Lexaurin® 6mg tableta

Benzodiazepini su indikovani samo kada su poremećaji teški, kada onesposobjavaju ili u velikoj meri iscrpljuju pacijenta.

Terapija treba da bude što je moguće kraća. Ukupno trajanje terapije, uključujući i njeno postepeno obustavljanje, ne treba da bude duže od 8 do 12 nedelja.

Ovo su opšte preporuke, i doziranje bi trebalo individualno prilagoditi. Terapiju ambulantnih pacijenata treba započeti sa najmanjom preporučenom dozom, koja se po potrebi može povećavati do optimalnog delovanja. Stanje pacijenta treba redovno pratiti, i potrebu za nastavkom terapije treba preispitati naročito u slučaju prestanka simptoma.

U određenim slučajevima može biti potreban nastavak terapije i nakon maksimalno preporučenog perioda, pri čemu je u tom slučaju neophodno ponovo ispitati zdravstveni status pacijenta.

Doziranje

Odrasli

Treba koristiti najmanju dozu kojom se postiže optimalna kontrola simptoma.

Optimalno doziranje i učestalost primene leka Lexaurin treba zasnovati na individualnom pristupu pacijentu, težini simptoma i prethodnoj psihotropnoj terapiji.

Uobičajeno doziranje u domenu opšte medicine je od 3 do 18 mg dnevno u podeljenim dozama.

U izuzetnim slučajevima, kod hospitalizovanih pacijenata, u terapiji može da se daje i do maksimalne dnevne doze od 60 mg bromazepama u podeljenim dozama.

Preporučuje se smanjenje doze za starije pacijente. Terapiju treba uvek postepeno obustavljati. Kod pacijenata koji su duže vreme bili na terapiji benzodiazepinima, može biti potreban duži period za postepeno smanjenje doze. Savetuje se i pregled lekara specijaliste.

Stariji i/ili iscrpljeni pacijenti

Kod starijih pacijenata su neophodne manje doze, zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici; ne sme se dati više od polovine preporučene doze za odrasle osobe (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba da se upotrebljava lek Lexaurin (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega treba primenjivati manje doze zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici.

Kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega, preporučuje se redovna kontrola terapije i njen prekid što je pre moguće.

Deca

Lek Lexaurin se ne koristi kod dece mlađe od 12 godina. Bezbednost i efikasnost bromazepama nisu utvrđeni kod dece mlađe od 12 godina. U odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2 opisani su trenutno dostupni podaci, ali se ne mogu dati preporuke u vezi doziranja.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1.
• Preosetljivost na benzodiazepine.
• Mijastenija gravis.
• Teška respiratorna insuficijencija.
• Sleep apnea sindrom .
• Teška oštećenja funkcije jetre, jer primena benzodiazepina može dovesti do encefalopatije.

Amnezija

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju. Amnezija se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka i zato, da bi se smanjio rizik, pacijenati treba da vode računa da sebi obezbede neometan san od nekoliko sati. Amnezija može biti povezana sa neprimerenim ponašanjem (videti i odeljak 4.8).

Psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

Poznato je da se prilikom upotrebe benzodiazepina mogu javiti reakcije kao što su uznemirenost, nervoza, razdražljivost, agresivnost, deluzije, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprilagođeno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, savetuje se prekid terapije.

Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih pacijenata. Trajanje terapije

Trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti odeljak 4.2). Ukupno trajanje terapije uključujući i njeno

postepeno obustavljanje, ne sme biti duže od 8 do12 nedelja. Posle ovog perioda, terapiju ne treba nastavljati bez ponovnog razmatranja zdravstvenog stanja pacijenta.

Preporučljivo je da se na početku terapije pacijent upozna sa njenim vremenskim ograničenjem, uz precizna objašnjenja vezana za postupak postepenog smanjenja doze. Takođe je važno da pacijent ima u vidu mogućnost pojave rebound fenomena, kako bi se na najmanju meru svela njegova zabrinutost pri eventualnoj pojavi simptoma tog tipa, tokom obustavljanja terapije.

Istovremena primena alkohola / CNS depresora

Treba izbegavati istovremenu primenu bromazepama sa alkoholom i/ili depresorima CNS-a, zbog mogućeg potenciranja kliničkih dejstava bromazepama uključujući tešku sedaciju, klinički značajnu depresiju respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema, koja može da rezultuje komom ili smrću (videti odeljke 4.5 i 4.9).

