Lebel® 500mg film tableta

Levofloksacin je indikovan kod odraslih za lečenje sledećih infekcija (videti odeljak 4.4. i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4).
• Hronični bakterijski prostatitis.
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija (videti odeljak 4.4).

Za lečenje infekcija navedenih u nastavku levofloksacin treba da se koristi samo kada se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za lečenje ovih infekcija.

• Akutni bakterijski sinuzitis
• Vanbolnička pneumonija
• Akutna egzacerbacija hronične obstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
• Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4).

Levofloksacin se, takođe, može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalnog lečenja levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o upotrebi antibiotika.

Levofloksacin tablete se primenjuje jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od vrste i težine infekcije, i osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Levofloksacin se takođe može primenjivati u nastavku terapije kod pacijenata koji su pokazali poboljšanje tokom početnog lečenja intravenskim levofloksacinom; s obzirom na bioekvivalentnost parenteralnih i oralnih oblika, može se primenjivati isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Oštećenje bubrežne funkcije (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD)

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno podešavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Starije osobe

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih osoba, osim u slučaju smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 “Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Pedijatrijska populacija

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.3).

Način primene

Tablete leka treba progutati (bez žvakanja), sa dovoljno tečnosti. Tableta se može i prelomiti po podeonoj liniji, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Tablete se mogu uzeti tokom ili između obroka. Treba ih uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, soli cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina sa aluminijumom ili puferi sa magnezijumom) i sukralfata, zbog mogućnosti smanjene resorpcije leka (videti odeljak 4.5).

Lekom Lebel, film tablete od 500 mg nije moguće postići dozu od 125 mg levofloksacina. Za primenu ove doze neophodno je koristiti lek odgovarajuće jačine dostupan na tržištu.

Lek Lebel je kontraindikovan:

• kod pacijenata sa preosetljivošću na levofloksacin ili druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• kod pacijenata sa epilepsijom
• kod pacijenata sa oboljenjima tetiva, povezanih sa ranijom upotrebom fluorohinolona
• kod dece ili adolescenata u razvoju
• tokom trudnoće
• tokom dojenja

Primenu levofloksacina izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti prilikom primene lekova koji sadrže hinlone i fluorohinolone doživeli ozbiljne neželjene reakcije (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata sa levofloksacinom se sprovodi samo kad ne postoje druge terapije i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (takođe videti odeljak 4.3).

Meticilin rezistentni S.aureus najverovatnije poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Prema tome levofloksacin se ne preporučuje za lečenje poznatih i suspektnih MRSA infekcija, osim ako laboratorijski rezultati nisu potvrdili osetljivost mikroorganizma na levofloksacin (i kada se antibiotici koji se uobičajeno primenjuju za MRSA infekcije ne mogu primeniti).

Levofloksacin se može koristiti za lečenje akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa u slučaju kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

Rezistencija na fluorohinolone E. coli, kao najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, je različita na nivou Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja uzmu u obzir lokalnu prevalenciju rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: primena kod ljudi se bazira na podacima o in vitro osetljivosti Bacillus anthracis, zatim na podacima zabeleženim sprovođenjem eksperimenata na životinjama, kao i limitiranim podacima koji se odnose na humanu populaciju. Lekar treba da uzme u obzir nacionalni i/ili internacionalni konsenzus o lečenju antraksa.

Produžena, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna teška neželjena dejstva

Veoma retki slučajevi produženih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih dejstava koja utiču na različite, ponekad višestruke, sisteme u telu (mišićno-skeletni, nervni, psihijatrijski i čulni) su se javili kod pacijenata koji su koristili hinolone i fluorohinolone nezavisno od starosti i ranije postojećih faktora rizika. Primenu levofloksacina treba odmah prekinuti pri prvim znacima ili simptomima teških neželjenih reakcija i savetovati pacijente da se obrate svom lekaru.

Tendinitis i rupture tetive

Retko može doći do pojave tendinitisa. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva, kada može doći i do rupture. Tendinitis i ruptura tetive (naročito, ali ne samo vezani za Ahilovu tetivu), ponekad bilateralno, mogu se javiti u roku od 48 h od započinjanja terapije levofloksacinom i mogu se pojaviti i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, pacijenata sa transplantiranim solidnim organom, kod pacijenata koji primaju dozu od 1000 mg, i kod pacijenata koji uzimaju kortikosteroide. Prema tome potrebno je izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.

Pri pojavi prvih simptoma tendinitisa (bolni otok, zapaljenje) lečenje levofloksacinom se mora prekinuti i primeniti druga terapija. Na zahvaćen ud, tj. udove primeniti odgovarajuću terapiju (npr. imobilizacija). Ne primenjivati kortikosteroide ako se jave znaci tendinopatije.

Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile

Ukoliko dođe do pojave dijareje, naročito teške i dugotrajne, sa prisustvom krvi ili bez krvi u stolici, tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući i nekoliko nedelja nakon prestanka terapije), može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile. Bolest povezana sa Clostridium difficile (CDAD) može biti po stepenu ozbiljnosti blaga do životno ugrožavajuća, pri čemu je pseudomembranozni kolitis najteži oblik ovog oboljenja (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga je potrebno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javila teška dijareja tokom ili posle terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se mora odmah obustaviti i bez odlaganja primeniti odgovarajuću terapiju. U takvom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili koji su istovremeno na terapiji aktivnim supstancama koje snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5.). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Levofloksacin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, s obzirom na to da oni mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama prilikom primene hinolonskih antibiotika. Prema tome, ako je potrebno primeniti levofloksacin kod ovakvih pacijenata, neophodno je pratiti potencijalni razvoj hemolitičkih reakcija.

Pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovati dozu levofloksacina kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se mogu javiti i nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru ili službi hitne medicinske pomoći, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne terapijske mere.

Teške kožne neželjene reakcije

Tokom primene levofloskacina uočene su teške kožne neželjene reakcije uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (Lyellov sindrom), Steven-Johnson-ov sindrom i druge reakcije sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koji mogu biti životno ugrožavajući i sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8).

Prilikom propisivanja terapije potrebno je skrenuti pažnju pacijentu na znake i simptome teških kožnih reakcija. Stanje pacijenata treba pažljivo pratiti. Ako se jave znaci i simptomi ovih reakcija, potrebno je prekinuti terapiju levofloksacinom i primeniti drugu terapiju. Ako se kod pacijenata javi Steven-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza ili eozinofilija i sistemski simptomi, terapija levofloksacinom se ne sme nikada ponovo primenjivati kod ovih pacijenata.

Disglikemija

Kao i prilikom primene drugih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje nivoa glukoze kod dijabetičara (videti odeljak 4.8).

Ako se jave promene koncentracije glukoze u krvi, odmah prekinite terapiju levofloksacinom i započnite drugu nehinolonsku antibakterijsku terapiju.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti ne izlažu nepotrebno jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5.).

Psihotične reakcije

Kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin, može doći do pojave psihotičnih reakcija. Veoma retko ove reakcije mogu dovesti do suicidalnih misli i samopovređivanja, čak i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave ovakvog ponašanja, primenu levofloksacina obustaviti i primeniti korektivne mere. Levofloksacin se zato mora primeniti sa posebnim oprezom kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez kod primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika produženja QT intervala, na primer:

• sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (na primer antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• poremećaj ravnoteže elektrolita (na primer hipokalemija, hipomagnezemija),
• srčana oboljenja (srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QT interval. Prema tome, kod ovih populacija potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2. Doziranje i način primene, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, zabeležena je pojava senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja rezultira parestezijom, hipestezijom, distezijom ili slabošću. U cilju sprečavanja nastanka potencijalno ireverzibilnih stanja savetovati pacijente na terapiji levofloksacinom da obaveste lekara pre nastavka terapije ako je došlo do razvoja simptoma neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, mravinjanje, utrnutost, slabost (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarna oboljenja

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave simptomi

hepatičnog oboljenja (anoreksija, žutica, taman urin, pruritus, osetljivost abdomena), pacijenta treba savetovati da prekine terapiju i obrati se lekaru.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, su neuromišićni blokatori i mogu da pogoršaju slabost mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt, kao i potreba za veštačkim disanjem, povezane su sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis..

Poremećaji vida

Ako dođe do poremećaja vida ili nekog neželjenog dejstva na očima odmah konsultovati očnog lekara (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može rezultirati povećanjem broja neosetljivih mikroorganizama.

Ukoliko dođe do superinfekcije, neophodno je primeniti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Ukoliko pacijenti primaju levofloksacin, moguća je pojava lažno-pozitivnih rezultata testa detekcije opijata u urinu. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može da inhibira rast bakterije Mycobacterium tuberculosis i samim tim, da uslovi pojavu lažno-negativnih rezultata kod bakteriološkog dijagnostikovanja tuberkuloze.

Aneurizma aorte i disekcija aorte

Epidemiološke studije su pokazale povećan rizik od nastanka aneurizme aorte i disekcije aorte nakon primene fluorohinolona, naročito kod starije populacije.

Prema tome, fluorohinolone treba koristiti samo takon pažljive procene odnosa korist-rizik i nakon uzimanja u obzir druge terapijske opcije kod pacijanata koji u porodičnoj anamnezi imaju aneurizme, ili kod pacijenata sa već postojećom aneurizmom aorte ili disekcijom aorte, ili kod pacijenata kod kojih postoje drugi rizični faktori ili stanja koja čine pacijenta predisponoranog za nastanak aneurizme aorte i disekciju aorte (na primer Marfan sindrom, vaskularni Ehlers-Danlos sindrom, Takayasu arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behcetova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

U slučaju iznenadnog bola u abdomenu, grudima ili leđima, savetovati pacijenta da se odmah obrati službi hitne medicinske pomoći.

