. U tom slučaju možete biti podložniji pojavi epileptičnih napada.
• Ciklosporin (imunosupresiv koji se primenjuje nakon transplantacije organa, za lečenje psorijaze, reumatoidnog artritisa i dr. imunoloških poremećaja). Raste rizik od pojave neželjenih dejstava ciklosporina.
• Lekovi koji utiču na rad srca i mogu da produže QT interval (vidi se na EKG zapisu), kao što su lekovi za lečenje poremećaja srčanog ritma (antiaritmici npr. hinidin i amjodaron), lekovi za lečenje depresije (triciklični antidepresivi npr. amitriptilin i imipramin), lekovi za lečenje bakterijskih infekcija (makrolidni antibiotici npr. eritromicin, azitromicin i klaritromicin) i neki antipsihotici.
• Probenecid (za lečenje gihta ili podagre) i cimetidin (lek za lečenje čira na želucu i gorušice). Potreban je oprez kod istovremene primene leka Forteca sa ovim lekovima. Ukoliko imate poremećaj rada bubrega, Vaš lekar može da Vam propiše manju dozu leka Forteca.

Ne uzimajte lek Forteca istovremeno sa sledećim lekovima, jer ovi lekovi mogu da smanje delovanje leka Forteca:

• tablete gvožđa (za lečenje malokrvnosti),
• multivitaminski preparati koji sadrže cink,
• antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum (za lečenje pojačane kiseline u želucu i gorušice),
• didanozin (samo formulacije koje sadrže puferujuće supstance sa aluminijumom ili magnezijumom) (lek za lečenje HIV infekcije),
• sukralfat (za lečenje čira na želucu). Videti odeljak 3: „Kako se uzima lek Forteca“.

Uticaj na rezultate laboratorijskih testova

Test za određivanje opijata u urinu može da pokaže lažno pozitivan rezultat kod pacijenata na terapiji lekom Forteca. U tom slučaju pozitivan nalaz treba potvrditi specifičnijim metodama. Ukoliko treba da uradite test urina na opijate, obavestite Vašeg lekara da uzimate lek Forteca.

Levofloksacin može da inhibira rast Mycobacterium tuberculosis i samim tim može dati lažno negativne rezultate prilikom bakteriološke dijagnoze tuberkuloze.

Uzimanje leka Forteca sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Forteca može da se uzima pre, posle ili u toku obroka. U toku terapije lekom Forteca ne smete da konzumirate alkoholna pića.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete da uzimate lek Forteca ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste u toku primene leka Forteca saznali da ste u drugom stanju.

Ne smete da uzimate lek Forteca ukoliko dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Forteca ima mali do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka neželjena dejstva, kao što su: vrtoglavica, pospanost i poremećaj vida mogu da oštete sposobnost koncentracije i reagovanja. Ukoliko osetite ove simptome nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Forteca sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju netolerancije na neke od šećera obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Za oralnu upotrebu.

Lek je namenjen za odrasle.

Način primene

Film tablete leka Forteca treba progutati cele, bez drobljenja i žvakanja, sa dovoljno tečnosti (npr. ½ do 1 čaša vode). Ukoliko treba da prilagodite dozu, možete da podelite film tabletu duž podeone crte. Lek Forteca film tablete možete uzimati uz obrok ili između obroka.

Zaštitite Vašu kožu od sunčeve svetlosti

Nemojte da se izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti u toku primene leka Forteca. Ukoliko se ne pridržavate odgovarajućih mera predostrožnosti (krema sa visokim UV faktorom, nošenje šešira i odeće koja pokriva ruke i noge, izbegavanje solarijuma), Vaša koža može da postane mnogo osetljivija na sunčeve zrake i može doći do pojave reakcija koje su slične opekotinama (osećaj žarenja, bockanja ili pojava plikova po koži).