Pacijente na početku terapije treba pregledati radi minimiziranja doze i/ili učestalosti doziranja i sprečavanja predoziranja zbog akumulacije leka.

Rizik od istovremene primene opioida

Istovremena primena leka Lexaurin i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i lek Lexaurin, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente koji nemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se lek Lexaurin propiše istovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti i opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo

je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Posle ponovljene primene nakon nekoliko nedelja može doći do smanjenja efikasnosti bromazepama.

Posebne grupe pacijenata

Benzodiazepine ne treba propisivati deci bez pažljivog razmatranja opravdanosti takve terapije. Trajanje terapije mora biti što je kraće moguće.

Starijim pacijentima se propisuju manje doze (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa mijastenijom gravis kojima se propisuje bromazepam, treba voditi računa o postojećoj slabosti mišića.

Manje doze se takođe preporučuju i kod pacijenata sa hroničnom respiratornom insuficijencijom zbog rizika za nastanak respiratorne depresije.

Benzodiazepini se ne preporučuju kao primarna terapija psihičkih oboljenja.

Benzodiazepine ne treba koristiti kao monoterapiju u lečenju depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom (kod takvih pacijenata se mogu javiti suicidalne ideje). Zbog toga, bromazepam treba koristiti oprezno i količina koja se propisuje treba biti ograničena kod pacijenata sa znakovima i simptomima depresivnog poremećaja ili sklonosti ka suicidu.

Benzodiazepine treba sa naročitim oprezom primenjivati kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebe lekova (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini nisu indikovani za lečenje pacijenata sa teškom hepatičkom insuficijencijom jer mogu dovesti do razvoja encefalopatije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Posebnu pažnju treba obratiti na primenu bromazepama kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Zavisnost

Primena benzodiazepina i benzodiazepinu sličnih lekova, može da dovede do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od razvoja zavisnosti se povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije, takođe, veći je kod pacijenta koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova. Zbog toga, bromazepam treba koristiti uz veliki oprez kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova.

Zloupotreba je češće prijavljivana kod pacijenata koji zloupotrebljavaju više lekova (engl. poly-drug abuse).. Kada se koriste benzodiazepini sa dugotrajnim dejstvom, važno je upozoriti pacijenta da ne prelazi na benzodiazepine sa kratkotrajnim dejstvom zato što se mogu razviti simptomi obustave leka.

Kada se uspostavi fizička zavisnost, nagli prekid terapije će biti praćen simptomima obustave leka, koji mogu da se ispolje kao: glavobolja, dijareja, bol u mišićima, veoma izražena anksioznost, napetost, uznemirenost, konfuzija i razdražljivosti. Kod teških slučajeva može doći do sledećih simptoma: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i štipkanje u ekstremitetima, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi (videti odeljak 4.8).

Povratna nesanica i anksioznost

Po ukidanju terapije može doći do prolaznog sindroma u kome se simptomi koji su doveli do terapije vraćaju u pojačanom obliku. To može biti propraćeno ili reakcijama koje uključuju promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaje sna i uznemirenost. Pošto je rizik od pojave sindroma obustave leka/vraćanja simptoma veći nakon naglog prekida terapije, preporučuje se da se doza smanjuje postepeno.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lexaurin sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom

laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lexaurin; 6 mg; tablete sadrže azo boje E102 i E124 koje mogu izazvati alergijske reakcije.

Farmakodinamičke interakcije lekova

Benzodiazepini mogu pojačati neželjena dejstva kao što su sedacija i kardiorespiratorna depresija kada se primenjuju istovremeno sa alkoholom ili drugim depresorima CNS-a. Istovremeni unos alkohola se ne preporučuje.

Bromazepam treba oprezno koristiti kada se kombinuje sa drugim depresorima CNS-a. Pri istovremenoj upotrebi sa antipsihoticima (neurolepticima), anksioliticima/sedativima, nekim antidepresivima, opioidima, antikonvulzivima i H1 antihistaminicima sedativnog dejstva, može da dođe do pojačanja centralnog depresivnog dejstva.

Opioidi

Posebno treba voditi računa prilikom primene uz depresore respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), posebno kod starijih ljudi.

Istovremenom primenom sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući lek Lexaurin sa opioidima, povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Pri istovremenoj primeni, postoji opasnost od predoziranja drugih depresora CNS-a, uključujući i alkohol (videti odeljak 4.9.).

