Haloperidol HF 2mg tableta

Odrasli pacijenti starosti 18 godina ili više

• Terapija shizofrenije i shizoafektivnih poremećaja.
• Akutna terapija delirijuma kada nefarmakološke terapije nisu imale uspeha.
• Terapija umerenih do teških maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem tip I
• Terapija akutne psihomotorne agitacije povezane sa psihotičnim poremećajem ili maničnim epizodama bipolarnog poremećaja tipa I.
• Terapija dugotrajne agresije i psihotičkih simptoma kod pacijenta sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom i vaskularnom demencijom kada nefarmakološke terapije nisu imale uspeha i kada postoji rizik od nanošenja povreda sebi ili drugima.
• Terapija poremećaja sa tikovima, uključujući Turetov sindrom (Gilles de la Tourette-ov sindrom), kod pacijenata sa teškim oštećenjem kada obrazovne, psihološke i druge farmakološke terapije nisu imale uspeha.
• Terapija blage do umerene horeje kod Hantingtonove bolesti, kada drugi lekovi nisu delotvorni ili ih pacijent ne podnosi.

Pedijatrijski pacijenti Terapija:

• shizofrenije kod adolescenata uzrasta od 13 do 17 godina kada druge farmakološke terapije nisu imale uspeha ili kada ih pacijent ne podnosi;
• dugotrajne, teške agresije kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina sa autizmom ili pervazivnim razvojnim poremećajima, kada druge terapije nisu imale uspeha ili kada ih pacijent ne podnosi;
• poremećaja sa tikovima, uključujući Turetov sindrom (Gilles de la Tourette-ov sindrom), kod dece i adolescenata uzrasta od 10 do 17 godina sa teškim oštećenjem kada obrazovne, psihološke i druge farmakološke terapije nisu imale uspeha.

Doziranje

Odrasli

Preporučuje se mala početna doza, koja se kasnije može prilagoditi u zavisnosti od odgovora pacijenta. Pacijenti se uvek moraju održavati uz primenu najmanje efektivne doze (videti odeljak 5.2).

Preporuke za doziranje Haloperidol HF tableta su navedene u Tabeli 1.

Tabela 1: Preporuke za doziranje kod odraslih odrasle starosti 18 godina i više

Obustava terapije

Savetuje se postepena obustava haloperidola (videti odeljak 4.4).

Propuštena doza

Ukoliko pacijent propusti dozu, preporučuje se da sledeću dozu uzme po uobičajenom rasporedu i da ne uzima duplu dozu.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata se preporučuju sledeće početne doze haloperidola:

• Terapija dugotrajne agresije i psihotičkih simptoma kod pacijenta sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom i vaskularnom demencijom kada nefarmakološke terapije nisu imale uspeha i kada postoji rizik od nanošenja povreda sebi ili drugima – 0,5 mg/dan.
• Sve ostale indikacije – polovina najmanje doze za odrasle.

Doza haloperidola se može prilagoditi u skladu sa odgovorom pacijenta. Preporučuje se pažljivo, postepeno povećavanje doze kod starijih pacijenata.

Maksimalna doza kod starijih pacijenata je 5 mg/dan.

Doze veće od 5 mg/dan se mogu razmatrati samo kod pacijenata koji su podnosili veće doze i nakon ponovne procene odnosa koristi i rizika kod svakog pacijenta pojedinačno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega.

Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega može biti potrebna manja početna doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Budući da se haloperidol u velikoj meri metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Preporuke za doziranje Haloperidol HF tableta su navedene u Tabeli 2.

Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidola u pedijatrijskoj populaciji

Bezbednost i efikasnost primene haloperidola u obliku tableta kod dece mlađeg uzrasta od onog koji je naveden u indikacijama nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka za decu mlađu od 3 godine.

Način primene

Haloperidol HF tablete su namenjene za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Komatozno stanje.
• Depresija centralnog nervnog sistema.
• Parkinsonova bolest.
• Demencija sa Levijevim (Lewy) telima.
• Progresivna supranuklearna paraliza.
• Postojeće produženje QTc intervala ili kongenitalni sindrom produženog QT intervala.
• Skorašnji akutni infarkt miokarda.
• Dekompenzovana srčana insuficijencija.
• Ventrikularna aritmija ili torsades de pointes u anamnezi.
• Nekorigovana hipokalemija.
• Istovremena terapija lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Povećan mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

Prijavljeni su retki slučajevi iznenadne smrti kod psihijatrijskih pacijenata na terapiji antipsihoticima, uključujući i haloperidol (videti odeljak 4.8).

Stariji pacijenti sa psihozom udruženom sa demencijom na terapiji antipsihoticima, imaju povećani rizik od smrti. Analizom 17 placebo kontrolisanih studija (ograničeno vreme trajanja od 10 nedelja), većinom kod pacijenata na terapiji atipičnim antipsihoticima utvrđen je povećani rizik od smrti 1,6 - 1,7 puta veći od pacijenata iz placebo grupe. U toku desetonedeljne kontrolisane studije, stopa smrtnosti kod pacijenata na terapiji atipičnim antipsihoticima je iznosila 4,5% u odnosu na 2,6% kod placebo grupe. Iako su uzroci smrti bili različiti, najčešće su kardiovaskularnog porekla (srčana insuficijencija, iznenadna smrt) ili usled infekcija (npr. pneumonija). Opservacione studije ukazuju da, slično atipičnim antipsihoticima, primena konvencionalnih antipsihotika može da poveća mortalitet. Ova povezanost może biti veća za haloperidol u odnosu na atipične antipsihotike, najizraženija je tokom prvih 30 dana na početku terapije, i održava se najmanje 6 meseci. Stepen u kome je ova povezanost vezana za lek, u odnosu na karakteristike pacijenta, još uvek nije rasvetljena.

Kardiovaskularna dejstva

Kod primene haloperidola su veoma retko prijavljeni slučajevi prolongacije QT intervala i/ili ventrikularne aritmije i retko slučajevi iznenadne smrti (videti odeljke 4.3 i 4.8). Oni se češće javljaju usled korišćenja visokih doza, velikih koncentracija u plazmi, kod predisponiranih pacijenata ili kod parenteralne primene, pre svega kod intravenske primene.

Haloperidol se mora s oprezom koristiti kod pacijenata sa bradikardijom, oboljenjem srca, produženjem QTc intervala ili preteranim konzumiranjem alkohola u porodičnoj anamnezi. Haloperidol se mora s oprezom koristiti kod pacijenata sa potencijalno visokim koncentracijama u plazmi (videti odeljak 4.4, slabi metabolizatori CYP2D6).

Pre započinjanja terapije haloperidolom preporučuje se sprovođenje baznog EKG pregleda. Tokom terapije, potreba za EKG praćenjem zbog mogućeg produženja QTc intervala ili pojave ventrikularnih aritimija se mora proceniti kod svih pacijenata. Ukoliko tokom terapije dođe do produženja QTc-a treba smanjiti dozu haloperidola a ako dođe do produženja preko 500 ms lek treba ukinuti.

Poremećaji elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od nastanka ventrikularnih aritmija i moraju se korigovati pre početka terapije haloperidolom. Prema tome, preporučuje se praćenje elektrolitnog statusa na početku terapije i periodično tokom terapije.

