Gabapreg® 75mg kapsula, tvrda

Neuropatski bol

Lek Gabapreg je indikovan u terapiji perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Lek Gabapreg se primenjuje kod odraslih osoba kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija, sa ili bez sekundarne generalizacije.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Lek Gabapreg je indikovan u terapiji generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Doziranje

Doza se kreće u rasponu od 150 do 600 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Ukoliko je potrebno primeniti dozu od 25 mg treba koristiti dostupan lek odgovarajuće jačine.

Neuropatski bol

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljenom u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta, kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta, kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Dozni opseg iznosi 150 do 600 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za terapijom treba redovno ponovno procenjivati. Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta, kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje tokom najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Pregabalin se iz sistemske cirkulacije eliminiše primarno putem bubrežne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano, prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, pomoću sledeće formule:

CLcr (mL/min) =

1,23 x [140 - uzrast (godine)] x telesna masa (kg) ( x 0,85 za žene) koncentracija kreatinina u serumu (mikromol/l)

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Uz dnevnu dozu, treba dati dopunsku dozu odmah nakon četvorosatnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu funkcije bubrega

* Ukupnu dnevnu dozu (mg/dan) treba podeliti prema režimu doziranja kako bi se odredili mg/dozi.

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Gabapreg kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se na osnovu njih ne mogu dati preporuke o doziranju.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Gabapreg se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Gabapreg je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa dijabetesom

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, kod određenih pacijenata sa dijabetesom kod kojih dođe do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno korigovanje hipoglikemijske terapije.

Reakcije preosetljivosti

Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina zabeležene su reakcije preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Primenu pregabalina treba odmah obustaviti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije

Ozbiljne kutane neželjene reakcije, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), koje mogu biti opasne po život, su retko prijavljene tokom terapije pregabalinom. Tokom propisivanja terapije, pacijente treba upozoriti na znakove i simptome ovih neželjenih reakcija i pažljivo pratiti. Ukoliko se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu pregabalina treba odmah obustaviti i razmotriti drugu terapiju (prema potrebi).

Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom se mogu javiti vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Efekti povezani sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo, i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata na terapiji pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je pojava neželjenih reakcija na čulo vida, uključujući gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne.

Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.

Insuficijencija bubrega

Prijavljeni su slučajevi insuficijencije bubrega, od kojih su neki bili reverzibilni nakon obustave leka.

Obustava istovremene primene drugih antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavi istovremene primene drugih antiepileptika, nakon postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, a u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Simptomi obustave

Nakon obustave kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom, kod nekih pacijenata zapaženi su simptomi obustave primene leka. Zabeleženi su sledeći događaji: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta treba o tome obavestiti na početku terapije.

Moguća je pojava konvulzija, uključujući epileptični status i generalizovane tonično-klonične konvulzije, tokom primene ili ubrzo nakon obustave pregabalina.

Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu dozno-zavisni.

Kongestivna srčana insuficijencija

Tokom postmarketinškog praćenja prijavljena je pojava kongestivne srčane insuficijencije kod određenih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su uglavnom zabeležene kod starijih pacijenata sa narušenom kardiovaskularnom funkcijom, tokom primene pregabalina kod neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba primenjivati sa oprezom. Obustava pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.

Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Tokom lečenja centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanosti. Ovo se može pripisati aditivnom dejstvu, usled istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir prilikom propisivanja pregabalina za terapiju ovog poremećaja.

Respiratorna depresija

Prijavljeni su slučajevi respiratorne depresije povezani sa primenom pregabalina. Pacijenti sa narušenom respiratornom funkcijom, respiratornom ili neurološkom bolešću, oštećenjem bubrega, na istovremenoj terapiji CNS depresorima, kao i stariji pacijenti, mogu imati povećan rizik od ove ozbiljne neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata može biti potrebno korigovanje doze (videti odeljak 4.2).

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje su prijavljeni kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta-analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala blago povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika. Slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja su zabeleženi kod pacijenata na terapiji pregabalinom, tokom postmarketinškog praćenja (videti odeljak 4.8). Epidemiološka studija koja je poredila periode primene leka sa periodima bez terapije kod istog pacijenta (’self-controlled’ dizajn studije), je pokazala da postoji povećan rizik od novonastalog suicidalnog ponašanja i suicida kod pacijenata na terapiji pregabalinom.

Pacijente (i njihove staratelje) treba posavetovati da potraže medicinski savet ukoliko se jave znaci suicidalnih ideja i ponašanja. Kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. U slučaju suicidalnih ideja i ponašanja, treba razmotriti obustavu primene pregabalina.

Smanjena funkcija donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su neželjeni događaji povezani sa smanjenom funkcijom donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi istovremeno primenjuju, mogu se razmotriti mere za prevenciju konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).

