Levoxa® 250mg film tableta

Lek Levoxa film tablete je indikovan kod odraslih za lečenje sledećih infekcija:

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4).
• Hronični bakterijski prostatitis.
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje (videti odeljak 4.4).

Za lečenje dole navedenih infekcija levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za lečenje ovih infekcija:

• Akutni bakterijski sinuzitis
• Vanbolnička pneumonija
• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujuči bronhitis
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
• Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4)

Levofloksacin se, takođe, može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Lek Levoxa film tablete se primenjuje jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od vrste i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Lek Levoxa film tablete se takođe može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalnog lečenja levofloksacinom primenjenim intravenski; zahvaljujući bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se koristiti isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje leka Levoxa film tablete su sledeće:

Doziranje kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD)

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno podešavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Starije osobe

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih osoba, osim u slučaju smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).

Pedijatrijska populacija

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3).

Način primene

Tabletu treba progutati celu, bez prethodnog mrvljenja i sa dovoljno tečnosti. Tableta se može i podeliti na pola duž podeone linije, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Lek se može uzimati tokom ili između obroka. Tablete treba uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, soli cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina sa aluminijumom ili puferi sa magnezijumom) kao i primene sukralfata, s obzirom na to da može doći do smanjenja resorpcije leka (videti odeljak 4.5).

Lek Levoxa film tablete je kontraindikovan:

• kod pacijenata koji su preosetljivi na levofloksacin ili druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• kod pacijenata sa epilepsijom
• kod pacijenata sa anamnestičkim podatkom o oboljenju tetiva povezanim sa uzimanjem fluorohinolona
• kod dece ili adolescenata u periodu rasta
• tokom trudnoće
• tokom dojenja.

Upotrebu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti imali ozbiljne neželjene reakcije kada su koristili hinolonske ili fluorohinolonske antibiotike (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata levofloksacinom treba započeti samo u odsustvu alternativnih mogućnosti lečenja i nakon pažljive procene koristi u odnosu na rizik (videti odeljak 4.3).

Rizici od rezistencije

Meticilin rezistentni S. aureus najverovatnije poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Prema tome levofloksacin se ne preporučuje za lečenje poznatih i suspektnih MRSA infekcija

osim ako laboratorijski rezultati nisu potvrdili osetljivost mikroorganizma na levofloksacin (i antibiotici koji se uobičajeno primenjuju za lečenje MRSA infekcije se ne mogu primeniti).

Levofloksacin se može koristiti za lečenje akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa u slučaju kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

Rezistencija E. coli, kao najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, na fluorohinolone je različita na nivou Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja uzmu u obzir lokalnu prevalenciju rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena kod ljudi se bazira na podacima o in vitro osetljivosti Bacillus anthracis, zatim na podacima iz eksperimenata na životinjama, uz ograničene podatke koji se odnose na humanu populaciju. Lekar treba da uzme u obzir nacionalni i/ili internacionalni konsenzus o lečenju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (u trajanju više meseci ili godina u kontinuitetu), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite, ponekad višestruke telesne sisteme (muskuloskeletne, nervne, psihijatrijske, čula) zabeleženi su kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone bez obzira na njihovu starost i prisustvo faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacijente treba upozoriti da se za dalja uputstva obrate svom lekaru.

Tendinitis i rupture tetive

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive), ponekad bilateralno, mogu nastati u prvih 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima. Do inflamacije i rupture tetive može doći čak i nekoliko meseci nakon prestanka lečenja. Rizik od nastanka tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organom, pacijenata. koji primaju dnevnu dozu leka od 1000 mg levofloksacina. kao i onih koji se istovremeno leče kortikosteroidima. Zbog toga, istovremenu primenu kortikosteroida treba izbegavati.

Na prvi znak tendinitisa (na primer bolno oticanje, zapaljenje) terapiju levofloksacinom treba prekinuti i razmotriti alternative. Potrebno je mirovanje zahvaćenog ekstremiteta. Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile

Ukoliko dođe do pojave dijareje, naročito teške i uporne, sa prisustvom krvi ili bez prisustva krvi u stolici, tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući i nekoliko nedelja nakon prestanka terapije), može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile (CDAD). Bolest povezana sa CDAD može biti po stepenu ozbiljnosti blaga do životno ugrožavajuća, pri čemu je pseudomembranozni kolitis najteži oblik ovog oboljenja (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga je potrebno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javila teška dijareja tokom ili posle terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je CDAD potvrđena, levofloksacin se mora odmah obustaviti i bez odlaganja primeniti odgovarajuću terapiju. U takvom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili koji su istovremeno na terapiji sa aktivnim supstancama koje snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Levofloksacin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, s obzirom na to da oni mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama prilikom primene hinolonskih antibiotika. Prema tome, ako je potrebno primeniti levofloksacin kod ovakvih pacijenata, neophodno je pratiti potencijalnu pojavu hemolize.

Pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovati dozu levofloksacina kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se mogu povremeno javiti nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru ili službi hitne medicinske pomoći, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne mere.

Teške reakcije na koži

Tokom primene levofloksacina uočena je pojava teških reakcija na koži uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell-ov sindrom), Steven-Johnoson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju leka, pacijenta treba informisati o znacima i simptomima teških reakcija na koži i treba ga pažljivo pratiti. Ukoliko se znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije jave, terapiju levofloksacinom treba odmah prekinuti i razmotriti alternativnu terapiju. Ako se pri primeni levofloksacina kod pacijenta javi ozbiljna reakcija kao što je SJS, TEN ili DRESS, ni pod kojim uslovom se ne sme nastaviti terapija u bilo koje vreme.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, koje se češće javljaju kod starijih pacijenata, obično kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara (videti odeljak 4.8).

Tearpiju levofloksacinom treba odmah prekinuti ako se kod pacijenta javi poremećaj koncentracije glukoze u krvi i razmotriti primenu alternativne ne-fluorohinolonske antibakterijske terapije.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti ne izlažu nepotrebno jakom suncu ili veštačkim izvorima UV zraka (npr. kvarcna lampa, solarijum) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).

Psihotične reakcije

Kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin, zabeležene su pojave psihotičnih reakcija. Veoma retko reakcije su progredirale do suicidalnih misli i samopovređivanja, čak i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovakvog ponašanja, primenu levofloksacina treba odmah obustaviti pacijenta treba uputiti da se javi svom lekaru. Treba razmotriti alternativnu antibakterijsku terapiju ne-hinolonima i primeniti adekvatne mere. Levofloksacin se mora primeniti sa posebnim oprezom kod psihotičnih pacijenata, ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima uanamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez kod primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika produženja QT intervala, na primer:

• sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (na primer antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• poremećaj ravnoteže elektrolita (na primer hipokalijemija, hipomagnezijemija),
• srčana oboljenja (srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QT interval. Prema tome, kod ovih populacija potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2. Starije osobe, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja rezultira parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću kod pacijenata koji su primali hinolonske i fluorohinolonske antibiotike. Pacijentima koji se leče levofloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka lečenja ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, mravinjanje, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnih stanja. (videti odeljak 4.8)

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre, pa čak i fatalne insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave simptomi hepatičnog oboljenja (anoreksija, žutica, taman urin, pruritus, osetljivost abdomena), pacijente treba savetovati da prekinu terapiju i kontaktiraju lekara.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, su neuromišićni blokatori i mogu da pogoršaju slabost mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt, kao i potreba za veštačkim disanjem, povezane su sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis.

Levofloksacin se ne preporučuje pacijentima sa miastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaji vida

Ako dođe do poremećaja vida ili nekog neželjenog dejstva na očima, odmah konsultovati očnog lekara (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može rezultirati povećanjem broja neosetljivih mikroorganizama. Ukoliko tokom terapije dođe do superinfekcije, neophodno je primeniti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Ukoliko pacijenti primaju levofloksacin, moguća je pojava lažno-pozitivnih rezultata testa detekcije opijata u urinu. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi specifičnijom metodom.

Levofloksacin može da inhibira rast bakterije Mycobacterium tuberculosis i samim tim, da uslovi pojavu lažno-negativnih rezultata kod bakteriološkog dijagnostikovanja tuberkuloze.

Aneurizma aorte i disekcija aorte

Epidemiološke studije su pokazale povećan rizik od nastanka aneurizme i disekcije aorte nakon primene fluorohinolona, naročito kod starije populacije.

Prema tome, fluorohinolone treba koristiti samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon uzimanja u obzir drugih terapijskih opcija kod pacijanata koji u porodičnoj anamnezi imaju aneurizme, ili kod pacijenata sa već postojećom aneurizmom aorte ili disekcijom aorte, ili kod pacijenata kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja ga čine predisponoranim za nastanak aneurizme aorte i disekciju aorte (na primer Marfan sindrom, vaskularni Ehlers-Danlos sindrom, Takayasu arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behcet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza). U slučaju iznenadnog bola u abdomenu, grudnom košu ili leđima, savetovati pacijenta da se odmah obrati službi hitne medicinske pomoći.