Tahikardija i hipotenzija (uključujući ortostatsku hipotenziju) su takođe prijavljeni (videti odeljak 4.8). Preporučuje se oprez kada se haloperidol primenjuje kod pacijenata sa hipotenzijom ili ortostatskom hipotenzijom.

Cerebrovaskularni događaji

U placebo randomiziranim kontrolisanim studijama kod pacijenata sa demencijom na terapiji atipičnim antipsihoticima, zabeležen je trostruko veći rizik od nastanka cerebrovaskularnih neželjenih događaja.

Opservacione studije koje su upoređivale broj moždanih udara kod starijih pacijenata koji su uzimali bilo koji antipsihotik u odnosu na one koji nisu uzimali, su pokazale povećan broj moždanih udara kod pacijenata na antipsihoticima. Ovo povećanje może biti veće primenom svih butirofenona uključujući haloperidol. Mehanizam ovog povećanog rizika nije poznat. Povećan rizik se ne może isključiti i kod drugih populacija pacijenata. Haloperidol sa oprezom treba koristiti kod pacijenata s povećanim rizikom od moždanog udara.

Neuroleptički maligni sindrom

Haloperidol može izazvati neuroleptički maligni sindrom: retko idiosinkrazičko stanje koje karakteriše hipertermija, opšta ukočenost mišića, autonomni poremećaji, izmenjeno stanje svesti i povećana koncentracija kreatin fosfokinaze u serumu. Hipertermija je često rani znak ovog sindroma. Ukoliko se pojavi, odmah treba obustaviti terapiju antipsihoticima i preduzeti odgovarajuću suportivnu terapiju i detaljno praćenje.

Tardivna diskinezija

Tardivna diskinezija može da se javi kod nekih pacijenata tokom dugotrajne terapije ili nakon prekida korišćenja ovog leka. Ovaj sindrom uglavnom karakterišu nevoljni pokreti jezika, lica, usta ili vilice.

Simptomi mogu biti trajni kod nekih pacijenata. Sindrom se može maskirati ponovnim uvođenjem terapije, pri povećanju doze ili prelasku na drugi antipsihotik. Ukoliko se jave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti prekid terapije u slučaju svih antipsihotika uključujući haloperidol.

Ekstrapiramidalni simptomi

Ekstrapiramidalni simptomi se mogu javiti (npr. tremor, rigidnost, hipersalivacija, bradikinezija, akatizija, akutna distonija). Primena haloperidola je bila udružena sa razvojem akatizije, koju karakteriše subjektivno neprijatno ili mučno osećanje nemira i potrebe za kretanjem, često povezano sa nesposobnošću da se sedi ili stoji mirno. Najveća verovatnoća javljanja je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata koji razviju ove simptome povećanje doze leka może biti veoma štetno.

Akutna distonija se może javiti tokom prvih nekoliko dana terapije haloperidolom, ali su takođe prijavljeni slučajevi kasnijeg javljanja kao i posle povećanja doze. Distonični simptomi mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na sledeće simptome: tortikolis, grimasiranje, trizmus, protruzija jezika, neuobičajeni pokreti očiju uključujući okulogirne krize. Muškarci i mlađe osobe su u povećanom riziku od pojave ovih reakcija. Akutna distonija może zahtevati prekid terapije. Antiholinergički antiparkinsonici se mogu propisati po potrebi, ali se ne preporučuje njihova primena u preventivne svrhe.

U slučaju kada je neophodna istovremena primena i antiparkinsonika, nakon obustave haloperidola može postojati potreba za nastavkom terapije antiparkinsonikom ukoliko je njegova ekskrecija brža (od haloperidola) kako bi se sprečio razvoj ili pogoršanje ekstrapiramidalnih simptoma. Pri istovremenom davanju antiholinergika, uključujući i antiparkinsonike sa haloperidolom, lekari moraju voditi računa o mogućem povećanju intraokularnog pritiska.

Epileptički napadi/konvulzije

Prijavljeni su slučajevi epileptičkih napada, izazvanih haloperidolom. Savetuje se oprez kod pacijenata koji imaju epilepsiju i pacijenata sa predispozicijom za nastanak konvulzija (prekid konzumiranja alkohola i oštećenja mozga).

Hepatobilijarni poremećaji

Pošto se haloperidol metaboliše u jetri, savetuje se oprez kod pacijenata sa oboljenjem jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2). Zabeleženi su izolovani slučajevi poremećaja hepatične funkcije ili hepatitisa, najčešće holestatskog (videti odeljak 4.8).

Endokrini poremećaji

Tiroksin može pojačati toksičnost haloperidola. Terapija antipsihoticima kod pacijenata sa hipertireoidizmom mora se sprovoditi sa izuzetnim oprezom i mora biti udružena s terapijom kojom se postiže normalni tireoidni status.

Hormonska dejstva antipsihotičnih neuroleptika obuhvataju hiperprolaktinemiju, koja može izazvati galaktoreju, ginekomastiju i oligo- ili amenoreju (videti odeljak 4.8).

Studije kulture tkiva ukazuju da rast ćelija kod humanih tumora dojke może biti stimulisan prolaktinom. Iako nije pokazana očigledna povezanost primene antipsihotika i humanih tumora dojke u kliničkim i epidemiološkim studijama, oprez se preporučuje kod pacijenata sa relevantnom porodičnom anamnezom. Haloperidol se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa mogućim prisustvom prolaktin-zavisnih tumora (videti odeljak 5.3).

Veoma retko su zabeleženi slučajevi hipoglikemije i poremećaja sekrecije antidiuretskog hormona (videti odeljak 4.8).

Venska tromboembolija

U toku terapije antipsihoticima prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije. S obzirom na to da su kod pacijenata na terapiji antipsihoticima često prisutni stečeni faktori rizika za nastanak venske tromboembolije, pre i za vreme terapije haloperidolom ih treba ustanoviti i preduzeti odgovarajuće preventivne mere.

Terapijski odgovor i obustava terapije

U lečenju shizofrenije, odgovor na terapiju antipsihoticima može biti odložen. U slučajevima obustavljanja terapije, eventualni recidivi simptoma se mogu javiti tek za nekoliko nedelja ili meseci.

Nakon naglog prekida primene velikih doza antipsihotika, u retkim slučajevima, opisani su simptomi obustave leka, u vidu mučnine, povraćanja i nesanice. Može doći do relapsa bolesti zbog čega se savetuje postepeni prekid terapije kao mera opreza.

Pacijenti sa depresijom

Kao i druge antipsihotike, haloperidol ne treba koristiti samostalno u stanjima kod kojih dominira depresija. Haloperidol se može kombinovano davati sa antidepresivima za lečenje stanja u kojima koegzistiraju depresija i psihoza (videti odeljak 4.5).

Prelaz iz stanja manije u stanje depresije

Postoji rizik za pacijente kod kojih se primenjuje terapija maničnih epizoda bipolarnog poremećaja da pređu iz stanja manije u stanje depresije. Praćenje ovih pacijenata u pogledu prelaska u depresivnu epizodu sa pratećim rizicima kao što je suicidalno ponašanje je važno u cilju pravovremene intervencije kada se ovaj prelaz desi.