Istovremena primena sa opioidima

Savetuje se oprez prilikom propisivanja pregabalina istovremeno sa opioidima, jer postoji rizik od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). U anamnestičkoj studiji kod pacijenata na terapiji opioidima, zabeležen je povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima kod pacijenata koji su istovremeno primenjivali i pregabalin u odnosu na pacijente koji su koristili samo opioide (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR) 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećan rizik zabeležen je prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i uočen je trend porasta rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti. Potreban je oprez prilikom primene leka kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe supstanci, koje treba pratiti kako bi se uočili simptomi

pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina (prijavljeni su slučajevi razvoja tolerancije, povećanja doze i kompulzivne potrebe za lekom).

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Primena pregabalina u prvom trimestru trudnoće može dovesti do teških defekata ploda. Pregabalin ne treba primenjivati u trudnoći, osim ako korist po majku značajno prevazilazi potencijalni rizik po plod. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasne metode kontracepcije tokom terapije pregabalinom (videti odeljak 4.6).

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje urinom nepromenjen, metabolizam kod ljudi je zanemarljiv (< 2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), ne inhibira metabolizam lekova in vitro i ne vezuje se za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena primena pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku nijednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.

Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstvo etanola i lorazepama.

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je pojava respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno primali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivne i grube motorne funkcije izazvane oksikodonom.

Interakcije kod starijih pacijenata

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Žene u reproduktivnom periodu treba da koristite efikasne mere kontracepcije (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Pokazano je da pregabalin prolazi placentu pacova (videti odeljak 5.2). Moguće je da pregabalin prođe placentu kod ljudi.

Teške kongenitalne malformacije

Podaci dobijeni u Skandinavskoj opservacionoj studiji koja je obuhvatila preko 2700 trudnoća, u kojima je došlo do izloženosti pregabalinu tokom prvog trimestra, su pokazali povećanu učestalost teških kongenitalnih malformacija u pedijatrijskoj populaciji (novorođenčad i mrtvorođenčad) izloženoj pregabalinu, u poređenju sa populacijom kod koje nije bilo izlaganja leku (5,9% naspram 4,1%).

Rizik od teških kongenitalnih malformacija u pedijatrijskoj populaciji izloženoj pregabalinu u prvom trimestru je bio blago povećan u poređenju sa populacijom kod koje nije bilo izlaganja leku (prilagođen odnos učestalosti i 95% interval pouzdanosti: 1,14 (0,96-1,35)), kao i u poređenju sa populacijom izloženoj lamotriginu (1,29 (1,01-1,65)) ili duloksetinu (1,39(1,07-1,82)).

Analize specifičnih malformacija su pokazale povećan rizik od malformacija nervnog sistema, oka, orofacijalnih rascepa, malformacija urinarnog i genitalnog sitema, ali su brojevi bili niski, a procene neprecizne.

Lek Gabapreg ne treba koristiti u trudnoći, osim ako nije neophodno (korist za majku značajno prevazilazi potencijalni rizik za plod).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenčad/odojčad nije poznato. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije pregabalinom za ženu.

Plodnost

Nema kliničkih podataka o efektima pregabalina na plodnost žena.

U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.

Ispitivanje plodnosti na ženkama pacova pokazalo je reproduktivna neželjena dejstva. Ispitivanja plodnosti na mužjacima pacova pokazala su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).

Lek Gabapreg može da ima slab ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Gabapreg može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima, sve dok se ne utvrdi da li terapija utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost obustave terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su primali pregabalin i 5% za pacijente na placebu. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bili su vrtoglavica i pospanost.

U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti pojavljivanja: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi prema učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene u postmarketinškom praćenju i nalaze se u nastavku teksta (italic).

Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina

Klasa sistema organa Neželjena reakcija Infekcije i infestacije

Česteo Nazofaringitis

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno Neutropenija

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno Preosetljivost

Retko Angioedem, alergijska reakcija

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često Povećan apetit

Povremeno Anoreksija, hipoglikemija

Psihijatrijski poremećaji

Često Euforija, konfuzija, razdražljivost, dezorijentacija, nesanica, smanjen libido

Povremeno Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, povećano raspoloženje, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećan libido, anorgazmija, apatija

Retko Dezinhibicija, suicidalno ponašanje, suicidalne ideje

Poremećiji nervnog sistema

Veoma često Vrtoglavica, pospanost, glavobolja

Često Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, poremećaj pamćenja, poremećaj pažnje,

parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargija

Povremeno Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaj, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora,

hiporefleksija, hiperestezija, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabosti

Retko Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija, parkinsonizam

Poremećaji oka

Često Zamućen vid, diplopija

Povremeno Gubitak perifernog vida, poremećaj vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija oka

Retko Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena percepcija dubine, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina

Poremećaji uha i labirinta

Često Vertigo

Povremeno Hiperakuzija

Kardiološki poremećaji

Povremeno Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencija

Retko Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija

Vaskularni poremećaji

Povremeno Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, hladnoća perifernih delova tela

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća sluzokože nosa

Retko Plućni edem, stezanje u grlu

Nepoznata učestalost Respiratorna depresija

Gastrointestinalni poremećaji

Često Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suvoća usta

Povremeno Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokože

Retko Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno Povećane vrednosti enzima jetre*

Retko Žutica

Veoma retko Insuficijencija jetre, hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, svrab