Lek Levoxa film tablete sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Dejstvo lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum i didanozinom (isključivo formulacija didanozina sa puferskim sistemom koji sadrži aluminijum ili magnezijum). Istovremena primena fluorohinolona i multivitamina koji sadrže cink dovodi do smanjenja njihove oralne resorpcije. Preporuka je da se preparati koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, cinka ili antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum ili didanozin (isključivo formulacija didanozina sa aluminijumom i magnezijumom, koja sadrži pufere) ne uzimaju 2 sata pre ili posle primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Soli kalcijuma imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kad se primenjuje istovremeno sa sukralfatom. Ukoliko se moraju primeniti zajedno, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na izlučivanje levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu imale klinički značaj.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Ostale važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji koriste lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike) (videti odeljak 4.4)

Ostale relevantne informacije

U studiji farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Drugi oblici interakcija

Hrana

Nema klinički značajne interakcije sa hranom. Zbog toga se lek Levoxa film tablete može uzimati nezavisno od uzimanja obroka.

Trudnoća

Postoji ograničeni broj podataka o primeni levofoksacina tokom trudnoće. . Ispitivanja na životinjama ne pokazuju direktan ili indirektan štetan uticaj na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Međutim, zbog nedostatka podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog eksperimentalnih podataka koji ukazuju na moguću opasnost od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu u toku dojenja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u humano mleko; međutim, ostali fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. U nedostatku podataka o uticaju na ljude i zbog eksperimentalnih podataka koji ukazuju na rizik od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reproduktivnu funkciju kod pacova.

Neka neželjena dejstva (npr. nesvestica/vrtoglavica, pospanost, poremećaj vida) mogu oslabiti koncentraciju i sposobnost reagovanja, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kad su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Sledeće informacije se baziraju na podacima iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo više od 8300 pacijenata, kao i na opsežnom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava definiše se na osnovu sledećih kriterijuma: Veoma često: ≥ 1/10

Često: ≥1/100, <1/10 Povremeno: ≥1/1000, <1/100 Retko: ≥1/10000, <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznata učestalost: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti.

aAnafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze.

bMukokutane reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze.

Druga neželjena dejstva koja su povezana sa upotrebom fluorohinolona uključuju:

• napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

*Prilikom primene hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (u trajanju više meseci ili godina u kontinuitetu), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje utiču na različite, ponekad višestruke, klase sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda , neuropatije povezane sa parestezijom, depresijom, umorom, oštećenjem pamćenja, poremećaj spavanja i oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa), u nekim slučajevima bez obzira na postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala, kao i gastrointestinalne reakcije kao što su nauzeja i erozije mukoze.

CNS efekti, u koje spadaju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležene tokom postmarketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja, primeniti simptomatsku terapiju. Pratiti EKG usled moguće pojave produženja QT intervala. Antacidi se mogu koristiti da spreče eroziju gastrične mukoze. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu delotvorni u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Ne postoji specifični antidot.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; hinoloni; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sinteski antibiotik klase fuorohinolona i predstavlja S(-) enantiomer racemske aktivne supstance ofloksacin.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski lek, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i na topoizomerazu IV.

PK/PD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se postiže korak po korak, tako što dolazi do mutacija na ciljnim mestima obe topoizomeraze tip II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su propustljivost barijere (uobičajeno kod bakterije Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa takođe mogu da utiču na osetljivost bakterija na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Usled mehanizma dejstva generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibakterijskih lekova.

Granice testova osetljivosti

Granične vrednosti MIC preporučene od strane EUCAST, koje razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih date su u tabeli za MIC testiranja (mg/L) u nastavku teksta.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIC za levofloksacin (verzija 2.0, 2012-01-01):

1Granične vrednosti za levofloksacin odgovaraju terapiji visokim dozama.

2Može se javiti nizak nivo rezistencije na fluorohinolon (MIC ciprofloksacina 0,12 – 0,5 mg/L) ali ne postoje dokazi da je ova rezistencija od kliničkog značaja kod infekcija respiratornog trakta uzrokovanih H.influenzae.

3Veoma retko ili skoro nikad nisu prijavljeni sojevi bakterija sa MIC vrednostima koje su iznad granice za osetljivost. Identifikacija i mikrobiološki testovi osetljivosti na ovakvim izolatima se moraju ponavljati i ako je rezultat potvrđen, izolat mora biti poslat u referentnu laboratoriju. Sve dok nema dokaza koji se

odnose na klinički odgovor potrvđenog izolata sa MIC vrednostima iznad trenutne granice rezistencije, ovakvi izolati se vode kao rezistentni.

