Haloperidol Zdravlje 10mg tableta

Odrasli pacijenti uzrasta 18 godina i stariji

• Terapija shizofrenije i shizoafektivnog poremećaja.
• Akutna terapija delirijuma kada nefarmakološka terapija nema uspeha.
• Terapija umerenih do teških maničnih epizoda koje su u vezi sa bipolarnim poremećajem tip I.
• Terapija akutne psihomotorne agitacije povezane sa psihotičnim poremećajem ili manične epizode bipolarnog poremećaja tip I.
• Terapija dugotrajne agresije i psihotičkih simptoma kod pacijenta sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom i vaskularnom demencijom kada nefarmakološke terapije nisu imale uspeha i kada postoji rizik od nanošenja povreda sebi ili drugima.
• Terapija poremećaja koji uključuju tikove, kao što je Turetov sindrom kod pacijenata sa teškim oštećenjem kada obrazovna, psihološka i druge farmakološke terapije nisu imale uspeha.

Terapija blage do umerene horeje kod Hantingtonove bolesti, kada drugi lekovi nisu delotvorni ili ih pacijent ne podnosi.

Pedijatrijski pacijenti Terapija:

• shizofrenije kod adolescenata uzrasta od 13 do 17 godina kada druge farmakološke terapije nisu imale uspeha ili kada ih pacijent ne podnosi.
• dugotrajne, teške agresije kod dece i adolescenata uzrasta od 6 do 17 godina sa autizmom ili pervazivnim razvojnim poremećajima, kada druge terapije nisu imale uspeha ili kada ih pacijent ne podnosi.
• poremećaja sa tikovima, uključujući Turetov sindrom, kod dece i adolescenata uzrasta od 10 do 17 godina sa teškim oštećenjem kada obrazovna, psihološka i druge farmakološke terapije nisu imale uspeha.

Doziranje

Odrasli

Preporučuje se mala početna doza, koja se kasnije može prilagoditi u zavisnosti od odgovora pacijenta. Pacijenti se uvek moraju održavati uz primenu najmanje efektivne doze (videti odeljak 5.2).

Preporuke za doziranje Haloperidol Actavis tableta su navedene u Tabeli 1.

Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidola kod odraslih osoba od 18 godina i starijih

Obustava terapije

Savetuje se postepena obustava haloperidola (videti odeljak 4.4).

Propuštena doza

Ako pacijent propusti dozu, preporučuje se da sledeću dozu uzme po uobičajenom rasporedu i da ne uzima duplu dozu.

Posebne populacije

Starije osobe

Kod starijih pacijenta se preporučuju sledeće početne doze haloperidola:

• Terapija dugotrajne agresije i psihotičkih simptoma kod pacijenta sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom i vaskularnom demencijom kada nefarmakološke terapije nisu imale uspeha i kada postoji rizik od nanošenja povreda sebi ili drugima – 0,5 mg/dan.
• Sve druge indikacije – polovina najniže doze za odrasle.

Doza haloperidola se može prilagoditi u skladu sa odgovorom pacijenta. Preporučuje se pažljivo, postepeno povećavanje doze kod starijih pacijenata.

Maksimalna doza kod starijih pacijenta je 5 mg/dan.

Doze veće od 5 mg/dan mogu se razmatrati samo kod pacijenata koji su podnosili veće doze i nakon ponovne procene odnosa koristi i rizika kod pacijenta individualno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega će možda biti potrebna manja početna doza, sa kasnijim prilagođavanjem u manjim koracima i dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol u velikoj meri metaboliše u jetri, preporučuje se smanjenje početne doze na polovinu i prilagođavanje doze u manjim koracima i u dužim intervalima nego kod pacijenata bez oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Preporuke za doziranje Haloperidol Actavis tableta su navedene u Tabeli 2.

Tabela 2: Preporuke za doziranje haloperidola u pedijatrijskoj populaciji

Bezbednost primene i efikasnost Haloperidol Actavis tableta kod dece mlađeg uzrasta od onog koji je naveden u indikacijama nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka za decu mlađu od 3 godine.

Način primene

Haloperidol Actavis tablete su namenjene za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Komatozno stanje.
• Depresija centralnog nervnog sistema (CNS).
• Parkinsonova bolest.
• Demencija sa Levijem telima.
• Progresivna supranuklearna paraliza.
• Potvrđeno produženje QTc intervala ili urođeni sindrom dugog QT intervala.
• Nedavni akutni infarkt miokarda.
• Nekompenzovana srčana insuficijencija.
• Ventrikularna aritmija ili torsades de pointes u anamnezi.
• Nekorigovana hipokalemija.
• Istovremena terapija lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

Zabeleženi su retki slučajevi iznenadne smrti kod psihijatrijskih pacijenata koji su dobijali antipsihotične lekove, uključujući haloperidol (videti odeljak 4.8).

Stariji pacijenti sa psihozama povezanim sa demencijom lečeni antipsihoticima imaju povećani rizik od smrti. Analize sedamnaest istraživanja kontrolisanih placebom (uslovno trajanje od 10 nedelja), najviše kod pacijenata koji su uzimali atipične antipsihotike, otkrile su rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata koji su primali lek, između 1,6 i 1,7 puta veći nego kod pacijenata koji su dobijali placebo. Tokom terapije od obično 10 nedelja kontrolisanog istraživanja, stopa smrtnosti kod pacijenata koji su primali lek bila je oko 4,5%, u poređenju sa stopom od oko 2,6% u placebo grupi. Iako su uzroci smrti bili različiti, većina smrtnih slučajeva po prirodi je bila ili kardiovaskularna (npr. srčana insuficjencija, iznenadna smrt) ili infektivna (npr. pneumonija). Opservaciona istraživanja ukazuju da je terapija haloperidolom kod starijih pacijenata povezana i sa povećanim mortalitetom. Ova povezanost je možda jača za haloperidol nego za atipične antipsihotike i najizraženija je u prvih 30 dana po započinjanju terapije i nastavlja se najmanje 6 meseci.

Stepen u kojem se ova povezanost može pripisati leku, u odnosu na povezanost sa karakteristikama pacijenta, još uvek nije rasvetljen.

Kardiovaskularna dejstva

Osim iznenadne smrti, sa haloperidolom je zabeležen produžetak QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije (pogledajte tačke 4.3 i 4.8). Deluje da se rizik od ovih događaja povećava sa velikim dozama, velikim koncentracijama u plazmi, kod predisponiranih pacijenata ili kod parenteralne primene, pre svega kod intravenske primene.

Savetuje se oprez kod pacijenata sa bradikardijom, srčanim oboljenjima, produženim QTc intervalom u porodičnoj anamnezi ili istorijom intenzivnog izlaganja alkoholu. Neophodan je oprez i kod potencijalno visokih koncentracija u plazmi (videti odeljak 4.4, Slabi metabolizeri CYP2D6).

Preporučuje se da se pre uvođenja terapije uradi EKG. Tokom terapije se kod svih pacijenata mora proceniti potreba za EKG monitoringom, radi praćenja produženog QTc intervala i ventrikularnih aritmija. Tokom trajanja terapije, savetuje se smanjenje doze ukoliko dođe do produženja QTc intervala, ali se primena haloperidola mora prekinuti ukoliko QTc pređe vrednost od 500 ms.

