Galepsin® 200mg tableta

Epilepsija - generalizovani toničko-klonički napadi (grand mal) i parcijalni napadi.

Napomena: karbamazepin obično nije efikasan u terapiji apsansa (petit mal) i miokloničkih napada. Čak je zabeleženo da može doći do pogoršanja napada kod pacijenata sa atipičnim apsansima.

• Paroksizmalni bol kod neuralgije nervusa trigeminusa.
• Profilaksa manično-depresivnih psihoza kod pacijenata koji nisu reagovali na terapiju litijumom.

Lek Galepsin se uzima oralnim putem, obično u dve do tri podeljene doze. Lek Galepsin se može uzimati tokom, posle ili između obroka, sa malo tečnosti npr. čašom vode.

Pre započinjanja terapije karbamazepinom, kad god je to moguće, kod određenih populacionih grupa (Han Kinezi i Tajlanđani), preporučuje se testiranje na prisustvo HLA-B*1502 alela, s obzirom na to da je prisustvo ovog alela snažan prediktor rizika za nastanak teškog oblika Stevens-Johnson-ovog sindroma koji je povezan sa primenom karbamazepina (videti informacije o genetskom testiranju i kožnim reakcijama u odeljku 4.4).

Epilepsija:

Dozu karbamazepina treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta da bi se postigla adekvatna kontrola napada. Određivanje koncentracija leka u plazmi može biti od pomoći pri utvrđivanju optimalne doze leka. U terapiji epilepsije, doza karbamazepina obično zahteva ukupne koncentracije leka u plazmi u opsegu od 4 do 12 mikrograma/mL (17 - 50 mikromola/L) (videti odeljak 4.4).

Odrasli: Savetuje se postepeno povećavanje doze leka i prilagođavanje doze individualnim potrebama pacijenta.

Lek Galepsin treba uzimati u više podeljenih doza, iako preporučena početna doza iznosi 100 - 200 mg jedanput ili dva puta dnevno. Doza se može postepeno povećavati dok se ne postigne najbolji terapijski

odgovor, što se obično događa prilikom primene doza od 800 - 1200 mg dnevno. U nekim slučajevima mogu biti potrebne i veće doze, odnosno primena 1600 mg ili čak 2000 mg dnevno.

Starije osobe (65 godina ili više): Zbog mogućih interakcija između lekova, potreban je oprez pri odabiru doze karbamazepina kod starijih osoba.

Deca i adolescenti: Savetuje se postepeno povećavanje doze leka i prilagođavanje doze individualnim potrebama pacijenta. Uobičajeno doziranje je 10 - 20 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u nekoliko doza.

Tablete karbamazepina se ne preporučuju veoma maloj deci.

Deca uzrasta 5 - 10 godina: 400 – 600 mg dnevno (2 - 3 x 200 mg tablete dnevno, u podeljenim dozama).

Deca uzrasta 10 - 15 godina: 600 – 1000 mg dnevno (3 - 5 x 200 mg tablete dnevno, u podeljenim dozama). Deca uzrasta  15 godina: 800 – 1200 mg dnevno (isto kao doza za odrasle).

Maksimalna preporučena doza:

Deca uzrasta do 6 godina: 35 mg/kg/dan

Deca uzrasta od 6 do 15 godina: 1000 mg/dan Deca uzrasta  15 godina: 1200 mg/dan

Kad god je moguće, antiepileptike treba propisivati kao monoterapiju, međutim, ukoliko je karbamazepin

sastavni deo politerapije, preporučuje se isto postepeno doziranje, kao što je prethodno navedeno.

Kada se karbamazepin dodaje već postojećoj antiepileptičkoj terapiji, preporučuje se postepeno uvođenje leka, održavajući pri tome, ili korigujući, ako je potrebno, već postojeće doze primenjenih antiepileptika (videti odeljak 4.5).

Neuralgija nervusa trigeminusa:

Početnu dozu od 200 - 400 mg dnevno postepeno povećavati do prestanka bola (obično 200 mg 3 - 4 puta dnevno). Kod većine pacijenata je za otklanjanje bola dovoljna doza od 200 mg 3 - 4 puta dnevno. U određenim slučajevima mogu biti potrebne i doze od 1600 mg dnevno. Međutim, kada dođe do remisije, doza se postepeno smanjuje do najniže doze kojom se održava efekat leka. Maksimalna preporučena doza je 1200 mg/dan. Kada se postigne odsustvo bola, treba pokušati sa postepenim prekidanjem terapije, do pojave sledećeg napada.

Starije osobe (65 godina ili više):

Doziranje kod neuralgije n. trigeminusa:

S obzirom na moguće interakcije i različite farmakokinetike antiepileptičnih lekova, potreban je oprez pri odabiru doze karbamazepina kod starijih pacijenata.

Kod starijih pacijenata, preporučuje se početna doza od 100 mg dva puta dnevno. Inicijalnu dozu od 100 mg dva puta dnevno treba postepeno povećavati do prestanka bola (obično 200 mg 3 - 4 puta dnevno). Dozu zatim treba postepeno smanjivati do najniže moguće kojom se održava efekat leka. Maksimalna preporučena doza je 1200 mg/dan. Kada se postigne odsustvo bola, treba pokušati sa postepenim prekidanjem terapije, do pojave sledećeg napada.

Profilaksa manično- depresivnih psihoza kod pacijenata koji su rezistentni na terapiju litijumom:

Početnu dozu od 400 mg, u podeljenim dozama, postepeno povećavati dok se simptomi ne stave pod kontrolu ili do maksimalne doze od 1600 mg (dati u podeljenim dozama). Uobičajeni opseg doza iznosi 400

- 600 mg dnevno, u podeljenim dozama.

Posebne populacione grupe

Oštećenje funkcije bubrega/oštećenje funkcije jetre:

Nisu dostupni podaci o farmakokinetici karbamazepina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Poznata preosetljivost na karbamazepin ili strukturno slične lekove (npr. triciklične antidepresive) ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa atrioventrikularnim blokom, depresijom koštane srži ili hepatičnom porfirijom (npr. akutna intermitentna porfirija, porfirija variegata, kasna kožna porfirija) u anamnezi.

Upotreba karbamazepina je kontraindikovana u kombinaciji sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO) (videti odeljak 4.5.).

Agranulocitoza i aplastična anemija se mogu javiti usled primene karbamazepina; međutim, zbog veoma niske učestalosti ovih stanja u populaciji je teško proceniti stvaran rizik. Ukupni rizik u opštoj populaciji koja nije lečena ovim lekom, procenjen je na 4,7 na milion osoba godišnje za agranulocitozu i 2,0 na milion ljudi godišnje za aplastičnu anemiju.

Tokom upotrebe karbamazepina, povremeno do često dolazi do smanjenja broja trombocita ili leukocita. Pored toga, kompletnu krvnu sliku, uključujući i trombocite, po mogućstvu i retikulocite i serumsko gvožđe, treba uraditi na samom početku terapije, ali i periodično tokom terapije.

Pacijente i njihove rođake treba upozoriti na rane znakove i simptome toksičnosti koji ukazuju na potencijalni hematološki poremećaj, kao i na simptome dermatoloških i hepatičnih reakcija. Ukoliko se jave reakcije kao što su groznica, bol u grlu, osip, ulceracije u ustima, češća pojava modrica, petehije ili hemoragijska purpura, pacijenta treba posavetovati da se odmah obrati svom lekaru.

Ukoliko je broj leukocita ili trombocita nizak ili se smanjio tokom lečenja, potrebno je pažljivo praćenje stanja pacijenta i praćenje ukupnog broja svih krvnih ćelija (videti odeljak 4.8 - Neželjena dejstva). Lečenje karbamazepinom treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta javi leukopenija, u teškom obliku, progresivna ili udružena sa kliničkim manifestacijama, npr. groznicom ili bolom u grlu. Takođe, primenu leka treba obustaviti u slučaju pojave bilo kog znaka izražene depresije koštane srži.

Pre započinjanja terapije, ali i periodično tokom lečenja, treba raditi testove funkcije jetre, naročito kod pacijenata sa anamnezom bolesti jetre i kod starijih pacijenata. U slučaju pogoršanja funkcije jetre ili pojave akutne bolesti jetre, odmah prekinuti primenu leka.

Kod pacijenata lečenih karbamazepinom neki testovi funkcije jetre mogu biti abnormalni, naročito vrednosti gama-glutamil transferaze. Moguć uzrok toga je indukcija hepatičnih enzima. Indukcija enzima takođe može dovesti do umerenog povećanja alkalne fosfataze. Ova povećanja metaboličkog kapaciteta jetre nisu indikacija za obustavu karbamazepina.

Veoma retko se javljaju teški oblici hepatičnih reakcija zbog primene karbamazepina. Razvoj znakova i simptoma disfunkcije ili aktivne bolesti jetre se moraju hitno proceniti i obustaviti terapija karbamazepinom dok se ne dobije konačna procena.

Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje je zabeleženo kod pacijenata koji su koristili antiepileptike zbog pojedinih indikacija. Meta-analiza randomizovanih, placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičkim lekovima, pokazala je malo povećanje rizika od suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja. Mehanizam nastanka ovog rizika nije poznat, a dostupni podaci ne isključuju mogućnost povećanog rizika i u slučaju karbamazepina.