Dejstvo lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum i didanozinom (isključivo formulacija didanozina sa puferskim sistemom koji sadrži aluminijum ili magnezijum). Istovremena primena levofloksacina i multivitamina koji sadrže cink dovodi do smanjenja njihove oralne resorpcije. Preporuka je da se preparati koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, cinka ili antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum ili didanozin (isključivo formulacija didanozina sa aluminijumom i magnezijumom, koja sadrži pufere) ne uzimaju 2 sata pre ili posle primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Soli kalcijuma minimalno utiču na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kad se primenjuje istovremeno sa sukralfatom. Ukoliko se moraju primeniti zajedno, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. U prisustvu fenbufena dolazi do povećanja koncentracije levofloksacina za oko 13%.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na izlučivanje levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile klinički značajne.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Druge važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Dejstvo levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4)

Ostale relevantne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Druge vrste interakcija

Hrana

Nema klinički značajne interakcije sa hranom. Zbog toga se lek Lebel može uzimati nezavisno od uzimanja obroka.

Trudnoća

Postoji ograničeni broj podataka o primeni levofoksacina tokom trudnoće. Ispitivanja na životinjama ne pokazuju direktan ili indirektan štetan uticaj na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog eksperimentalnih podataka koji ukazuju na postojanje rizika od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu u toku dojenja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u humano mleko; međutim, ostali fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. U nedostatku podataka o uticaju na ljude i zbog rizika od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin ne treba primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Fertilitet

Levofloksacin nije izazvao oštećenje fertiliteta ili reproduktivnog sistema kod pacova.

Neka neželjena dejstva (npr. nesvestica/vrtoglavica, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe koncentraciju i sposobnost reagovanja, i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od naročitog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Navedene informacije se baziraju na podacima iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo više od 8300 pacijenata, kao i na opsežnom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava definiše se na osnovu sledećih kriterijuma: Veoma često: ≥ 1/10

Često: 1/100 do <1/10

Povremeno: 1/1000 do <1/100 Retko: 1/10000 do <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznate učestalosti: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Infekcije i infestacije

Povremeno: gljivične infekcije (uključujući infekcije kandidom), rezistencija mikroorganizama

Poremećaji krvi i limfnog sistema Povremeno: leukopenija, eozinofilija Retko: trombocitopenija, neutropenija

Nepoznate učestalosti: pancitopenija, agranulocitoza, hemolitička anemija

Poremećaji imunskog sistema

Retko: angioedem, preosetljivost (videti odeljak 4.4)

Nepoznate učestalosti: anafilaktički šok, anafilaktoidni šok (videti odeljak 4.4) Anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije se mogu ponekad javiti čak i posle prve doze.

Endokrini poremećaji

Retko: sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: anoreksija

Retko: hipoglikemija, naročito kod dijabetičara, hipoglikemijska koma (videti odeljak 4.4) Nepoznate učestalosti: hiperglikemija

Psihijatrijski poremećaji*

Često: nesanica

Povremeno: anksioznost, stanje konfuzije, nervoza

Retko: psihotične reakcije (sa halucinacijama, paranojom), depresija, uznemirenost, neuobičajeni snovi, noćne more, delirijum, poremećaj pamćenja

Nepoznate učestalosti: psihotični poremećaji sa autodestruktivnim ponašanjem, uključujući suicidalne ideje ili pokušaj suicida (videti odeljak 4.4)

Poremećaji nervnog sistema*

Često: glavobolja, vrtoglavica Povremeno: pospanost, tremor, disgeuzija

Retko: konvulzije (videti odeljke 4.3 i 4.4), parestezija

Nepoznate učestalosti: periferna senzorna neuropatija (videti odeljak 4.4), periferna senzomotorna neuropatija (videti odeljak 4.4), parozmija uključujući anozmiju, diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaj, ageuzija, sinkopa, benigna intrakranijalna hipertenzija

Poremećaji oka*

Retko: poremećaj vida, kao na primer zamućeni vid (videti odeljak 4.4) Nepoznate učestalosti: prolazan gubitak vida (videti odeljak 4.4), uveitis

Poremećaji uha i labirinta*

Povremeno: vertigo

Retko: zujanje u ušima (tinitus)

Nepoznate učestalosti: gubitak sluha, oštećenje sluha

Kardiološki poremećaji

Retko: tahikardija, palpitacije

Nepoznate učestalosti: ventrikularna tahikardija, koja može usloviti zastoj srca, ventrikularna aritmija i torsade de pointes (zabeleženi prvenstveno kod pacijenata sa faktorima rizika za pojavu produženja QT intervala), produženje QT intervala koje se beleži na elektrokardiogramu (videti odeljke 4.4 i 4.9)

Vaskularni poremećaji

Retko: hipotenzija

Respiratorni, torakalni, medijastinalni poremećaji

Povremeno: dispneja

Nepoznate učestalosti: bronhospazam, alergijski pneumonitis

Gastrointestinalni poremećaji

Često: dijareja, povraćanje, mučnina

Povremeno: abdominalni bol, dispepsija, nadimanje, konstipacija

Nepoznate učestalosti: dijareja- hemoragična, koja je veoma retko pokazatelj da se radi o enterokolitisu, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4), pankreatitis