Ne uzimajte tablete gvožđa, multivitaminske preparate sa cinkom, antacide (za lečenje pojačane kiseline u želucu i gorušice), didanozin (za lečenje HIV infekcije) ili sukralfat (za lečenje čira na želucu) u isto vreme sa lekom Forteca. Ove preparate možete da uzmete najmanje 2 sata pre ili posle uzimanja leka Forteca.

Doza i dužina primene leka Forteca

Vaš lekar će u skladu sa vrstom infekcije, težinom infekcije i osetljivošću bakterije na ovaj lek, odrediti dozu i dužinu lečenja lekom Forteca. Ukoliko mislite da lek Forteca suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, ne menjajte samoinicijativno dozu, nego se obratite Vašem lekaru.

Doziranje kod odraslih i starijih

Akutni bakterijski sinuzitis (zapaljenje sinusa): 500 mg jednom dnevno, 10 - 14 dana.

Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis: 500 mg jednom dnevno, 7 - 10 dana.

Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća): 500 mg, jednom ili dva puta dnevno, 7 – 14 dana.

Akutni pijelonefritis (zapaljenje bubrega): 500 mg jednom dnevno, 7 - 10 dana.

Komplikovane urinarne infekcije: 500 mg jednom dnevno, 7 - 14 dana. Nekomplikovani cistitis (zapaljenje mokraćne bešike): 250 mg jednom dnevno, 3 dana. Hronični bakterijski prostatitis (zapaljenje prostate): 500 mg jednom dnevno, 28 dana.

Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva: 500 mg jednom ili dva puta dnevno, 7 - 14 dana.

Plućni antraks: 500 mg jednom dnevno, 8 nedelja.

Odrasli sa oštećenjem funkcije bubrega

Ukoliko imate oštećenu funkciju bubrega, Vaš lekar će Vam propisati manju dozu leka Forteca.

Deca i adolescenti

Lek Forteca se ne sme koristiti za lečenje dece i adolescenata.

Ako ste uzeli više leka Forteca nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je preporučeno (predoziranje) ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi! Ako zbog predoziranja idete u bolnicu, obavezno ponesite sa sobom tablete u originalnom pakovanju, sa ovim uputstvom, kako bi lekar znao šta ste uzeli.

U slučaju predoziranja može doći do pojave konvulzija (epileptičnih napada), konfuzije (zbunjenosti), vrtoglavice, poremećaja svesti, srčanih tegoba (osećaja lupanja ili preskakanja srca) i mučnine.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Forteca

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu tabletu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Forteca

Lečenje ne treba da prekidate bez prethodnog saveta sa lekarom. Veoma je važno da uzimate lek Forteca, film tablete onoliko dugo koliko Vam je preporučeno, čak i ako se budete osećali bolje nakon nekoliko dana lečenja. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, simptomi bolesti mogu ponovo da se jave, a bakterija koja je izazvala bolest može da postane rezistentna (otporna) na levofloksacin, što znači da lek Forteca više neće delovati.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju da se jave kod svih pacijenatakoji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva su obično blagog ili umerenog intenziteta i obično nestaju u toku lečenja.

Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim informacijama o učestalosti: Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Ukoliko se javi neko od sledećih retkih neželjenih dejstava prestanite da uzimate lek i odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi:

• alergijske reakcije: osip, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, ždrela ili jezika.

Ukoliko se javi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava prestanite da uzimate lek i odmah se obratite Vašem lekaru, jer Vam može biti potrebno hitno lečenje:

Retko:

• Oštećenje tetiva, uključujući tendinitis (zapaljenje tetiva, posebno Ahilove tetive, ali i drugih)
• Konvulzije (epileptični napadi)
• Široko rasprostranjen osip, povišena telesna temperatura, povećane vrednosti enzima jetre, poremećaj laboratorijskih vrednosti krvi (porast eozinofilnih leukocita), otečeni limfni čvorovi i poremećaj drugih organskih sistema (reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima

- DRESS sindrom). Videti takođe odeljak 2.