Pre otpočinjanja terapije haloperidolom moraju se korigovati poremećaji u ravnoteži elektrolita, kao što su hipokalijemija i hipomagnezemija, zato što oni povećavaju rizik od ventrikularne aritmije. Zbog toga se savetuje provera elektrolita na početku terapije i periodično tokom nje.

Tahikardija i hipotenzija (uključujući ortostatsku hipotenziju) su takođe bile zabeležene (videti odeljak 4.8). Savetuje se oprez kada se haloperidol primenjuje kod pacijenata sa ispoljenom hipotenzijom ili ortostatskom hipotenzijom.

Cerebrovaskularni događaji

U randomiziranim kliničkim ispitivanjima kontrolisanim placebom u populaciji pacijenata sa demencijom, javio se približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja sa nekim atipičnim antipsihoticima. Nalazi opservacionih istraživanja u kojima je poređena stopa moždanog udara kod starijih pacijenata koji su bili izloženi bilo kojim antipsihoticima sa stopom moždanog udara kod onih koji nisu bili izloženi ovakvim lekovima, pokazuju povećanu stopu moždanog udara među izloženim pacijentima. Ovo povećanje može biti veće sa svim butirofenonima, uključujući haloperidol. Mehanizam ovog povećanja rizika nije poznat. Povećanje rizika se ne može isključiti ni za druge grupe pacijenata. Haloperidol se mora oprezno koristiti kod pacijenata sa faktorima rizika od moždanog udara.

Neuroleptički maligni sindrom

Haloperidol je bio povezan sa neuroleptičkim malignim sindromom: redak idiosinkrazioni odgovor koji se manifestuje kao hipertermija, opšta ukočenost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, izmenjeno stanje svesti i povećana koncentracija kreatin fosfokinaze u serumu. Hipertermija je obično rani znak ovog sindroma. Antipsihotičnu terapiju treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću suporativnu terapiju i pažljivo praćenje.

Tardivna diskinezija

Tardivna diskinezija može da se javi kod nekih pacijenata tokom dugotrajne terapije ili nakon prekida korišćenja ovog leka. Ovaj sidrom obično karakterišu nevoljni ritmični pokreti jezika, lica, usta ili vilice. Ove manifestacije kod nekih pacijenata mogu biti trajne. Ovaj sindrom može biti prikriven kada se terapija ponovo započinje, kada se doza povećava ili kada se prelazi na drugi antipsihotični lek. Ako se pojave znakovi i simptomi tardivne diskinezije, mora se razmotriti prekid svih terapija antipsihoticima, uključujući i lek Haloperidol Actavis .

Ekstrapiramidalni simptomi

Mogu se javiti ekstrapiramidalni simptomi (npr. tremor, ukočenost, hipersalivacija, bradikinezija, akatizija, akutna distonija). Primena haloperidola je bila povezana sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivno neprijatnim ili stresnim nemirom i potrebom za kretanjem, što je često praćeno nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti štetno.

Akutna distonija može da se javi tokom prvih nekoliko dana terapije lekom Haloperidol Actavis, ali su bili zabeleženi i slučajevi kasnije pojave simptoma kao i pojava simptoma nakon povećanja doze. Simptomi distonije mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na tortikolis, grimase lica, trizmus, protruziju jezika i neprirodne pokrete očiju, uključujući okulogirne krize. Muškarci i pacijenti mlađe životne dobi imaju veći rizik od pojave ovakvih reakcija. Akutna distonija može biti razlog za prekid primene ovog leka.

Po potrebi se mogu propisati antiparkinsonici antiholinergičkog tipa za kontrolu ekstrapiramidalnih simptoma, ali se savetuje da se ne propisuju rutinski kao preventivna mera. Ako je neophodna istovremena primena antipakinsonika, ona će možda morati da se nastavi nakon ukidanja terapije lekom Haloperidol Actavis, ako je njegovo izlučivanje brže od haloperidola, da bi se izbegao nastanak ili pogoršanje ekstrapiramidalnih simptoma. Mora se imati u vidu moguće povećanje intraokularnog pritiska kada se antiholinergici, uključujući antiparkinsonike, primenjuju istovremeno sa lekom Haloperidol Actavis .

Epileptični napadi/konvulzije

Zabeleženo je da epileptični napadi mogu biti aktivirani haloperidolom. Savetuje se oprez kod pacijenata koji boluju od epilepsije i stanja u kojima su konvulzije predisponirane (npr. obustava konzumiranja alkohola i oštećenje mozga).

Mere opreza za hepatobilijarni sistem

Pošto se haloperidol metaboliše u jetri, savetuje se oprez i prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2). Zabeleženi su izolovani slučajevi poremećaja u radu jetre ili hepatitisa, najčešće holestatskog (videti odeljak 4.8).

Mere opreza za endokrini sistem

Tiroksin može da poveća toksičnost haloperidola. Antipsihotičnu terapiju kod pacijenata sa hipertireoidizmom treba primenjivati samo uz veliki oprez i uvek mora da je prati terapija kojom se postiže eutireoidno stanje.

Hormonska dejstva antipsihotičnih lekova uključuju hiperprolaktinemiju, koja može da prouzrokuje galaktoreju, ginekomastiju i oligomenoreju ili amenoreju (videti odeljak 4.8). Istraživanja sa kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u tumorima dojke u humanoj populaciji može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost tumora dojke u humanoj populaciji sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim istraživanjima, preporučuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom anamnezom.

Haloperidol se mora koristiti uz oprez kod pacijenata sa ranije postojećom hiperprolaktinemijom i pacijenata sa mogućim tumorima zavisnim od prolaktina (videti odeljak 5.3).

Sa haloperidolom je bila zabeležena hipoglikemija i sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (videti odeljak 4.8).

Venska tromboembolija

Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije (VTE), sa antipsihotičnim lekovima. Pošto kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, sve moguće faktore rizika za VTE treba identifikovati pre terapije lekom Haloperidol Actavis i tokom nje, i preduzeti preventivne mere.

Odgovor na terapiju i obustava

Odgovor na lečenje antipsihotičnim lekovima može biti odložen kod shizofrenije.

Ako se terapija antipsihoticima obustavi, ponovna pojava simptoma povezanih sa osnovnim stanjem možda neće biti očigledna tokom nekoliko nedelja ili meseci.

Veoma retko su zabeleženi slučajevi akutnih simptoma obustave (uključujući mučninu, povraćanje i nesanicu) nakon nagle obustave visokih doza antipsihotika. Kao mera opreza, savetuje se postepena obustava leka.

Pacijenti sa depresijom

Preporučuje se da se Haloperidol Actavis ne koristi samostalno kod pacijenata kod kojih je depresija predominantna. On se može kombinovati sa antidepresivima za lečenje stanja kada istovremeno postoje i depresija i psihoze (videti odeljak 4.5).

Prelazak iz stanja manije u depresiju

U terapiji maničnih epizoda pacijenata sa bipolarnim poremećajem postoji rizik od prelaza iz stanja manije u depresiju. Veoma je važno kod pacijenta pratiti prelazak u depresivnu epizodu, sa pratećim rizikom od suicidalnog ponašanja, da bi se moglo intervenisati kada do tog prelaska dođe.