Hepatobilijarni poremećaji

Često: povećani enzimi jetre (ALT/AST, alkalna fosfataza, GGT) Povremeno: povećan nivo bilirubina u krvi

Nepoznate učestalosti: žutica i teško oštećenje jetre, uključujući slučajeve otkazivanja jetre sa smrtnim ishodom, primarno kod pacijenata sa teškim već postojećim oboljenjem (videti odeljak 4.4), hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: osip, svrab, urtikarija, hiperhidroza

Retko: Reakcije na lekove praćene eoznofilijom i sistemskim simptomima (videti odeljak 4.4), fiksirane reakcije na lekove

Nepoznate učestalosti: toksična epidermalna nekroliza, Steven-Johnson-ov sindrom, erythema multiforme, reakcije preosetljivosti na svetlost (videti odeljak 4.4), leukocitoklastični vaskulitis, stomatitis

Poremećaji mišićno-koštanog i vezivnog tkiva*

Povremeno: artralgija, mijalgija

Retko: poremećaj tetive (videti odeljke 4.3 i 4.4), uključujući tendinitis (npr. Ahilove tetive), slabost mišića koja može biti značajna kod pacijenata sa miastenijom gravis (videti odeljak 4.4)

Nepoznato: rabdomioliza, ruptura tetive (npr. Ahilove tetive) (videti odeljak 4.3 i 4.4), ruptura ligamenta, ruptura mišića, artritis

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Povremeno: povećan kreatinin u krvi

Retko: akutna bubrežna insuficijencija (npr. usled intersticijalnog nefritisa)

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene*

Povremeno: astenija Retko: pireksija

Nepoznate učestalosti: bol (uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima)

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa primenom fluorohinolona su napadi porfirije kod pacijenata sa porfirijom.

*Veoma retki slučajevi produženih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih dejstava koja utiču na različite, ponekad višestruke, organske sisteme i čula (uključujući neželjena dejstva kao što su tendonitis, pucanje tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj držanja, neuropatije povezane se parestezijom, depresijom, umorom, poremećajem memorije, poremećaj spavanja, oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) su zabeleženi i povezani sa primenom hinolona i fluorohinolona nevezano za postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala, kao i gastrointestinalne reakcije kao što su nauzeja i mukozne erozije.

CNS efekti, u koje spadaju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležene tokom postmarketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja, primeniti simptomatsku terapiju. Pratiti EKG usled moguće pojave produžavanja QT intervala. Antacidi se mogu koristiti da spreče eroziju gastrične mukoze. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu delotvorni u otklanjanju levofloksacina iz organizma. Ne postoji specifični antidot.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sinteski antibiotik klase fuorohinolona i predstavlja S(-) enantiomer racemske aktivne supstance ofloksacin.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski lek, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i na topoizomerazu IV.

PK/PD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se postiže korak po korak, tako što dolazi do mutacija na ciljnim mestima obe topoizomeraze tip II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su propustljivost barijere (uobičajeno kod bakterije Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa takođe mogu da utiču na osetljivost bakterija na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Usled mehanizma dejstva ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibakterijskih lekova.

Granične vrednosti MIC

Granične vrednosti MIC preporučene od strane EUCAST, razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIC testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIC za levofloksacin (verzija 2.0, 2012-01-01):

M.catarrhalis 3 ≤1 mg/L >1 mg/L

Vrednosti koje nisu vezane za ≤1 mg/L >2 mg/L vrstu 4

1 Granične vrednosti odgovaraju terapiji visokim dozama.

2 Može se javiti nizak nivo rezistencije na fluorohinolon (MIC ciprofloksacina 0,12 – 0,5 mg/L) ali ne postoje dokazi da je ova rezistencija od kliničkog značaja kod infekcija respiratornog trakta uzrokovanih H.influenzae.

3 Veoma retko ili skoro nikad nisu prijavljeni sojevi bakterija sa MIC vrednostima koje su iznad granice za osetljivost. Identifikacija i mikrobiološki testovi osetljivosti na ovakvim izolatima se moraju ponavljati i ako je rezultat potvrđen, izolat mora biti poslat u referentnu laboratoriju. Sve dok nema dokaza koji se odnose na klinički odgovor potrvđenog izolata sa MIC vrednostima iznad trenutne granice rezistencije, ovakvi izolati se vode kao rezistentni.

4 Granične vrednosti se odnose na oralnu dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2 i intravensku dozu od 500 mg x 1 do 500 mg x 2.

Prevalencija rezistencije varira geografski i vremenom može da se promeni za određene vrste, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o teškim infekcijama. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna rezistencija takva da je korist od primene leka za neke infekcije dovedena u pitanje.

Vrste koje su obično osetljive na levofloksacin

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljiv na meticilin Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G

Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram - negativne bakterije

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca

Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae

Mycoplasma hominisUreaplasma urealyticum

Vrste kod kojih se može razviti stečena rezistencija Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp.