Iz tog razloga, neophodno je pratiti pacijente i eventualne znake suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja, i razmotriti odgovarajuću terapiju. Pacijente (i osobe koje brinu o pacijentima) treba posavetovati da, ukoliko se ti znaci pojave, potraže pomoć lekara.

Nakon primene karbamazepina, veoma retko su prijavljeni teški oblici dermatoloških reakcija, uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN, poznatu i kao Lyell-ov sindrom) i Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS). Pacijenti sa teškim oblicima kožnih reakcija mogu zahtevati hospitalizaciju, jer ova stanja mogu ugroziti život i biti sa smrtnim ishodom. Većina slučajeva SJS/TEN se javlja u prvih nekoliko meseci lečenja karbamazepinom. Procenjeno je da se ove reakcije javljaju kod 1 do 6 na 10 000 novih korisnika u zemljama

sa pretežno belom populacijom. Ukoliko se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ozbiljne kožne reakcije (SJS, Lyell-ov sindrom) treba odmah obustaviti lek i razmotriti drugu odgovarajuću terapiju.

Dermatološke reakcije

Tokom lečenja karbamazepinom prijavljene su ozbiljne i ponekad sa smrtnim ishodom dermatološke reakcije uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS). Procenjeno je da se ove reakcije javljaju kod 1 do 6 na 10 000 novih korisnika u zemljama sa pretežno belom populacijom, ali se smatra da je rizik u nekim azijskim zemljama 10 puta veći.

Sve je više dokaza o ulozi različitih HLA alela u neželjenim reakcijama koje su imunološki posredovane, kod predisponiranih pacijenata (videti odeljak 4.2).

HLA-B*1502 alel - Han Kinezi, Tajlanđani i druge azijske populacije

Pokazano je da su nosioci HLA-B*1502 alela kod izvornih Han Kineza i Tajlanđana, snažno povezani sa rizikom od razvoja Stevens-Johnson-ovog sindroma (SJS) kada su lečeni karbamazepinom. Procenjeno je da je prevalenca HLA-B*1502 kod Han Kineza i Tajlanđana oko 10%. Ovim osobama je potrebno izvršiti skrining na taj alel, kad god je moguće, pre započinjanja lečenja karbamazepinom (videti odeljak 4.2). Ukoliko je kod ovih osoba test pozitivan, ne treba započinjati terapiju karbamazepinom, osim ukoliko ne postoji druga terapijska opcija. Testirani pacijenti koji su negativni na HLA-B*1502 imaju mali rizik za razvoj SJS, ali se veoma retko mogu javiti ove reakcije.

Postoje određeni podaci koji ukazuju na povećan rizik od pojave ozbiljnih reakcija TEN/SJS povezanih sa primenom karbamazepina i kod drugih azijskih populacija. Zbog prevalence ovog alela kod drugih azijskih populacija (npr. više od 15% kod Filipinaca i Malezijaca), treba razmotriti genetsko testiranje rizičnih populacija na prisustvo HLA-B*1502.

Prevalenca HLA-B*1502 alela je neznatna kod npr. osoba evropskog, afričkog i hispano porekla, kao i kod Japanaca i Korejanaca (< 1%).

HLA-A*3101 alel - osobe evropskog porekla i Japanci

Postoje podaci koji ukazuju da je HLA-A*3101 kod osoba evropskog porekla i Japanaca povezan sa povećanim rizikom od razvoja karbamazepinom indukovanih neželjenih reakcija na koži kao što su SJS, TEN, DRESS (osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima), AGEP (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza) i makulopapularni osip (videti odeljak 4.8).

Učestalost HLA-A*3101 alela široko varira između etničkih populacija. Prevalenca HLA-A*3101 alela je od 2 do 5% kod osoba evropskog porekla i oko 10% kod Japanaca.

Prisustvo HLA-A*3101 alela može povećati rizik za nastanak kožnih reakcija izazvanih karbamazepinom (uglavnom manje ozbiljne reakcije) sa 5,0% kod opšte populacije, do 26,0% kod ispitanika poreklom iz severne Evrope, dok njegovo odsustvo smanjuje rizik sa 5% na 3,8%.

Nema dovoljno podataka da bi se preporučio skrining na HLA-A*3101 pre započinjanja terapije karbamazepinom.

Ako se za pacijente evropskog porekla ili Japance zna da su pozitivni na HLA-A*3101 alel, upotrebu karbamazepina treba razmotriti ukoliko se proceni da korist prevazilazi rizik.

Ostale dermatološke reakcije

Blage kožne reakcije, kao što su izolovani makularni ili makulopapularni egzantem, takođe se mogu javiti, nisu opasne i najčešće su prolaznog karaktera. Obično se povlače u okviru nekoliko dana ili nedelja, bilo tokom kontinuiranog lečenja ili prilikom smanjenja doze. Ipak, s obzirom da može biti teško razlikovati rane znake težih oblika kožnih reakcija od blagih prolaznih reakcija, pacijent treba da bude pod strogim nadzorom, kako bi se razmotrilo trenutno povlačenje leka u slučaju pogoršanja simptoma s nastavkom terapije.

Nije uočena veza između prisustva HLA-B*1502 alela i rizika od pojave manje ozbiljnih kožnih neželjenih reakcija, kao što su hipersenzitivni sindrom na antikonvulzive ili blagi osip (makulopapularna erupcija).

Preosetljivost

Karbamazepin može izazvati reakcije preosetljivosti, uključujući osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), reaktivaciju HHV6 koji se dovodi u vezu sa DRESS-om, odložen poremećaj preosetljivosti više organa koji se manifestuje groznicom, osipom, vaskulitisom, limfadenopatijom, pseudo limfomom, artralgijom, leukopenijom, eozinofilijom, hepatosplenomegalijom, abnormalnim testovima funkcije jetre i sindromom nestajućih žučnih puteva (destrukcija i nestajanje intrahepatičnih žučnih puteva), koji se može javiti u različitim kombinacijama. Drugi organi takođe mogu biti pogođeni (npr. pluća, bubrezi, pankreas, srce, debelo crevo) (videti odeljak 4.8. - Neželjena dejstva).

U principu, ukoliko se jave znaci i simptomi koji ukazuju na reakciju preosetljivosti, primenu leka treba odmah obustaviti.

Pacijente koji su imali reakcije preosetljivosti na karbamazepin treba obavestiti da oko 25 - 30% ovih pacijenata može imati reakcije preosetljivosti i na okskarbazepin.

Može se javiti ukrštena reakcija preosetljivost između karbamazepina i antiepileptika aromatične strukture (npr. fenitoin, primidon i fenobarbital).

Karbamazepin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa mešovitim epileptičkim napadima koji podrazumevaju apsanse, bilo tipične ili atipične. Kod svih ovih stanja, karbamazepin može pogoršati epiletičke napade. U slučaju pogoršanja napada, primenu leka treba obustaviti.

Može doći do povećane učestalosti napada prilikom prelaska sa oralne formulacije leka na supozitorije.

Smanjenje doze i reakcije obustave

Nagla obustava leka može pogoršati epileptične napade, pa obustava karbamazepina mora biti postepeno. U slučaju da se lečenje karbamazepinom mora naglo prekinuti kod pacijenta sa epilepsijom, prelazak na novi antiepileptični lek, ukoliko je potreban, treba sprovesti uz istovremenu primenu odgovarajućeg leka.

Žene u reproduktivnom periodu

Karbamazepin može ispoljiti štetne efekte po fetus kada se primenjuje kod trudnica. Prenatalna izloženost karbamazepinu može povećati rizik od značajnih kongenitalnih malformacija i drugih poremećaja u razvoju ploda (videti odeljak 4.6).

Karbamazepin ne treba koristiti kod žena u reproduktivnom periodu, osim kada se, nakon pažljivog razmatranja drugih odgovarajućih terapijskih opcija, zaključi da korist prevazilazi rizike.

Žene u reproduktivnom periodu treba u potpunosti informisati o potencijalnim rizicima po fetus koje prouzrokuje primena karbamazepina u trudnoći.

Pre započinjanja terapije karbamazepinom, kod žena u reproduktivnom periodu treba razmotriti testiranje na trudnoću.

Žene u reproduktivnom periodu, tokom primene leka Galepsin i još najmanje 2 nedelje nakon obustave leka, treba da koriste visoko efikasne mere kontracepcije. Usled indukcije enzima, karbamazepin može dovesti do izostanka terapijskog efekta hormonskih kontraceptiva, stoga žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da primenjuju druge efikasne mere kontracepcije (videti odeljke 4.5 i 4.6).

Žene u reproduktivnom periodu treba obavestiti da konsultuju svog lekara čim počnu da planiraju trudnoću, kako bi razmotrio prelazak na drugu odgovarajuću terapiju pre začeća i pre obustave primene kontracepcije (videti odeljak 4.6).

Žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da se odmah jave lekaru ukoliko zatrudne ili misle da mogu biti trudne, a koriste karbamazepin.

Endokrinološki efekti

Probojno ili tačkasto krvarenje je prijavljeno kod žena koje su istovremeno koristile karbamazepin i hormonske kontraceptive. S obzirom na to da karbamazepin može nepovoljno delovati na pouzdanost oralnih kontraceptiva, žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da razmotre druge odgovarajuće metode kontracepcije dok su na terapiji lekom Galepsin.