Slabi metabolizeri CYP2D6

Haloperidol treba sa oprezom koristiti kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri citohroma P450 (CYP) 2D6 i koji istovremeno dobijaju inhibitor CYP3A4.

Pedijatrijska populacija

Trenutno dostupni podaci za pedijatrijsku populaciju ukazuju na rizik od ekstrapiramidalnih simptoma, uključujući tardivnu diskineziju i sedaciju. Dostupni su ograničeni podaci o dugoročnoj bezbednosti leka.

Pomoćne supstance

Lek Haloperidol Actavis sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lek Haloperidol Actavis sadrži boju tartrazin, yellow (E102) koja može da izazove alergijsku reakciju.

Haloperidol Actavis je kontraindikovan u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.3). Na primer:

• antiaritmici klase IA (npr. dizopiramid, hinidin),
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, dofetilid, dronedaron, ibutilid, sotalol),
• određeni antidepresivi (npr. citalopram, escitalopram),
• određeni antibiotici (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin, telitromicin),
• drugi antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, sertindol, pimozid, ziprasidon),
• određeni antimikotici (npr. pentamidin),
• određeni antimalarici (npr. halofantrin),
• određeni gastrointestinalni lekovi (npr. dolasetron),
• određeni lekovi koji se koriste u terapiji karcionoma (npr. toremifen, vandetanib).
• određeni drugi lekovi (npr. bepridil, metadon). Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Savetuje se oprez kada se Haloperidol Actavis koristi u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da prouzrokuju disbalans elektrolita (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi

Haloperidol se metaboliše na nekoliko načina (videti odeljak 5.2). Glavni putevi su glukuronidacija i redukcija ketona. Uključen je i sistem enzima citohrom P450, pre svega CYP3A4 i u manjoj meri CYP2D6. Inhibicija ovih puteva metabolizma drugim lekovima ili smanjenjem aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećanja koncentracija haloperidola. Dejstva inhibicije enzima CYP3A4 i smanjenja aktivnosti enzima CYP2D6 mogu biti aditivna (videti odeljak 5.2). Na osnovu ograničenih i ponekad protivrečnih informacija, potencijalna povećanja koncentracije haloperidola u plazmi, kada se istovremeno primenjuju inhibitori CYP3A4 i/ili CYP2D6, mogu da se kreću između 20 i 40%, iako je u nekim slučajevima bilo zabeleženo i povećanje do 100%. Primeri lekova koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi (na osnovu kliničkog iskustva ili mehanizma interakcije lekova) obuhvataju:

• inhibitore CYP3A4 – alprazolam, fluvoksamin, indinavir, itrakonazol, ketokonazol, nefazodon, posakonazol, sakvinavir, verapamil, vorikonazol,
• inhibitore CYP2D6 – bupropion, hlorpromazin, duloksetin, paroksetin, prometazin, sertralin, venlafaksin,
• kombinaciju inhibitora CYP3A4 i CYP2D6 – fluoksetin, ritonavir,
• neutvrđen mehanizam – buspiron. Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Povećane koncentracije haloperidola u plazmi mogu da dovedu do povećanog rizika od neželjenih događaja, uključujući produženje QTc intervala (videti odeljak 4.4). Povećanje QTc intervala je zabeleženo kada je haloperidol davan u kombinaciji sa metaboličkim inhibitorima – ketokonazolom (400 mg/dan) i paroksetinom (20 mg/dan).

Savetuje se da se kod pacijenata koji istovremeno uzimaju haloperidol i ovakve lekove, prate znakovi i simptomi produženih farmakoloških dejstva haloperidola, i da se po potrebi smanji doza leka Haloperidol Actavis.

Lekovi koji mogu da smanje koncentraciju haloperidola u plazmi

Istovremena primena haloperidola sa snažnim induktorom enzima CYP3A4 može postepeno da smanjuje koncentraciju haloperidola u plazmi do te mere da efikasnost može biti umanjena. Na primer:

• karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, rifampicin, kantarion (Hypericum perforatum). Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Indukcija enzima se može zabeležiti nakon nekoliko dana terapije. Maksimalna indukcija enzima je obično zabeležena posle približno 2 nedelje i može se zadržati isti vremenski period nakon prekida primene leka. Tokom kombinovane terapije sa induktorima CYP3A4, preporučuje se da se pacijenti prate i da se poveća doza leka Haloperidol Actavis, ako je neophodno. Nakon povlačenja induktora CYP3A4, koncentracija haloperidola može postepeno da se povećava i zbog toga može biti potrebno smanjenje doze leka Haloperidol Actavis .

Natrijum-valproat, lek za koji se zna da inhibira glukuronidaciju, ne utiče na koncentraciju haloperidola u plazmi.

Dejstvo haloperidola na druge lekove

Haloperidol može da pojača depresiju centralnog nervnog sistema izazvanu alkoholom ili depresorima CNS- a, uključujući hipnotike, sedative ili jake analgetike. Zabeleženo je i pojačano dejstvo na CNS u kombinaciji sa metildopom.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na adrenalin i druge simpatomimetičke lekove (npr. stimulansi kao što su amfetamini) i poništiti efekat snižavanja krvnog pritiska lekova koji blokiraju adrenergičke receptore, , na primer gvanetidina.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na levodopu i druge dopaminske agoniste.

Haloperidol je inhibitor CYP 2D6. Haloperidol inhibira metabolizam tricikličnih antidepresiva (npr. imipramina, desipramina), i tako povećava njihovu koncentraciju u plazmi.

Drugi oblici interakcija

U retkim slučajevima zabeleženi su sledeći simptomi tokom istovremene primene litijuma i haloperidola: encefalopatija, ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diskinezija, neuroleptički maligni sindrom, akutni moždani sindrom i koma. Većina ovih simptoma je bila reverzibilna. Ostaje nejasno da li oni predstavljaju poseban klinički entitet.

Ipak, savetuje se da se kod pacijenata koji se istovremeno leče litijumom i lekom Haloperidol Actavis, terapija mora odmah prekinuti ako se jave ovakvi simptomi.

Zabeležen je antagonizam dejstva antikoagulansa, fenindiona.

Trudnoća

Umerena količina podataka vezana za primenu kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoće) ukazuje na to da haloperidol ne ispoljava malformativnu i fetalnu/neonatalnu toksičnost. Međutim, bilo je izolovanih slučajeva urođenih mana nakon izlaganja fetusa haloperidolu, uglavnom u kombinaciji sa drugim lekovima. Istraživanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera predostrožnosti, treba izbegavati primenu leka Haloperidol Actavis tokom trudnoće.

Kod novorođenih beba koje su bile izložene antipsihoticima (uključujući i haloperidol) tokom trećeg trimestra trudnoće, postoji rizik od neželjenih reakcija koje obuhvataju ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave koji mogu varirati u pogledu ozbiljnosti i trajanja posle porođaja. Bilo je izveštaja o uznemirenosti, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu i poremećajima u uzimanju hrane. Zbog toga se savetuje da se novorođenčad pažljivo prati.

Dojenje

Haloperidol se izlučuje u mleko majke. Otkrivene su male količine haloperidola u plazmi i urinu onih novorođenčadi koje su dojile majke lečene haloperidolom. Nema dovoljno informacija o dejstvima haloperidola na odojčad. Mora se doneti odluka da li je bolje prekinuti dojenje ili terapiju lekom Haloperidol Actavis, uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije za majku.