Farmakokinetičke interakcije lekova

Farmakokinetičke interakcije mogu da se jave kada se bromazepam uzima uz lekove koji inhibiraju enzim jetre CYP3A4, tako što se povećava koncentracije bromazepama u plazmi. To u manjoj meri važi i za benzodiazepine koji se metabolišu samo konjugacijom.

Treba biti oprezan pri istovremenoj primeni bromazepama i jakih CYP3A4 inhibitora (na primer, azolni antimikotici, inhibitori proteaze ili neki makrolidi) i razmotriti primenu značajno umanjenje doze. U slučaju primene narkotičkih analgetika, može da dođe i do pojačanja euforije, što vodi povećanoj zavisnosti od leka.

Istovremena primena sa cimetidinom, za koga se zna da inhibira mnoge izoenzime citohrom P450 enzimskog sistema (posebno CYP3A3/4, CYP2C9, CYP1A2, CYP2C18, CYP2D6) može da produži poluvreme eliminacije bromazepama usled znatnog smanjenja klirensa od približno 50%.

Istovremena primena propranolola produžava poluvreme eliminacije bromazepama za približno 20%, što dovodi do neznatnog povećanja klirensa bromazepama.

Kombinovana primena sa fluvoksaminom, inhibitorom CYP1A2, dovodi do značajnog povećanja izloženosti bromazepamu (vrednost PIK povećana 2,4 puta) i poluvremena eliminacije (povećanje od 1,9 puta).

Bromazepam nije uticao na metabolizam antipirina, što je surogat marker za aktivnost CYP1A2, CYP2B6, CYP2C i CYP3A. Štaviše, bromazepam nije indukovao glavne CYP450 izoenzime in vitro na mRNK; takođe nije aktivirao nuklearne hormonske receptore. Zbog toga je malo verovatno da će bromazepam izazvati farmakokinetičke interakcije lekova bazirane na osnovu indukcije CYP450.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Iako za bromazepam ne postoje posebni klinički podaci, velika količina podataka koja se bazira na kohort

studijama ukazuje na to da izlaganje benzodiazepinima tokom prvog trimestra, nije udruženo sa povećanjem rizika od pojave velikih malformacija. Međutim, neke rane epidemiološke studije slučajeva i kontrola, ukazala su na povećani rizik od pojave rascepa usne i nepca. Podaci su pokazali da je po izlaganju majke benzodiazepinima, rizik od rađanja deteta sa rascepom usne i nepca manji od 2/1000 u poređenju sa očekivanom stopom u javljanju takvog defekta, od otprilike 1/1000 u opštoj populaciji.

Terapija velikim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće, bila je udružena sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i varijabilnošću srčanog ritma fetusa.

Kada terapija iz medicinskih razloga mora da bude primenjena u poslednjem trimestru trudnoće, čak i pri malim dozama može da dođe do razvoja sindroma mlitavog odojčeta, uključujući i aksijalnu hipotoniju, smetnje prilikom sisanja koje su uzrok slabog dobijanja na težini.

Ovi znaci su reverzibilni, ali mogu da traju od 1 pa sve do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Pri velikim dozama, kod novorođenčadi može da se razvije respiratorna depresija ili apneja i hipotermija. Osim toga, čak i ako ne dođe do pojave sindroma mlitavog odojčeta, nekoliko dana po rođenju mogu da se ispolje simptomi obustave leka kod neonatusa, uz hiperekscitabilnost, agitaciju i tremor.

Shodno tome, primena bromazepama u trudnoći može se razmatrati kao opcija samo uz strogo poštovanje terapijskih indikacija i doziranja.

Ako je lek propisan osobi ženskog pola u generativnom periodu, treba je upozoriti da se obrati svom lekaru u vezi prestanka uzimanja leka ako planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

U slučaju da je terapija bromazepamom neophodna tokom poslednjeg trimestra trudnoće, treba izbegavati velike doze, a novorođenčad kontrolisati da ne dođe do pojave simptoma i znakova obustave leka i/ili sindroma mlitavog odojčeta.

Studije na životinjama pokazale su minimalan uticaj na fetus, dok su u nekoliko slučajeva zabeleženi kasniji poremećaj ponašanja kod potomaka koji su bili izloženi in utero.

Dojenje

Bromazepam se izlučuje u majčino mleko, zato se dojenje ne preporučuje tokom terapije lekom Lexaurin.

Sedacija, amnezija, smanjenje koncentracije i umanjenje mišićne funkcije mogu negativno uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljne količine sna, raste verovatnoća nastanka poremećaja pažnje (videti odeljak 4.5). Pacijente treba upozoriti da alkohol pojačava ova dejstva leka.