• Sindrom povezan sa poremećenim izlučivanjem vode i malim vrednostima natrijuma u krvi (SIADH)
• Hipoglikemija (smanjene koncentracija šećera u krvi), i hipoglikemijska koma (koma usled izraženog smanjenja šećera u krvi), što je od posebnog značaja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti.

Nepoznata učestalost:

• Tečna stolica koja može imati primese krvi i sluzi i može biti praćena grčevima u stomaku i visokom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teškog zapaljenja debelog creva (enterokolitis, uključujući i pseudomembranozni kolits).
• Osećaj žarenja, bockanja, mravinjanja ili bol. Ovo mogu biti simptomi oštećenja nerava (neuropatija).
• Ruptura (pucanje) tetive (npr. Ahilove tetive).
• Ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Osip se može ispoljiti u vidu crvenih tačaka nalik “metama” ili kružnih promena, često sa plikom u centru, na trupu, zatim ljuštenjem kože, pojavom ranica u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima, a može im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu. Videti takođe odeljak 2.
• Gubitak apetita, žuta prebojenost kože, sluzokože, beonjača, tamna prebojenost mokraće, svrab i bolna osetljivost abdomena (znaci i simptomi oštećenja funkcije jetre).

Ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana obratite se Vašem lekaru:

Često:

• nesanica,
• glavobolja, vrtoglavica,
• dijareja (proliv), povraćanje, mučnina,
• povećanje vrednosti enzima jetre (ALT, AST, alkalne fosfataze, GGT) u krvi.

Povremeno:

• gljivične infekcije i infekcije bakterijama koje su otporne na levofloksacin,
• leukopenija (smanjenje broja belih krvnih zrnaca u krvi), eozinofilija (povećanje broja eozinofila - vrste belih krvnih zrnaca),
• gubitak apetita (anoreksija),
• anksioznost (napetost), konfuzija (zbunjenost), nervoza,
• pospanost, drhtavica (tremor), poremećaj čula ukusa,
• vertigo (vrtoglavica),
• nedostatak daha (dispneja),
• bol u trbuhu, stomačne tegobe ili poremećaj varenja (dispepsija), gasovi i konstipacija (otežano pržnjenje creva),
• povećana vrednost kreatinina i povećana koncentracija bilirubina u krvi zbog poremećaja funkcije bubrega i jetre,
• osip, svrab (pruritus), koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza),
• bol u zglobovima ili mišićima,
• opšta slabost.

Retko:

• trombocitopenija (smanjenje broja krvih pločica) što povećava sklonost krvarenju i pojavi modrica,
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (neutropenija),
• psihotične reakcije (npr. halucinacije, paranoja), depresija, uznemirenost, poremećaj snova, noćne more, delirijum (akutni poremećaj pažnje i stepena svesti), narušeno pamćenje,
• parestezije (osećaj bockanja i mravinjanja),
• poremećaj vida, kao što je zamućenje vida,
• zujanje u ušima (tinitus),
• tahikardija (ubrzan rad srca), palpitacije (osećaj lupanja i preskakanja srca),
• nizak krvni pritisak,
• mišićna slabost, što je od posebnog značaja kod osoba koje boluju od miastenije gravis (retko oboljenje nervnog sistema),
• akutna bubrežna slabost (npr. zbog alergijske reakcije bubrega pod nazivom intersticijalni nefritis),
• povišena telesna temperatura,
• oštro ograničene, crvene promene na koži sa ili bez stvaranja plikova koje se razvijaju nekoliko sati od primene levofloksacina, a zaceljuju kao postzapaljenske hiperpigmentovane (tamne) promene na koži; obično se pojavljuju na istim mestima na koži i sluzokožama nakon ponovljene primene levofloksacina.