Plodnost

Haloperidol povećava koncentraciju prolaktina. Hiperprolaktinemija može suprimirati GnRH iz hipotalamusa, što dovodi do smanjenog lučenja gonadotropina iz hipofize. To može da inhibira reproduktivnu funkciju umanjenjem steroidogeneze u gonadama kod pacijenata oba pola (videti odeljak 4.4).

Lek Haloperidol Actavis ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom, niti rad sa mašinama.

Pacijentu treba skrenuti pažnju da lek može izazvati određeni stepen sedacije ili smanjene budnosti, naročito sa većim dozama i na početku terapije. Ovi efekti mogu biti pojačani alkoholom. Pacijenta treba savetovati da za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom, niti rad sa mašinama.

Bezbednost haloperidola procenjivana je kod 284 ispitanika lečenih haloperidolom, koji su učestvovali u 3 klinička ispitivanja kontrolisana placebom i kod 1295 ispitanika lečenih haloperidolom koji su učestvovali u šesnaest dvostruko slepih kliničkih ispitivanja kontrolisanih aktivnim komparatorom.

Na osnovu objedinjenih podataka o bezbednosti iz ovih kliničkih ispitivanja, najčešće zabeležene neželjene reakcije leka bile su: ekstrapiramidalni poremećaj (34%), insomnija (19%), agitacija (15%), hiperkinezija (13%), glavobolja (12%), psihotični poremećaj (9%), depresija (8%), povećanje telesne mase (8%), tremor

(8%), hipertonija (7%), ortostatska hipotenzija (7%), distonija (6%) i somnolencija (5%).

Osim toga, bezbednost haloperidol-dekanoata je bila procenjivana na 410 ispitanika koji su učestvovali u 3 studije poređenja (jedna koja je upoređivala haloperidol-dekanoat i flufenazin i dve koje su poredile formulaciju dekanoata za parenteralnu primenu sa formulacijom haloperidola za oralnu primenu), 9 otvorenih ispitivanja i 1 ispitivanje odgovora na dozu.

U Tabeli 3 su navedene neželjene reakcije na sledeći način:

• Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidolom.
• Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidol-dekanoatom i koje su povezane sa aktivnim entitetom.
• Iz postmarketinškog iskustava sa haloperidolom i haloperidol-dekanoatom.

Učestalost neželjenih reakcija je određena (ili procenjena) na osnovu kliničkih ispitivanja ili epidemioloških studija sa haloperidolom i klasifikovana prema sledećoj konvenciji:

Veoma često: ≥1/10

Često: ≥1/100 do <1/10 Povremeno: ≥1/1000 do <1/100 Retko: ≥1/10000 do <1/1000

Veoma retko: <1/10000

Nepoznate učestalosti: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i prema opadajućem stepenu ozbiljnosti u okviru svake kategorije učestalosti.

Tabela 3: Neželjena dejstva

Sa haloperidolom su bile zabeležene i sledeće reakcije: produžen QT na EKG zapisu, ventrikularne aritmije (ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija), torsade de pointes i iznenadna smrt.

Dejstva antipsihotika kao klase lekova

Sa antipsihoticima je bio zabeležen srčani arest.

Sa antipsihotičnim lekovima zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze – frekvencija je nepoznata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znakovi

Manifestacije predoziranja haloperidolom su pojačana poznata farmakološka dejstva i neželjene reakcije. Najizraženiji simptomi su teške ekstrapiramidalne reakcije, hipotenzija i sedacija. Ekstrapiramidalne reakcije karakteriše ukočenost mišića i opšti ili lokalizovani tremor. Moguća je i pojava hipertenzije pre nego hipotenzije.

U ekstremnim slučajevima, pacijent može da deluje komatozno sa respiratornom depresijom i hipotenzijom koje mogu biti dovoljno ozbiljne da izazovu stanje slično šoku. Mora se razmotriti rizik od ventrikularnih aritmija, verovatno povezan sa produženim QTc intervalom.

Terapija

Ne postoji specifični antidot. Terapija je suportivna. Efikasnost aktivnog uglja nije utvrđena. Ne preporučuje se dijaliza kao terapija za predoziranje zato što se njom uklanjaju samo veoma male količine haloperidola (videti odeljak 5.2).

Kod komatoznih pacijenata mora se obezbediti prohodnost disajnih puteva pomoću orofaringealnog ili endotrahealnog tubusa. U slučaju respiratorne depresije može biti neophodno veštačko disanje.

Preporučuje se EKG praćenje i praćenje vitalnih znakova. Ovo praćenje se mora sprovoditi sve dok se EKG zapis ne normalizuje. Savetuje se i terapija teških aritmija odgovarajućim antiaritmijskim merama.

Hipotenzija i cirkulatorni kolaps se mogu zbrinuti primenom intravenskih tečnosti, plazme ili koncentrovanog albumina i vazporesorskih lekova, kao što su dopamin ili noradrenalin. Ne sme se koristiti adrenalin zato što on može da prouzrokuje tešku hipotenziju u prisustvu haloperidola.

U slučajevima teških ekstrapiramidalnih reakcija, preporučuje se parenteralna primena antiparkinsonika.

Farmakoterapijska grupa: antipsihotici; derivati butirofenona

ATC šifra: N05AD01 Mehanizam dejstva

Haloperidol je antipsihotik koji pripada grupi butirofenona. On je snažan antagonista dopaminskih receptora tip 2 u CNS-u i u preporučenim dozama, ima slabu alfa-1 antiadrenergičku aktivnost i nema antihistaminergičku niti antiholinergičku aktivnost.

Farmakodinamsko dejstvo

Haloperidol suzbija deluzije i halucinacije što je direktna posledica blokiranja dopaminergičkih signala u mezolimbičkom putu. Blokada dopamina u CNS-u utiče na bazalne ganglije (nigrostrijatni put). Haloperidol izaziva efikasnu psihomotornu sedaciju, čime se objašnjavaju povoljna dejstva na maniju i druge sindrome agitacije.

Aktivnost na bazalnim ganglijama verovatno stoji u osnovi neželjenih ekstrapiramidalnih motornih dejstva (distonija, akatizija i parkinsonizam).

Antidopaminergička dejstva haloperidola na laktotrope u prednjem režnju hipofize objašnjavaju hiperprolaktinemiju usled inhibicije tonične inhibicije lučenja prolaktina posredstvom dopamina.

Resorpcija

Prosečna biološka raspoloživost haloperidola nakon primene tablete ili oralnog rastvora je 60 do 70%. Maksimalna koncentracija haloperidola u plazmi se obično dostiže u roku od 2 do 6 sati posle oralnog doziranja. Zabeležena je velika interindividualna varijabilnost u vrednostima koncentracija u plazmi. Ravnotežno stanje se postiže u roku od 1 nedelje nakon uvođenja terapije.

Distribucija

Prosečno vezivanje haloperidola za proteine plazme kod odraslih je približno 88 do 92%. Postoji velika interindividualna varijabilnost u vezivanju za proteine plazme. Haloperidol se veoma brzo distribuira u različita tkiva i organe, na šta ukazuje i veliki volumen distribucije (prosečne vrednosti su od 8 do 21 L/kg nakon intravenske primene). Haloperidol lako prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Prolazi i kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko.