Lek Lexaurin se dobro podnosi u terapijskim dozama.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom primene bromazepama, uz navedenu učestalost pojavljivanja:

Veoma često: ≥1/10;

Često: ≥1/100 do <1/10;

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100; Retko: ≥1/10000 do <1/1000; Veoma retko: <1/10000;

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

* Ova neželjena dejstva se uglavnom javljaju na početku terapije i nestaju nakon ponovljenog doziranja.

** videti odeljak 4.4 Upozorenja i mere opreza

***Rizik za nastanak padova i fraktura je povećan kod istovremene primene sedativa (uključujući i alkoholna pića) i kod starijih osoba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Benzodiazepini često izazivaju pospanost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Predoziranje bromazepamom je retko opasno po život ukoliko se koristi kao monoterapija, ali može dovesti do pojave nerazgovetnog govora, arefleksije, apneje, hipotenzije, kardiorespiratorne depresije i kome. Ukoliko dodje do kome, ona, obično traje par sati, ali može biti produžena i ciklična, naročito kod starijih pacijenata.

Respiratorna depresija kao posledica terapije benzodiazepinima, znatno je ozbiljnija kod pacijenata sa respiratornim bolestima.

Benzidiazepini pojačavaju dejstvo drugih depresora centralnog nervnog sistema, uklučujući i alkohol.

Terapija

Neophodno je praćenje vitalnih parametara pacijenta i uvođenje suporativnih mera, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Posebno, pacijentima može biti potrebna simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardiorespiratornog i centralnog nervnog siste Posebno se, ukoliko je to potrebno, kod nekih pacijenata sprovodi simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardiorespiratornog i centralnog nervnog sistema.

Dalju resorpciju treba sprečiti korišćenjem odgovarajućeg metoda npr. davanjem aktivnog uglja ne kasnije od jednog do dva sata. Ako se koristi aktivni ugalj, neophodna je zaštita disajnih puteva, naročito kod komatoznih pacijenata.

U slučaju kombinovanog predoziranaj, treba razmotriti primenu gastrične lavaže, mada to nije uobičajena procedura.

U slučaju teške depresije CNS-a, treba razmotriti primenu specifičnog antagoniste benzodiazepinskih receptora, flumazenila. Njegova primena je opravdana samo pri kontinuiranom monitoringu. Ima kratko poluvreme eliminacije (otprilike sat vremena), usled čega je neophodan monitoring pacijenata nakon slabljenja dejstva flumazenila. Flumazenil treba koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji smanjuju prag napada (npr. triciklični antidepresivi). Za pravilnu upotrebu flumazenila, neophodno je pogledati informacije o pravilnom propisivanju.

Farmakoterapijska grupa: psiholeptici; derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA08

Bromazepam je jedinjenje piridilbenzodiazepina sa anksiolitičkim delovanjem.

Resorpcija

Bromazepam se veoma brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije u plazmi se obično dostižu u roku od 2 sata nakon oralne primene bromazepama. Apsolutna bioraspoloživost tablete je 60%.

Hrana može da smanjiti bioraspoloživost bromazepama, međutim, nije utvrđena klinička relevantnost ove

pojave. Tokom višestrukog doziranja bromazepama, stepen resorpcije ostaje konstantan; primećene su predvidive koncentracije u stanju ravnoteže koje potvrđuju linearnu kinetiku leka.

Koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže se postižu za otprilike 5 - 9 dana. Nakon višestrukih oralnih doza od 3 mg tri puta na dan, prosečna maksimalna koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže bila je

120 nanograma/mL, što je 3 do 4 puta veće nego kod jedne doze od 3 mg.

Distribucija

Posle resorpcije, bromazepam se brzo distribuira po telu. Prosečno, 70% bromazepama se vezuje hidrofobnom interakcijom za proteine plazme; posrednici pri vezivanju su albumin i a1-kiseli glikoprotein. Volumen distribucije je 50 litara.

Biotransformacija

Bromazepam se metaboliše u jetri. Metaboliti sa poluvremenom eliminacije dužim nego kod početnog leka se ne stvaraju. Kvantitativno najzastupljeniji metaboliti su: 3-hidroksi-bromazepam (manje aktivan od bromazepama) i 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridin (neaktivan). Metaboliti bromazepama ne doprinose u značajnoj meri dejstvu leka.