Slabi metabolizeri CYP2D6

Haloperidol treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri citohroma P450 (CYP) 2D6 i kod kojih se istovremeno primenjuje CYP3A4 inhibitor.

Pedijatrijska populacija

Raspoloživi podaci vezani za pedijatrijsku populaciju ukazuju na rizik od nastanka ekstrapiramidalnih simptoma, uključujući tardivnu diskineziju i sedaciju. Dostupni su ograničeni podaci o dugoročnoj bezbednosti leka.

Pomoćne supstance

Lek Haloperidol HF sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Haloperidol HF je kontraindikovan u kombinaciji sa lekovima koji produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.3). Primeri su sledeći:

• Antiaritmici klase IA (npr. dizopiramid, hinidin)
• Antiaritmici klase III (npr. amjodaron, dofetilid, dronedaron, ibutilid, sotalol)
• Neki antidepresivi (npr. citalopram, escitalopram)
• Neki antibiotici (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin, telitromicin)
• Drugi antipsihotici (npr. derivati fenotiazini, sertindol, pimozid, ziprasidon)
• Neki antimikotici (npr. pentamidin)
• Neki antimalarici (npr. halofantrin)
• Neki gastrointestinalni lekovi (npr. dolasetron)
• Neki lekovi koji se koriste u terapiji malignih oboljenja (npr. toremifen, vandetanib)
• Neki drugi lekovi (npr. bepridil, metadon)

Navedena lista lekova ne obuhvata sve moguće interakcije. Savetuje se oprez pri primeni leka Haloperidol HF sa lekovima koji mogu izazvati elektrolitni disbalans (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi

Postoji više puteva preko kojih se odvija metabolizam haloperidola. Glavni metabolički putevi obuhvataju glukuronidaciju i ketonsku redukciju. Citohrom P450 je takođe uključen, posebno CYP3A4 i u manjoj meri CYP2D6. Inhibicija ovih metaboličkih puteva drugim lekom ili slabljenje aktivnosti CYP 2D6 enzima može dovesti do povećanja koncentracije haloperidola. Efekat CYP3A4 inhibicije i smanjene CYP2D6 enzimske aktivnosti może biti aditivan (videti odeljak 5.2).

Na osnovu ograničenih i ponekad oprečnih informacija, potencijalno povećanje koncentracije haloperidola u plazmi, kada se istovremeno primenjuju CYP3A4 i/ili CYP2D6 inhibitor może varirati između 20 i 40% iako je u nekim slučajevima prijavljeno povećanje od 100%. Primeri lekova koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi (na osnovu kliničkog iskustva ili mehanizma interakcija) uključuju:

• CYP3A4 inhibitore – alprazolam, fluvoksamin, indinavir, itrakonazol, ketokonazol, nefazodon, posakonazol, sakvinavir, verapamil, vorikonazol.
• CYP2D6 inhibitori – bupropion, hlorpromazin, duloksetin, paroksetin, prometazin, sertralin, venlafaksin.
• Kombinovani CYP3A4 i CYP2D6 inhibitori: fluoksetin, ritonavir.
• Neutvrđen mehanizam – buspiron.

Navedeni spisak nije sveobuhvatan.

Povećanje koncentracije haloperidola u plazmi može dovesti do povećanog rizika od nastanka neželjenih efekata uključujući produženje QTc intervala (videti odeljak 4.4). Ovo produženje je primećeno kada je haloperidol primenjen sa kombinacijom metaboličkih inhibitora ketokonazola (400 mg/dan) i paroksetina (20 mg/dan).

Preporučuje se nadzor pacijenata koji uzimaju haloperidol istovremeno sa ovim lekovima zbog moguće pojave znakova i simptoma povećanog ili produženog farmakološkog efekta haloperidola kao i smanjenje doze haloperidola ako je neophodno.

Lekovi koji mogu da smanje koncentraciju haloperidola u plazmi

Istovremena primena haloperidola sa potentnim induktorima enzima CYP3A4 može dovesti do postepenog smanjenja koncentracije haloperidola u plazmi do te mere da efikasnost leka može biti umanjena. Primeri uključuju:

• Karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, rifampicin, kantarion (Hypericum perforatum).

Navedeni spisak nije sveobuhvatan.

Enzimska indukcija se može primetiti posle nekoliko dana terapije. Maksimalna enzimska indukcija se generalno može videti posle oko 2 nedelje i može se zatim održavati tokom istog perioda vremena posle prekida terapije lekom. Tokom istovremene terapije induktorima CYP3A4, preporučuje se da pacijenti budu pod nadzorom i da se doza leka Haloperidol HF poveća ako je to neophodno. Posle obustave primene CYP3A4 induktora, koncentracija haloperidola se može postepeno povećavati i prema tome može biti neophodno smanjiti dozu leka Haloperidol HF.

Poznato je da natrijum valproat može da inhibira glukuronidaciju, ali nema uticaja na koncentraciju haloperidola u plazmi.

Dejstvo haloperidola na druge lekove

Haloperidol može da poveća depresiju CNS-a izazvanu alkoholom ili lekovima koji deluju depresivno na CNS, uključujući hipnotike, sedative ili jake analgetike. Pojačan efekat na CNS je prijavljen, kada se primenjuje istovremeno sa metildopom.

Haloperidol može antagonizovati dejstvo adrenalina i drugih simpatomimetika (npr. stimulatora kao što su amfetamini) i promeniti hipotenzivni efekat adrenergičkih blokatora kao što je gvanetidin.

Haloperidol može antagonizovati efekat levodope i drugih dopaminskih agonista.

Haloperidol je inhibitor CYP2D6. Haloperidol inhibira metabolizam tricikličkih antidepresiva (npr. imipramin, dezipramin), i tako povećava njihovu koncentraciju u plazmi.

Druge vrste interakcija

Retko su zabeleženi sledeći slučajevi tokom istovremene primene litijuma i haloperidola: encefalopatija, ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diskinezija, neuroleptički maligni sindrom, akutni moždani sindrom i koma. Najveći broj ovih simptoma je bio reverzibilne prirode. Ostaje nejasno da li ovo predstavlja konkretan klinički entitet.

U svakom slučaju, savetuje se prekid terapije bez odlaganja kod pacijenata koji istovremeno uzimaju litijum i haloperidol a dođe do pojave navedenih simptoma.

Prijavljen je antagonizam efekta fenindiona (antokoagulans).

Trudnoća

Umerena količina podataka vezana za primenu kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformacionu ili feto/neonatalnu toksičnost haloperidola. Međutim, postoje izolovani slučajevi urođenih malformacija kao posledica fetalne izloženoti haloperidolu, uglavnom u kombinaciji sa drugim lekovima. Studije na laboratorijskim životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao preventivna mera, najbolje je izbegavati primenu leka Haloperidol HF tokom trudnoće.

Novorođenčad izložena antipsihoticima (uključujući haloperidol) tokom trećeg trimestra trudnoće su u riziku od nastanka neželjenih reakcija uključujući ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave leka koji mogu da variraju po težini i trajanju posle porođaja. Postoje izveštaji o agitaciji, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu, ili poremećajima pri hranjenju. Kao posledica, preporučuje se pažljivi nadzor novorođenčadi.