Biotransformacija

Haloperidol se u velikoj meri metaboliše u jetri. Glavni metabolički putevi haloperidola kod ljudi uključuju glukuronidaciju, redukciju ketona, oksidativnu N-dealkilaciju i formiranje piridinskih metabolita. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, međutim, redukcioni put iznosi 23% od ukupne biotransformacije, a povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol se ne može u potpunosti isključiti. Enzimi sistema citohroma P450: CYP3A4 i CYP2D6 su uključeni u metabolizam haloperidola. Inhibicija ili indukcija enzima CYP3A4, kao i inhibicija enzima CYP2D6, mogu da utiču na metabolizam haloperidola. Smanjenje aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećane koncentracije haloperidola.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije haloperidola je prosečno 24 sata (kreće se od 15 do 37 sati) nakon oralne primene. Prividni klirens haloperidola nakon ekstravaskularne primene je u opsegu od 0,9 do 1,5 L/h/kg i smanjuje se kod slabih metabolizera CYP2D6. Smanjena aktivnost enzima CYP2D6 može da dovede do povećanih koncentracija haloperidola. Interindividualna varijabilnost (koeficijent varijacije, %) u klirensu haloperidola procenjena je na 44% u populacionoj farmakokinetičkoj analizi kod pacijenata sa shizofrenijom. Nakon intravenske primene haloperidola, 21% doze je bio eliminisan u fecesu, a 33% u urinu. Manje od 3% doze se izlučuje nepromenjeno u urinu.

Linearnost/nelinearnost

Kod odraslih postoji linearni odnos između doze haloperidola i koncentracije u plazmi. Posebne populacije

Starije osobe

Koncentracije haloperidola u plazmi kod starijih pacijenata su bile veće nego kod mlađih odraslih osoba koji su dobili istu dozu. Rezultati malih kliničkih ispitivanja ukazuju na to da je klirens manji, a poluvreme eliminacije haloperidola duže kod starijih pacijenata. Rezultati su u okviru zabeležene varijabilnosti farmakokinetike haloperidola. Savetuje se prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Približno jedna trećina doze haloperidola se izlučuje u urinu, uglavnom u obliku metabolita. Manje od 3% primenjenog haloperidola se izlučuje nepromenjeno u urinu. Smatra se da metaboliti haloperidola ne doprinose u značajnoj meri njegovoj aktivnosti, međutim, povratna konverzija redukovanog metabolita haloperidola u haloperidol se ne može u potpunosti isključiti. Iako se ne očekuje da oštećenje funkcije bubrega utiče na eliminaciju haloperidola u klinički značajnoj meri, savetuje se oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, a posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem, zbog dugog poluvremena eliminacije haloperidola i njegovog redukovanog metabolita, kao i zbog potencijalne akumulacije (videti odeljak 4.2).

Zbog velikog volumena distribucije haloperidola i njegovog visokog stepena vezivanja za proteine, samo se veoma male količine leka uklanjaju dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Međutim, oštećenje funkcije jetre može da ima značajan uticaj na farmakokinetiku haloperidola zato što se on u velikoj meri metaboliše u jetri. Zbog toga se savetuje prilagođavanje doze i oprez kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

U pedijatrijskim istraživanjima sprovedenim kod 78 pacijenta sa različitim poremećajima (shizofrenija, psihotični poremećaj, Turetov sindrom, autizam), koji su dobijali oralno doze haloperidola do maksimalno 30 mg/dan, utvrđeni su ograničeni podaci o koncentracijama u plazmi. U ovim istraživanjima su uglavnom učestvovala deca uzrasta između 2 i 17 godina. Koncentracije u plazmi, merene u različitim vremenskim tačkama i nakon različitog trajanja terapije, bile su ili toliko male da se nisu mogle zabeležiti ili su se kretale do najviše 44,3 nanograma/mL. Kao i kod odraslih, zabeležena je velika interindividualna varijabilnost koncentracija u plazmi. Postoji tendencija ka skraćenju poluvremena eliminacije kod dece u poređenju sa odraslima.

U 2 ispitivanja sprovedenim kod dece koja su dobijala terapiju haloperidolom zbog poremećaja tikovima i Turetovog sindroma, pozitivan odgovor je bio povezan sa vrednostima koncentracija u plazmi između 1 i 4 nanograma/mL.

Odnos farmakokinetike/farmakodinamike

Terapijske koncentracije

Na osnovu objavljenih podataka iz više kliničkih ispitivanja, terapijski odgovor se postiže kod većine pacijenata sa akutnom ili hroničnom shizofrenijom sa koncentracijama u plazmi od 1 do 10 nanograma/mL. Nekim grupama pacijenata mogu biti potrebne veće koncentracije kao posledica velike interindividualne varijabilnosti farmakokinetike haloperidola.

Kod pacijenata sa prvom epizodom shizofrenije terapijski odgovor može da se postigne sa niskim koncentracijama, od 0,6 do 3,2 nanograma/mL, kako je procenjeno na osnovu merenja zauzimanja

D2 receptora i pod pretpostavkom da je nivo zauzetosti D2 receptora od 60 do 80% najbolji za postizanje terapijskog odgovora i ograničavanje ekstrapiramidalnih simptoma. U proseku, koncentracije u ovom opsegu mogu da se postignu sa dozama od 1 do 4 mg dnevno.

Zbog velike interindividualne varijabilnosti u farmakokinetici haloperidola i odnosa između koncentracije i dejstva, preporučuje se prilagođavanje pojedinačne doze haloperidola na osnovu odgovora pacijenta, uzimajući u obzir podatke koji ukazuju da je vreme do postizanja polovine maksimalnog terapijskog odgovora nakon 5 dana. U pojedinačnim slučajevima se može razmotriti i merenje koncentracije haloperidola u krvi.

Kardiovaskularna dejstva

Rizik od produženja QTc intervala se povećava sa dozom haloperidola i sa koncentracijom haloperidola u plazmi.

Ekstrapiramidalni simptomi

Ekstrapiramidalni simptomi mogu da se jave u terapijskom opsegu, iako je učestalost obično veća sa dozama koje dovode do postizanja većih koncentracija od terapijskih.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovnu konvencionalnih studija toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebnu opasnost za ljude. Kod glodara je primena haloperidola pokazala umanjenje fertiliteta i ograničena teratogena i embriotoksična dejstva.

U studiji karcinogenosti haloperidola, zabeležena su dozno zavisna povećanja adenoma hipofize i karcinoma mlečnih žlezda kod ženki miševa. Ovi tumori mogu biti izazvani dugotrajnim antagonizmom dopaminskih D2 receptora i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, kada je u pitanju rizik po ljude, nije poznat.

U nekoliko objavljenih studija pokazano je da je haloperidol blokirao srčani hERG kanal u in vitro uslovima. U brojnim in vivo studijama intravenska primena haloperidola na nekim životinjskim modelima prouzrokovala je značajan produžetak QTc intervala, pri dozama oko 0,3 mg/kg, dajući maksimalnu koncentraciju u plazmi najmanje 7 do 14 puta veću od terapijskih koncentracija u plazmi od 1 do

10 nanograma/mL, koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima. Ove intravenske doze koje su produžile QTc interval nisu prouzrokovale aritmije. U nekim ispitivanjima na životinjama, veće intravenske doze haloperidola od 1 mg/kg ili više, prouzrokovale su produženje QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije pri vrednostima Cmax u plazmi najmanje 38 do 137 puta većim od terapijskih koncentracija u plazmi koje su bile efikasne kod većine pacijenata u kliničkim ispitivanjima.