Bromazepam se, barem jednim delom, metaboliše preko citohroma P450 (CYP450), ali nisu identifikovani konkretni CYP izoenzimi koji su uključeni u ovaj proces. Zapaženo je, međutim, da jak CYP3A4 inhibitor (itrakonazol) i umereni CYP2C9 inhibitor (flukonazol) nisu imali uticaja na farmakokinetiku bromazepama, iz čega proizilazi da ovi izoenzimi nisu u većoj meri uključeni u metabolizam bromazepama. Izražena interakcija sa fluvoksaminom (videti odeljak 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija) ukazuje na istovremenu uključenost i CYP1A2.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije bromazepama iznosi 20 časova. Klirens bromazepama iznosi 40 mL/min.

Metabolizam je ključni put eliminacije bromazepama. Samo otprilike 2% resorbovanog bromazepama se izlučuje nemetabolisano urinom, a 27% u vidu glukuronid konjugata 3-hidroksi-bromazepama i 40% u obliku 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridina.

Farmakokinetika kod posebne grupe pacijenata

Starija populacija

Stariji pacijenti mogu imati znatno veću maksimalnu koncentraciju u plazmi, manji volumen distribucije, povišenu vrednost slobodne frakcije u serumu, manji klirens pa samim tim i produženo poluvreme eliminacije. Iz tog razloga, koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže, prilikom primene bilo koje doze, biće u proseku skoro dva puta veća kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim (videti odeljak 4.2 “Doziranje i način primene”).

Farmakološka dejstva benzodiazepina su izraženija kod starijih pacijenata nego kod mlađih, čak i sa sličnim koncentracijama benzodiazepina u plazmi, verovatno zbog starosnih promena u interakcijama lek-receptor, postreceptorskih mehanizama i funkcije organa. Preporučuje se smanjenje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenjefunkcije bubrega

Nije sprovedena formalna farmakokinetička studija i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenjefunkcije jetre

Nije sprovedena formalna farmakokinetička studija i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Kancerogenost

Studije kancerogenosti sprovedene na pacovima nisu otkrile bilo kakve dokaze kancerogenog potencijala za bromazepam.

Mutagenost

Bromazepam nije bio genotoksičan u in vitro i in vivo testovima.

Smanjenje fertiliteta

Dnevni oralni unos bromazepama nije imao uticaja na fertilitet i opšte reproduktivne osobine pacova.

Teratogenost

Primećeno je povećanje fetalnog mortaliteta, povećanje stope mrtvorođenih i smanjenje stope preživljavanja mladunaca kada je bromazepam davan gravidnim ženkama pacova. U studijama embriotoksičnosti/teratogenosti nije otkriveno teratogeno dejstvo pri dozama od 125 mg/kg dnevno.

Nakon oralne primene sa dozama do 50 mg/kg dnevno kod gravidnih ženki kunića, primećeno je smanjenje telesne mase ženki i fetusa i povećanje učestalosti resorpcije.

Lexaurin; 1,5 mg; tablete:

Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b).

Lexaurin; 3 mg; tablete:

Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b);

Boja: Eritrozin Red (30%) (E127).

Lexaurin; 6 mg; tablete:

Laktoza, monohidrat; Skrob, kukuruzni; Magnezijum-stearat (E572); Povidon;

Talk (E553b);

Boja: Ponceau 4R, Red (E124); Boja: Tartrazin Yellow (E102); Boja: Indigotin Blue (E132).

Nije primenjivo.

5 godina.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Lexaurin; 1,5 mg ; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Lexaurin; 3 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Lexaurin; 6 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lexaurin sadrži aktivnu supstancu bromazepam. Pripada grupi lekova pod nazivom „benzodiazepini“. Lek Lexaurin se koristi u terapiji teškog oblika anksioznosti (veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost koja može da utiče na osećanja, raspoloženje, ponašanje ili razmišljanje). Preporučuje se samo kratkotrajna terapija lekom Lexaurin, maksimalno 8 do 12 nedelja.

Lek Lexaurin ne smete uzimati:

• ako ste alergični (preosetljivi) na bromazepam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ako ste alergični (preosetljivi) na bilo koji lek iz grupe lekova poznatih kao benzodiazepini (diazepam, klonazepam, flurazepam i temazepam).
• Ako imate bolest pluća ili patite od problema sa disanjem.
• Ako imate tešku bolest jetre.
• Ako imate bolest pod nazivom miastenija gravis (bolest koju odlikuje slabost mišića i brzo zamaranje mišića).
• Ako patite od poremećaja sna kao što su problemi sa disanjem dok spavate (kratkotrajan prestanak disanja u toku spavanja).