4Granične vrednosti se odnose na oralnu dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2 i intravensku dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2.

Prevalencija rezistencije varira geografski i vremenom može da se promeni za određene vrste, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o teškim infekcijama. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna rezistencija takva da je korist od primene leka za neke infekcije dovedena u pitanje.

Vrste koje su obično osetljive na levofloksacin

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljiv na meticilin Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G

Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram - negativne bakterije

Eikenella corrodens

Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum

Vrste kod kojih se može razviti stečena rezistencija

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp.

Aerobne Gram - negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii

Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli

Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus feacium

# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro kompletno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar jednog do dva sata. Apsolutna bioraspoloživost je od 99 do 100%. Prisustvo hrane ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina. Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 h nakon primene od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 – 40% levofloksacina je vezano za serumske proteine. Srednja vrednost volumena distribucije za levofloksacin je oko 100 L nakon pojedinačne doze i ponovljenih doza od 500 mg, što ukazuje na široku distribuciju u tkiva.

Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri. Metaboliti koji nastaju su desmetil- levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Oni čine manje od 5 % doze koja se izlučuje putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t½: 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % od primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa organizma za levofloksacin nakon 500 mg pojedinačne doze je bila 175±29,2 mL/min. Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što govori u prilog tome da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.

Linearnost

Levofloksacin podleže linearnoj farmakokinetici u rasponu doza od 50 do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje funkcije bubrega. Sa smanjenjem funkcije bubrega smanjuje se i eliminacija putem bubrega i klirens levofloksacina. Samim tim poluvreme eliminacije je povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne doze od 500 mg

Starije osobe

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između mlađih i starijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Polne razlike

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola pokazale su da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban štetan uticaj na ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije uticao na plodnost ili reproduktivne performanse kod pacova. Kao rezultat maternalne toksičnosti dolazi jedino do odloženog sazrevanja fetusa.

Levofloksacin nije indukovao gensku mutaciju bakterija ili ćelija sisara ali je indukovao hromozomske aberacije kod ćelija pluća kineskih hrčaka u in vitro uslovima. Ovi efekti se mogu pripisati inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNA, testovi dominantne letalne mutacije) nisu pokazali genotoksični potencijal.

U studijama na miševima pokazana je fototoksičnost samo pri jako visokim dozama. Levofloksacin nije pokazao genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokancerogenosti.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je pokazao toksične efekte na hrskavicu kod pacova i pasa (stvaranje plikova i šupljina). Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih jedinki.

Sastav jezgra tablete:

Natrijum-stearilfumarat;

Celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni);

Krospovidon;

Kopovidon;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Sastav film obloge Opadry II Pink 31K34554:

Laktoza, monohidrat;

Hipromeloza 2910/15 cP;

Titan-dioksid;

Triacetin;

Gvožđe(III)-oksid, crveni;

Gvožđe(III)-oksid, žuti.

Nije primenljivo.

3 godine

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister sa 5 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Levoxa film tablete sadrži aktivnu supstancu levofloksacin. Levofloksacin je antibiotik iz grupe hinolona. Ovaj lek deluje tako što ubija bakterije, uzročnike infekcije u Vašem organizmu.

Lek Levoxa se primenjuje u lečenju infekcija:

• sinusa (sinuzitis),
• pluća (kod osoba sa hroničnim problemima sa disanjem ili zapaljenjem pluća),
• urinarnog trakta, uključujući bubrege i mokraćnu bešiku,
• prostate, u slučaju dugotrajne infekcije,
• kože i potkožnih tkiva uključujući mišiće (tzv. meko tkivo)

Lek Levoxa se može koristiti za smanjenje verovatnoće za razvoj plućnog oboljenja koje se naziva antraks, kao i za smanjenje verovatnoće za pogoršanje bolesti nakon izlaganja bakteriji koja izaziva antraks..

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6) ili druge hinolonske antibiotike kao što su moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin. Znaci alergijske reakcije uključuju osip na koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, lica, grla ili jezika;
• ukoliko imate epilepsiju ili ste nekada imali epileptične napade;
• ukoliko ste imali oštećenja tetiva (tetiva je snop vezivnih vlakana koji vezuje mišić za kost), kao što je zapaljenje tetiva (tendinitis), a koje je bilo povezano sa upotrebom hinolonskih antibiotika;
• kod dece i adolescenata u razvoju;
• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ukoliko dojite.

Nemojte uzimati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Levoxa.