Dojenje

Haloperidol se izlučuje putem majčinog mleka. Male količine haloperidola su detektovane u plazmi i urinu novorođenčadi koja doje majke na terapiji haloperidolom. Nema dovoljno informacija o efektima

haloperidola na novorođenčad koja doje. Odluku o tome da li prekinuti dojenje ili terapiju haloperidolom treba doneti imajući u vidu korist od dojenja za dete i korist terapije za majku.

Plodnost

Haloperidol povećava koncentraciju prolaktina. Hiperprolaktinemija može dovesti do supresije GnRH iz hipotalamusa, što dovodi do smanjenog lučenja gonadotropina iz hipofize. Ovo može da inhibira reproduktivnu funkciju oštećenjem gonadalne steroidogeneze i kod ženskih i kod muških pacijenata (videti odeljak 4.4).

Haloperidol ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom, niti rad sa mašinama. Može se javiti određen stepen sedacije ili poremećaja pažnje, posebno primenom većih doza kao i na početku terapije i može biti pojačan dejstvom alkohola. Preporučuje se da pacijenti budu savetovani da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama tokom terapije.

Bezbednost haloperidola je ispitivana kod 284 pacijenta na haloperidolu, raspoređenih u 3 placebo kontrolisane studije i 1295 pacijenata na haloperidolu raspoređenih u 16 dvostruko-slepih studija sa aktivnim komparativnim lekom.

Na osnovu zajedničkih podataka svih studija, najčešće prijavljene neželjene reakcije (izraženo u procentima) su: ekstrapiramidalni poremećaj (34%), insomnija (19%), agitacija (15%), hiperkinezija (13%), glavobolja

(12%), psihički poremećaji (9%), depresija (8%), porast telesne mase (8%), tremor (8%), hipertonija (7%),

ortostatska hipotenzija (7%), distonija (6%) i somnolencija (5%).

Osim toga, bezbednost haloperidol-dekanoata je ispitivana kod 410 ispitanika raspoređenih u 3 komparativne studije (u jednoj je upoređivan haloperidol sa flufenazinom, a u druge dve haloperidol u obliku dekanoata sa oralnom formulacijom), 9 otvorenih i 1 dozno zavisnoj studiji.

Tabela 3 sadrži podatke o neželjenim reakcijama koje su:

• Prijavljene tokom kliničkih studija sa haloperidolom.
• Prijavljene tokom kliničkih studija sa haloperidolom-dekanoatom i odnose se na aktivnu supstancu.
• Tokom postmarketinškog iskustva sa haloperidolom i haloperidol-dekanoatom.

Neželjene reakcije su navedene prema učestalosti javljanja i klasi sistema organa na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do <1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Tabela 3 – Neželjena dejstva

Prijavljeni su kardiološki poremećaji poput QT prolongacije, ventrikularne aritmije (uključujući ventrikularnu fibrilaciju i ventrikularnu tahikardiju), torsade de pointes i iznenadna smrt.

Dejstva antipsihotika kao klase lekova Srčani zastoj je prijavljen.

Kod terapije antipsihoticima, prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući i primere plućne embolije i tromboze dubokih vena, nepoznate učestalosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci

Manifestacije predoziranja haloperidolom su pojačana poznata farmakološka dejstva i neželjene reakcije. Najvažniji simptomi trovanja teške ekstrapiramidalne reakcije, hipotenzija i sedacija. Ekstrapiramidalne reakcije karakteriše ukočenost mišića i opšti ili lokalizovani tremor.

Moguća je i pojava hipertenzije pre nego hipotenzije.

U ekstremnim slučajevima pacijent može da deluje komatozno, sa respiratornom depresijom i hipotenzijom, koje mogu biti dovoljno ozbiljne da izazovu stanje slično šoku.

Mora se razmotrtiti rizik od ventrikularnih aritmija, verovatno povezan sa produženim QTc intervalom.

Lečenje

Specifičnog antidota kod trovanja haloperidolom nema. Efikasnost primene aktivnog uglja nije utvrđena. Dijaliza se ne preporučuje u slučaju predoziranja zbog toga što se na taj način uklanja relativno mala količina haloperidola (videti odeljak 5.2). Kod komatoznih pacijenata treba osigurati prolaznost respiratornih puteva i po potrebi sprovesti mehaničku ventilaciju.

Savetuje se EKG nadzor i praćenje svih vitalnih funkcija do normalizacije EKG-a. Terapija teških aritmija se preporučuje odgovarajućim merama.

Hipotenzija i cirkulatorni kolaps se leče nadoknadom intravenske tečnosti, plazme ili koncentrovanim albuminom i vazopresornim agensima kao što su dopamin ili noradrenalin. Ne sme se koristiti adrenalin jer može doći do ozbiljne hipotenzije u prisustvu haloperidola.

U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma preporučuje se odgovarajuća parenteralna terapija antiparkinsonicima.

Farmakoterapijska grupa: Antipsihotici; derivati butirofenona

ATC šifra: N05AD01 Mehanizam dejstva

Haloperidol je antipsihotik koji pripada grupi butirofenona. On je snažan antagonista dopaminskih receptora tipa 2 u CNS-u i u preporučenim dozama ima slabu slabu alfa-1 antiadrenergičku aktivnost i nema antihistaminergičku niti antiholinergičku aktivnost.

Farmakodinamsko dejstvo

Haloperidol suzbija deluzije i halucinacije što je direktna posledica blokiranja dopaminergičkih signala u mezolimbičkom putu. Blokada dopamina u CNS-u utiče na bazalne ganglije (nigrostrijatni put).

Haloperidol izaziva efikasnu psihomotornu sedaciju, čime se objašnjava povoljno dejstvo na maniju i druge sindrome agitacije.

Dejstvo na bazalne ganglije verovatno stoji u osnovi neželjenih ekstrapiramidalnih motornih dejstava (distonija, akatizija i parkinsonizam).

Antidopaminergička dejstva haloperidola na laktotrope u prednjem režnju hipofize objašnjavaju hiperprolaktinemiju usled inhibicije tonične inhibicije lučenja prolaktina posredstvom dopamina.

Resorpcija

Prosečna bioraspoloživost haloperidola nakon primene tablete ili oralnog rastvora je 60 - 70%. Maksimalne koncentracije haloperidola u plazmi se obično dostižu u roku od 2 do 6 sati posle oralne primene. Primećena je velika interindividualna varijabilnost u vrednostima koncentracija u plazmi. Stanje ravnoteže se postiže u roku od 1 nedelje nakon započinjanja terapije.

Distribucija

Srednja vrednost vezivanja haloperidola za proteine plazme kod odraslih je približno 88 - 92%. Postoji velika interindividualna varijabilnost u vezivanju za proteine plazme. Haloperidol se brzo distribuira u različita tkiva i organe, na šta ukazuje veliki volumen distribucije (srednje vrednosti od 8 do 21 L/kg nakon intravenske primene). Haloperidol lako prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Prolazi i kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko.