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas prestanite da uzimate lek. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Deca

Deca mlađa od 12 godina ne smeju koristiti lek Lexaurin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lexaurin ako:

• imate probleme sa plućima, jetrom ili bubrezima,
• se lečite od depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom, jer uzimanje bromazepama može doprineti razvoju suicidalnih misli (misli o samoubistvu),,
• redovno konzumirate alkohol ili uzimate psihoaktivne supstance . Alkohol može uvećati klinička dejstva leka Lexaurin, što može uzrokovati jaku sedaciju koja može dovesti do kome ili smrti,
• ste u prošlosti imali probleme sa zloupotrebom alkohola ili lekova.

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas prestanite da uzimate lek. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ostala upozorenja:

• Zavisnost - prilikom korišćenja ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa porastom doze i dužine lečenja. Rizik je veći kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova.
• Tolerancija - ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam tablete pomažu manje nego na početku terapije, obratite se Vašem lekaru.
• Obustavljanje leka - lečenje treba prekidati postepeno. Simptomi usled nagle obustave se mogu javiti i kada se bromazepam koristi u uobičajenim dozama i u kratkom vremenskom periodu. Videti odeljak 3: “Ako naglo prestanete da uzimate lek Lexaurin”.

Drugi lekovi i lek Lexaurin

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

To je potrebno zato što Lexaurin može da ima uticaj na dejstvo drugih lekova, ali i neki drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Lexaurina.

Istovremena primena leka Lexaurin i opioida (lekovi protiv jakih bolova, lekovi u terapiji zavisnosti i pojedini lekovi protiv kašlja) povećava rizik od pojave pospanosti, poremećaja disanja (respiratorna

depresija), kome, što može biti opasna po život. Zbog ovoga, istovremenu upotrebu treba razmotriti samo kada druge opcije lečenja nisu moguće.

U svakom slučaju kada Vam je lek Lexaurin propisan istovremeno sa drugim opioidima, lekar treba da ograniči dozu i trajanje terapije.

Obavestite svog lekara o svim opioidnim lekovima koje koristite i pažljivo pratite preporuke o doziranju. Bilo bi korisno obavestiti prijatelje ili rođake o simptomima koji Vam se mogu javiti. Obratite se Vašem lekaru ako se pojave takvi simptomi.

Obavezno obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate sledeće lekove:

• Lekove za lečenje psihijatrijskih problema i mentalnih poremećaja (antipsihotici),
• Druge lekove za lečenje anksioznosti (kao što je diazepam),
• Lekove za lečenje nesanice (kao što je zolpidem),
• Lekove za lečenje alergija, od kojih se osećate pospano (kao što je difenhidramin),
• Lekove za lečenje epilepsije (kao što je klozapin),
• Cimetidin (koristi se u lečenju želudačnih tegoba i gorušice),
• Propranolol (koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska, tremora (nevoljno drhtanje) i bolova u grudima),
• Fluvoksamin (koristi se za lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja i depresije),
• Jake analgetike (lekove za ublažavanje jakih bolova, kao što je morfin)
• Jake lekove za lečenje infekcija uključujući i lekove u terapiji HIV infekcija (na primer, inhibitori proteaze),
• Lekove za lečenje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol),
• Neke antibiotike (kao što su eritromicin, klaritromicin).

Ukoliko se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, ili ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre upotrebe leka Lexaurin.

Operacije

Pre primene nekog anestetika prilikom neke hirurške ili stomatološke intervencije, obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Lexaurin.

Uzimanje leka Lexaurin sa alkoholom

Ne smete uzimati alkohol dok uzimate lek Lexaurin, zato što:

• Lek Lexaurin može da Vas učini pospanim,
• Možete imati problem sa koncentracijom i pasti dublje u san.
• Tako produbljen san može Vam izazvati poremećaj disanja i rada srca.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Lexaurin, jer ovaj lek može štetno uticati na Vašu bebu. Ukoliko već uzimate lek Lexaurin, odmah o tome obavestite Vašeg lekara koji će odlučiti da li da prekinete terapiju ovim lekom.

Ne preporučuje se dojenje ako uzimate lek Lexaurin jer može preći u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rad sa mašinama. Lek Lexaurin može dovesti do toga da se osećate pospano, otežava koncentraciju i usporava Vaše reakcije. Takođe, pogledajte odeljak „Uzimanje leka Lexaurin sa alkoholom“. Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko imate bilo kakve nedoumice u vezi obavljanja neke određene aktivnosti.