Retko Toksična epidermalna nekroliza, Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazam

Povremeno Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića

Retko Rabdomioliza

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno Inkontinencija urina, dizurija

Retko Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Često Erektilna disfunkcija

Povremeno Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bol u dojkama

Retko Amenoreja, iscedak iz dojki, uvećanje dojki, ginekomastija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često Periferni edem, edem, nepravilan hod, pad, osećaj pijanstva, neuobičajeni osećaji, zamor

Povremeno Generalizovani edem, otok lica, stezanje u grudima, bol, pireksija, žeđ, jeza, astenija

Ispitivanja

Često Povećana telesna masa

Povremeno Povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, povećane koncentracije glukoze u krvi, smanjen broj trombocita, povećane koncentracije kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena telesna masa

Retko Smanjen broj belih krvnih zrnaca

* Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST)

Nakon obustave kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom kod nekih pacijenata zabeleženi su simptomi obustave leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeležene su sledeće reakcije: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije.

Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu dozno-zavisni.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina, praćen u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama sa ili bez sekundarne generalizacije (studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 12 nedelja kod pacijenata uzrasta 4 do 16 godina, n=295; studija efikasnosti i bezbednosti u trajanju od 14 dana kod pacijenata uzrasta 1 mesec do manje od 4 godine, n=175; studija koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost, n=65; i dve jednogodišnje bezbednosne studije nastavka otvorenog dizajna, n=54 i n=431) bio je sličan onom koji je primećen u studijama sa odraslim pacijentima sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 12 nedelja bili su pospanost, pireksija, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta, povećan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji zabeleženi u studiji sa pregabalinom u trajanju od 14 dana bili su pospanost, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom bile su pospanost, stanje konfuzije, agitacija i nemir. Takođe su prijavljene i konvulzije.

U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu, ukoliko je potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici

ATC šifra: N03AX16

Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoinskaa kiselina].

Mehanizam dejstva

Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-δ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Neuropatski bol

Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola. Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najviše do 13 nedelja i tri puta dnevno, najviše do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda terapije.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente kod kojih se nije javila pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.

Epilepsija

Adjuvantna terapija

Pregabalin je ispitan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, sa režimom doziranja dva puta dnevno ili tri puta dnevno. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta dnevno i tri puta dnevno bili su slični.

Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje.

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena efikasnost i bezbednost pregabalina kao dopunske terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata. U studiji farmakokinetike i podnošljivosti kod pacijenata uzrasta 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim konvulzijama neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati placebo kontrolisane studije u trajanju od 12 nedelja kod 295 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 4 do 16 godina i placebo kontrolisane studije u trajanju od 14 dana kod 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1 meseca do manje od 4 godine, u kojoj su ispitivani efikasnost i bezbednost pregabalina kao adjuvantne terapije parcijalnih konvulzija, i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti kod 54 i 431 pedijatrijskog pacijenta sa epilepsijom uzrasta 3 meseca do 16 godina, ukazuju da se neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg dela respiratornog trakta češće javljaju kod pedijatrijskih pacijenata nego kod odraslih pacijenata sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).

U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 12 nedelja, pedijatrijski pacijenti (uzrasta 4 do 16 godina) su primali pregabalin u dozi 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitivanih pacijenata kod kojih je došlo do najmanje 50% smanjenja parcijalnih konvulzija u odnosu na početne vrednosti bio je 40,6% pacijenata koji su primali pregabalin u dozi 10 mg/kg/dan (p=0,0068 u odnosu na placebo), 29,1% pacijenata koji su primali pregabalin u dozi 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u odnosu na placebo) i 22,6% pacijenata koji su primali placebo. U placebo kontrolisanoj studiji u trajanju od 14 dana, pedijatrijski pacijenti (uzrasta 1 meseca do manje od 4 godine) su primali pregabalin u dozi 7 mg/kg/dan, pregabalin u dozi 14 mg/kg/dan ili placebo. Medijana

učestalosti konvulzija tokom 24 sata na početku ispitivanja i prilikom poslednje posete je iznosila 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi 7 mg/kg/dan; 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi 14 mg/kg/dan odnosno 2,9 i 2,3 za placebo. Primena pregabalina u dozi 14 mg/kg/dan je značajno smanjila logaritamski transformisanu učestalost parcijalnih konvulzija u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi 7 mg/kg/dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.

Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)

Pregabalin je ispitan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa režimom doziranja dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na parametar efikasnosti - odsustvo epileptičkog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je ispitan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.

Ublažavanje simptoma vezano za generalizovani anksiozni poremećaj, prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A u odnosu na početne vrednosti.

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije. U oftalmološkom testiranju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.

Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antikonvulzive i pacijenata sa hroničnim bolom.

Resorpcija

Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sat nakon primene jedne i više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i nije dozno-zavisna. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom, smanjuje se stepen resorpcije, što dovodi do smanjenja Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za približno 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.

Distribucija

U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Nakon primene jedne doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% doze. U pretkliničkim studijama, nije bilo znakova racemizacije S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.