Biotransformacija

Haloperidol se u velikoj meri metaboliše u jetri. Glavni metabolički putevi haloperidola kod ljudi uključuju glukuronidaciju, redukciju ketona, oksidativnu N-dealkilaciju i formiranje piridinskih metabolita. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti; međutim, redukcioni put iznosi približno 23% od ukupne biotransformacije, a povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol se ne može u potpunosti isključiti. Enzimi Sistema citohroma P450, CYP3A4 i CYP2D6, su uključeni u metabolizam haloperidola. Inhibicija ili indukcija enzima CYP3A4 ili inhibicija enzima CYP2D6, mogu da utiču na metabolizam haloperidola. Smanjenje aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećane koncentracije haloperidola.

Eliminacija

Prosečna vrednost terminalnog poluvremena eliminacije haloperidola iznosi 24 sata (opseg srednjih vrednosti: od 15 do 37 sati) nakon oralne primene. Prividni klirens haloperidola nakon ekstravaskularne primene je u opsegu od 0,9 do 1,5 L/h/kg i smanjen je kod sporih metabolizera CYP2D6. Smanjena aktivnost enzima CYP2D6 može da dovede do povećanih koncentracija haloperidola. Interindividualna varijabilnost (koeficijent varijacije, %) u klirensu haloperidola je procenjena na 44% u populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod pacijenata sa shizofrenijom. Nakon intravenske primene haloperidola, 21% doze je bio elimisan putem fecesa, a 33% putem urina. Manje od 3% doze je izlučeno urinom u neizmenjenom obliku.

Linearnost/nelinearnost

Kod odraslih postoji linearni odnos između doze haloperidola i koncentracije u plazmi.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Koncentracije haloperidola u plazmi kod starijih pacijenata su bile veće nego kod mlađih odraslih osobe koje su dobile istu dozu. Rezultati malih kliničkih ispitivanja ukazuju na manji klirens i duže poluvreme eliminacije haloperidola kod starijih pacijenata. Ovi rezultati su u okviru uočene varijabilnosti farmakokinetike haloperidola. Preporučuje se prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Oko jedne trećine doze haloperidola se izlučuje u urinu, većinom u obliku metabolita. Manje od 3% primenjenog haloperidola se izlučuje urinom u neizmenjenom obliku. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, mada se povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol ne može u potpunosti isključiti. Iako se ne očekuje da oštećenje funkcije bubrega utiče na eliminaciju haloperidola u klinički značajnoj meri, savetuje se oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, a posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem, zbog dugog poluvremena eliminacije haloperidola i njegovog redukovanog metabolita i mogućnosti akumulacije (videti odeljak 4.2).

Zbog velikog volumena distribucije haloperidola i njegovog visokog stepena vezivanja za protein, samo su veoma male količine leka uklanjaju dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Međutim, oštećenje funkcije jetre može da ima značajan uticaj na farmakokinetiku haloperidola zato što se on u velikoj meri metaboliše u jetri. Zbog toga se savetuje prilagođavanje doze i oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

U pedijatrijskim ispitivanjima koja su uključivala 78 pacijenata sa različitim poremećajima (shizofrenija, psihotični poremećaj, Gilles de la Tourette-ov sindrom, autizam) koji su dobijali haloperidol oralno u dozama do najviše 30 mg/dan, utvrđeni su ograničeni podaci o koncentracijama u plazmi. Ova ispitivanja su uključivala uglavnom decu i adolescente uzrasta od 2 do 17 godina. Koncentracije u plazmi, merene u različitim vremenskim tačkama i nakon različitog trajanja terapije, bile su ili nemerljive ili su se kretale do najviše 44,3 nanograma/mL. Kao i kod odraslih, uočena je velika interindividualna varijabilnost

koncentracija u plazmi. Postoji tendencija ka skraćenju poluvremena eliminacije kod dece u poređenju sa odraslima.

U 2 ispitivanja sprovedena kod dece koja su dobijala terapiju haloperidolom zbog tikova i Gilles de la Tourette sindroma, pozitivan odgovor je bio povezan sa vrednostima koncentracija u plazmi od 1 do 4 nanograma/mL.

Odnos farmakokinetike/farmakodinamike

Terapijske koncentracije

Na osnovu objavljenih podataka iz više kliničkih ispitivanja, terapijski odgovor se kod većine pacijenata sa akutnom ili hroničnom shizofrenijom postiže pri koncentracijama u plazmi od 1 do 10 nanograma/mL. Određenoj podgrupi pacijenata mogu biti potrebne veće koncentracije kao posledica velike interindividualne varijabilnosti farmakokinetike haloperidola.

Kod pacijenata sa prvom epizodom shizofrenije, terapijski odgovor može da se postigne sa niskim koncentracijama, od 0,6 do 3,2 nanograma/mL, kako je procenjeno na osnovu merenja zauzetosti D2 receptora i pod pretpostavkom da je nivo zauzetosti D2 receptora od 60 do 80% najprikladniji za postizanje terapijskog odgovora i ograničavanje ekstrapiramidalnih simptoma. U proseku, koncentracije u ovom opsegu mogu da se postignu dozama od 1 do 4 mg dnevno.

Zbog velike interindividualne varijabilnosti u farmakokinetici haloperidola i odnosa između koncentracije i dejstva, preporučuje se prilagođavanje individualne doze haloperidola na osnovu odgovora pacijenta, uzimajući u obzir podatke koji ukazuju da je vreme do postizanja polovine maksimalnog terapijskog odgovora nakon 5 dana. U pojedinačnim slučajevima se može razmotriti merenje koncentracija haloperidola u krvi.

Kardiovaskularna dejstva

Rizik od produženja QTc intervala se povećava sa povećanjem doze haloperidola i koncentracija haloperidola u plazmi.

Ekstrapiramidalni simptomi

Ekstrapiramidalni simptomi se mogu javiti u terapijskom opsegu, iako je njihova učestalost obično veća sa dozama koje dovode do postizanja većih koncentracija od terapijskih.

Preklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Kod glodara je primena haloperidola pokazala umanjenje fertiliteta, ograničenu teratogenost, kao i embriotoksična dejstva.

U studiji karcenogenosti haloperidola, primećena su dozno zavisna povećanja adenoma hipofize i karcinoma mlečnih žlezda kod ženki miševa. Ovi tumori mogu biti izazvani dugotrajnim antagonizmom dopaminskih D2 receptora i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, u pogledu rizika po nije poznat.

U nekoliko objavljenih in vitro studija pokazano je da haloperidol blokira srčani hERG kanal. U brojnim in vivo studijama, intravenska primena haloperidola na nekim životinjskim modelima prouzrokovala je značajan produžetak QTc intervala, pri dozama od oko 0,3 mg/kg, dajući maksimalnu koncentraciju (Cmax) u plazmi najmanje od 7 do 14 puta veću od terapijskih koncentracija u plazmi od 1 do 10 nanograma/mL, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima. Ove intravenske doze koje su produžile QTc interval nisu prouzrokovale aritmije. U nekim ispitivanjima na životinjama, veće intravenske doze haloperidola, od 1 mg/kg ili više, prouzrokovale su produženje QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije pri vrednostima Cmax u plazmi od najmanje 38 do 137 puta većih od terapijskih koncentracija u plazmi koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima.