Pacijentkinje koje su na terapiji karbamazepinom, a potrebna im je hormonska kontracepcija, treba da uzimaju lekove koji sadrže ne manje od 50 mikrograma estrogena ili da razmotre korišćenje druge odgovarajuće terapije , nehormonske metode kontracepcije.

Praćenje koncentracija leka u plazmi

Iako su prilično slabe korelacije između primenjenih doza i koncentracija leka u plazmi, kao i između koncentracije leka u plazmi i efikasnosti ili podnošljivosti, praćenje koncentracija karbamazepina u plazmi može biti korisno u sledećim situacijama: dramatičan porast učestalosti epileptičnih napada/potvrda komplijanse pacijenta; trudnoća; lečenje dece ili adolescenata; sumnja na poremećaje resorpcije; sumnja na toksičnost usled istovremene upotrebe više lekova (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Mere opreza

Karbamazepin se propisuje isključivo nakon pažljive procene koristi i rizika, a tokom terapije treba posebno nadzirati pacijente koji u anamnezi imaju oštećenje srca, jetre ili bubrega, neželjene hematološke reakcije na druge lekove, ili ukoliko je bilo prekida terapije karbamazepinom.

Preporuka je da se rade kompletne analize urina i određivanje azotnih materija (urea) u krvi, kako na početku, tako i periodično tokom terapije.

Hiponatremija

Poznato je da se hiponatremija javlja pri upotrebi karbamazepina. Kod pacijenata sa već postojećim bubrežnim stanjima povezanim sa niskim natrijumom ili kod pacijenata lečenih istovremeno lekovima koji dovode do smanjenja natrijuma (npr. diuretici, lekovi kod neadekvatne ADH sekreciju), koncentraciju natrijuma u serumu treba odrediti pre započinjanja terapije karbamazepinom. Nakon toga, koncentraciju serumskog natrijuma treba meriti nakon otprilike dve nedelje, a zatim u mesečnim intervalima tokom prva tri meseca terapije, ili u skladu sa kliničkom potrebom. Ovi faktori rizika se posebno odnose na starije pacijente. U slučaju hiponatremije, ograničenje unosa vode je važna protivmera, ukoliko je klinički indikovano.

Hipotireoidizam

Karbamazepin može smanjiti koncentracije tireoidnih hormona u serumu indukcijom enzima, što zahteva povećanje doze supstitucione terapije kod pacijenata sa hipotireozom. Iz tog razloga, savetuje se praćenje tiroidne funkcije kako bi se podesila doza supstitucione terapije.

Antiholinergički efekti

Karbamazepin ima blagu antiholinergičku aktivnost; treba pažljivo pratiti stanje pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i urinarnom retencijom (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijski efekti

Treba imati na umu da karbamazepin može aktivirati latentnu psihozu, a kod starijih pacijenata izazvati agitaciju ili konfuziju.

Interakcije

Istovremena primena inhibitora CYP3A4 ili inhibitora epoksid hidrolaze sa karbamazepinom može prouzrokovati neželjene reakcije (porast koncentracije karbamazepina ili karbamazepin-10,11 epoksida u plazmi). Dozu leka treba prilagoditi i/ili pratiti vrednosti u plazmi.

Istovremena primena CYP3A4 induktora sa karbamazepinom može smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi i njegovo terapijsko dejstvo, dok prekid primene CYP3A4 induktora može povećati njegovu koncentraciju u plazmi. Dozu karbamazepina bi trebalo prilagoditi.

S obzirom na to da je karbamazepin potentan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema faze I i faze II u jetri, ovaj lek može doprineti smanjenju koncentracije u plazmi istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu preko CYP3A4 indukcijom njihovog metabolizma (videti odeljak 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Pacijentkinje u reproduktivnom periodu treba upozoriti da istovremena upotreba karbamazepina sa hormonskim kontraceptivima može ovu vrstu kontracepcije da učini neefikasnom. U slučaju da se

karbamazepin koristi u terapiji, preporučuju se drugačiji, nehormonski oblici kontracepcije (videti odeljke 4.5 - Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija i 4.6 - Primena u periodu trudnoće i dojenja).

Padovi

Terapija karbamazepinom se dovodi u vezu sa ataksijom, vrtoglavicom, somnolencijom, hipotenzijom, stanjem konfuzije, sedacijom (videti odeljak 4.8 – Neželjena dejstva) što može dovesti do padova i posledično fraktura ili drugih povreda. Kod pacijenata sa bolestima, stanjima ili lekovima koji mogu pogoršati ove efekte, periodično treba procenjivati rizik od padova tokom dugoročne terapije.

Lek Galepsin sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu sa potvrđenim dejstvom.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozo- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristititi ovaj lek.

Citohrom P4503A4 (CYP3A4) je glavni enzim koji katalizuje formiranje aktivnog metabolita karbamazepin- 10,11-epoksida. Istovremena primena inhibitora enzima CYP3A4 može dovesti do porasta koncentracije karbamazepina u plazmi, što može uzrokovati pojavu neželjenih dejstava. Istovremena primena induktora enzima CYP3A4 može ubrzati metabolizam karbamazepina, što može dovesti do potencijalnog smanjenja koncentracije karbamazepina u serumu i smanjenog terapijskog dejstva.

Slično tome, prekid terapije induktorom CYP3A4 može smanjiti stepen metabolizma karbamazepina, što vodi povećanju njegovih koncentracija u plazmi.

Karbamazepin je snažan induktor CYP3A4 i drugih enzimskih sistema jetre faze I i faze II, te može smanjiti koncentraciju u plazmi drugih istovremeno primenjenih lekova koji se dominantno metabolišu putem CYP3A4, indukcijom njihovog metabolizma.

Humana mikrozomalna epoksid hidrolaza je enzim odgovoran za formiranje 10, 11-transdiol derivata iz karbamazepin-10,11 epoksida. Istovremena primena inhibitora humane mikrozomalne epoksid hidrolaze može dovesti do porasta koncentracije karbamazepin- 10,11 epoksida u plazmi.

Interakcije koje za posledicu imaju kontraindikaciju

Upotreba karbamazepina je kontraindikovana u kombinaciji sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI); pre primene karbamazepina, terapiju MAOI treba obustaviti najmanje 2 nedelje, ili duže ukoliko to dozvoljava kliničko stanje (videti odeljak 4.3 - Kontraindikacije).

Lekovi ili supstance koje mogu povisiti koncentracije karbamazepina u plazmi

S obzirom na to da povećane koncentracije karbamazepina u plazmi mogu dovesti do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doze karbamazepina treba prilagoditi i/ili meriti njegovu koncentraciju u plazmi ukoliko se koristi istovremeno sa nekim od sledećih lekova ili supstanci:

Analgetici, antiinflamatorni lekovi: dekstropropoksifen. Androgeni: danazol.

Antibiotici: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin, klaritromicin), ciprofloksacin. Antidepresivi: fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, trazodon.

Antiepileptici: vigabatrin.

Antimikotici: azoli (npr. itrakonazol, ketokonazol, flukonazol, vorikonazol). Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi.

Antihistaminici: loratadin. Antipsihotici: olanzapin. Antituberkulozni lekovi: izoniazid.

Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. ritonavir). Inhibitori karbonske anhidraze: acetazolamid.

Kardiovaskularni lekovi: diltiazem, verapamil. Gastrointestinalni lekovi: moguće cimetidin, omeprazol.

Druge interakcije: sok od grejpfruta, nikotinamid (samo u visokim dozama).

Lekovi ili supstance koje mogu povećati koncentracije aktivnog metabilita karbamazepin-10,11-epoksida u plazmi

S obzirom na to da povišene koncentracije karbamazepin-10,11-epoksida u plazmi mogu dovesti do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica, pospanost, ataksija, diplopija), doze karbamazepina treba prilagoditi i/ili meriti njegovu koncentraciju ukoliko se koristi istovremeno sa sledećim lekovima ili supstancama:

Antiepileptici: kvetiapin, progabid, valproinska kiselina, valnoktamid, valpromid, primidon, brivaracetam.

Lekovi ili supstance koje mogu smanjiti koncentracije karbamazepina u plazmi

Potrebno je podešavanje doze ukoliko se karbamazepin koristi istovremeno sa sledećim lekovima ili supstancama:

Antiepileptici: okskarbazepin, fenobarbital, fenitoin (kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se podešavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju) i fosfenitoin, primidon i moguće, iako su podaci delimično kontradiktorni, klonazepam.

Antineoplastici: cisplatin ili doksorubicin. Antituberkulozni lekovi: rifampicin.

Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin, aminofilin. Dermatološki lekovi: izotretinoin.

Druge interakcije: biljni preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum).

Efekat karbamazepina na koncentracije u plazmi lekova koji se istovremeno koriste

Karbamazepin može smanjiti koncentraciju u plazmi, smanjiti ili čak poništiti dejstvo pojedinih lekova. U skladu sa kliničkim odgovorom može biti potrebno podešavanje doze sledećih lekova:

Analgetici, antiinflamatorni lekovi: buprenorfin, metadon, paracetamol (dugotrajna primena karbamazepina i paracetamola (acetaminofen) može prouzrokovati hepatotoksičnost), tramadol.

Antibiotici: doksiciklin, rifabutin.

Antikoagulantni lekovi: oralni antikoagulansi (npr. varfarin, acenokumarol, rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban).

Antidepresivi: bupropion, citalopram, mianserin, sertralin, trazodon, triciklični antidepresivi (npr. imipramin, amitriptilin, nortriptilin, klomipramin).