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Skrob, rastvorni;

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat;

Tartrazin, yellow (E 102).

Nije primenljivo

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25º C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Haloperidol Actavis, tablete, 25 x 2 mg:

Unutrašnje pakovanje: Alu/ PVC blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa pet blistera sa po 5 tableta i Uputstvo za lek. Haloperidol Actavis, tablete, 30 x 10 mg:

Unutrašnje pakovanje: Alu/ PVC blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa tri blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Haloperidol Actavis sadrži aktivnu supstancu haloperidol. Ona spada u grupu lekova koji se nazivaju antipsihotici.

Lek Haloperidol Actavis se koristi kod odraslih pacijenata, adolescenata i dece za bolesti koje utiču na način razmišljanja, osećanja ili ponašanja. To uključuje prihijatrijske poremećaje (kao što je shizofrenija ili bipolarni poremećaj) i probleme sa ponašanjem.

Ove bolesti mogu da prouzrokuju:

• da se osećate zbunjeno (delirijum),
• da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje (halucinacije),
• da verujete u stvari koje nisu istinite (deluzije),
• da osećate neuobičajenu sumnjičavost (paranoja),
• da osećate preteranu uzbuđenost, uznemirenost, entuzijazam, impulsivnost ili hiperaktivnost,
• da osećate veliku agresivnost, neprijateljstvo ili da imate nasilno ponašanje.

Kod adolescenata i dece lek Haloperidol Actavis se koristi u terapiji shizofrenije kod pacijenata uzrasta od 13 do 17 godina i za lečenje problema sa ponašanjem kod pacijenata uzrasta od 6 do 17 godina.

Lek Haloperidol Actavis se koristi i kod:

• adolescenata i dece uzrasta od 10 do 17 godina i kod odraslih - u terapiji nekontrolisanih pokreta ili glasova (tikovi), npr. kod teškog oblika Turetovog sindroma,
• odraslih za kontrolisanje pokreta kod Hantingtonove bolesti

Lek Haloperidol Actavis se ponekad koristi kada primena drugih lekova i terapija nije imala uspeha ili su izazvali neprihvatljiva neželjena dejstva.

• ako ste alergični (preosetljivi) na haloperidol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako ste nedovoljno svesni svoje okoline ili Vaše reakcije postanu neuobičajeno usporene,
• ako imate Parkinsonovu bolest,
• ako imate vrstu demencije koja se naziva „demencija sa Levijevim telima“,
• ako imate progresivnu supranuklearnu paralizu (PSP),
• ako imate bolest srca poznatu kao produženi QT interval ili bilo koji drugi problem sa srčanim ritmom, koji se manifestuje promenama na EKG-u (elekrokardiogramu),
• ako imate slabost srca ili ste nedavno imali srčani udar,
• ako imate nisku koncentraciju kalijuma u krvi, koja nije lečena
• ako uzimate bilo koji od lekova nabrojanih u odeljku „Drugi lekovi i Haloperidol Actavis – Ne smete uzimati lek Haloperidol Actavis ako uzimate lekove za lečenje:“.

Ne smete uzimati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol Actavis.

Upozorenja i mere opreza Ozbiljna neželjena dejstva

Lek Haloperidol Actavis može dovesti do problema sa srcem, kontrolom pokreta tela ili ekstremiteta i do ozbiljne neželjene reakcije koja se naziva „neuroleptički maligni sindrom“. Takođe, mogu se javiti i teške alergijske reakcije i krvni ugrušci. Morate biti upoznati sa ozbiljnim neželjenim reakcijama koje se mogu javiti dok ste na terapiji lekom Haloperidol Actavis, jer će Vam u tom slučaju biti potrebna hitna medicinska

pomoć. Videti odeljak 4, deo “Obratitie pažnju na ozbiljne neželjene reakcije”.

Starija populacija i pacijenti sa demencijom

Zabeležen je mali porast broja smrtnih slučajeva i šloga kod starijih osoba sa demencijom koji uzimaju antipsihotične lekove. Posavetujte se sa svojim lekarom pre upotrebe leka Haloperidol Actavis ukoliko ste starija osoba, naročito ukoliko je prisutna demencija.

Porazgovarajte sa lekarom ukoliko:

• imate usporen rad srca, oboljenje srca ili ukoliko je bilo ko iz Vaše bliže porodice iznenada preminuo usled srčanih problema,
• imate nizak krvni pritisak ili vrtoglavicu prilikom sedanja ili ustajanja,
• imate nisku koncentraciju kalijuma ili magnezijuma u krvi (ili drugih elektrolita). Lekar će odlučiti da li Vam je potrebna dodatna terapija za ovo stanje,
• ste ikada ranije imali krvarenje u mozgu ili Vas je lekar upozorio da kod Vas postoji veća verovatnoća nego kod drugih ljudi da se javi moždani udar,
• imate epilepsiju ili ste nekada imali epileptične napade (konvulzije),
• imate probleme sa bubrezima, jetrom ili štitastom žlezdom,
• imate povišenu koncentraciju hormona prolaktina u krvi ili karcinom koji bi mogao biti prouzrokovan povišenim koncentracijama prolaktina u krvi (npr. rak dojke),
• ste ikada ranije imali krvne ugruške ili je neko u Vašoj porodici imao krvne ugruške,
• imate depresiju, ili ako imate bipolarni poremećaj i počnete da se osećate depresivno.

Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti Vaše zdravstveno stanje i po potrebi prilagoditi dozu leka Haloperidol Actavis.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol Actavis.

Medicinski pregledi

Lekar će možda zatražiti da se uradi elektrokardiogram (EKG), pre nego što otpočnete terapiju lekom Haloperidol Actavis ili u toku terapije. EKG meri električnu aktivnost srca.

Analize krvi

Lekar će možda zatražiti proveru koncentracije kalijuma ili magnezijuma (ili drugih elektrolita) u krvi, pre ili tokom lečenja lekom Haloperidol Actavis.

Deca mlađa od 6 godina

Lek Haloperidol Actavis nije namenjen za primenu kod dece mlađe od 6 godina, jer nisu sprovedena ispitivanja u ovoj starosnoj grupi.

Drugi lekovi i lek Haloperidol Actavis

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne smete uzimati lek Haloperidol Actavis ako uzimate lekove za lečenje:

• nepravilnog srčanog ritma (kao što su amjodaron, dofetilid, dizopiramid, dronedaron, ibutilid, hinidin i sotalol)
• depresije (kao što su citalopram i escitalopram)
• psihoza (kao što je flufenazin, levomepromazin, perfenazin, pimozid, prohlorperazin, promazin, sertindol, tiorizadin, trifluoperazin, triflupromazin i ziprasidon)
• bakterijskih infekcija (kao što su azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin i telitromicin)
• gljivičnih infekcija (npr. pentamidin)
• malarije (npr. halofantrin)
• mučnine i povraćanja (kao što je dolasetron)
• kancera (kao što su toremifen i vandetanib).