Eliminacija

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Klirens u plazmi i bubrežni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2: Oštećenje funkcije bubrega).

Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika pregabalina je linearna u preporučenom rasponu dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (< 20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Zbog toga, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.

Pol

Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Dodatno, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Kako je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, potrebno je smanjiti dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i dati dopunsku dozu nakon hemodijalize (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Oštećenje funkcije jetre

Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećena funkcija jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pregabalina je procenjena u studiji koja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasne grupe: 1 do 23 meseca, 2 do 6 godina, 7 do 11 godina i 12

do 16 godina) pri nivoima doza od 2,5, 5, 10 i 15 mg/kg dnevno.

Uopšteno, nakon oralne primene pregabalina natašte kod pedijatrijskih pacijenata, vreme do postizanja najveće koncentracije u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i iznosilo je 30 minuta do 2 sata nakon doze.

Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg zbog povećanog klirensa prilagođenog telesnoj masi od 43% za te pacijente, u poređenju sa pacijentima čija je telesna masa ≥ 30 kg.

Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina je u proseku oko 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina i 4 do 6 sati kod onih uzrasta od 7 godina i starijih.

Populaciona farmakokinetička analiza pokazala je da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.

Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1).

Stariji pacijenti

Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno u skladu je sa smanjenjem klirensa kreatinina povezanim sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Dojilje

Farmakokinetika pregabalina primenjenog u dozi od 150 mg na svakih 12 sati (300 mg dnevna doza) procenjivana je kod 10 žena u periodu dojenja, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali ili neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u koncentracijama

koje su u proseku iznosile 76% koncentracije leka u plazmi majke u stanju ravnoteže. Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (uz pretpostavku da je dnevni unos mleka 150 mL/kg/dan) iznosila bi 0,31 mg/kg/dan kada majka prima dozu od 300 mg/dan, odnosno 0,62 mg/kg/dan kada majka prima maksimalnu dozu od 600 mg/dan. Ove procenjene doze iznose približno 7% od ukupne dnevne doze izražene u mg/kg koju majka prima.

U konvencionalnim farmakološkim studijama bezbednosti na životinjama, pregabalin se dobro podnosio u klinički značajnim dozama. U studijama toksičnosti ponovljenih doza kod pacova i majmuna primećena su dejstva na CNS, uključujući hipoaktivnost, hiperaktivnost i ataksiju. Često je zapažen i porast učestalosti atrofije retine kod starijih albino pacova posle dugotrajne izloženosti pregabalinu, i to pri izloženosti ≥ 5 puta u odnosu na srednju izloženost kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama.

Pregabalin nije pokazao teratogeno dejstvo kod miševa, pacova ni kunića. Fetalna toksičnost kod pacova i kunića uočena je samo pri izlaganju znatno većim dozama od onih koje se koriste kod ljudi. U studijama prenatalne/postnatalne toksičnosti, pregabalin je izazvao poremećaje u razvoju mladunaca pacova pri izloženosti dozama koje su 2 puta veće od maksimalne preporučene izloženosti kod ljudi.

Neželjena dejstva na plodnost mužjaka i ženki pacova zapažena su tek pri izloženosti dovoljno većoj od terapijske izloženosti. Neželjena dejstva na reproduktivne organe mužjaka i parametre sperme bila su reverzibilna i javljala su se tek pri izloženosti značajno većoj od terapijske izloženosti ili su bila povezana sa spontanim degenerativnim procesima na muškim reproduktivnim organima kod pacova. Zato se smatra da ova dejstva imaju mali ili nikakav klinički značaj.

Na osnovu rezultata niza testova in vitro i in vivo, pokazano je da pregabalin nije genotoksičan.

Sprovedene su dvogodišnje studije karcinogenosti pregabalina na pacovima i miševima. Nije zapažena pojava tumora kod pacova pri izloženosti do 24 puta većoj od srednje izloženosti kod ljudi pri maksimalnim preporučenim kliničkim dozama od 600 mg/dnevno. Kod miševa, nije nađena povećana učestalost tumora pri izloženosti sličnoj srednjoj izloženosti kod ljudi, mada je zapažen porast učestalosti hemangiosarkoma pri izloženosti velikim dozama. Stvaranje negenotoksičnih tumora indukovano pregabalinom kod miševa obuhvata promene na trombocitima i sa tim udruženu proliferaciju ćelija endotela. Ovakve promene trombocita nisu prisutne kod pacova, kao ni kod ljudi na osnovu podataka iz kratkotrajne i ograničenih podataka iz dugotrajne kliničke primene. Nema dokaza koji ukazuju na posledični rizik za ljude.

Kod mladih pacova vrste toksičnosti ne razlikuju se kvalitativno od onih zapaženih kod odraslih pacova. Ipak, mladi pacovi su osetljiviji. Pri izlaganju terapijskim dozama, postojali su dokazi o kliničkim znakovima dejstva na CNS u smislu hiperaktivnosti i bruksizma i izvesne promene u rastu (prolazne supresije porasta telesne mase). Zapažena su i dejstva na menstrualni ciklus pri izloženosti 5 puta većoj od terapijske izloženosti kod ljudi. Smanjen odgovor na akustički nadražaj uočen je kod mladih pacova nakon 1-2 nedelje izlaganja dozama koje su >2 puta u odnosu na terapijsku izloženost kod ljudi. Devet nedelja nakon izlaganja, to dejstvo više nije bilo uočljivo.