Aerobne Gram - negativne bakterije

Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae

Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus feacium

# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro kompletno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar jednog do dva sata. Apsolutna bioraspoloživost je od 99 do 100%. Prisustvo hrane ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina. Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 h nakon doznog režima od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 – 40% levofloksacina je vezano za proteine u serumu. Srednja vrednost volumena distribucije za levofloksacin je oko 100 L nakon pojedinacne doze i ponovljenih doza od 500 mg, što ukazuje na široku distribuciju u tkiva.

Prelazak u tkiva i tkivne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri. Metaboliti koji nastaju su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Oni čine manje od 5 % doze koja se izlučuje putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t½: 6-8 h). Izlučivanje je u najvećoj meri putem urina (> 85 % od primenjene doze). Srednja vrednost ukupnog klirensa organizma za levofloksacin nakon 500 mg pojedinačne doze je bila 175±29,2 mL/min. Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što govori u prilog tome da su oralni i intravenski put primene zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin podleže linearnoj farmakokinetici u rasponu doza od 50 do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje bubrega. Sa smanjenjem bubrežne funkcije smanjuje se i eliminacija putem bubrega i klirens levofloksacina. Samim tim poluvreme eliminacije je povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne doze od 500 mg

Starije osobe

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između mlađih i starijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Uticaj pola

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola pokazale su da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban štetan uticaj na ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse kod pacova. Kao rezultat maternalne toksičnosti dolazi do odloženog sazrevanja fetusa.

Levofloksacin nije indukovao gensku mutaciju bakterija ili ćelija sisara, ali je indukovao hromozomske aberacije kod ćelija pluća kineskih hrčaka u in vitro uslovima. Ovi efekti se mogu pripisati inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNA, testovi dominantne letalne mutacije) nisu pokazali genotoksični potencijal.

U studijama na miševima pokazana je fototoksičnost samo pri jako visokim dozama. Levofloksacin nije pokazao genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokancerogenosti.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je pokazao toksične efekte na hrskavu kod pacova i pasa (stvaranje plikova i šupljina). Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih jedinki.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna (PH-102); Hipromeloza

Krospovidon;

Natrijum-stearilfumarat.

Omotač:

Opadry Y-1-7000 White:

HPMC 5 cP-Methocel E5-LV; Titan-dioksid (E172);

PEG 400.

Nisu poznate.

4 godine

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC-Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Lebel sadrži aktivnu supstancu levofloksacin. Levofloksacin je antibiotik iz grupe hinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije, uzročnike infekcije u Vašem organizmu.

Lek Lebel se primenjuje u lečenju infekcija:

• sinusa (sinuzitis),
• pluća (zapaljenje pluća ili akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa),
• urinarnog trakta, uključujući bubrege i mokraćnu bešiku,
• prostate, u slučaju dugotrajne infekcije,
• kože i mekih tkiva (potkožna tkiva i mišići).

Lek Lebel se može koristiti u lečenju inhalacionog antraksa i profilaksi nakon izlaganja bakteriji koja uzrokuje antraks.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, druge hinolonske antibiotike (kao što su moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin) ili na neku od pomoćnih supstanci leka (navedene u odeljku 6). Znaci alergijske reakcije uključuju osip na koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje lica, usana ili jezika;
• ukoliko imate epilepsiju ili ste nekada imali epileptične napade;
• ukoliko ste imali oštećenja tetiva (tetiva je snop vezivnih vlakana koji vezuje mišić za kost), kao što je zapaljenje tetiva (tendinitis), a koje je bilo povezano sa upotrebom hinolonskih antibiotika;
• kod dece i adolescenata u razvoju;
• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ukoliko dojite.

Ne uzimajte ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Lebel.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lebel:

• imate 60 ili više godina,
• uzimate kortikosteroide (pogledajte deo ”Drugi lekovi i Lebel”),
• ukoliko se imali transplantaciju organa
• ste ikada imali epileptični napad,
• ste imali oštećenje mozga, bilo usled moždanog udara (šloga) ili usled povrede glave,
• imate oboljenje bubrega,
• imate nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaza, jer može doći do pojave problema sa krvarenjem tokom uzimanja leka Lebel,
• imate ili ste nekada imali mentalne zdravstvene probleme,
• imate ili ste nekada imali srčano oboljenje; trebalo bi da budete oprezni prilikom uzimanja ovih lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (što se može videti na EKG-u), poremećaj ravnoteže elektrolita (pogotovo kod niske koncentracije kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma spor srčani ritam (bradikardiju), srčanu slabost (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola, starija osoba ili uzimate lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti u nastavku "Drugi lekovi i Lebel"),
• imate šećernu bolest (dijabetes),
• imate ili ste nekad imali oboljenje jetre
• ako bolujete od miastenije gravis
• ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija)
• ako imate proširenje ili „ispupčenje“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda)
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloga zida aorte)
• u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (na primer poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfanov sindrom, ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, ili vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behcetova bolest, hipertenzija, ili poznata ateroskleroza).
• ako ste imali do sad teške osipe na koži ili ljušćenje kože, javljanje plikova i/ili čirevi ustima nakon uzimanja levofloksacina

Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.