Lek Lexaurin sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Lexaurin 6 mg tablete sadrže azo boje E102 i E124

Mogu uzrokovati alergijske reakcije.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom.

• Terapiju započinjete najmanjom dozom leka Lexaurin. Vaš lekar će postepeno povećavati, dok ne postigne pravu dozu za Vas. Vaš lekar će Vam propisati najmanju dozu koja Vama odgovara i redovno proveravati Vašu terapiju kako bi sprečio predoziranje uzrokovano nakupljanjem leka Lexaurin u Vašem organizmu.
• Vaš lekar će zahtevati od Vas da uzimate lek Lexaurin najkraće moguće vreme.

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju (gubitak pamćenja tokom nekoliko sati nakon uzimanja leka). Ovo stanje najčešće se javlja nekoliko sati po primeni leka, pa je u cilju smanjenja rizika potrebno da sebi obezbedite neometan san od nekoliko sati.

Tabletu treba progutati sa dovoljnom količinom vode.

Deca

• Lek Lexaurin se ne preporučuje kod dece mlađe od 12 godina.

Odrasli

• Uobičajena doza leka Lexaurin je od 3 mg do 18 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza.
• Lek Lexaurin ne treba koristiti duže od 12 nedelja.

Stariji i pacijenti sa oboljenjem jetre ili bubrega

Vaš lekar će odlučiti o odgovarajućoj dozi leka Lexaurin za Vas i koliko često treba da uzimate lek. Vaša doza će biti manja od uobičajene doze za odrasle.

Ako ste uzeli više leka Lexaurin nego što treba

• Ako ste uzeli veću dozu leka Lexaurin nego što je trebalo, ili ukoliko je neko drugi greškom uzeo Vaš lek, odmah se obratite lekaru ili odmah idite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Sa sobom ponesite pakovanje svog leka.
• Ako ste uzeli više tableta nego što Vam je propisano, možete osetiti sanjivost ili pospanost, izgubiti kontrolu nad svojim pokretima (gubitak koordinacije), imati spor i nerazgovetan govor i nagle nevoljne pokrete očnih jabučica (trzaje očnih jabučica). U slučaju težeg predoziranja može doći do pada krvnog pritiska, zastoja disanja (apnea), kardiorespiratorne depresije i kome.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lexaurin

• Ako ste zaboravili da uzmete dozu, ne uzimajte propuštenu dozu. Uzmite sledeću dozu po redovnom rasporedu.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu (dve doze u isto vreme) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lexaurin

• Ne prekidajte uzimanje leka bez saveta Vašeg lekara.
• U slučaju prestanka uzimanja leka Lexaurin, naročito kod naglog prestanka, anksioznost se može vratiti, uz moguću pojavu drugih simptoma koji su u vezi sa naglom obustavom leka. Ti simptomi su navedeni u odeljku 4.Moguća neželjena dejstva.
• Smanjenje doze ili obustava leka mora biti postepeno. Ovo smanjuje rizik od od pojave simptoma povezanih sa naglom obustavom leka.Vaš lekar će odlučiti kada i kako da prestanete sa uzimanjem leka.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite da uzimate lek Lexaurin ako osetite ili primetite neko od navedenih neželjenih dejstava, jer Vam može biti potrebna hitna medicinska pomoć:

• Teška alergijska reakcija, koja se može ispoljiti kao:
• Naglo oticanje grla, lica, usana i usta, što može da dovede do otežanog disanja i gutanja;
• Naglo oticanje ruku, stopala i članaka nogu;
• Osip kože ili svrab.
• Probleme sa srcem uključujući srčanu slabost (može se ispoljiti kao gubitak daha, oticanje zglobova; kašalj, umor i ubrzan srčani ritam) i srčani zastoj;
• Probleme sa disanjem (respiratorna depresija). Rani znaci uključuju čujno, otežano i neujednačeno disanje. Vaša koža može da pomodri;
• Osećaj nemira, agresivnosti, bes, razdražljivost ili uznemirenost;
• Noćne more i halucinacije (kada čujete, vidite ili osećate stvari koje nisu prisutne);
• Psihičke probleme kao što su deluzije (verovanje u nerealne stvari) ili gubitak kontakta sa stvarnošću;
• Promene u ponašanju koje nisu u skladu sa karakterom.