Gabapreg, 50 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, kukuruzni, preželatinizirani Manitol

Talk

Tvrda želatinska kapsula No 3 Sastav tela:

Želatin

Titan-dioksid (E171) Sastav kape:

Želatin

Titan-dioksid (E171)

Sastav mastila za štampu:

Šelak

Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol

Amonijum-hidroksid 28%

Gabapreg, 75 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, kukuruzni, preželatinizirani Manitol

Talk

Tvrda želatinska kapsula No 3 Sastav tela:

Želatin

Titan-dioksid (E171) Sastav kape:

Želatin

Titan-dioksid (E171) Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Sastav mastila za štampu:

Šelak

Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol

Amonijum-hidroksid 28%

Gabapreg, 150 mg

Sadržaj kapsule:

Skrob, kukuruzni, preželatinizirani Manitol

Talk

Tvrda želatinska kapsula No 1 Sastav tela:

Želatin

Titan-dioksid (E171) Sastav kape:

Želatin

Titan-dioksid (E171)

Sastav mastila za štampu:

Šelak

Gvožđe(III)-oksid, crni (E172) Propilenglikol

Amonijum-hidroksid 28%

Nije primenljivo.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Gabapreg, 50 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 9 blistera (ukupno 90 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Gabapreg, 75 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Gabapreg, 150 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Gabapreg spada u grupu lekova koji se koriste za lečenje epilepsije, neuropatskog bola i generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.

Periferni i centralni neuropatski bol: lek Gabapreg se koristi za terapiju dugotrajnog bola izazvanog oštećenjem nerava. Veliki broj oboljenja može izazvati periferni neuropatski bol, kao što su dijabetes ili herpes zoster. Senzacije bola mogu se opisati kao osećaj toplote, žarenja, pulsiranja, žiganja, probadanja, oštrog bola, grčeva, stalnog tupog bola, mravinjanja, utrnulosti, „trnci i žmarci”. Periferni i centralni neuropatski bol može takođe biti povezan sa promenama raspoloženja, poremećajem sna, zamorom (iscrpljenošću) i može imati uticaja na fizičke i društvene aktivnosti, kao i na sveukupni kvalitet života.

Epilepsija: lek Gabapreg se koristi za lečenje nekih oblika epilepsije (parcijalne konvulzije sa ili bez sekundarne generalizacije) kod odraslih osoba. Lekar će Vam propisati lek Gabapreg za lečenje epilepsije ukoliko Vaše stanje nije pod kontrolom sa postojećom terapijom. Lek Gabapreg se primenjuje kao dodatak postojećoj terapiji. Lek Gabapreg nije predviđen da se koristi sam, već se uvek koristi u kombinaciji sa drugim antiepilepticima.

Generalizovani anksiozni poremećaj: lek Gabapreg se koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. Simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja su produžena prenaglašena uznemirenost (anksioznost) i zabrinutost koju je teško kontrolisati. Generalizovani anksiozni poremećaj može takođe da prouzrokuje nemir ili osećaj da je osoba na ivici izdržljivosti, da se lako zamara, da ima poteškoće sa koncentracijom ili prisećanjem, razdražljivost, napetost u mišićima ili poremećaj sna. Ove reakcije se razlikuju od stresa i napetosti u svakodnevnom životu.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pregabalin ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Gabapreg.