Takođe, recite lekaru ukoliko uzimate bepridil (kod bola u grudnom košu ili za snižavanje krvnog pritiska) ili metadon (kao lek protiv jakih bolova ili za lečenje bolesti zavisnosti).

Ovi lekovi mogu povećati verovatnoću za pojavu problema sa srcem. Zato je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova, jer u tom slučaju ne smete uzimati lek Haloperidol Actavis (videti odeljak „Lek Haloperidol Actavis ne smete uzimati“).

Potrebno je dodatno praćenje ukoliko istovremeno uzimate litijum i lek Haloperidol Actavis. Recite odmah svom lekaru i prestanite sa upotrebom oba leka ukoliko se javi:

• povišena telesna temperatura, koju ne možete da objasnite, ili pokreti tela koje ne možete da kontrolišete
• zbunjenost, dezorijentisanost, glavobolja, problemi sa ravnotežom i pospanost. Ovo su znaci ozbiljnog stanja.

Neki lekovi mogu da utiču na delovanje leka Haloperidol Actavis i mogu da povećaju verovatnoću nastanka problema sa srcem

Recite lekaru ako uzimate:

• alprazolam ili buspiron (za lečenje anksioznosti)
• duloksetin, fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon, paroksetin, sertralin, kantarion (Hypericum perforatum) ili venlafaksin (za lečenje depresije)
• bupropion (za lečenje depresije ili za odvikavanje od pušenja)
• karbamazepin, fenobarbital ili fenitoin (u terapiji epilepsije)
• rifampicin (za lečenje bakterijskih infekcija)
• itrakonazol, posakonazol ili vorikonazol (za lečenje gljivičnih infekcija)
• ketokonazol, tablete (za lečenje Kušingovog sindroma)
• indinavir, ritonavir ili sakvinavir (lekovi u terapiji infekcije izazvane virusom humane imunodeficijencije, HIV)
• hlorpromazin ili prometazin (za lečenje mučnine i povraćanja)
• verapamil (za snižavanje krvnog pritiska ili zbog problema sa srcem).

Takođe, recite lekaru ako uzimate bilo koji lek za snižavanje krvnog pritiska, kao što su lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici).

Lekar će možda morati da promeni dozu leka Haloperidol Actavis ako uzimate neki od navedenih lekova.

Haloperidol Actavis može da utiče na dejstvo sledećih lekova

Recite svom lekaru ukoliko uzimate lekove koji se koriste:

• za smirenje ili lekove za lečenje problema sa spavanjem (trankilizeri)
• u terapiji bola (jaki analgetici)
• za lečenje depresije (triciklične antidepresive)
• za snižavanje krvnog pritiska (kao što su gvanetidin i metildopa)
• u terapiji teških alergijskih reakcija (adrenalin)
• u terapiji hiperkinetičkog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD) ili narkolepsije (poznati još i kao

„stimulansi“)

• u terapiji Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa)
• za razređivanje krvi (fenindion).

Razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Haloperidol Actavis, ako uzimate bilo koji od ovih lekova.

Primena leka Haloperidol Actavis i alkohol

Konzumiranje alkohola dok ste na terapiji lekom Haloperidol Actavis može da učini da se osećate pospano ili manje pribrano. To znači da morate paziti koliko alkohola konzumirate. Razgovarajte sa lekarom o konzumiranju alkohola tokom terapije lekom Haloperidol Actavis i obavezno obavestite lekara u kojoj meri konzumirate alkohol.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Trudnoća

Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom. Lekar će Vam možda savetovati da ne koristite lek Haloperidol Actavis tokom trudnoće.

Kod novorođenih beba majki koje su primale lek Haloperidol Actavis tokom poslednja 3 meseca trudnoće (poslednji trimestar), mogu se javiti:

• drhtanje mišića, ukočenost ili slabost mišića
• pospanost ili uznemirenost
• problemi sa disanjem ili hranjenjem.

Tačna učestalost ovih pojava nije utvrđena. Ukoliko ste tokom trudnoće uzimali lek Haloperidol Actavis i primetite neki od navedenih simptoma kod svoje bebe, obratite se lekaru.

Dojenje

Obratite sa Vašem lekaru ukoliko dojite ili planirate da dojite. Male količine leka se mogu izlučiti u majčino mleko i dospeti do bebe. Vaš lekar će proceniti odnos koristi i rizika dojenja tokom lečenja lekom Haloperidol Actavis.

Plodnost

Haloperidol Actavis može povećati koncentraciju hormona prolaktina u krvi, što može uticati na plodnost i muškaraca i žena. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se svom lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Haloperidol Krka ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.

Lek Haloperidol Actavis sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka. Lek sadrži boju tartrazin, yellow (E102) koja može da izazove alergijsku reakciju.

Lek Haloperidol Actavis uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Koliko leka treba da uzmete

Lekar će Vam reći koliko tableta treba da uzimate i koliko dugo da ih uzimate. Takođe, reći će Vam da li Haloperidol Actavis treba da uzimate jednom ili više puta dnevno. Može da prođe određeno vreme pre nego što osetite puno dejstvo leka. Lekar će Vam obično dati malu dozu na početku i zatim će je prilagoditi Vašem individualnom odgovoru na terapiju. Veoma je važno da uzimate tačnu dozu leka koji Vam je lekar propisao.

Doza haloperidola će zavisiti od:

• starosnog doba,
• stanja koje se leči,
• toga da li imate poremećaj funkcije bubrega ili jetre
• drugih lekova koje uzimate.

Odrasli

• Doza će obično biti između 0,5 i 10 mg dnevno.
• Lekar će možda prilagoditi ovu dozu da bi ustanovio koja je doza odgovarajuća za Vas.
• Najveća doza kod odraslih pacijenata zavisi od stanja koje se leči i može da varira od 5 mg do 20 mg dnevno.

Starije osobe

• Starije osobe terapiju obično počinju sa 0,5 mg dnevno ili polovinom najniže doze za odrasle.
• Broj tableta koje uzimate lekar će naknadno prilagođavati dok ne ustanovi dozu koja je odgovarajuća za Vas.
• Najveća doza koju starije osobe mogu da uzimaju je 5 mg dnevno, osim ako lekar ne odluči da je potrebna veća doza.

Deca i adolescenti od 6 do 17 godina

• Doza će obično biti između 0,5 i 3 mg dnevno.
• Adolescenti mlađi od 17 godina kojima je propisana terapija shizofrenije ili bihejvioralnih problema mogu uzimati veće doze, do 5 mg dnevno.

Uzimanje Haloperidol Actavis tableta

• Haloperidol Actavis, tablete su namenjene za oralnu upotrebu.
• Tabletu progutajte sa malo vode.

Ako ste uzeli više leka Haloperidol Actavis nego što treba

Ako ste uzeli više Haloperidol Actavis tableta nego što Vam je propisano, ili je neko drugi uzeo bilo koju količinu Haloperidol Actavis tableta, odmah razgovarajte sa lekarom ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Haloperidol Actavis

• Ako ste zaboravili da uzmete dozu, sledeću uzmite u uobičajeno vreme. Zatim nastavite sa uzimanjem leka kako Vam je lekar rekao.
• Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Haloperidol Actavis

Izuzev u slučaju da Vam lekar kaže drugačije, primenu leka Haloperidol Actavis treba postepeno obustavljati.