Teške kožne reakcije

Prilikom primene levofloksacina prijavljene su teške kožne reakcije uključujući Steven-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• Steven-Johnsonov sindrom/toksična epidermalna nekroliza se inicijalno javljaju kao crvenkaste tačke ili krugovi najčešće sa centralnim plikom. Takođe mogu se javiti plikovi u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i otečene oči). Pre javljanja ovih simptoma dolazi do pojave groznice i simptoma sličnih gripu. Osip može da se proširi ka ljušćenju kože ili životno ugrožavajućih komplikacija ili može biti sa smrtnim ishodom.
• Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima na početku ima simptome gripa i osip na licu a onda se osip širi sa povećanom telesnom temperaturom, povećanim enzimima jetre i povećanim jednim tipom belih krvnih zrnaca (eozinofilija) i uvećanim limfnim čvorovima.

Ako Vam se javi težak osip ili nekih drugi od pomenutih simptoma, prestanite sa uzimanjem levofloksacina i javite se odmah lekaru.

Ako ste u prošlosti imali teške neželjene reakcije nakon uzimanja hinolona ili fluorohinolona ne uzimajte fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući levofloksacin. Obavestite što pre lekara o ovome.

Može da se javi bol i oticanje zglobova i zapaljenje ili pucanje tetiva, a rizik od njihove pojave se povećava ako ste stariji (stariji od 60 godina), ako ste dobili organ transplantacijom, ako imate problema sa bubrezima, ako ste lečeni kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje tetiva može da se javi tokom prvih 48h od početka terapije i čak nekoliko meseci nakon prekida terapije. Pri prvim znacima bola ili zapaljenja tetiva (na primer u članku, laktu, ramenu ili kolenu) prekinite sa uzimanjem levofloksacina, obratite se lekaru i odmorite bolno mesto. Izbegavajte nepotrebnu fizičku aktivnost, jer može da poveća rizik od pucanja tetive.

Retko možete da osetite simptome oštećenja nerva (neuropatiija) kao što su bol, osećaj žarenja, mravinjanja, trnjenje, umrtvljenost i/ili slabost naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ako se ovo desi, prekinite uzimanje leka Lebel i odmah obavestite lekara kako bi sprečili razvoj potencijalno nepovratnog stanja.

Produžene, onesposobljavajuće i potencijalno nepovratno teške neželjene reakcije Fluorohinolonski/hinolonski antibakterijski lekovi, uključujući lek Lebel, su dovedeni u vezu sa veoma retkim, ali teškim neželjenim reakcijama, neke od njih su dugotrajne (trajanje mesecima, godinama), onesposobljavajuće ili potencijalno nepovratne. Ovo uključuje bol u tetivi, mišiću i zglobu gornjih i donjih ekstremiteta, problemi pri hodanju, neuobičajen osećaj kao što je trnjenje, bockanje, umrtvljenost ili osećaj peckanja (parestezija), poremećaj čula uključujući poremećaj vida, ukusa, mirisa i sluha, depresija, poremećaj pamćenja, težak umor i težak poremećaj sna.

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih reakcija nakon uzimanja leka Lebel, obratite seodmah Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja uzimajući u obzir antibiotik iz neke druge grupe.

Drugi lekovi i Lebel

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

• Kortikosteroide („steroidi“)-lekovi u terapiji zapaljenja, jer može doći do pojave zapaljenja i/ili prekida tetiva.
• Varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi), jer može doći do pojačanog krvarenja. Vaš lekar će redovno kontrolisati testove koagulacije krvi (vreme krvarenja i dr.)
• Teofilin (lek za ublažavanje problema sa disanjem), jer je moguća češća pojava konvulzivnih napada
• Nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL - lekovi za ublažavanje bola i zapaljenja kao što su aspirin, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen, indometacin), jer je moguća češća pojava konvulzivnih napada.
• Ciklosporin (lek koji se koristi radi sprečavanja odbacivanja transplantata), jer je moguća češća pojava neželjenih dejstava ovog leka.
• Neke lekove koji mogu uticati na rad srca kao što su lekovi u terapiji aritmija (antiaritmici, npr. hinidin, amiodaron), lekove za lečenje depresije (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin, imipramin), neke lekove u terapiji psihičkih oboljenja, neke antibiotike (makrolidi kao što su eritromicin, azitromicin, klaritromicin).
• Probenecid (primenjuje se u terapiji gihta) i cimetidin (primenjuje se u terapiji čira na želucu), jer mogu smanjiti izlučivanje levofloksacina putem bubrega. Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar će Vam možda propisati nižu dozu leka.