Antiemetici: aprepitant.

Antiepileptici: klobazam, klonazepam, etosuksimid, lamotrigin, eslikarbazepin, okskarbazepin, primidon, tiagabin, topiramat, valproinska kiselina, zonisamid. Kako bi se izbegla intoksikacija fenitoinom i subterapijske koncentracije karbamazepina, preporučuje se podešavanje koncentracije fenitoina u plazmi na 13 mikrograma/mL pre uključivanja karbamazepina u terapiju. Retko su prijavljeni slučajevi povišenih koncentracija mefenitoina u plazmi.

Antimikotici: itrakonazol, vorikonazol. Pacijentima koji su na terapiji vorikonazolom ili itrakonazolom, mogu se preporučiti alternativni antikonvulzivi.

Antihelmintici: albendazol.

Antineoplastici: imatinib, ciklofosfamid, lapatinib, temsirolimus.

Antipsihotici: klozapin, haloperidol i bromperidol, olanzapin, kvetiapin, risperidon, aripiprazol, paliperidon. Antiviralni lekovi: inhibitori proteaze za lečenje HIV-a (npr. indinavir, ritonavir, sakvinavir).

Anksiolitici: alprazolam. Bronhodilatatori ili antiastmatici: teofilin.

Kontraceptivni lekovi: hormonski kontraceptivi (razmotriti primenu drugih kontraceptivnih metoda).

Kardiovaskularni lekovi: blokatori kalcijumskih kanala (iz grupe dihidropiridina) npr. felodipin, digoksin, simvastatin, atorvastatin, lovastatin, cerivastatin, ivabradin.

Kortikosteroidi: kortikosteroidi (npr. prednizolon, deksametazon). Lekovi koji se koriste kod erektilne disfunkcije: tadalafil.

Imunosupresivi: ciklosporin, everolimus, takrolimus, sirolimus. Lekovi za lečenje poremećaja tiroidne žlezde: levotiroksin.

Druge interakcije lekova: lekovi koji sadrže estrogene i/ili progesteron.

Kombinacije lekova koje zahtevaju posebnu pažnju

Istovremena upotreba karbamazepina i levetiracetama može povećati toksičnost karbamazepina.

Postoje podaci da se hepatotoksičnost izoniazida povećava pri istovremenoj primeni sa karbamazepinom.

Kombinovana upotreba litijuma i karbamazepina može prouzrokovati pojačanu neurotoksičnost i pri terapijskim koncentracijama litijuma u plazmi. Kombinovana primena karbamazepina sa metoklopramidom ili jakim lekovima za smirenje, npr. haloperidolom i tioridazinom, može takođe dovesti do povećane učestalosti neuroloških neželjenih dejstava.

Istovremena primena karbamazepina i pojedinih diuretika (hidrohlorotiazid, furosemid) može dovesti do simptomatske hiponatremije.

Karbamazepin može antagonizovati efekte nedepolarizujućih mišićnih relaksanata (npr. pankuronijum). Iz tog razloga njihovu dozu treba povećati, a pacijente pažljivo pratiti u slučaju oporavka od neuromuskularne blokade brže nego što je očekivano.

Karbamazepin, kao i drugi psihoaktivni lekovi, može smanjiti toleranciju na alkohol. Iz tog razloga se pacijentu savetuje suzdržavanje od konzumiranja alkohola.

Istovremena primena karbamazepina i direktnih oralnih antikoagulanasa (rivaroksaban, dabigatran, apiksaban i edoksaban) može smanjiti plazma koncentracije direktnih oralnih antikoagulanasa, što povećava rizik od tromboze. Stoga, ukoliko je istovremena terapija neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje znakova i simptoma tromboze.

Interferencija sa serološkim testovima

Karbamazepin može uticati na rezultate HPLC analize usled interferencije, kada se mogu dobiti lažno pozitivne koncentracije perfenazina.

Karbamazepin i 10,11-epoksid metabolit mogu dovesti do lažno pozitivnih koncentracija tricikličnih antidepresiva, detektovanih fluorescentnim polarizacionim imunoesejem.

Trudnoća

Rizici povezani sa primenom antiepileptika

Svim ženama u reproduktivnom periodu koje koriste antiepileptike, a naročito ženama koje planiraju trudnoću i trudnocama, lekar specijalista treba da pruži informacije o potencijalnim rizicima po fetus koje imaju konvulzije i antikonvulzivna terapija.

Treba izbegavati naglu obustavu primene antiepileptičnih lekova, jer ona može dovesti do konvulzija koje mogu imati ozbiljne posledice po ženu i nerođenu bebu.

Kad god je moguće, za lečenje epilepsije u trudnoći treba primenjivati monoterapiju, pošto terapija većim brojem antiepileptika može biti povezana sa povećanim rizikom od kongenitalnih malformacija u odnosu na monoterapiju, zavisno od antikonvulziva koji se primenjuju.

Rizici povezani sa primenom karbamazepina

Karbamazepin prolazi placentu kod ljudi. Prenatalna izložnost karbamazepinu može povećati rizik od kongenitalnih malformacija i drugih poremećaja u razvoju ploda. Najčešće zabeležene značajne kongenitalne malformacije povezane sa primenom karbamazepina uključuju defekte neuralne tube (spina bifida), kraniofacijalne defekte poput rascepa usne/nepca, kardiovaskularne malformacije, defekte genitourinarnog trakta poput hipospadije, malformacije skeleta i druge anomalije koje uključuju različite sisteme organa. Podaci dobijeni iz meta-analiza (uključujući registre i kohortne studije) su pokazali da se kod 4,93% dece majki epileptičara, koja su tokom prvog trimestra trudnoće bila izložena monoterapiji karbamazepinu jave kongenitalne malformacije (95% CI: 3,84-6,16) u poređenju sa učestalošću u opštoj populaciji, koja iznosi približno 2-3%. Malformacije poput defekata neuralne tube (spina bifida), kraniofacijalnih defekata poput rascepa usne/nepca, kardiovaskularnih malformacija, hipospadije, hipoplazije prstiju i drugih anomalija koje uključuju različite sisteme organa su zabeležene kod potomstva žena koje su u trudnoći koristile karbamazepin.Preporučuje se specijalizovano antenatalno praćenje ovih malformacija.

Podaci iz epidemiloških studija ne ukazuju da je primena karbamazepina u trudnoći povezana sa negativnim uticajem na dete u vidu pokazatelja inteligencije, ishoda razvoja ili simptoma i dijagnoze poremećaja iz spektra autizma.

Karbamezepin ne treba koristiti u trudnoći, osim kada se nakon pažljivog razmatranja odgovarajuće alternativne terapije proceni da korist prevazilazi rizike. Ženu treba u potpunosti informisati kako bi razumela rizike primene karbamazepina tokom trudnoće.

Dostupni podaci ukazuju da je rizik od malformacija prilikom primene karbamazepina dozno-zavisan, npr. pri dozi < 400 mg dnevno, učestalost malformacija je bila niža nego kod viših doza karbamazepina. Ukoliko se na osnovu pažljive procene rizika i koristi zaključi da ne postoji druga odgovarajuća terapija i nastavi se sa primenom karbamazepina, treba koristiti najnižu efektivnu dozu u vidu monoterapije, a preporučuje se i praćenje koncentracije leka u plazmi. Plazma koncentracije treba održavati u donjim granicama terapijskog opsega 4 do 12 mikrograma/mL, pod uslovom da se održava kontrola konvulzija.

Zabeleženo je da određeni antiepileptični lekovi, poput karbamazepina, smanjuju vrednosti folata u serumu. Ovaj deficit može doprineti povećanoj učestalosti malformacija kod potomstva žena sa epilepsijom koje primaju terapiju. Stoga se pre i tokom trudnoće preporučuje suplementacija folnom kiselinom. Kako bi se sprečio poremećaj krvarenja kod bebe, takođe se preporučuje primena vitamina K1 kod majke tokom poslednje dve nedelje trudnoće, kao i kod novorođenčeta.

Ukoliko žena planira trudnoću, treba je prebaciti na drugo odgovarajuću terapiju pre začeća i pre obustave primene kontracepcije. Ukoliko žena zatrudni tokom primene karbamazepina, treba je uputiti specijalisti koji će ponovo proceniti potrebu za terapijom karbamazepinom i razmotriti drugu odgovarajuću terapijsku opciju.

Kod novorođenčadi

Zabeleženo je nekoliko slučajeva epileptičnih napada kod novorođenčeta i/ili respiratorne depresije udružene sa primenom karbamazepina ili drugih antiepileptika kod majki. Takođe je prijavljeno nekoliko slučajeva povraćanja, dijareje i/ili smanjenog unosa hrane kod novorođenčeta, a u vezi sa primenom karbamazepina kod majki. Ove reakcije mogu predstavljati sindrom obustave leka kod novorođenčeta.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Sažetak rizika

Karbamazepin se izlučuje u majčino mleko (oko 25 do 60% koncentracije u plazmi). Treba proceniti prednosti dojenja nasuprot maloj mogućnosti javljanja neželjenih dejstava kod odojčeta. Majke koje uzimaju karbamazepin mogu da doje, pod uslovom da se prati pojava neželjenih efekata kod odojčeta (npr. izrazita pospanost, alergijske reakcije na koži). Bilo je izveštaja o holestaznom hepatitisu kod novorođenčadi izloženih karbamazepinu tokom prenatalne faze i/ili za vreme dojenja. Iz tog razloga, odojčad majki lečenih karbamazepinom treba pažljivo pratiti zbog hepatobilijarnih neželjenih dejstava.