Kada počnete sa uzimanjem leka Lexaurin mogu Vam se javiti sledeća neželjena dejstva:

• Osećaj sanjivosti, pospanosti ili umora;
• Odsustvo pojedinih ili svih emocija;
• Smanjena pažnja;
• Konfuzija (zbunjenost);
• Glavobolja;
• Vrtoglavica;
• Mučnina i povraćanje;
• Slabost mišića;
• Slaba koordinacija uključujući i osećaj nestabilnosti pri hodu;
• Problemi sa vidom (duple slike).

Ove neželjene reakcije obično nestanu nakon nekog vremena. Ako ste zabrinuti, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti bilo kada tokom trajanja terapije:

• anterogradna amnezija i otežano pamćenje novih činjenica/događaja, što se može javiti istovremeno sa izmenjenim ili neprimerenim ponašanjem;
• Depresija;
• Zatvor i proliv;
• Osip na koži, svrab i crvenilo kože;
• Poremećaj libida (povećan ili smanjen seksualni nagon);
• Nemogućnost mokrenja (retencija urina).

Neočekivana neželjena dejstva su primećena pri upotrebi leka Lexaurin, posebno kod dece i starijih pacijenata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, pogrešna uverenja, bes, noćne more, halucinacije (kada čujete, vidite ili osećate stvari koje nisu prisutne), psihoze (gubitak kontakta sa stvarnošću) i neprikladno ponašanje, nervoza, anksioznost, abnormalni snovi, hiperaktivnost ili druga neželjena dejstva na ponašanje.

Simptomi koji se javljaju nakon prestanka uzimanja leka (simptomi obustave leka):

Lekovi iz grupe benzodiazepina, uključujući i bromazepam, mogu da izazovu zavisnost. To znači da ukoliko naglo prekinete lečenje ili suviše brzo smanjite dozu, mogu se javiti sledeći simptomi nagle obustave leka:

• Glavobolja;
• Bol u mišićima i osećaj nemira;
• Preterana zabrinutost, napetost, zbunjenost ili neraspoloženje,
• Dijareja (proliv).

Povremeno se mogu javiti sledeći simptomi usled nagle obustave leka:

• Preosetljivost na svetlost, buku ili dodir;
• Halucinacije (kada čujete, vidite ili osećate stvari koje nisu prisutne);
• Osećaj trnjenja i peckanja u rukama ili nogama,
• Osećaj izgubljenosti i gubitak kontakta sa stvarnošću,
• Epileptični napadi.

Povrede:

Pacijenti koji uzimaju lek iz grupe benzodiazepina su pod većim rizikom od padova i preloma kostiju. Ovaj rizik je povećan kod starijih, kao i kod osoba koje uzimaju sedativna sredstva (uključujući i alkohol).

Ako bilo koje navedeno neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili se pogorša, ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lexaurin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je bromazepam.

Lexaurin; 1,5 mg; tablete

Jedna tableta sadrži 1,5 mg bromazepama.

Lexaurin; 3 mg; tablete

Jedna tableta sadrži 3 mg bromazepama.

Lexaurin; 6 mg; tablete

Jedna tableta sadrži 6 mg bromazepama.

• Pomoćne suspstance su:

Lexaurin; 1,5 mg; tablete:laktoza, monohidrat;skrob, kukuruzni; magnezijum-stearat (E572); povidon; talk (E553b).

Lexaurin; 3 mg; tablete:laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni;magnezijum-stearat (E572); povidon;talk (E553b);boja: Eritrozin Red (30%) (E127).

Lexaurin; 6 mg; tablete: laktoza, monohidrat;skrob, kukuruzni;magnezijum-stearat (E572);povidon;

talk (E553b); boja: Ponceau 4R, Red (E124); boja: Tartrazin Yellow (E102); boja: Indigotin Blue (E132).

Kako izgleda lek Lexaurin i sadržaj pakovanja

Lexaurin; 1,5 mg; tablete:

Bele, okrugle, blago bikonveksne tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Lexaurin; 3 mg; tablete:

Ružičaste, okrugle, blago bikonveksne tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Lexaurin; 6 mg; tablete:

Svetlozelene, okrugle, blago bikonveksne tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Lexaurin; 1,5 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Lexaurin; 3 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Lexaurin; 6 mg; tablete:

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al) sa 15 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija sa 2 blistera od po 15 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lexaurin, tablete, 30 x (1,5mg): 515-01-02882-19-001 od 28.04.2020.

Lexaurin, tablete, 30 x (3mg): 515-01-02883-19-001 od 28.04.2020.

Lexaurin, tablete, 30 x (6mg): 515-01-02884-19-001 od 28.04.2020.