Upozorenja i mere opreza

Pre primene leka Levoxa konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom ukoliko:

• imate 60 godina ili više,
• uzimate kortikosteroide (videti odeljak „Drugi lekovi i Levoxa”),
• ste imali transplantaciju organa
• ste nekada imali epileptični napad,
• ste imali oštećenje mozga, bilo usled moždanog udara (šloga) ili usled druge povrede mozga,
• imate problem sa bubrezima,
• imate nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaza, jer može doći do pojave problema u Vašoj krvi tokom primene ovog leka,
• imate ili ste nekada imali mentalne zdravstvene probleme,
• imate ili ste nekada imali srčano oboljenje; trebalo bi da budete oprezni prilikom uzimanja ove vrste lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (što se može videti na EKG-u, elekričnom snimku srca), poremećaj ravnoteže elektrolita u krvi (pogotovo niske koncentracije kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma spor srčani ritam (bradikardiju), slabo srce (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola, starija osoba ili uzimate druge lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti odeljak "Drugi lekovi i

Levoxa"),

• imate šećernu bolest (dijabetes),
• imate ili ste nekad imali problema sa jetrom
• ako bolujete od miastenije gravis
• ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija)
• ako imate proširenje ili „ispupčenje“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda)
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje slojeva zida aorte)
• u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (na primer poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfanov sindrom, ili vaskularni Ehlers-Danlos-ov sindrom, ili vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behcet-ova bolest, visok krvni pritisak ili poznata ateroskleroza)
• ako ste ikada imali teške osipe na koži ili ljušćenje kože, plikove i/ili čireve u ustima nakon uzimanja levofloksacina.

Bol i otok zglobova i zapaljenje i pucanje (ruptura) tetiva se mogu javiti retko. Rizik se povećava ako ste stariji (stariji od 60 godina), ako ste dobili organ transplantacijom, imate probleme sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i rupture (pucanja) tetiva se mogu javiti od prvih 48 sati od početka terapije, pa do nekoliko meseci nakon prekida terapije lekom Levoxa. Na prvi znak bola ili zapaljenja tetive (na primer u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite da uzimate lek Levoxa, obratite se svom lekaru i odmarajte zahvaćenu regiju. Izbegavajte bilo kakav nepotreban napor, jer to može povećati rizik za nastanak rupture (pucanja) tetive.

Retko može doći do razvoja simptoma oštećenja nerava (neuropatija), kao što su bol, osećaj žarenja, mravinjanja, trnjenja, i/ili slabost, posebno u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko se ovo javi kod Vas, prestanite sa uzimanjem leka Levoxa i odmah se obratite Vašem lekaru kako bi se sprečio razvoj potencijalno nepovratnog stanja.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Hinolonski i fluorohinolonski antibakterijski lekovi, uključujući i lek Levoxa, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim reakcijama, od kojih su neke dugotrajne (u trajanju više meseci ili godina u kontinuitetu), onesposobljavajuće ili potencijalno nepovratne, uključujući bol tetiva, mišića i zglobova gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, neobičan osećaj bockanja, peckanja i trnjenja, utrnulosti ili pečenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, ukusa i mirisa, oštećenje sluha, depresiju, oštećenje pamćenja, ozbiljan umor i ozbiljne poremećaje spavanja.

Ako primetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija nakon što uzmete lek Levoxa, obratite se svom lekaru odmah, pre nastavka lečenja. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja, uzimajući u obzir primenu antibiotika iz druge klase.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta pre nego što uzmete lek Levoxa.

Drugi lekovi i Levoxa

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Levoxa može imati uticaja na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Levoxa.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko koristite neki od sledećih lekova, jer je prilikom njihove istovremene primene sa lekom Levoxa moguće češće ispoljavanje određenih neželjenih dejstava:

• Kortikosteroide („steroidi“) - lekovi za lečenje zapaljenja, jer može češće doći do pojave zapaljenja i/ili pucanja tetiva.
• Varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi), jer može češće da se javi krvarenja. Vaš lekar će redovno

raditi testove krvi kako bi proverio stanje koagulacije.

• Teofilin (lek za ublažavanje problema sa disanjem); moguća je češća pojava konvulzivnih napada.
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL - lekovi za ublažavanje bola i zapaljenja, kao što su aspirin, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen, indometacin), jer je moguća češća pojava konvulzivnih napada.
• Ciklosporin (lek koji se koristi nakon transplantacije organa); moguća je češća pojava neželjenih dejstava ciklosporina.
• Neke lekove koji mogu uticati na rad srca kao što su lekovi u terapiji aritmija (antiaritmici, npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), lekove za lečenje depresije (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin), lekove koji se koriste kod psihijatrijskih poremećaja (antipsihotici) i neke lekove koji se koriste kod bakterijskih infekcija (makrolidni antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin i klaritromicin).
• Probenecid (primenjuje se u terapiji gihta); Vaš će lekar možda želeti da primeni nižu dozu ukoliko imate problema sa bubrezima.
• Cimetidin (primenjuje se u terapiji čira na želucu i gorušice. Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar će Vam možda propisati nižu dozu leka.