Žene u reproduktivnom periodu

Karbamazepin ne treba koristiti kod žena u reproduktivnom periodu, osim kada se, nakon pažljivog razmatranja drugih odgovarajućih terapijskih opcija, zaključi da korist prevazilazi rizike. Žene treba u potpunosti informisati kako bi razumele potencijalni rizik po fetus koji nosi primena karbamazepina u trudnoći, kao i značaj planiranja trudnoće. Pre započinjanja terapije karbamazepinom, kod žena u reproduktivnom periodu treba razmotriti testiranje na trudnoću.

Žene u reproduktivnom periodu, tokom primene leka Galepsin i još najmanje 2 nedelje nakon obustave leka, treba da koriste visoko efikasne mere kontracepcije. Usled indukcije enzima, karbamazepin može dovesti do izostanka terapijskog efekta hormonskih kontraceptiva (videti odeljak 4.5), stoga žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da primenjuju druge efikasne mere kontracepcije. Treba koristiti najmanje jednu efikasnu meru kontracepcije (poput intrauterinih kontraceptiva) ili dve komplementarne metode kontracepcije, uključujući barijerni metod. Individualne okolnosti treba proceniti u svakom slučaju i uključiti pacijenta u diskusiju o odabiru odgovarajuće metode kontracepcije.

Fertilitet

Prijavljeni su veoma retki slučajevi poremećaja fertiliteta kod muškaraca i/ili abnormalne spermatogeneze.

Sposobnost pacijenta da reaguje može biti narušena usled zdravstvenog stanja koje je dovelo do konvulzija i neželjenih reakcija, uključujući vrtoglavicu, pospanost, ataksiju, diplopiju, smanjenu akomodaciju i zamagljeni vid, naročito na početku terapije ili u toku prilagođavanja doze. Pacijente treba upozoriti na mogući uticaj na upravljanje vozilom i rukovanje mašinama.

Neke neželjene reakcije se javljaju veoma često ili često, naročito na početku terapije karbamazepinom, ako je početna doza previsoka ili ukoliko se leče stariji pacijenti, kao što su npr. reakcije od strane CNS-a (vrtoglavica, glavobolja, ataksija, pospanost, zamor, diplopija); gastrointestinalni poremećaji (mučnina, povraćanje) i alergijske reakcije na koži.

Dozno zavisne neželjene reakcije se obično smanjuju u roku od nekoliko dana, bilo spontano ili nakon prolazne redukcije doze. Pojava neželjenih reakcija od strane CNS-a može biti manifestacija relativne predoziranosti ili značajne fluktuacije u koncentraciji karbamazepina u plazmi. U takvim slučajevima se savetuje praćenje koncentracija leka u plazmi i deljenje dnevne doze u više manjih (npr. 3 - 4 doze).

Tabelarni pregled neželjenih reakcija na lek izrađen na osnovu kliničkih ispitivanja i spontanih prijava

Neželjene reakcije iz kliničkih ispitivanja su navedene po MedDRA klasi sistema organa. U okviru svake klase sistema organa, neželjene reakcije na lek su rangirane prema učestalosti javljanja (počevši od najčešćih) i prema redosledu opadajuće ozbiljnosti. Pored toga, odgovarajuća kategorija učestalosti za svaku neželjenu reakciju se zasniva na sledećoj konvenciji (CIOMS III): veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10 000 do <1/1000); veoma retko (< 1/10 000) i nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

*U nekim azijskim zemljama je prijavljeno kao retko neželjeno dejstvo (videti odeljak 4.4. - Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

**Dodatne neželjene reakcije na lek iz spontanih izveštaja (učestalost nije poznata)

Postoje izveštaji o smanjenju gustine kostiju, osteopenije, osteoporoze i preloma kostiju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji karbamazepinom. Nije utvđen mehanizam po kome karbamazepin deluje na metabolizam kostiju.

Postoji sve više dokaza o vezi genetskih markera sa pojavom neželjenih reakcija kao što su SJS (Stevens- Johnson sindrom), TEN (toksična epidermalna nekroliza), DRESS, AGEP i multipapularni osip. Kod Japanaca i pacijenata evropskog porekla, te reakcije su se javljale prilikom korišćenja karbamazepina u prisutvu HLA-A*3101 alela. Drugi marker, HLA-B*1502 je pokazao jaku povezanost sa pojavom SJS i TEN kod Han Kineza, Tajlanđana i drugih pacijenata azijskog porekla (za više informacija videti odeljke 4.2 i 4.4.).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci

Simptomi i znaci predoziranja uključuju centralni nervni sistem, kardiovaskularni i respiratorni sistem, kao i neželjene reakcije navedene u delu 4.8.

Centralni nervni sistem: depresija CNS-a; dezorijentacija, smanjen nivo svesti, somnolencija, agitacija, halucinacije, koma; zamućen vid, nerazgovetan govor, dizartrija, nistagmus, ataksija, diskinezija, inicijalno hiperrefleksija, a kasnije hiporefleksija; konvulzije, psihomotorni poremećaji, mioklonus, hipotermija, midrijaza.

Respiratorni sistem: respiratorna depresija, plućni edem.

Kardiovaskularni sistem: tahikardija, hipotenzija i povremeno hipertenzija, poremećaji sprovođenja sa proširenim QRS kompleksom; sinkopa udružena sa srčanim zastojem.

Gastrointestinalni sistem: povraćanje, odloženo želudačno pražnjenje, smanjen motilitet creva.

Mišićno-skeletni sistem: bilo je prijavljenih slučajeva rabdomiolize, kao posledica toksičnosti karbamazepina.

Renalna funkcija: retencija urina, oligurija ili anurija; zadržavanje tečnosti, intoksikacija vodom kao posledica dejstva karbamazepina koji je sličan efektu antidiuretskog hormona.

Laboratorijske analize: hiponatremija, moguća metabolička acidoza, moguća hiperglikemija, povećane vrednosti mišićne kreatin fosfokinaze.

Terapija

Nema specifičnog antidota.

Lečenje bi u početku trebalo da zavisi od kliničkog stanja pacijenta. Može biti potrebna i hospitalizacija. Potrebno je izmeriti koncentraciju leka u plazmi, kako bi se potvrdilo trovanje karbamazepinom i utvrdio stepen predoziranosti.

Preporučuje se pražnjenje želuca, gastrična lavaža i primena aktivnog uglja. Odlaganje pražnjenja želuca može rezultovati odloženom resorpcijom, dovodeći do relapsa tokom oporavka od intoksikacije. Treba primeniti suportivne mere u jedinicama intenzivne nege sa praćenjem srčanog rada i pažljivom korekcijom elektrolitnog disbalansa.

Posebne preporuke:

Preporučuje se hemoperfuzija ugljem. Hemodijaliza je efikasan metod u terapiji predoziranja karbamazepinom.

Treba očekivati relaps i pogoršanje simptoma drugog i trećeg dana nakon predoziranja, zbog odložene resorpcije.

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptik, neurotropni i psihotropni agens; derivat dibenzazepina

ATC šifra: N03AF01

Spektar dejstva karbamazepina kao antiepileptika obuhvata: parcijalne epileptične napade (jednostavne i kompleksne) sa ili bez sekundarne generalizacije; generalizovane tonično-kloničke napade, kao i kombinacije ovih tipova napada.

Mehanizam dejstva karbamazepina, aktivne supstance leka Galepsin, samo je delimično jasan. Karbamazepin stabilizuje hiperekscitiranu membranu nervnih ćelija, inhibira ponavljana pražnjenja neurona i redukuje sinaptičku propagaciju ekscitatornih impulsa. Razumljivo je da sprečavanje ponavljanih okidanja natrijum zavisnih akcionih potencijala u depolarizovanim neuronima, preko funkcionalno i voltažno zavisne blokade natrijumovih kanala, može biti glavni mehanizam dejstva ovog leka.

Antiepileptično dejstvo se uglavnom može pripisati redukciji oslobađanja glutamata i stabilizaciji neuronske membrane, dok je moguće da se antimanični efekat karbamazepina postiže depresornim dejstvom na transport dopamina i noradrenalina.

Resorpcija

Karbamazepin se resorbuje skoro u potpunosti, ali relativno sporo kada se koristi u obliku tablete. Nakon primene jedne doze tablete sa trenutnim oslobađanjem, prosečne maksimalne koncentracije nepromenjenog leka u plazmi se postižu u roku od 12 sati (tablete za žvakanje 6 sati; sirup 2 sata). U pogledu količine aktivne supstance koja je resorbovana, nema klinički značajne razlike između oralnih oblika. Nakon pojedinačne oralne doze od 400 mg karbamazepina (u obliku tableta), srednja vrednost maksimalne koncentracije nepromenjenog leka u plazmi iznosi približno 4,5 mikrograma/mL.

Bioraspoloživost karbamazepina u zavisnosti od oralnih formulacija leka iznosi 85 - 100%. Hrana nema značajan uticaj na stepen i brzinu resorpcije, bez obzira na farmaceutski oblik leka.