• Kod nekih pacijenata koji su koristili lek Gabapreg prijavljeni su simptomi koji ukazuju na alergijsku reakciju. Ti simptomi obuhvataju oticanje lica, usana, jezika i grla, kao i rašireni kožni osip. Ukoliko osetite neki od navedenih simptoma, potrebno je da odmah potražite pomoć Vašeg lekara.
• Prilikom primene pregabalina, zabeležene su ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson- ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Prekinite sa primenom leka i odmah potražite medicinsku pomoć ako primetite bilo koji od simptoma ovih neželjenih reakcija, opisanih u odeljku 4.
• Lek Gabapreg se povezuje sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može povećati pojavu slučajnih povreda (padova) kod starijih pacijenata. Zbog toga treba da budete obazrivi dok se ne naviknete na sva moguća dejstva leka.
• Lek Gabapreg može da izazove pojavu zamućenog vida ili gubitak vida ili druge poremećaje vida, od kojih je većina privremena. Ukoliko primetite bilo koji poremećaj vida, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Nekim pacijentima sa dijabetesom koji dobijaju na telesnoj masi dok uzimaju pregabalin, može biti potrebna promena terapije za dijabetes.
• Određena neželjena dejstva, kao što je pospanost, mogu biti češća, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, npr. bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih neželjenih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Gabapreg, uglavnom starijih sa kardiovaskularnim poremećajima, prijavljeni su slučajevi srčane slabosti (insuficijencije). Pre nego što počnete lečenje ovim lekom, obavestite Vašeg lekara ako bolujete od neke bolesti srca.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Gabapreg, prijavljeni su slučajevi slabosti bubrega. Ukoliko primetite da je u toku lečenja došlo do smanjenog izlučivanja mokraće, obavestite o tome Vašeg lekara, zato što prekid terapije može da poboljša stanje.
• Kod nekih pacijenata lečenih antiepilepticima kao što je lek Gabapreg, javile su se misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ukoliko Vam se u bilo kom trenutku pojave takve misli, odmah obavestite Vašeg lekara.
• Ukoliko se lek Gabapreg uzima sa drugim lekovima koji mogu da izazovu otežano pražnjenje creva (kao što su neki lekovi za lečenje bola), moguća je pojava gastrointestinalnih problema (npr. otežano pražnjenje creva, blokada ili paraliza creva). Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate otežano pražnjenje creva, naročito ukoliko ste skloni tom problemu.
• Pre uzimanja ovog leka treba da obavestite Vašeg lekara ako ste imali problema sa alkoholizmom, zloupotrebom lekova ili zavisnosti. Ne uzimajte više leka nego što Vam je propisano.
• Prijavljeni su slučajevi pojave grčeva (konvulzija) tokom ili ubrzo posle prekida lečenja lekom Gabapreg. Ukoliko primetite grčeve, odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
• Kod nekih pacijenata koji su uzimali lek Gabapreg dok su se lečili od drugih bolesti, prijavljeno je smanjenje moždane funkcije (encefalopatija). Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali bilo koju ozbiljnu bolest, uključujući oboljenja jetre ili bubrega.
• Prijavljeni su slučajevi problema sa disanjem. Lekar će vam možda propisati drugačiji dozni režim ukoliko imate oboljenje nervnog sistema, respiratorni poremećaj, oštećenje funkcije bubrega ili ste stariji od 65 godina. Obavestite lekara ako primetite otežano ili plitko disanje.

Deca i adolescenti

Bezbednost i efikasnost kod dece i adolescenata (mlađih od 18 godina) nije ustanovljena, pa iz tog razloga pregabalin ne treba koristiti u ovoj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Gabapreg

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Gabapreg i neki drugi lekovi mogu uticati jedni na druge (interakcija). Kada se uzima istovremeno sa nekim drugim lekovima koji imaju sedativna dejstva (uključujući opioide), lek Gabapreg može pojačati ova dejstva i dovesti do slabosti funkcije disajnih organa, kome i smrti. Stepen vrtoglavice, pospanosti i pada koncentracije može biti pojačan ukoliko se lek Gabapreg uzima istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže:

• oksikodon (koristi se protiv bolova);
• lorazepam (koristi se za lečenje uznemirenosti);
• alkohol.

Lek Gabapreg se može uzimati sa oralnim kontraceptivima.

Uzimanje leka Gabapreg sa hranom, pićima i alkoholom

Lek Gabapreg se može uzimati sa hranom ili bez nje. Preporučuje se da izbegavate alkohol dok koristite lek Gabapreg.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Lek Gabapreg ne treba koristiti u toku trudnoće ili dojenja, osim ukoliko Vam lekar nije rekao drugačije. Primena pregabalina u toku prva tri meseca trudnoće može izazvati urođene deformitete nerođenog deteta koji zahtevaju medicinsko lečenje. Studija koja je analizirala podatke dobijene od žena iz Skandinavskih zemalja koje su primenjivale pregabalin tokom prva 3 meseca trudnoće, kod 6 na 100 beba su se javili deformiteti. Kod žena koje nisu primenjivale pregabalin, deformiteti su se javili kod 4 na 100 beba. Prijavljeni su deformiteti lica (orofacijalni rascepi), oka, nervnog sistema (uključujući mozak), bubrega i genitalija.

Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju. Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Gabapreg može da izazove vrtoglavicu, pospanost i pad koncentracije. Ne treba da vozite niti da rukujete mašinama, kao ni da se bavite potencijalno opasnim aktivnostima sve dok ne saznate da li ovaj lek utiče na Vašu sposobnost da obavljate ove aktivnosti.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu za Vas. Lek Gabapreg je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Periferni i centralni neuropatski bol, epilepsija ili generalizovani anksiozni poremećaj:

• Uzmite onaj broj kapsula koji je odredio Vaš lekar.
• Doza, koja je prilagođena Vama i Vašem stanju, obično će iznositi između 150 mg i 600 mg dnevno.
• Vaš lekar će Vam reći da li da uzimate lek Gabapreg dva ili tri puta dnevno. Ako primenjujete lek Gabapreg dva puta dnevno, to treba da bude ujutro i uveče, otprilike u isto vreme svakog dana. Ako uzimate lek Gabapreg tri puta dnevno, to treba da bude ujutro, posle podne i uveče, približno u isto vreme svakog dana.

Ukoliko imate utisak da je dejstvo leka Gabapreg prejako ili preslabo, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ukoliko ste stariji pacijent (iznad 65 godina) treba da uzimate lek Gabapreg na uobičajen način, izuzev u slučaju da imate problema sa bubrezima.