Recite Vašem lekaru ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Nemojte uzimati lek Levoxa istovremeno sa sledećim lekovima, jer oni mogu uticati na dejstvo leka Levoxa:

• tablete gvožđa (za lečenje anemije), suplementi cinka, antacidi (lekovi protiv gorušice) koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin ili sukralfat (lekovi za terapiju čira, videti odeljak 3 “Ako uzimate tablete gvožđa, suplemente cinka, antacide, didanozin i sukralfat”..

Urinarni test na opijate

Testovi urina mogu da pokažu lažno pozitivne rezultate na lekove za ublažavanje jakog bola (tj. opijate), kod ljudi koji su na terapiji lekom Levoxa. Ukoliko treba da uradite test urina, obavestite Vašeg lekara da uzimate lek Levoxa.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati lažno negativne rezultate nekih laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Uzimanje leka Levoxa sa hranom ili pićima

Lek Levoxa se može uzimati nezavisno od uzimanja hrane.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Levoxa ne smete koristiti:

• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• ako dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom lečenja lekom Levoxa mogu se javiti neželjena dejstva u vidu nesvestice, pospanosti, vrtoglavice ili problema sa vidom.

Neka od ovih neželjenih dejstava mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja.

Ukoliko osetite neka od ovih neželjenih dejstava, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama i nemojte raditi ništa što zahteva visok nivo pažnje.

Lek Levoxa sadrži laktozu, monohidrat

Lek Levoxa sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek se primenjuje oralno. Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti. Tablete se mogu uzeti tokom obroka ili u bilo koje vreme između obroka.

Ako uzimate tablete gvožđa, suplemente cinka, antacid, didanozin ili sukralfat

Ne uzimajte navedene lekove u isto vreme sa lekom Levoxa. Ove lekove uzmite najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon što uzmete lek Levoxa.

Koliku dozu leka treba da uzimate

• Vaš lekar će odlučiti koliku dozu leka Levoxa treba da uzimate i koliko dugo.
• Doza leka zavisi od vrste infekcije, kao i od toga koji je deo Vašeg organizma zahvaćen infekcijom.
• Dužina terapije zavisi od težine infekcije.
• Ako osetite da je dejstvo ovoga leka suviše slabo ili suviše jako, nemojte sami menjati dozu već se obratite Vašem lekaru za savet.

Odrasli i stariji pacijenti

Infekcija sinusa: dve film tablete leka Levoxa od 250 mg , odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno svakog dana.

Infekcija pluća kod pacijenata koji imaju dugotrajnih problema sa disanjem: dve film tablete leka Levoxa od 250 mg, odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno svakog dana.

Pneumonija (zapaljenje pluća): dve film tablete leka Levoxa od 250 mg, odjednom ili u dve doze svakog dana ili jedna film tableta Levoxa od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: jedna ili dve film tablete leka Levoxa od 250 mg jednom dnevno ili pola film tablete ili jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija prostate: dve film tablete leka Levoxa od 250 mg, odjednom svakog dana ili jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: dve film tablete leka Levoxa od 250 mg, jednom ili dva puta dnevno svakog dana ili jedna film tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje kod odraslih i starijih sa oštećenom funkcijom bubrega

Vaš lekar će prilagoditi dozu u zavisnosti od stepena oštećenje bubrega.

Primena kod dece i adolescenata

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata u periodu rasta. Zaštitite vašu kožu od sunca

Čuvajte se od direktne sunčeve svetlosti dok uzimate ovaj lek i dva dana nakon što prestanete da ga uzimate. Razlog je taj što će vaša koža postati osetljivija na sunce i može da izgori, peče ili mogu da se jave teški plikovi ako ne preduzmete sledeće mere:

• koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom
• uvek nosite šešir ili kapu, kao i odeću koja prekriva Vaše ruke i noge
• izbegavajte sunčanje u solarijumu.