Nagli prekid uzimanja terapije može da izazove reakcije kao što su:

• mučnina i povraćanje
• teškoće sa spavanjem.

Uvek pažljivo sledite uputstva lekara.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Obratite pažnju na ozbiljne neželjene reakcije

Ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, recite to odmah svom lekaru ili farmaceutu. Možda će Vam biti neophodna hitna medicinska pomoć.

Problemi sa srcem:

• poremećaj srčanog ritma – ovo može uzrokovati prestanak normalnog rada srca i dovesti do gubitka svesti
• neuobičajeno brz rad srca
• osećaj lupanja srca

Problemi sa srcem se javljaju povremeno kod osoba koje uzimaju lek Haloperidol Actavis (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Iznenadne smrti isu zabeležene kod pacijenata koji su

lečeni ovim lekom, ali je tačna učestalost nepoznata. Srčani zastoj (prestanak rada srca) je takođe zabeležen kod pacijenata na terapiji antipsihoticima.

Ozbiljan problem koji se zove „neuroleptički maligni sindrom“. Ovo stanje se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, teškom mišićnom ukočenošću, zbunjenošću i gubitkom svesti. On se retko javlja kod osoba koji uzimaju lek Haloperidol Actavis (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek).

Otežana kontrola pokreta tela ili ekstremiteta (ekstrapiramidalni poremećaj), kao što su:

• pokreti usta, jezika, vilice i ponekad ekstremiteta (tardivna diskinezija)
• osećaj nemira, ili nemogućnost mirnog sedenja, učestali pokreti tela
• usporeni ili redukovani pokreti tela, trzaji ili pokreti uvrtanja
• drhtanje mišića ili ukočenost, geganje
• nemogućnost kretanja
• izostajanje uobičajene facijalne ekspresije koja čini da lice ponekad izgleda kao maska.

Ove pojave se veoma često javljaju kod pacijenata na terapiji lekom Haloperidol Actavis (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek). Ukoliko se kod Vas jave neki od ovih simptoma, možda će Vam biti neophodna dodatna terapija.

Teška alergijska reakcija koja uključuje:

• oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla
• poteškoće sa gutanjem ili disanjem
• svrab sa osipom (koprivnjača)

Alergijska reakcija se povremeno javlja kod osoba koje uzimaju lek Haloperidol Actavis (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Krvni ugrušci u venama, najčešće u nogama (duboka venska tromboza ili DVT) prijavljeni su kod osoba na terapiji antipsihotičnim lekovima. Znakovi DVT-a u nozi uključuju oticanje, bol i crvenilo noge, ali se ugrušak može kretati do pluća, uzrokujući bol u grudnom košu i poteškoće sa disanjem. Ukoliko primetite neki od ovih problema, odmah se obratite svom lekaru, jer postojanje krvnog ugruška može biti veoma ozbiljno.

Obratite se svom lekaru odmah ukoliko primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija.

Ostala neželjena dejstva

Recite Vašem lekaru ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osećaj uznemirenosti,
• problemi sa spavanjem,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• ozbiljni psihički poremećaji, kao što je verovanje u stvari koje nisu istinite (deluzije) ili priviđanje stvari, osećaja, zvukova ili mirisa koji nisu prisutni (halucinacije)
• depresija
• neprirodna napetost mišića
• vrtoglavica
• vrtoglavica prilikom ustajanja zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija)
• osećaj pospanosti
• pokreti očiju nagore ili brzi pokreti očiju koji ne mogu da se kontrolišu
• problemi sa vidom, kao što je zamućen vid
• nizak krvni pritisak
• mučnina, povraćanje
• konstipacija (zatvor)
• suvoća usta ili pojačano lučenje pljuvačke
• osip na koži
• nemogućnost mokrenja ili potpunog pražnjenja bešike
• otežano postizanje i održavanje erekcije (impotencija)
• dobijanje ili gubljenje na telesnoj masi.
• promene vrednosti parametara analize krvi za test funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• uticaj na krvna zrnca – smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca, uključujući i ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca i trombocita (krvne pločice, zadužene za koagulaciju)
• osećaj konfuzije (zbunjenosti)
• gubitak seksualnog nagona ili smanjen seksualni nagon
• konvulzije (epileptični napadi)
• ukočenost mišića i zglobova
• mišićni spazmi, nekontrolisano trzanje ili kontrakcije mišića, uključujući spazam mišića vrata, koji dovodi do toga da je glava okrenuta na stranu
• problemi sa hodanjem
• kratak dah
• zapaljenje jetre ili problemi sa jetrom koji prouzrokuju žutu prebojenost kože i beonjača (žutica)
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost
• svrab
• preterano znojenje
• poremećaj menstrualnog ciklusa (menstruacije), kao što je izostajanje menstruacije, produžene, obilne ili bolne menstruacije
• neočekivano lučenje mleka
• bol i nelagodnost u dojkama
• povišena telesna temperatura,
• oticanje izazvano nakupljanjem tečnosti u organizmu.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• povišena koncentracija hormona prolaktina u krvi
• sužavanje disajnih puteva u plućima koje izaziva otežano disanje
• otežano otvaranje ili nemogućnost otvaranja usta
• seksualna disfunkcija

Sledeća neželjena dejstva su takođe zabeležena, ali je njihova učestalost nepoznata:

• povišena koncentracija antidiuretskog hormona u krvi (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona)
• smanjena koncentracija šećera u krvi
• oticanje u predelu larinksa ili kratki spazmi glasnih žica koji mogu da remete govor ili otežavaju disanje
• akutna insuficijencija jetre (otkazivanje rada jetre)
• otežano oticanje žuči iz žučnih puteva
• perutanje ili ljuštenje kože
• zapaljenje malih krvnih sudova koje dovodi do osipa na koži sa malim crvenim ili ljubičastim čvorićima
• razgradnja mišića (rabdomioliza)
• produžena i bolna erekcija
• uvećanje grudi kod muškaraca
• niska telesna temperatura.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Haloperidol Actavis posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25º C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca

Haloperidol Actavis, 2 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 2 mg haloperidola.

Haloperidol Actavis, 10 mg, tablete

Jedna tableta sadrži 10 mg haloperidola.

Pomoćne supstance: laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; skrob, rastvorni; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; boja: tartrazin, yellow (E 102).

Kako izgleda lek Haloperidol Actavis i sadržaj pakovanja

Tableta.

Haloperidol Actavis, tablete, 2 mg: okrugle, ravne tablete, svetložute boje sa dve utisnute unakrsne podeone linije na jednoj strani.

Haloperidol Actavis, tablete, 10 mg: okrugle, ravne tablete, svetložute boje sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze. Haloperidol Actavis, tablete, 25 x 2 mg:

Unutrašnje pakovanje: Alu/ PVC blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa pet blistera sa po 5 tableta i Uputstvo za lek. Haloperidol Actavis, tablete, 30 x 10 mg:

Unutrašnje pakovanje: Alu/ PVC blister.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa tri blistera sa po 10 tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Proizvođač

ZDRAVLJE AD LESKOVAC,Vlajkova 199, Leskovac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul,2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Haloperidol Actavis, tablete, 25 x (2mg): 515-01-03003-19-002 od 08.07.2020.

Haloperidol Actavis, tablete, 30 x (10mg): 515-01-03004-19-002 od 08.07.2020.