Ukoliko imate problema sa bubrezima, Vaš lekar Vam može propisati drugačiji režim doziranja i/ili dozu. Kapsule progutajte cele sa vodom.

Nastavite da uzimate lek Gabapreg sve dok Vam Vaš lekar ne kaže da prestanete.

Ako ste uzeli više leka Gabapreg nego što treba

Odmah pozovite Vašeg lekara ili idite u najbližu službu hitne pomoći. Ponesite sa sobom svoju kutiju sa kapsulama leka Gabapreg. Možete osetiti pospanost, zbunjenost, razdražljivost ili nemir kao posledicu uzimanja više leka Gabapreg nego što treba. Takođe se mogu javiti i epileptični napadi (konvulzije).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Gabapreg

Važno je da redovno uzimate lek Gabapreg, svakog dana u isto vreme. Ako zaboravite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite, osim ukoliko već nije vreme za sledeću dozu. U tom slučaju, samo nastavite sa sledećom dozom kao i obično. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Gabapreg

Ne prekidajte primenu leka Gabapreg, osim ukoliko Vam to ne kaže Vaš lekar. Prekid terapije treba da bude postepen, tokom najmanje nedelju dana.

Ukoliko prekinete uzimanje leka Gabapreg bilo nakon kratkotrajnog ili dugotrajnog lečenja, potrebno je da znate da možete imati određena neželjena dejstva. Ona uključuju poremećaj spavanja, glavobolju, mučninu, osećaj uznemirenosti, proliv, simptome slične gripu, grčeve, nervozu, depresiju, bol, preznojavanje i vrtoglavicu. Ovi simptomi mogu da se javljaju češće ili da budu teži ukoliko ste uzimali lek Gabapreg u dužem vremenskom periodu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica, pospanost, glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećan apetit;
• osećaj uzbuđenja, konfuzija, dezorijentacija, smanjena seksualna želja, razdražljivost;
• poremećaj pažnje, nespretnost, poremećaj pamćenja, gubitak pamćenja, nevoljno drhtanje (tremor), problemi sa govorom, osećaj peckanja, utrnulost, sedacija, bezvoljnost (letargija), nesanica, zamor, neuobičajeni osećaji;
• zamućen vid, duple slike;
• osećaj okretanja ili nestabilnosti (vertigo), problemi sa ravnotežom, padovi;
• suva usta, otežano pražnjenje creva, povraćanje, gasovi, proliv, mučnina, otečen trbuh;
• teškoće sa postizanjem erekcije;
• otoci na telu, uključujući i ekstremitete;
• osećaj pijanstva, neuobičajen način hodanja;
• povećanje telesne mase;
• grčevi mišića, bol u zglobovima, bol u leđima, bol u ekstremitetima;
• zapaljenje grla.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gubitak apetita, gubitak telesne mase, smanjena koncentracija šećera u krvi, povećana koncentracija šećera u krvi;
• promena percepcije sopstvene ličnosti, nemir, depresija, uzbuđenost, promene raspoloženja, poteškoće sa izražavanjem, halucinacije, neuobičajeni snovi, napadi panike, apatija, agresija, porast raspoloženja, slabljenje mentalnih sposobnosti, otežano razmišljanje, povećanje seksualne želje, problemi sa seksualnom aktivnošću uključujući nemogućnost postizanja orgazma, odložena ejakulacija;
• promene vida, neuobičajeni pokreti očiju, poremećaji vida koji uključuju suženje vidnog polja, privid bleska svetlosti, nevoljni pokreti, oslabljeni refleksi, povećana aktivnost, vrtoglavica prilikom ustajanja, osetljivost kože, gubitak čula ukusa, osećaj žarenja, nevoljni pokreti pri kretanju, snižen nivo svesti, gubitak svesti, nesvestica, povećana osetljivost na buku, osećaj lošeg zdravlja;
• suvoća očiju, oticanje očiju, bol u oku, slabost očiju, suzne oči, iritacija oka;
• poremećaji srčanog ritma, ubrzan srčani ritam, nizak krvni pritisak, visok krvni pritisak, promene srčanog ritma, srčana slabost;
• naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, naleti vrućine;
• otežano disanje, suvoća sluzokože nosa, zapušen nos;
• pojačano lučenje pljuvačke, gorušica, utrnutost oko usana;
• preznojavanje, osip, jeza, groznica;
• trzaji mišića, oticanje zglobova, ukočenost mišića, bol uključujući bol u mišićima, bol u vratu;
• bolne dojke;
• teškoće ili bol pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja mokraće;
• slabost, žeđ, teskoba u grudima;
• promene u laboratorijskim nalazima analize krvi i funkcije jetre (povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, smanjen broj krvnih pločica – trombocita, neutropenija, povećane vrednosti kreatinina u krvi, smanjene koncentracije kalijuma u krvi);
• preosetljivost, otok lica, svrab, koprivnjača, curenje iz nosa, krvarenje iz nosa, kašalj, hrkanje;
• bolne menstruacije;
• hladne ruke i stopala.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj čula mirisa, nemogućnost fokusiranja slike, promenjeno opažanje dubine, vizuelna svetlina, gubitak vida;
• proširene zenice, razrokost;
• hladan znoj, stezanje u grlu, otok jezika;
• zapaljenje gušterače;
• otežano gutanje;
• usporeni ili ograničeni pokreti tela;
• poteškoće sa pravilnim pisanjem;
• povećano nakupljanje tečnosti u trbuhu;
• tečnost u plućima;
• konvulzije (grčevi) ;
• promene na zapisu električnih promena u srcu (EKG) koje ukazuju na poremećaj ritma srca;
• oštećenje mišića;
• iscedak iz dojke, nenormalan rast grudi, rast dojki kod muškaraca;
• poremećaj menstrualnog ciklusa;
• slabost bubrega, smanjena količina urina, zadržavanje urina;
• smanjen broj belih krvnih zrnaca;
• neprilagođeno ponašanje;
• alergijske reakcije (koje mogu obuhvatiti otežano disanje, zapaljenje očiju (keratitis) i ozbiljne kožne reakcije koje karakterišu crveni osip u pečatima u nivou kože, kružnog oblika, često sa plikovima u sredini, ljuštenjem kože, plikovima u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima. Ovim ozbiljnim neželjenim reakcijama mogu prethoditi groznica i simptomi slični gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).
• žutica (žuta prebojenost kože i beonjača);
• parkinsonizam, odnosno simptomi slični Parkinsonovoj bolesti, poput tremora (podrhtavanje), bradikinezije (smanjena sposobnost kretanja) i rigiditet (krutost mišića).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• oslabljena funkcija jetre;
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ukoliko se ajvi otok lica ili jezika ili dođe do crvenila kože, pojave plikova ili perutanja kože potrebno je da odmah potražite savet lekara.