Ravnotežne koncentracije karbamazepina u plazmi se postižu u roku od 1-2 nedelje, u zavisnosti od individualne autoindukcije karbamazepinom i heteroindukcije od strane drugih enzim-indukujućih lekova, kao i od stanja pacijenta pre početka terapije, primenjenih doza i trajanja terapije.

Različiti farmaceutski oblici karbamazepina mogu varirati u bioraspoloživosti; da bi se izbegao rizik od smanjenog dejstva ili pojave napada ili izraženih neželjenih dejstava, trebalo bi izbegavati promenu formulacije.

Distribucija

Karbamazepin se vezuje za proteine plazme 70 - 80%. Koncentracija nepromenjene supstance u cerebrospinalnoj tečnosti i salivi predstavlja udeo leka koji nije vezan za proteine plazme (20 - 30%). Koncentracije karbamazepina u majčinom mleku iznose 25 - 60% od onih postignutih u plazmi.

Karbamazepin prolazi placentalnu barijeru. Pod pretpostavkom da se kompletno resorbuje, prividni volumen distribucije varira od 0,8 do 1,9 L/kg.

Biotransformacija

Karbamazepin se metaboliše u jetri, gde je najvažniji epoksidni put biotransformacije, kada se kao glavni metaboliti stvaraju 10,11- transdiol derivat i njegov glukuronid.

Citohrom P450 3A4 je glavna izoforma odgovorna za stvaranje karbamazepin-10,11-epoksida iz karbamazepina. Humana mikrozomalna epoksid hidroksilaza je enzim odgovoran za formiranje 10,11- transdiol derivata iz karbamazepin-10,11 epoksida. 9-hidroksi-metil-10-karbamoil akridan je manje važan metabolit povezan sa ovim putem. Nakon pojedinačne oralne doze karbamazepina, oko 30% se javlja u urinu kao krajnji produkt epoksidnog puta biotransformacije.

Ostali važni putevi biotransformacije karbamazepina dovode do raznih monohidroksiliranih jedinjenja, kao i do nastajanja N-glukuronida karbamazepina koji stvara UGT2B7.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije nepromenjenog karbamazepina je prosečno 36 sati nakon pojedinačne oralne doze, dok nakon ponovljene primene leka iznosi samo 16 - 24 sata (zbog autoindukcije monooksidaznog sistema jetre), što zavisi od dužine lečenja. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju druge lekove koji indukuju enzime (npr. fenitoin, fenobarbiton), vrednost poluvremena eliminacije iznosi prosečno 9 - 10 sati.

Prosečno poluvreme eliminacije 10, 11-epoksid metabolita iz plazme je oko 6 sati, nakon primene pojedinačne oralne doze samog epoksida.

Nakon primene pojedinačne oralne doze od 400 mg karbamazepina, 72% se izlučuje urinom, a 28% fecesom. U urinu se pojavljuje oko 2% nepromenjenog leka, a oko 1% u obliku farmakološki aktivnog 10, 11-epoksid metabolita.

Karakteristike pacijenata

Ravnotežne koncentracije karbamazepina u plazmi, koje se smatraju terapijskim, znatno variraju između pacijenata (interindividualno); kod većine pacijenata one se kreću u opsegu od 4 - 12 mikrograma/mL, što odgovara 17- 50 mikromola/mL. Koncentracije karbamazepin 10,11-epoksida (farmakološki aktivnog metabolita) su oko 30% koncentracije karbamazepina.

Posebne populacije

Pedijatrijska populacija

Zbog ubrzane eliminacije leka kod dece, može biti potrebna primena većih doza (u mg/kg telesne mase) karbamazepina nego kod odraslih da bi se održale terapijske koncentracije.

Stariji pacijenti (65 godina i više)

Nema dokaza da je farmakokinetika karbamazepina kod starijih pacijenata izmenjena u poređenju sa mlađim odraslim osobama.

Pacijenti sa narušenom funkcijom jetre ili bubrega

Nema dostupnih podataka o farmakokinetici karbamazepina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega.

Pretklinički podaci ne ukazuju na posebne opasnosti za ljude na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačnih i ponovljenih doza, lokalne tolerancije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu bile dovoljne da bi se isključio teratogeni efekat karbamazepina kod ljudi.

Karcinogenost

Kod pacova tretiranih karbamazepinom tokom dve godine, došlo je do povećane incidence hepatocelularnih tumora kod ženki i benignih tumora testisa kod mužjaka. Međutim, do danas nema dokaza da su ovakva zapažanja od bilo kakvog značaja za terapijsku primenu karbamazepina kod ljudi.

Reproduktivna toksičnost

Podaci kod životinja

Kumulativni dokazi iz različitih animalnih studija na miševima, pacovima i zečevima ukazuju da karbamazepin nema teratogeni potencijal, ili je on mali, u dozama značajnim za ljude. Međutim, studije na životinjama nisu bile dovoljne da isključe teratogeni efekat karbamazepina.

Objavljene studije ukazuju da je karbamazepin teratogen kod pacova i miševa (kraniofacijalne malformacije i malformacije udova) sa dejstvom kod miševa, koje je prijavljeno pri klinički relevantnim dozama.

U dostupnoj literaturi, kod višestrukih studija na glodarima prijavljena su ograničenja intrauterinog rasta (npr. smanjenje dužine između temena i trtične kosti), odloženo okoštavanje skeleta i smanjena težina fetusa.

U studiji reproduktivne toksičnosti kod pacova, potomstvo je imalo smanjeni prirast u telesnoj masi, pri dozi od 192 mg/kg/dan koju je dobijala majka.

U studijama na glodarima objavljenim u dostupnoj literaturi, postoje izveštaji o neurodegenerativnim promenama na moždanom tkivu mladunčadi izloženih karbamazepinu tokom trudnoće. Međutim, zbog ograničenja u dizajnu studija, toksikološki značaj i klinička relevantnost ovih nalaza su nejasni.

Fertilitet

U studijama toksičnosti hroničnih doza kod pacova koji su primali karbamazepin, došlo je do atrofije testisa i aspermatogeneze. Bezbednosna granica za ovaj efekat nije poznata.

-laktoza monohidrat;

-skrob, kukuruzni;

-povidon;

-celuloza, mikrokristalna;

-natrijum-skrobglikolat;

-magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje leka je blister od PVC-Aluminijumske trake i tvrde PVC trake. Jedan blister sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pet blistera (ukupno 5 x 10 tableta u pakovanju) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Karbamazepin, aktivna supstanca u leku Galepsin, može uticati na organizam na nekoliko različitih načina. Spada u lekove protiv konvulzija (sprečava napade), a takođe može uticati na smanjenje određene vrste bolova i kontrolisati poremećaje raspoloženja.

Lek Galepsin se koristi:

• za lečenje nekih oblika epilepsije (padavica);
• za lečenje bolnog stanja lica, koje se naziva neuralgija nerva trigeminusa ili trigeminalna neuralgija;
• za kontrolu ozbiljnih poremećaja raspoloženja kada neki drugi lekovi nemaju efekta.

Neki ljudi ne smeju koristiti Galepsin tablete. Razgovarajte sa svojim lekarom ako:

• mislite da ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu karbamazepin ili slične lekove kao što je okskarbazepin, ili bilo koji drugi lek iz srodne grupe lekova poznate kao triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin ili imipramin). Ukoliko ste alergični na karbamazepin, postoji mogućnost od 25% (odnosno 1 od 4) da biste mogli imati alergijsku reakciju i na okskarbazepin;
• mislite da ste alergični (preosetljivi) na bilo koju pomoćnu supstancu leka Galepsin (sve pomoćne supstance koje ulaze u sastav leka su navedene u odeljku 6). Znaci preosetljivosti uključuju otok lica i usta (angioedem), probleme sa disanjem, curenje iz nosa, osip po koži, plikove i ljuštenje kože;
• imate bilo kakvih problema sa srcem;
• ste ikada imali probleme sa koštanom srži;
• imate poremećaj krvi koji se naziva porfirija;
• ste tokom poslednjih 14 dana uzimali lekove za lečenje depresije, koji se zovu inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori).

Kod malog broja ljudi koji su bili na terapiji antiepilepticima kao što je karbamazepin, javljale su se misli o samopovređivanju ili samoubistvu. Ako Vam se u bilo kom trenutku jave ovakve misli, odmah se obratite svom lekaru.

Ozbiljne neželjene reakcije na koži (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) zabeležene su tokom terapije karbamazepinom. Često, osip može podrazumevati pojavu čireva u ustima, grlu, nosu, genitalijama i pojavu konjunktivitisa (crvene i natečene oči). Ovim ozbiljnim osipima na koži često prethode simptomi nalik gripu kao što su groznica, glavobolja i bol u celom telu. Osip može napredovati do široko rasprostranjenih plikova i ljuštenja kože. Najveći rizik za pojavu ozbiljnih reakcija na koži je tokom prvih meseci lečenja.

Ove ozbiljne reakcije na koži mogu biti češće kod ljudi poreklom iz nekih azijskih zemalja. Kod Han Kineza ili pacijenata tajlandskog porekla, rizik od pomenutih reakcija se može predvideti testiranjem uzoraka krvi. Vaš lekar će Vas posavetovati da li je potrebno uraditi testiranje krvi pre započinjanja terapije karbamazepinom.

Ukoliko Vam se jave osip ili gore navedeni simptomi na koži, prestanite da uzimate karbamazepin i odmah se obratite svom lekaru.