Ne uzimajte lek Lebel istovremeno sa sledećim lekovima, jer oni mogu uticati na dejstvo leka Lebel:

• soli gvožđa (lekovi za lečenje anemije), soli cinka (npr. multivitaminski preparati koji sadrže cink), antacidi (lekovi protiv gorušice) koji sadrže magnezijum ili aluminijum, sukralfat (lek u terapiji čira), kao i didanozin (lek za lečenje HIV infekcija), i to isključivo formulacija didanozina sa puferskim sistemom koji sadrži aluminijum ili magnezijum. Ukoliko već uzimate neki od navedenih lekova vidite odeljak 3.

Urinarni test na opijate

Test na određivanje opijata u urinu može da pokaže lažno pozitivne rezultate na lekove za ublažavanje jakog bola (tj. opijate), kod ljudi koji su na terapiji lekom Lebel. Ukoliko treba da uradite test urina na opijate obavestite Vašeg lekara da uzimate lek Lebel.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati lažno negativne rezultate laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Lebel ne smete koristiti:

• ako ste trudni, sumnjate na trudnoću ili planirate da ostanete trudni,
• ako dojite ili planirate da dojite.

Obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet, pre nego što uzmete bilo koji lek, ako ste trudni ili dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom lečenja lekom Lebel mogu se javiti neželjena dejstva u vidu nesvestice, pospanosti, vrtoglavice ili problema sa vidom. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu da utiču na sposobnost koncentracije i Vašeg reagovanja. Ukoliko osetite neka od ovih neželjenih dejstava, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama i nemojte raditi bilo šta što zahteva visok nivo pažnje.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek se primenjuje oralno (na usta). Tablete treba progutati cele, sa dovoljno tečnosti. Tablete se mogu uzeti tokom ili između obroka.

• Ukoliko koristite lekove koji sadrže soli gvožđa, antacide, sukralfat, ili soli cinka (npr. multivitaminske preparate) ne uzimajte ih u isto vreme sa lekom Lebel. Lek Lebel uzmite najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon ovih lekova.

Zaštitite Vašu kožu od sunčeve svetlosti

• prilikom uzimanja leka Lebel Vaša koža može postati osetljivija na sunčevo zračenje. Izlaganje sunčevoj svetlosti može dovesti do prevelike osetljivosti Vaše kože na sunce tako da ona može izgoreti, može se javiti osećaj peckanja ili se mogu pojaviti plikovi. Iz tog razloga izbegavajte direktno sunčevo zračenje u toku lečenja i 2 dana nakon prestanka terapije, a ukoliko se izlažete suncu, obavezno koristite zaštitne mere (zaštitna krema, naočare, kapa, odeća dugih rukava i nogavica).
• izbegavajte sunčanje u solarijumu.
• Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka Lebel treba da uzimate i koliko dugo.
• Doza leka zavisi od vrste i težine infekcije, kao i od toga koji je deo Vašeg organizma zahvaćen infekcijom
• Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije.
• Ako osetite da je dejstvo ovoga leka suviše slabo ili jako, nemojte sami menjati dozu već se obratite Vašem lekaru.

Doziranje kod odraslih i starijih

Infekcija sinusa: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija pluća kod pacijenata koji imaju dugotrajne probleme sa disanjem: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Pneumonija (zapaljenje pluća): jedna film tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: pola film tablete od 500 mg, jednom dnevno ili jedna film tableta od 500 mg jednom dnevno.

Infekcija prostate: jedna film tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: jedna film tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje kod odraslih i starijih sa oštećenom funkcijom bubrega

Vaš lekar će prilagoditi dozu u zavisnosti od stepena oštećenje bubrega.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata u periodu rasta.

Lekom Lebel, film tablete od 500 mg nije moguće postići dozu od 125 mg levofloksacina. Za primenu ove doze neophodno je koristiti lek odgovarajuće jačine dostupan na tržištu.

Ako ste uzeli više leka Lebel nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Lebel, odmah obavestite Vašeg lekara ili potražite medicinski savet.

Ponesite pakovanje leka, da bi lekar znao koji ste lek uzeli. U slučaju predoziranja mogu se javiti sledeći simptomi: konvulzije (epileptičnih napada), konfuzija (zbunjenosti), vrtoglavica, poremećaj svesti, srčane tegobe (osećaj lupanja ili preskakanja srca) i mučnina.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lebel

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, izuzev ako je blizu vreme za sledeću dozu po preporučenom režimu. Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lebel

Lečenje ne treba da prekidate samo zato što se osećate bolje. Veoma je važno da uzimate lek Lebel onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, infekcija se može ponovo pojaviti, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterija može postati rezistentna (neosetljiva) na ovaj lek.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Nesanica*, glavobolja*, vrtoglavica*, proliv, povraćanje, mučnina, povećane vrednosti enzima jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

Gljivične infekcije (uključujući infekcije kandidom), rezistencija mikroorganizama, promene u broju određenih vrsta belih krvnih zrnaca (leukopenija, eozinofilija), gubitak apetita (anoreksija), napetost (anksioznost*), zbunjenost (konfuzija*), nervoza*, pospanost*, drhtanje (tremor*), narušeno čulo ukusa (disgeuzija*), vrtoglavica (vertigo*), osećaj teškog disanja (dispneja), bol u stomaku, problemi sa varenjem (dispepsija), nadimanje, zatvor, povećan nivo bilirubina u krvi, osip, svrab, koprivnjača, pojačano znojenje (hiperhidroza), bol u zglobu (artralgija*), bol u mišićima (mijalgija*), povećane vrednosti kreatinina u krvi, nedostatak energije (astenija*).