Određena neželjena dejstva, kao što je pospanost, mogu biti češća, pošto pacijenti sa povredom kičmene moždine mogu da uzimaju druge lekove za lečenje, npr. bola ili ukočenosti, koji imaju slična neželjena dejstva kao pregabalin, tako da težina ovih dejstava može biti povećana kada se uzimaju zajedno.

Sledeće neželjene reakcije su zabeležene tokom postmarketinškog praćenja: otežano disanje, plitko disanje. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Gabapreg posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je pregabalin.

Gabapreg, 50 mg: Jedna kapsula, tvrda sadrži 50 mg pregabalina. Gabapreg, 75 mg: Jedna kapsula, tvrda sadrži 75 mg pregabalina. Gabapreg, 150 mg: Jedna kapsula, tvrda sadrži 150 mg pregabalina.

Pomoćne supstance su:

Gabapreg, 50 mg

Sadržaj kapsule: skrob, kukuruzni, preželatinizirani; manitol; talk. Tvrda želatinska kapsula No 3

Sastav tela: želatin; titan-dioksid (E171). Sastav kape: želatin; titan-dioksid (E171).

Sastav mastila za štampu: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol, amonijum-hidroksid 28%.

Gabapreg, 75 mg

Sadržaj kapsule: skrob, kukuruzni, preželatinizirani; manitol; talk. Tvrda želatinska kapsula No 3

Sastav tela: želatin; titan-dioksid (E171).

Sastav kape: želatin; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)

Sastav mastila za štampu: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol, amonijum-hidroksid 28%.

Gabapreg, 150 mg

Sadržaj kapsule: skrob, kukuruzni, preželatinizirani; manitol; talk. Tvrda želatinska kapsula No 1

Sastav tela: želatin; titan-dioksid (E171). Sastav kape: želatin; titan-dioksid (E171).

Sastav mastila za štampu: šelak; gvožđe(III)-oksid, crni (E172); propilenglikol, amonijum-hidroksid 28%.

Kako izgleda lek Gabapreg i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Gabapreg, 50 mg: Tvrde neprovidne želatinske kapsule belog tela i bele kape, sa oznakom „50“ na telu kapsule.

Gabapreg, 75 mg: Tvrde neprovidne želatinske kapsule belog tela i narandžaste kape, sa oznakom „75“ na telu kapsule.

Gabapreg, 150 mg: Tvrde neprovidne želatinske kapsule belog tela i bele kape, sa oznakom „150“ na telu kapsule.

Gabapreg, 50 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 9 blistera (ukupno 90 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Gabapreg, 75 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Gabapreg, 150 mg

Unutrašnje pakovanje leka je PVC-aluminijumski blister sa 14 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 56 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd Proizvođači:

PHARMATHEN INTERNATIONAL SA,

Industrial Park Sapes Rodopi Prefecture, Block No 5, Rodopi, Grčka

PHARMATHEN SA,

Dervenakion 6, Pallini, Attiki, Grčka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Gabapreg, 50 mg: 515-01-02481-21-001 od 18.10.2022.

Gabapreg, 75 mg: 515-01-02482-21-001 od 18.10.2022.

Gabapreg, 150 mg: 515-01-02483-21-001 od 18.10.2022.