Haloperidol HF, 2 mg, tablete:

Laktoza-monohidrat; Skrob, kukuruzni; Krospovidon; Magnezijum-stearat; Talk;

Polisorbat 80; Povidon K25;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete:

Laktoza-monohidrat; Skrob, kukuruzni; Krospovidon; Magnezijum-stearat; Talk;

Polisorbat 80; Povidon K25;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;

Green lack 8% (Sastav: indigotin (E 132) i hinolin žuto (E 104)).

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Haloperidol HF, 2 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je plastična bočica (HDPE) bele boje, zatvorena belim LDPE zatvaračem. Bočica sadrži 25 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu (ukupno 25 tableta) i Uputstvo za lek.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete:

Unutrašnje pakovanje je transparentni PVC/Al blister koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Haloperidol HF sadrži aktivnu supstancu haloperidol, koja pripada grupi lekova poznatoj kao antipsihotici.

Lek Haloperidol HF se koristi kod odraslih pacijenata, adolescenata i dece za bolesti koje utiču na način razmišljanja, osećanja ili ponašanja. To uključuje prihijatrijske poremećaje (kao što je shizofrenija ili bipolarni poremećaj) i probleme sa ponašanjem.

Ove bolesti mogu da prouzrokuju:

• da se osećate zbunjeno (delirijum),
• da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje (halucinacije),
• da verujete u stvari koje nisu istinite (deluzije),
• da osećate neuobičajenu sumnjičavost (paranoja),
• da osećate preteranu uzbuđenost, uznemirenost, entuzijazam, impulsivnost ili hiperaktivnost,
• da osećate veliku agresivnost, neprijateljstvo ili da imate nasilno ponašanje.

Kod adolescenata i dece lek Haloperidol HF se koristi u terapiji shizofrenije kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina i za lečenje problema sa ponašanjem kod pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina.

Lek Haloperidol HF se koristi i kod:

• adolescenata i dece uzrasta od 10 do 17 godina i kod odraslih - u terapiji nekontrolisanih pokreta ili glasova (tikovi), npr. kod teškog oblika Turetovog sindroma,
• odraslih za kontrolisanje pokreta kod Hantingtonove bolesti.

Lek Haloperidol HF se ponekad koristi kada primena drugih lekova i terapija nije imala uspeha ili su izazvali neprihvatljiva neželjena dejstva.

• ako ste alergični (preosetljivi) na haloperidol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• imate stanje označeno kao depresija centralnog nervnog sistema
• ako imate Parkinsonovu bolest
• ako imate vrstu demencije koja se naziva „demencija sa Levijevim telima“
• bolujete od progresivne supranuklearne paralize
• ako imate bolest srca poznatu kao produženi QT interval ili bilo koji drugi problem sa srčanim ritmom, koji se manifestuje promenama na EKG-u (elekrokardiogramu)
• ako imate slabost srca ili ste nedavno imali srčani udar
• ako imate malu koncentraciju kalijuma u krvi, koja nije lečena
• ako uzimate bilo koji od lekova nabrojanih u odeljku „Drugi lekovi i lek Haloperidol HF – Ne smete uzimati lek Haloperidol HF ako uzimate lekove za lečenje:“.

Ne smete uzimati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol HF.

Upozorenja i mere opreza Ozbiljna neželjena dejstva

Lek Haloperidol HF može dovesti do problema sa srcem, kontrolom pokreta tela ili ekstremiteta i do ozbiljne

neželjene reakcije koja se naziva „neuroleptički maligni sindrom“. Takođe, mogu se javiti i teške alergijske reakcije i krvni ugrušci. Morate biti upoznati sa ozbiljnim neželjenim reakcijama koje se mogu javiti dok ste na terapiji lekom Haloperidol HF, jer će Vam u tom slučaju biti potrebna hitna medicinska pomoć. Videti odeljak 4, deo “Obratitie pažnju na ozbiljne neželjene reakcije”.

Starija populacija i pacijenti sa demencijom

Zabeležen je mali porast broja smrtnih slučajeva i šloga kod starijih osoba sa demencijom koji uzimaju antipsihotične lekove. Posavetujte se sa svojim lekarom pre upotrebe leka Haloperidol HF ukoliko ste starija osoba, naročito ukoliko je prisutna demencija.

Porazgovarajte sa lekarom ukoliko:

• imate usporen rad srca, oboljenje srca ili ukoliko je bilo ko iz Vaše bliže porodice iznenada preminuo usled srčanih problema,
• imate nizak krvni pritisak ili vrtoglavicu prilikom sedanja ili ustajanja,
• imate malu koncentraciju kalijuma ili magnezijuma u krvi (ili drugih elektrolita). Lekar će odlučiti da li Vam je potrebna dodatna terapija za ovo stanje,
• ste ikada ranije imali krvarenje u mozgu ili Vas je lekar upozorio da kod Vas postoji veća verovatnoća nego kod drugih ljudi da se javi moždani udar,
• imate epilepsiju ili ste nekada imali epileptične napade (konvulzije),
• imate probleme sa bubrezima, jetrom ili štitastom žlezdom,
• imate povišenu koncentraciju hormona prolaktina u krvi ili karcinom koji bi mogao biti prouzrokovan povišenim koncentracijama prolaktina u krvi (npr. rak dojke),
• ste ikada ranije imali krvne ugruške ili je neko u Vašoj porodici imao krvne ugruške,
• imate depresiju, ili ako imate bipolarni poremećaj i počnete da se osećate depresivno.

Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti Vaše zdravstveno stanje i po potrebi prilagoditi dozu leka Haloperidol HF.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol HF.

Medicinski pregledi

Lekar će možda zatražiti da se uradi elektrokardiogram (EKG), pre nego što otpočnete terapiju lekom Haloperidol HF ili u toku terapije. EKG meri električnu aktivnost srca.

Analize krvi

Lekar će možda zatražiti proveru koncentracije kalijuma ili magnezijuma (ili drugih elektrolita) u krvi, pre ili tokom lečenja lekom Haloperidol HF.

Deca mlađa od 6 godina

Lek Haloperidol HF nije namenjen za primenu kod dece mlađe od 6 godina, jer nisu sprovedena ispitivanja u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Haloperidol HF

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne smete uzimati lek Haloperidol HF ako uzimate lekove za lečenje:

• nepravilnog srčanog ritma (kao što su amjodaron, dofetilid, dizopiramid, dronedaron, ibutilid, hinidin i sotalol)
• depresije (kao što su citalopram i escitalopram)
• psihoza (kao što je flufenazin, levomepromazin, perfenazin, pimozid, prohlorperazin, promazin, sertindol, tiorizadin, trifluoperazin, triflupromazin i ziprasidon)
• bakterijskih infekcija (kao što su azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin i telitromicin)
• gljivičnih infekcija (npr. pentamidin)
• malarije (npr. halofantrin)
• mučnine i povraćanja (kao što je dolasetron)
• kancera (kao što su toremifen i vandetanib).

Takođe, recite lekaru ukoliko uzimate bepridil (kod bola u grudnom košu ili za snižavanje krvnog pritiska) ili metadon (kao lek protiv jakih bolova ili za lečenje bolesti zavisnosti).