Ako ste uzeli više leka Levoxa nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka Levoxa, odmah obavestite Vašeg lekara ili potražite medicinski savet. Ponesite pakovanje leka, da bi lekar znao koji ste lek uzeli. Mogu se javiti sledeći simptomi: konvulzije (epileptični napadi), konfuzija (zbunjenost), vrtoglavica, poremećaj svesti, srčane tegobe (osećaj lupanja ili preskakanja srca) i mučnina ili pečenje u želucu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Levoxa

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, izuzev ako je blizu vreme za sledeću dozu po preporučenom režimu. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Levoxa

Lečenje ne treba da prekidate samo zato što se osećate bolje. Veoma je važno da uzimate lek Levoxa onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, infekcija se može ponovo pojaviti, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterija može postati rezistentna (neosetljiva) na ovaj lek.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ova neželjena dejstva su uobičajeno blaga ili umerena i često nestaju nakon kratkog vremena.

Odmah prekinite uzimanje leka i obratite se Vašem lekaru ili najbližoj bolnici ako primetite neke od sledećih neželjenih dejstava:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): alergijska reakcija na lek (simptomi mogu biti: osip, teškoće pri gutanju ili disanju, oticanje usana, lica, grla ili jezika .

Odmah prekinite uzimanje leka i potražite lekara ukoliko se javi neko od sledećih, ozbiljnih neželjenih dejstava – možda će Vam biti potrebna hitna medicinsku pomoć:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata što može dovesti do pucanja. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva.
• napadi (konvulzije).
• čuju se i vide stvari koje nisu tu (halucinacije, paranoja), promene stava i misli (psihotične reakcije) sa rizikom od javljanja suicidalnih misli ili ponašanja,
• osećanje depresivnosti, mentalnih problemi, uznemirenosti (agitiranost), abnormalni snovi ili noćne more
• široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperature, povećane vrednosti enzima jetre, abnormalnosti krvi (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i uključenost drugih organa (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima poznata kao DRESS ili sindrom osetljivosti na lek). Videti odeljak 2.
• sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja tečnosti i niskim koncentracijama natrijuma (SIADH)
• sniženje koncentracije šećera u krvi (hipoglikemija) ili pad koncentracije šećera u krvi koji vodi u komu (hipoglikemijska koma). Ovo je važno za osobe koje boluju od dijabetesa.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• tečne stolice, moguće sa krvlju, grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom. Ovo mogu biti znaci ozbiljnog problema sa crevima (enterokolitis, uključujući i pseudomembranozni kolits).
• žarenje, peckanje, bol ili utrnulost. Ovo mogu biti znaci stanja koje se zove “neuropatija”.
• rabdomioliza (razgradnja misićnog tkiva), ruptura (pucanje) tetive (npr. Ahilove tetive), ruptura ligamenta, ruptura mišića, zapaljenje zglobova
• ozbiljni osipi na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Mogu da se jave na telu kao crvenkaste tačke oblika mete ili kružne površine često sa centralno lociranim plikom, kao ljušćenje kože, čirevi u ustima, ždrelu, nosu, genitalijama i očima (crvene i otečene oči). Ovim promenama na koži mogu da prethode povišena telesna temperatura i/ili simptomi slični gripu.
• gubitak apetita, žuta prebojenost kože ili beonjača, taman urin, svrab, bol u stomaku. Ovo mogu biti znaci ozbiljnog oštećenja jetre koji mogu da uključuju i fatalna oštećenja..