Nepoznata učestalost:

• smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija), agranulocitoza (izraženo smanjenje granulocita u krvi – vrste belih krvnih zrnaca koja može da se manifestuje kao groznica, zapaljenje grla, malaksalost koja ne prolazi), hemolitička anemija (malokrvnost usled pojačane razgradnje crvenih krvnih zrnaca, sa simptomima bledila kože ili žutice i malaksalosti),
• anafilaktički šok i anafilaktoidni šok (reakcija slična anafilaktičkom šoku),
• hiperglikemija (povećanje koncentracija šećera u krvi),
• psihotični poremećaji sa željom za samopovređivanjem, uključujući suicidalne misli ili suicidalne pokušaje,
• poremećaj čula mirisa i gubitak čula mirisa,
• poremećaji koordinacije pokreta i problemi sa hodanjem (ekstrapiramidalni i ostali poremećaji vezani za koordinaciju mišića),
• gubitak čula ukusa,
• sinkopa (gubitak svesti),
• benigna intrakranijalna hipertenzija (porast pritiska u glavi),
• prolazni gubitak vida, uveitis (zapaljenje središnjeg omotača oka),
• gubitak i oštećenje sluha,
• ventrikularna tahikardija (ubrzan srčani rad) koja može rezultovati srčanim zastojem,
• ventrikularna aritmija (poremećaj srčanog rada) i torsades de pointes (javljaju se uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala),
• produženje QT intervala na EKG zapisu (videti odeljak 2: “Kada uzimate lek Forteca, posebno vodite računa“),
• otežano disanje ili sviranje u plućima (bronhospazam), alergijski pneumonitis (alergijske reakcije pluća),
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis),
• zapaljenje jetre,
• fotosenzitivne reakcije (osetljivost kože na UV zrake),
• zapaljenje krvnih sudova usled alergijske reakcije (leukocitoklastični vaskulitis),
• zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis),
• teško oštećenje mišića (rabdomioliza),
• pucanje mišića, pucanje ligamenta, zapaljenje zglobova,
• bol (uključujući bol u leđima, grudima, rukama i nogama).

Ostala neželjena dejstva udružena sa primenom fluorohinolona su:

• napadi porfirije kod pacijenata sa porfirijom (veoma retko metaboličko oboljenje).

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezani su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih dejstava, kao što su zapaljenje tetiva, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u rukama i/ili nogama, otežan hod, abnormalni osećaji kao što su bockanje, trnci, osećaj golicanja, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, narušeno pamćenje, kao i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa.

Zabeleženi su slučajevi povećanja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i imati smrtni ishod, kao i neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka, kod pacijenata koji su primali fluorohinolone. Videti takođe odeljak 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Forteca nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je levofloksacin

Forteca, 250 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 250 mg levofloksacina, u obliku levofloksacin, hemihidrata (256,23 mg).

Forteca, 500 mg, film tablete:

Jedna film tableta sadrži 500 mg levofloksacina, u obliku levofloksacin, hemihidrata (512,46 mg).

Pomoćne supstance su:

Jezgro: Celuloza, mikrokristalna; Celuloza u prahu;Skrob, preželatinizovan; Skrob, kukuruzni; Krospovidon; Povidon K 25; Natrijum-stearilfumarat.

Omotač (Opadry II 31F32643): Laktoza, monohidrat; Hipromeloza; Titan-dioksid; Makrogol 4000; Gvožđe(III)-oksid, crveni; Gvožđe(III)-oksid, crni; Gvožđe(III)-oksid, žuti.

Kako izgleda lek Forteca i sadržaj pakovanja

Forteca, 250 mg, film tablete:

Ružičaste, duguljaste film tablete sa podeonom linijom sa obe strane. Film tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa po 5 film tableta od 250 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Forteca, 500 mg, film tablete:

Ružičaste, duguljaste film tablete sa podeonom linijom sa obe strane. Film tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa po 5 film tableta od 500 mg.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i Proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Novembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Forteca, 250 mg, film tablete, 2x5 film tableta: 515-01-04699-20-001 od 12.11.2021.

Forteca, 500 mg, film tablete, 2x5 film tableta: 515-01-04684-20-001 od 12.11.2021.