Ovi lekovi mogu povećati verovatnoću za pojavu problema sa srcem. Zato je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova, jer u tom slučaju ne smete uzimati lek Haloperidol HF (videti odeljak „Lek Haloperidol HF ne smete uzimati“).

Potrebno je dodatno praćenje ukoliko istovremeno uzimate litijum i lek Haloperidol HF. Recite odmah svom lekaru i prestanite sa upotrebom oba leka ukoliko se javi:

• povišena telesna temperatura, koju ne možete da objasnite, ili pokreti tela koje ne možete da kontrolišete
• zbunjenost, dezorijentisanost, glavobolja, problemi sa ravnotežom i pospanost. Ovo su znaci ozbiljnog stanja.

Neki lekovi mogu da utiču na delovanje leka Haloperidol HF i mogu da povećaju verovatnoću nastanka problema sa srcem

Recite lekaru ako uzimate:

• alprazolam ili buspiron (za lečenje anksioznosti)
• duloksetin, fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon, paroksetin, sertralin, kantarion (Hypericum perforatum) ili venlafaksin (za lečenje depresije)
• bupropion (za lečenje depresije ili za odvikavanje od pušenja)
• karbamazepin, fenobarbital ili fenitoin (u terapiji epilepsije)
• rifampicin (za lečenje bakterijskih infekcija)
• itrakonazol, posakonazol ili vorikonazol (za lečenje gljivičnih infekcija)
• tablete ketokonazola (za lečenje Kušingovog sindroma)
• indinavir, ritonavir ili sakvinavir (lekovi u terapiji infekcije izazvane virusom humane imunodeficijencije, HIV)
• hlorpromazin ili prometazin (za lečenje mučnine i povraćanja)
• verapamil (za snižavanje krvnog pritiska ili zbog problema sa srcem).

Takođe, recite lekaru ako uzimate bilo koji lek za snižavanje krvnog pritiska, kao što su lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici).

Lekar će možda morati da promeni dozu leka Haloperidol HF ako uzimate neki od navedenih lekova.

Lek Haloperidol HF može da utiče na dejstvo sledećih lekova

Recite svom lekaru ukoliko uzimate lekove koji se koriste:

• za smirenje ili lekove za lečenje problema sa spavanjem
• u terapiji bola (jaki analgetici)
• za lečenje depresije (triciklične antidepresive)
• za snižavanje krvnog pritiska (kao što su gvanetidin i metildopa)
• u terapiji teških alergijskih reakcija (adrenalin)
• u terapiji hiperkinetičkog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD) ili narkolepsije (poznati još i kao

„stimulansi“)

• u terapiji Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa)
• za razređivanje krvi (fenindion).

Razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol HF, ako uzimate bilo koji od ovih lekova.

Primena leka Haloperidol HF i alkohol

Konzumiranje alkohola dok ste na terapiji lekom Haloperidol HF može da učini da se osećate pospano ili manje pribrano. To znači da morate paziti koliko alkohola konzumirate. Razgovarajte sa lekarom o

konzumiranju alkohola tokom terapije lekom Haloperidol HF i obavezno obavestite lekara u kojoj meri konzumirate alkohol.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom. Lekar će Vam možda savetovati da ne koristite lek Haloperidol HF tokom trudnoće.

Kod novorođenih beba majki koje su primale lek Haloperidol HF tokom poslednja 3 meseca trudnoće (poslednji trimestar), mogu se javiti:

• drhtanje mišića, ukočenost ili slabost mišića;
• pospanost ili uznemirenost;
• problemi sa disanjem ili hranjenjem.

Tačna učestalost ovih pojava nije utvrđena. Ukoliko ste tokom trudnoće uzimali lek Haloperidol HF i primetite neki od navedenih simptoma kod svoje bebe, obratite se lekaru.

Dojenje

Obratite sa Vašem lekaru ukoliko dojite ili planirate da dojite. Male količine leka se mogu izlučiti u majčino mleko i dospeti do bebe. Vaš lekar će proceniti odnos koristi i rizika dojenja tokom lečenja lekom Haloperidol HF.

Plodnost

Lek Haloperidol HF može povećati koncentraciju hormona prolaktina u krvi, što može uticati na plodnost i muškaraca i žena. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se svom lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Haloperidol ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom ni rukovanje mašinama.

Lek Haloperidol HF sadrži laktozu, monohidrat.

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Haloperidol HF uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Koliko leka treba da uzmete

Lekar će Vam reći koliko tableta treba da uzimate i koliko dugo da ih uzimate. Takođe, reći će Vam da li Haloperidol HF treba da uzimate jednom ili više puta dnevno. Može da prođe određeno vreme pre nego što osetite puno dejstvo leka. Lekar će Vam obično dati malu dozu na početku i zatim će je prilagoditi Vašem individualnom odgovoru na terapiju. Veoma je važno da uzimate tačnu dozu leka koji Vam je lekar propisao.

Doza haloperidola će zavisiti od:

• starosnog doba,
• stanja koje se leči,
• toga da li imate poremećaj funkcije bubrega ili jetre,
• drugih lekova koje uzimate.

Odrasli

• Doza će obično biti između 0,5 i 10 mg dnevno.
• Lekar će možda prilagoditi ovu dozu da bi ustanovio koja je doza odgovarajuća za Vas.
• Najveća doza kod odraslih pacijenata zavisi od stanja koje se leči i može da varira od 5 mg do 20 mg dnevno.

Starije osobe

• Starije osobe terapiju obično počinju sa 0,5 mg dnevno ili polovinom najmanje doze za odrasle.
• Broj tableta koje uzimate lekar će naknadno prilagođavati dok ne ustanovi dozu koja je odgovarajuća za Vas.
• Najveća doza koju starije osobe mogu da uzimaju je 5 mg dnevno, osim ako lekar ne odluči da je potrebna veća doza.

Deca i adolescenti od 6 do 17 godina

• Doza će obično biti između 0,5 i 3 mg dnevno.
• Adolescenti mlađi od 17 godina kojima je propisana terapija shizofrenije ili bihejvioralnih problema mogu uzimati veće doze, do 5 mg dnevno.

Uzimanje Haloperidol HF tableta

• Lek Haloperidol HF, tablete su namenjene za oralnu upotrebu.
• Tabletu progutajte sa malo vode.

Ako ste uzeli više leka Haloperidol HF nego što treba

Ako ste uzeli više leka Haloperidol HF tableta nego što Vam je propisano, ili je neko drugi uzeo bilo koju količinu Haloperidol HF tableta, odmah razgovarajte sa lekarom ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Haloperidol HF

• Ako ste zaboravili da uzmete dozu, sledeću uzmite u uobičajeno vreme. Zatim nastavite sa uzimanjem leka kako Vam je lekar rekao.
• Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Haloperidol HF

Izuzev u slučaju da Vam lekar kaže drugačije, primenu leka Haloperidol HF treba postepeno obustavljati. Nagli prekid uzimanja terapije može da izazove reakcije kao što su:

• mučnina i povraćanje;
• teškoće sa spavanjem.