Ukoliko osetite vrtoglavicu, pospanost, pad krvnog pritiska, zbunjenost usled primene leka Galepsin, ovo može dovesti do padova.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom, pre nego što uzmete lek Galepsin ako:

• ste trudni ili planirate trudnoću;
• dojite;
• bolujete od vrste epilepsije kod koje se javljaju kombinovani napadi, uključujući i napade tipa – apsans;
• imate neko psihičko oboljenje;
• ste alergični na antiepileptike koji se zovu fenitoin, primidon ili fenobarbital;
• imate probleme sa jetrom;
• imate problema sa bubrezima koji su povezani sa niskom koncentracijom natrijuma u krvi ili imate probleme sa bubrezima zbog kojih uzimate neke lekove koji snižavaju koncentraciju natrijuma u krvi (diuretici kao što su hidrohlorotiazid, furosemid);
• ste starija osoba;
• imate neke probleme sa očima kao što je glaukom (povišen očni pritisak) ili imate poteškoća sa pražnjenjem bešike (retencija urina).

Ako se koristi tokom trudnoće, lek Galepsin može naškoditi nerođenom detetu. Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste efikasnu kontracepciju tokom terapije lekom Galepsin i još dve nedelje nakon primene poslednje doze (videti odeljak Trudnoća i dojenje).

Drugi lekovi i Galepsin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Zbog načina na koji deluje, lek Galepsin može uticati na druge lekove, ali i drugi lekovi i hrana ili piće mogu uticati na delovanje leka Galepsin. Ovo je izuzetno važno, jer uzimanje više od jednog leka u isto vreme može pojačati ili oslabiti dejstvo tih lekova. Možda će biti neophodna korekcija doze ili potpuni prekid primene nekog leka dok ste na terapiji lekom Galepsin.

Obavezno obavestite svog lekara ukoliko koristite neki od sledećih lekova:

• hormonske kontraceptive, npr. pilule, flastere, injekcije ili implante. Lek Galepsin utiče na način delovanja kontraceptiva i može ih učiniti manje efikasnim u sprečavanju trudnoće. Obratite se svom lekaru, koji će sa Vama razmotriti najprikladniji vid kontracepcije koju treba da koristite dok primenjujete lek Galepsin.
• hormonsku supstitucionu terapiju (nadoknada hormona) (lek Galepsin može smanjiti efikasnost terapije);
• bilo koji lek koji se koristi u terapiji depresije ili uznemirenosti;
• kortikosteroide (steroidi), tj. lekovi koji se primenjuju kod zapaljenjskih stanja kao što su astma, zapaljenjska bolest creva, bolovi u mišićima i zglobovima;
• antikoagulanse, lekove protiv zgrušavanja krvi;
• antibiotike za terapiju infekcija uključujući infekcije kože i tuberkulozu (npr. ciprofloksacilin);
• lekove za terapiju gljivičnih infekcija;
• lekove protiv bolova koji sadrže paracetamol, dekstropropoksifen, tramadol, metadon ili buprenorfin;
• druge lekove za terapiju epilepsije (padavice), brivaracetam;
• lekove koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska ili kod problema sa srcem;
• antihistaminike (lekove koji se koriste u terapiji alergije kao što su polenska groznica, svrab, itd.);
• diuretike (lekove za izbacivanje tečnosti iz organizma);
• cimetidin ili omeprazol (lekovi za terapiju čira na želucu);
• izotretionin (lek za terapiju akni);
• metoklopramid ili aprepitant (lekovi protiv mučnine);
• acetazolamid (lek koji se koristi u terapiji povećanog očnog pritiska - glaukom);
• danazol ili gestrinon (lekovi za terapiju endometrioze);
• teofilin ili aminofilin (lekovi koji se koriste u terapiji astme);
• ciklosporin, takrolimus ili sirolimus (imunosupresivi, koji se koriste nakon transplantacije, ali se takođe ponekad koriste i u terapiji artritisa i psorijaze);
• lekovi za terapiju šizofrenije (npr paliperidon, aripiprazol);
• lekove za terapiju karcinoma (npr. temsirolimus, ciklofosfamid, lapatinib);
• lek za terapiju malarije, meflokin;
• lekove za terapiju HIV infekcije;
• levotiroksin (lek za terapiju smanjene funkcije štitne žlezde - hipotireoidizam);
• tadalafil (lek koji se koristi u terapiji impotencije);
• albendazol (lek protiv crevnih parazita - glista);
• bupropion (koristi se kao pomoćno sredstvo za odvikavanje od pušenja);
• kantarion (biljni lek);
• lekove ili dodatke ishrani koji sadrže vitamin B (nikotinamid).

Uzimanje leka Galepsin sa hranom, pićima i alkoholom

Nemojte piti alkohol dok ste na terapiji karbamazepinom, jer alkohol može imati jače dejstvo na Vas. Porazgovarajte sa svojim lekarom o konzumiranju alkohola.

Nemojte jesti grejpfrut ili piti sok od grejpfruta, jer to može pojačati dejstvo leka Galepsin i povećati šansu za pojavu neželjenih dejstava.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ukoliko ste žena u reproduktivnom periodu i ne planirate trudnoću, tokom primene leka Galepsin treba da koristite efikasnu kontracepciju. Karbamazepin može da utiče na dejstvo hormonskih kontraceptiva, poput kontraceptivne pilule i smanji njihovu efikasnost u sprečavanju trudnoće. Obratite se lekaru, koji će sa Vama razmotriti najprikladniji vid kontracepcije koju ćete koristiti tokom primene leka Galepsin. Ukoliko se obustavi primena Galepsina, nakon prekida primene leka još dve nedelje treba da nastavite sa primenom efikasne kontracepcije.

Ukoliko ste trudni, ili mislite da ste trudni, odmah obavestite lekara kako biste porazgovarali o mogućim rizicima koje lekovi koje koristite za epilepsiju nose za Vašu nerođenu bebu.

Ukoliko planirate trudnoću, čim ostanete u drugom stanju porazgovarajte sa svojim lekarom o terapiji za epilepsiju koju koristite.

Ne treba da prekidate primenu leka pre nego što ste o tome razgovarali sa lekarom. Prestanak primene leka bez prethodne konsultacije sa lekarom može dovesti do konvulzija (napada) koji mogu da ugroze Vas i Vašu nerođenu bebu. Važno je da epilepsija ostane pod kontrolom.

Primena karbamazepina tokom trudnoće povećava mogućnost da se kod bebe jave urođeni fizički defekti (značajne kongenitalne malformacije). Studije koje su uključile žene sa epilepsijom lečene karbamazepinom su pokazale da će prosečno 4-5 na 100 beba imati ozbiljne urođene defekte. Kod žena koje nemaju epilepsiju, učestalost je 2-3 na 100 beba.

Ovi defekti mogu nastati rano tokom trudnoće, čak i pre nego što saznate da ste trudni. Najčešći značajni urođeni defekti prijavljeni za karbamazepin uključuju spinu bifidu (nepravilan razvoj kosti kičme), malformacije lica i lobanje uključujući rascep usne/nepca, malformacije skeleta, srca, urinarnog trakta i polnih organa.

Studije su pokazale da sa povećanjem doze karbamazepina raste rizik od urođenih defekata. Zato je važno da Vam se propisuje najniža doza leka za kontrolu epilepsije, kad je to moguće.

Porazgovarajte sa svojim lekarom o primeni folne kiseline u periodu planiranja začeća i tokom trudnoće. Folna kiselina može da smanji opšti rizik od ozbiljnih urođenih defekata koji postoji u svakoj trudnoći.

Primena više od jednog antiepileptika istovremeno takođe može povećati rizik od urođenih defekata. Ovo znači da Vaš lekar, kada je to moguće, treba da razmotri primenu samo jednog leka za kontrolu epilepsije.

Studije ukazuju da primena karbamazepina tokom trudnoće ne povećava rizik od pojave otežanog učenja i pamćenja kod deteta.

Ukoliko koristite lek Galepsin tokom trudnoće, postoji rizik od krvarenja kod bebe odmah po rođenju. Kako bi se ovo sprečilo, lekar Vama i Vašoj bebi može propisati lek za prevenciju.

Dojenje

Majke koje koriste lek Galepsin mogu dojiti svoju bebu, ali odmah moraju obavestiti lekara ukoliko misle da se kod bebe javljaju neželjene reakcije kao što su preterana pospanost, reakcija na koži, žuta prebojenost kože i očiju, taman urin ili svetla stolica.

Plodnost

Tokom trajanja terapije lekom Galepsin treba koristiti efikasan metod kontracepcije, kao i još 28 dana nakon obustave primene leka. Kod žena koje koriste hormonske kontraceptive (lekove za sprečavanje trudnoće) i lek Galepsin se mogu javiti nepravilnosti menstrualnog ciklusa. Hormonski kontraceptivi mogu postati manje efikasni, pa treba razmotriti primenu druge ili dodatne nehormonske metode kontracepcije. Porazgovarajte sa svojim lekarom o efikasnoj kontracepciji.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Galepsin može prouzrokovati pospanost ili vrtoglavicu, zamagljen vid, duple slike ili se može javiti izostanak koordinacije mišića, posebno na početku terapije ili prilikom promene doze. Ukoliko se kod Vas javi neki od ovih simptoma ili se jave problemi sa vidom, ne smete upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Galepsin sadrži laktozu

U slučaju netolerancije na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka, jer se u njegovom sastavu nalazi laktoza.