Ako Vam se jave teškoće sa vidom ili imate bilo koje druge poremećaje oka za vreme dok uzimate lek Levoxa, odmah potražite pomoć očnog lekara.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava traje duže od nekoliko dana ili dođe do pogoršanja:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• problemi sa spavanjem
• glavobolja, vrtoglavica
• mučnina, povraćanje, proliv
• povećanje vrednosti nekih enzima jetre u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene broja drugih bakterija ili gljivica, infekcija gljivicom Candida koje zahteva lečenje,
• promene u broju belih krvnih ćelija koje se registruju rezultatima određenih testova krvi (leukopenija, eozinofilija),
• anksioznost, konfuzija (zbunjenost), nervoza, pospanost, drhtanje, vertigo,
• otežano disanje (dispneja),
• poremećaj čula ukusa, gubitak apetita, problemi sa varenjem (dispepsija), povraćanje, nelagoda i bol u stomaku, osećaj nadimanja, zatvor, otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• svrab i osip na koži, tžak svrab ili koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza),
• uzrokovan neurološkim poremećajima (anoreksija)
• bolovi u zglobovima i mišićima,
• testovi krvi mogu dati neuobičajene rezulztate i ukazati na problem sa jetrom (povećanje koncentracije bilirubina) ili bubrezima (povećanje koncentracije kreatinina)
• opšta slabost.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• stvaranje modrica ili pojačano krvarenje usled smanjenja broja krvnih pločica (trombocitopenija),
• smanjen broj belih krvnih ćelija (neutropenija),
• pojačana imunska reakcija (preosetljivost)
• osećaj peckanja i trnjenja u rukama ili nogama (parestezije),
• zujanje u ušima (tinnitus) ili zamućen vid,
• neuobičajen, ubrzan rad srca (tahikardija), ili nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• mišićna slabost. Ovo je važno za osobe sa miastenijom gravis (retko oboljenje nervnog sistema).
• problem sa pamćenjem
• promene u funkcionisanju bubrega i ponekad bubrežna insuficijencija koja može biti posedica alergijske reakcije bubrega koja se naziva intersticijelni nefritis
• povišena telesna temperatura,
• jasno označene, eritematozne površine sa ili bez plikova koje se razvijaju unutar nekoliko sati od primene levofloksacina i prolaze ostavljajući postzapaljensku pojačanu pigmentaciju; uobičajeno se javlja na istim mestima na koži ili sluznici nakon ponavljane izloženosti levofloksacinu.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija): ovo može uzrokovati bledilo kože ili žutilo usled oštećenja crvenih krvnih ćelija, smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija),
• povišena telesna temperature, zapaljenje ždrela ili osećaj opšte slabosti koji traje. Ovo može biti posledica smanjenja broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza).
• težak poremećaj cirkulacije (šok sličan anafilaktičkom šoku)
• povećane koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemija). Ovo je važno za osobe koje boluju od dijabetesa.
• poremećaj čula mirisa, gubitak osećaja mirisa ili ukusa (parosmija, anosmija, ageuzija)
• problemi pri kretanju i hodanju (diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaji),
• iznenadan, kratkotrajan gubitak svesti (sinkopa),
• prolazni gubitak vida, zapaljenje oka,
• oštećenje sluha, gubitak sluha,
• ozbiljni poremećaj ubrzanja srčanog ritma, životno ugrožavajući nepravilan rad srca uključujući zastoj srca, promena srčanog ritma (naziva se “produženje QT intervala” koje se beleži na elektrokardiogramu - električna aktivnost srca)
• teškoće pri disanju, zviždanje (bronhospazam)
• alergijska reakcija pluća,
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis),
• zapaljenje jetre, (hepatitis)
• pojačana osetljivost kože na sunce i ultravioletno zračenje (fotosenzitivnost),
• zapaljenje krvnih sudova koji sprovode krv kroz organizam usled alergijske reakcije (vaskulitis),
• zapaljenje sluznice usne duplje (stomatitis),
• rupture mišića i razgradnja mišića (rabdomioliza)
• crvenilo i oticanje zglobova (artritis)
• bol, uključujući bol u leđima, grudnom košu i ekstremitetima,
• napadi porfirije kod osoba koje već boluju od porfirije (veoma retko metaboličko oboljenje),
• uporna glavobolja sa ili bez zamagljenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija).

Ako se bilo koje od navedenih neželjenih dejstava pogorša, ili primetite bilo koje simptome koji bi mogli biti neželjeno dejstvo leka Levoxa, a nisu pomenuti u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Levoxa posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon ”Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca..

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je levofloksacin. Levoxa, 250 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 250 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

Levoxa, 500 mg, film tablete

Jedna film tableta sadrži 500 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata. Pomoćne supstance su:

Sastav jezgra tablete: Natrijum-stearilfumarat; Celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni); Krospovidon; Kopovidon; Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Sastav film obloge Opadry II Pink 31K34554: Laktoza, monohidrat; Hipromeloza 2910/15 cP; Titan-dioksid; Triacetin; Gvožđe(III)-oksid, crveni; Gvožđe(III)-oksid, žuti.

Kako izgleda lek Levoxa i sadržaj pakovanja

Levoxa, film tableta, 250 mg:

Ružičaste, ovalne film tablete bikonveksne, 6 x 13mm, sa podeonom linijom sa jedne strane i bočno, i utisnutom oznakom L na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Levoxa, film tableta, 500 mg:

Ružičaste, ovalne film tablete bikonveksne, 8 x 16mm, sa podeonom linijom sa jedne strane i bočno, i utisnutom oznakom L na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister sa 5 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 film tableta i Uputstvo za lek..

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD,

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Proizvođač:

ACTAVIS LTD, BLB015-016,

Bulebel Industrial Estate, Zejtun, Malta Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Septembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Levoxa, 250 mg, film tablete: 515-01-04558-19-001 od 24.09.2020.

Levoxa, 500 mg, film tablete: 515-01-04559-19-001 od 24.09.2020.