Retka neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Smanjen broj krnih zrnaca (trombocitopenija, neutropenija), angioedem, preosetljivost, sindrom povezan sa poremećenim izlučivanjem vode i niskom koncentracijom natrijuma (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona), snižavanje koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemija), snižavanje količine glukoze u krvi koje vodi ka komi (hipoglikemijska koma), čuju se i vide stvari koje nisu tu (halucinacije i paranoja*), depresija*, uznemirenost*, neuobičajeni snovi*, noćne more*, delirijum*, poremećaj pamćenja*, konvulzije (epileptični napadi*), osećaj peckanja i trnjenja u rukama ili nogama (parestezija*), poremećaj vida*, kao na primer zamućeni vid, zujanje u ušima*, ubrzan rad srca (tahikardija), osećaj lupanja srca (palpitacije), nizak krvni pritisak (hipotenzija), uvećani limfni čvorovi i druge promene u telu (reakcije na lekove praćene eoznofilijom i sistemskim simptomima, fiksirane reakcije na lekove), bol i zapaljenje tetiva* najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva, slabost mišića* koja može biti značajna kod pacijenata sa miastenijom gravis, akutna bubrežna slabost, povišena telesna temperatura (pireksija*).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Neuobičajen broj krnih zrnaca (pancitopenija, agranulocitoza), hemolitička anemija, anafilaktički šok, anafilaktoidni šok, hiperglikemija, čuju se i vide stvari koje nisu tu (halucinacije), promene mišljenja i misli (psihotične reakcije), sa rizikom od pojave suicidalnih misli i ponašanja, osećaj peckanja, trnjenja ili mravinjanja po koži, osećaj bola ili neosetljivosti (ovo mogu biti znaci oštećenja nerava - periferna senzorna neuropatija*, periferna senzomotorna neuropatija*), problemi pri kretanju i hodanju (parozmija uključujući anozmiju*, diskinezija*, ekstrapiramidalni poremećaj*), potpuni gubitak čula ukusa (ageuzija*), iznenadan, kratkotrajan gubitak svesti (sinkopa*), uporne glavobolje sa ili bez zamućenog vida (benigna intrakranijalna hipertenzija*), prolazan gubitak vida*, zapaljenje uvee (uveitis*), gubitak sluha*, oštećenje sluha*, poremećaji srčanog ritma (ventrikularna tahikardija, ventrikularna aritmija i torsade de pointes, produženje QT intervala), grč bronhija praćen otežanim disanjem (bronhospazam), alergijska reakcija pluća (alergijski pneumonitis), vodeni proliv, koji može da sadrži krv, i moguće praćen grčevima u stomaku i

visokom telesnom temperaturom; ovo mogu biti znaci ozbiljnih poremećaja funkcije creva, zapaljenje pankreasa (pankreatitis), žutica i teško oštećenje jetre, zapaljenje jetre (hepatitis), teški osipi na koži (toksična epidermalna nekroliza, Steven-Johnson-ov sindrom, erythema multiforme), reakcije preosetljivosti na svetlost, zapaljenje krnih sudova koji nose kroz celo telo krv ukao posledica alergijske reakcije (vaskulitis), zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis), pucanje mišića i uništavanje mišića (rabdomioliza*), pucanje tetive (npr. Ahilove tetive)*, pucanje ligamenta*, pucanje mišića*, crvenilo i oticanje zglobova (artritis*), bol* (uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima).

*Veoma retki slučajevi produženih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih dejstava koja utiču na različite, ponekad višestruke, organske sisteme i čula.

Ako se bilo koje od navedenih neželjenih dejstava pogorša, ili primetite bilo koje simptome koji bi mogli biti neželjeno dejstvo leka Lebel, a nisu pomenuti u ovom uputstvu, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lebel posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:“. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Jedna film tableta sadrži 500 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna (PH- 102); hipromeloza; krospovidon; natrijum-stearilfumarat. Omotač:

Opadry Y-1- 7000 White: HPMC 5 cP-Methocel E5-LV; titan-dioksid (E172);PEG 400.

Kako izgleda lek Lebel i sadržaj pakovanja

Duguljaste film tablete, bele boje sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC-Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 blister (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO NOBEL ILAC SANAYII VE TICARET AS BEOGRAD (VRAČAR), Brane

Crnčevića 5 , Beograd

Proizvođač: NOBEL ILAC SANAYII VE TICARET A.S., Sancaklar Mh. Eski Akcakoca Cad. No. 299, Duzce, Turska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart 2020.

Režim izdavanja leka

Lek se izdaje uz lekarski recept

Broj i datum dozvole:

515-01-02733-19-001 od 26.03.2020.