Uvek pažljivo sledite uputstva lekara.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Obratite pažnju na ozbiljne neželjene reakcije

Ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, recite to odmah svom lekaru ili farmaceutu. Možda će Vam biti neophodna hitna medicinska pomoć.

Problemi sa srcem:

• poremećaj srčanog ritma – ovo može uzrokovati prestanak normalnog rada srca i dovesti do gubitka svesti;
• neuobičajeno brz rad srca;
• osećaj lupanja srca.

Problemi sa srcem se javljaju povremeno kod osoba koje uzimaju lek Haloperidol HF (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Iznenadne smrti nisu zabeležene kod pacijenata koji su lečeni ovim lekom, ali je tačna učestalost nepoznata. Srčani zastoj (prestanak rada srca) je takođe zabeležen kod pacijenata na terapiji antipsihoticima.

Ozbiljan problem koji se zove „neuroleptički maligni sindrom“. Ovo stanje se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, teškom mišićnom ukočenošću, zbunjenošću i gubitkom svesti. On se retko javlja kod osoba koji uzimaju lek Haloperidol HF (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

Otežana kontrola pokreta tela ili ekstremiteta (ekstrapiramidalni poremećaj), kao što su:

• pokreti usta, jezika, vilice i ponekad ekstremiteta (tardivna diskinezija)
• osećaj nemira, ili nemogućnost mirnog sedenja, učestali pokreti tela
• usporeni ili redukovani pokreti tela, trzaji ili pokreti uvrtanja
• drhtanje mišića ili ukočenost, geganje
• nemogućnost kretanja
• izostajanje uobičajene facijalne ekspresije koja čini da lice ponekad izgleda kao maska.

Ove pojave se veoma često javljaju kod pacijenata na terapiji lekom Haloperidol HF (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek). Ukoliko se kod Vas jave neki od ovih simptoma, možda će Vam biti neophodna dodatna terapija.

Teška alergijska reakcija koja uključuje:

• oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla;
• poteškoće sa gutanjem ili disanjem;
• svrab sa osipom (koprivnjača).

Alergijska reakcija se povremeno javlja kod osoba koje uzimaju lek Haloperidol HF (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Krvni ugrušci u venama, najčešće u nogama (duboka venska tromboza ili DVT) prijavljeni su kod osoba na terapiji antipsihotičnim lekovima. Znakovi DVT-a u nozi uključuju oticanje, bol i crvenilo noge, ali se ugrušak može kretati do pluća, uzrokujući bol u grudnom košu i poteškoće sa disanjem. Ukoliko primetite neki od ovih problema, odmah se obratite svom lekaru, jer postojanje krvnog ugruška može biti veoma ozbiljno.

Obratite se svom lekaru odmah ukoliko primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija.

Ostala neželjena dejstva

Recite Vašem lekaru ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj uznemirenosti,
• problemi sa spavanjem,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljni psihički poremećaji, kao što je verovanje u stvari koje nisu istinite (deluzije) ili priviđanje stvari, osećaja, zvukova ili mirisa koji nisu prisutni (halucinacije);
• depresija;
• neprirodna napetost mišića;
• vrtoglavica;
• vrtoglavica prilikom ustajanja zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija);
• osećaj pospanosti;
• pokreti očiju nagore ili brzi pokreti očiju koji ne mogu da se kontrolišu;
• problemi sa vidom, kao što je zamućen vid;
• nizak krvni pritisak;
• mučnina, povraćanje;
• konstipacija (zatvor);
• suvoća usta ili pojačano lučenje pljuvačke;
• osip na koži;
• nemogućnost mokrenja ili potpunog pražnjenja bešike;
• otežano postizanje i održavanje erekcije (impotencija);
• dobijanje ili gubljenje na telesnoj masi;
• promene vrednosti parametara analize krvi za test funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• uticaj na krvna zrnca – smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca, uključujući i ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca i trombocita (krvne pločice, zadužene za koagulaciju);
• osećaj konfuzije (zbunjenosti);
• gubitak seksualnog nagona ili smanjen seksualni nagon;
• konvulzije (epileptični napadi);
• ukočenost mišića i zglobova;
• mišićni spazmi, nekontrolisano trzanje ili kontrakcije mišića, uključujući spazam mišića vrata, koji dovodi do toga da je glava okrenuta na stranu;
• problemi sa hodanjem;
• kratak dah;
• zapaljenje jetre ili problemi sa jetrom koji prouzrokuju žutu prebojenost kože i beonjača (žutica);
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost;
• svrab;
• preterano znojenje;
• poremećaj menstrualnog ciklusa (menstruacije), kao što je izostajanje menstruacije, produžene, obilne ili bolne menstruacije;
• neočekivano lučenje mleka;
• bol i nelagodnost u dojkama;
• povišena telesna temperatura;
• oticanje izazvano nakupljanjem tečnosti u organizmu.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• povišena koncentracija hormona prolaktina u krvi;
• sužavanje disajnih puteva u plućima koje izaziva otežano disanje;
• otežano otvaranje ili nemogućnost otvaranja usta;
• seksualna disfunkcija.

Sledeća neželjena dejstva su takođe zabeležena, ali je njihova učestalost nepoznata:

• povišena koncentracija antidiuretskog hormona u krvi (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona);
• smanjena koncentracija šećera u krvi;
• oticanje u predelu larinksa ili kratki spazmi glasnih žica koji mogu da remete govor ili otežavaju disanje;
• akutna insuficijencija jetre (otkazivanje rada jetre);
• otežano oticanje žuči iz žučnih puteva;
• perutanje ili ljuštenje kože;
• zapaljenje malih krvnih sudova koje dovodi do osipa na koži sa malim crvenim ili ljubičastim čvorićima;
• razgradnja mišića (rabdomioliza);
• produžena i bolna erekcija;
• uvećanje grudi kod muškaraca;
• niska telesna temperatura.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Haloperidol HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je:

Haloperidol HF, 2 mg, tablete

Jedna tableta sadrži haloperidol 2 mg.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete

Jedna tableta sadrži haloperidol 10 mg.

Pomoćne supstance su:

Haloperidol HF, 2 mg, tablete:

laktoza-monohidrat; skrob, kukuruzni; krospovidon; magnezijum-stearat; talk; polisorbat 80; povidon K25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete:

laktoza-monohidrat; skrob, kukuruzni; krospovidon; magnezijum-stearat; talk; polisorbat 80; povidon K25; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; green lack 8% (sastav: indigotin (E 132) i hinolin žuto (E 104)).

Kako izgleda lek Haloperidol HF i sadržaj pakovanja

Haloperidol HF, 2 mg, tablete:

Bele, skoro ravne tablete sa dve unakrsne podeone linije na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje je plastična bočica (HDPE) bele boje, zatvorena belim LDPE zatvaračem. Bočica sadrži 25 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bočicu (ukupno 25 tableta) i Uputstvo za lek.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete:

Svetlo zelena, okrugla, skoro ravna tableta sa podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je transparentni PVC/Al blister koji sadrži 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM A.D., Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Haloperidol HF, 2 mg, tablete: 515-01-02440-21-001 od 25.10.2022.

Haloperidol HF, 10 mg, tablete: 515-01-02441-21-001 od 25.10.2022.