Lekar će Vas obavestiti koliko i kada da uzimate lek Galepsin tablete. Uvek se pažljivo pridržavajte saveta lekara i uzimajte lek Galepsin onako kako Vam je propisano. Doziranje će biti navedeno na spoljašnjem pakovanju leka. Pažljivo pročitajte šta piše na pakovanju. Važno je da uzimate tablete u pravo vreme. Ukoliko niste sigurni, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Uzimajte tablete onoliko dugo koliko Vaš lekar odredi, osim ako imate neki problem. U tom slučaju se obratite svom lekaru.

Lekar obično započinje terapiju niskim dozama leka, koje se kasnije mogu postepeno povećavati prema Vašim potrebama. Doziranje varira kod različitih pacijenata. Možete uzimati tablete tokom, posle ili između obroka. Progutajte tablete sa malo tečnosti (čašom vode). Uobičajeno je da lek uzimate dva ili tri puta dnevno. Ukoliko je potrebno, tabletu možete prelomiti po podeonoj crti.

Uobičajeno doziranje za lečenje epilepsije:

Odrasli: 800 - 1200 mg dnevno, iako mogu da budu neophodne i veće doze. Ukoliko ste starija osoba, možda će Vam biti dovoljna niža doza.

Deca:

Deca uzrasta od 5 do 10 godina: 400 - 600 mg dnevno.

Deca uzrasta od 10 do 15 godina: 600 - 1000 mg dnevno.

Galepsin tablete se ne preporučuju za lečenje dece mlađe od 5 godina.

Uobičajeno doziranje za lečenje neuralgije n. trigeminusa: 600 - 800 mg dnevno. Maksimalna dnevna doza iznosi 1200 mg. Ukoliko ste starija osoba, možda će Vam biti dovoljna niža doza.

Uobičajeno doziranje za lečenje promena raspoloženja: 400 - 600 mg dnevno.

Ako ste uzeli više leka Galepsin nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka Galepsin od propisane, odmah se javite svom lekaru ili idite u najbližu bolnicu. Sa sobom obavezno ponesite pakovanje leka da bi medicinsko osoblje moglo da vidi šta ste popili.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Galepsin

Ukoliko ste zaboravili da uzmete tabletu, uzmite je čim se setite. Ukoliko je vreme za sledeću dozu blizu, nastavite sa uobičajenim uzimanjem leka i zanemarite propuštenu dozu.

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ako naglo prestanete da uzimate lek Galepsin

Nagli prekid terapije može izazvati pojavu napada kod obolelih od epilepsije.

Ako je neophodno naglo ukinuti lek Galepsin, potrebno je uvesti drugi antiepileptički lek, što će odrediti Vaš lekar. Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o uzimanju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, Galepsin može prouzrokovati neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna.

Prestanite da uzimate lek Galepsin i odmah obavestite svog lekara ukoliko primetite sledeće:

• ozbiljne kožne reakcije kao što su osip, crvenilo kože, pojava plikova po usnama, očima ili usnoj duplji, ili ljuštenje kože udruženo sa groznicom. Ove reakcije su češće kod pacijenata kineskog ili tajlandskog porekla;
• ranice u ustima ili neobjašnjive modrice ili krvarenje;
• bol u grlu ili visoka temperatura, ili oba simptoma;
• žuta prebojenost kože ili beonjača;
• oticanje članaka, stopala ili potkolenice;
• bilo kakvi znaci bolesti nervnog sistema ili zbunjenost;
• bol u zglobovima i mišićima, pojava osipa na nosu i obrazima, otežano disanje (ovo mogu biti znaci retke reakcije poznate kao eritematozni lupus);
• groznica, kožni osip, bol u zglobovima i poremećaj vrednosti funkcionalnih testova krvi i jetre (ovo mogu biti znaci poremećaja preosetljivosti koji zahvata više organa);
• bronhospazam sa zviždanjem u grudima i kašljem, teškoće pri disanju, nesvestica, osip, svrab ili otok lica (ovo mogu biti znaci teške alergijske reakcije);
• bol u predelu želuca (gornji deo stomaka);
• dođe do pada usled vrtoglavice, pospanosti, pada krvnog pritiska, zbunjenosti.

Takođe se mogu javiti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Leukopenija (smanjen broj belih krvnih zrnaca koji su važni za odbranu od infekcija); ošamućenost ili umor; osećaj nestabilnosti ili teškoće u kontroli pokreta; mučnina i povraćanje; promene u vrednostima enzima jetre (obično bez simptoma); reakcije na koži koje mogu biti teške.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Promene u krvi, uključujući povećanu sklonost ka nastan ku modrica ili krvarenje; nakupljanje tečnosti u organizmu i oticanje; povećanje telesne mase, niska koncentracija natrijuma u krvi koji može dovesti do konfuzije; glavobolja; duple slike ili zamagljen vid; suva usta.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Neprirodni nevoljni pokreti uključujući tremor (podrhtavanje) ili tikovi; nevoljni pokreti očiju; proliv; zatvor.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Bolest limfnih žlezda; nedostatak folne kiseline; generalizovana alergijska reakcija uključujući osip, bol u zglobovima, groznicu, poremećaj funkcionisanja bubrega i drugih organa; halucinacije; depresija; gubitak apetita; nemir; agresija; uzrujanost; konfuzija; poremećaj govora; utrnulost ili peckanje šaka i stopala; slabost mišića; visok krvni pritisak (zbog čega se javlja ošamućenost, crvenilo lica, glavobolja, osećaj umora i nervoza); nizak krvni pritisak (usled koga se javlja nesvestica, omaglica, ošamućenost, zbunjenost, zamućen vid); poremećaj srčanog ritma; bol u želucu; problemi sa jetrom uključujući žuticu; simptomi lupusa.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek): Promene u sastavu krvi uključujući anemiju (snižen broj crvenih krvnih zrnaca); porfirija (poremećaj krvi); meningitis (upala moždanih ovojnica); oticanje grudi i pojava mleka i kod žena i kod muškaraca; poremećaj testova funkcije štitaste žlezde; osteomalacija (razgradnja kosti koja se manifestuje bolom u dugim kostima nogu pri hodu i saginjanju); osteoporoza (smanjena gustina kostiju); povećana vrednost masnoća u krvi; poremećaj ukusa; konjunktivitis (zapaljenje vežnjače oka); glaukom (povećan očni pritisak), katarakta (mrena); poremećaj sluha; oboljenja srca i krvnih sudova uključujući i duboku vensku trombozu (stvaranje krvnog ugruška u venama nogu), čiji su simptomi osetljivost, bol, oticanje noge, topao ekstremitet, promena boje kože i vidljive površinske vene na nozi; oboljenja pluća ili teškoće sa disanjem; teške reakcije na koži uključujući Stevens-Johnson sindrom (ove reakcije su učestalije kod pacijenata kineskog ili tajlandskog porekla); bolna usta ili jezik; oslabljena funkcije jetre; povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost; promene u boji kože; akne; pojačano znojenje; gubitak kose; povećana maljavost po telu i licu; bolovi ili grčevi u mišićima; poremećaj seksualne funkcije uključujući smanjen fertilitet (plodnost) kod muškaraca, gubitak libida (smanjena seksualna želja) ili impotencija (polna nemoć); oslabljena funkcija bubrega; pojava krvi u urinu; povećan ili smanjen nagon za mokrenjem ili otežano mokrenje.

Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena, ali se njihova učestalost ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka:

Teške reakcije na koži, koje su praćene osećajem da niste zdravi i promenama u rezultatima analize krvi. Proliv, bol u stomaku, groznica (znaci upale debelog creva), reaktivacija herpes virus infekcije (može biti ozbiljna kada je oslabljen imunski sistem), potpuni gubitak noktiju, prelom kosti, smanjenje gustine kostiju, pospanost, gubitak pamćenja, ljubičaste ili crvenkasto-ljubičaste izbočine na telu (kvrge) koje mogu biti praćene svrabom. Visoke vrednosti amonijaka u krvi (hiperamonemija). Simptomi hiperamonemije uključuju razdražljivost, zbunjenost, povraćanje, gubitak apetita i pospanost.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta. Možda će Vam dati neki drugi lek.

Prijavljeni su slučajevi poremećaja kostiju uključujući osteopeniju (smanjenje broja koštanih ćelija), osteoporozu (smanjenje gustine kostiju) i prelome kostiju. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate antiepileptičke lekove u dužem vremenskom periodu, imate osteoporozu ili ste na terapiji kortikosteroidima.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Galepsin posle isteka roka upotrebe naznačenog na blisteru i spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Sadržaj aktivne supstance:

Jedna tableta sadrži 200 mg karbamazepina

Sadržaj pomoćnih supstanci:

Laktoza monohidrat; skrob, kukuruzni; povidon; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Galepsin i sadržaj pakovanja

Izgled:

Okrugle tablete, ravnih površina, bele do skoro bele boje, sa naznačenom unakrsnom podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Pakovanje:

Unutrašnje pakovanje leka je blister od PVC-Aluminijumske trake i tvrde PVC trake. Jedan blister sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi pet blistera (ukupno 5 x 10 tableta u pakovanju) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01341-22-001 od 21.03.2023.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 515-14-00185-2023-8- 003 od 04.12.2023.