Lexilium® 6mg tableta

Anksioznost

Benzodiazepini su indikovani samo kada je poremećaj težak, ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti ili pacijenta dovodi u stanje ekstremnog stresa.

Anksioznost

Terapija treba da traje što je moguće kraće. Ukupno trajanje terapije, uključujući i njeno postepeno obustavljanje, ne treba da bude duže od 8 do 12 nedelja.

Ovo su opšte preporuke, s tim što se doziranje treba prilagoditi individualno svakom pacijentu. Terapiju ambulantnih pacijenata treba započeti najmanjom preporučenom dozom, koja se po potrebi može povećavati do optimalnog delovanja. Stanje pacijenta treba redovno pratiti, i potrebu za nastavkom terapije treba preispitati, naročito u slučaju prestanka simptoma.

U određenim slučajevima, može biti potrebno da se terapija nastavi i posle maksimalno preporučenog perioda, pri čemu je u tom slučaju neophodna ponovna procena zdravstvenog stanja pacijenta od strane lekara specijaliste.

Doziranje

Odrasli

Treba koristiti najmanju dozu kojom se postiže optimalna kontrola simptoma.

Optimalno doziranje i učestalost primene bromazepama treba da budu zasnovani na individualnom pristupu pacijentu, težini simptoma i prethodnoj terapiji psihotropnim lekovima.

Uobičajeno doziranje u domenu opšte medicine je 3–18 mg bromazepama dnevno u podeljenim dozama.

U izuzetnim slučajevima, kod hospitalizovanih pacijenata, u terapiji može da se daje i do maksimalne dnevne doze od 60 mg bromazepama u podeljenim dozama.

Preporučuje se smanjenje doze kod starijih pacijenata. Terapiju uvek treba postepeno obustavljati. Kod pacijenata koji su duže vreme bili na terapiji benzodiazepinima, može biti potreban duži period za postepeno smanjenje doze. Savetuje se i pregled lekara specijaliste.

Stariji i/ili iscrpljeni pacijenti

Kod starijih pacijenata treba primeniti manje doze zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici; ne sme se dati više od polovine preporučene doze za odrasle osobe (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se primenjivati terapija bromazepamom (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije).

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega, treba primenjivati najmanju moguću dozu zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici.

Kod starijih osoba i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili jetre, savetuje se redovna kontrola terapije i njen prekid što je pre moguće.

Pedijatrijska populacija

Lek Lexilium se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 12 godina. Bezbednost i efikasnost bromazepama nisu utvrđene kod dece mlađe od 12 godina. U odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2 opisani su trenutno dostupni podaci, ali se ne mogu dati preporuke u vezi doziranja.

Način primene:

Lek Lexilium, tablete namenjen je za oralnu primenu.

• Preosetljivost na bromazepam, na benzodiazepine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Teška respiratorna insuficijencija
• Teško oštećenje funkcije jetre (primena benzodiazepina nije indikovana kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre, jer ovi lekovi mogu dovesti do encefalopatije)
• Mijastenija gravis
• Sleep apnea sindrom

Amnezija

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju. Ovo stanje najčešće se javlja nekoliko sati po primeni leka, pa u cilju smanjenja rizika, pacijenti treba da vode računa da sebi obezbede neometan san od nekoliko sati. Amnezija može biti povezana sa neprimerenim ponašanjem (videti i odeljak 4.8).

Psihijatrijske i „paradoksalne” reakcije

Tokom terapije benzodiazepinima mogu se javiti sledeće reakcije: nemir, agitacija, razdražljivost, agresivnost, deluzije, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprimereno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, savetuje se prekid terapije.

Ova neželjena dejstva češće se javljaju kod dece i starijih osoba.

Trajanje terapije

Trajanje terapije treba da bude što kraće (videti odeljak 4.2 Doziranje). Ukupno trajanje terapije, uključujući i njeno postepeno obustavljanje, ne treba biti duže od 8 do 12 nedelja. Posle ovog perioda, terapiju ne treba nastavljati bez ponovnog razmatranja zdravstvenog stanja pacijenta.

Preporučljivo je da se na početku terapije pacijent upozna sa njenim vremenskim ograničenjem, uz precizna objašnjenja vezana za postupak postepenog smanjenja doze. Takođe je važno da pacijent ima u vidu mogućnost pojave rebound fenomena, kako bi se na najmanju meru svela njegova zabrinutost pri eventualnoj pojavi simptoma tog tipa, tokom obustavljanja terapije.

Istovremena upotreba alkohola/ CNS depresora

Treba izbegavati istovremenu primenu bromazepama sa alkoholom i/ili depresorima CNS-a. Ovakva upotreba može da pojača kliničke efekte bromazepama, uz mogućnost pojave teške sedacije i klinički značajne depresije respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema, koja može dovesti do kome i smrtnog ishoda (videti odeljke 4.5 i 4.9).

Na početku terapije, pacijenta treba redovno pregledati, kako bi se doza i/ili učestalost davanja leka svele na minimum, kao i da bi se sprečilo prekomerno doziranje usled akumulacije leka.

Rizik od istovremene primene opioida:

Istovremena primena leka Lexilium i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativa, kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i lek Lexilium, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente koji nemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se lek Lexilium propiše istovremeno sa opioidima, treba ga primeniti u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti i opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo je

preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Posle ponovljene primene tokom nekoliko nedelja, može doći do smanjenja efikasnosti benzodiazepina.

Posebne grupe pacijenata

Benzodiazepine ne treba propisivati deci bez pažljivog razmatranja opravdanosti takve terapije; trajanje primene leka mora biti minimalno.

Starijim pacijentima se propisuju manje doze (videti odeljak 4.2 Doziranje).

Kod pacijenata sa mijastenijom gravis, kod kojih je preporučen lek Lexilium, potreban je poseban oprez usled mogućnosti pogoršanja simptoma slabosti mišića.

Manje doze se takođe preporučuju i kod pacijenata sa hroničnom respiratornom insuficijencijom zbog rizika za nastanak respiratorne depresije.

Benzodiazepini se ne preporučuju kao primarna terapija kod psihoza.

Benzodiazepine ne treba koristiti kao monoterapiju u lečenju depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom (kod takvih pacijenata mogu se javiti suicidalne ideje). Zato bromazepam treba primenjivati sa oprezom, a propisanu dozu treba ograničiti kod pacijenata sa znacima i simptomima depresivnog poremećaja ili sklonosti ka suicidu.

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini se ne koriste u terapiji pacijenata sa teškim oštećenjem jetre jer mogu da pospeše razvoj encefalopatije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Posebnu pažnju treba obratiti pri primeni bromazepama kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Zavisnost

Primena benzodiazepina može da dovede do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od razvoja zavisnosti raste sa povećanjem doze i trajanja primene terapije; takođe je rizik veći i kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova.

Zbog toga bromazepam treba sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova. Zloupotreba je češće prijavljivana kod pacijenata koji zloupotrebljavaju više lekova (eng. poly-drug abusers).

Kada se primenjuju benzodiazepini sa dugotrajnim dejstvom, neophodno je upozoriti pacijente da ne prelaze na terapiju benzodiazepinima sa kratkotrajnim dejstvom, zato što se mogu razviti simptomi obustave leka.

Kada se razvije fizička zavisnost, nagli prekid terapije dovodi do simptoma obustave leka, koji mogu da se ispolje kao: glavobolja, dijareja, bol u mišićima, veoma izražena anksioznost, napetost, nemir, konfuzija i razdražljivost. Kod teških slučajeva, mogu se javiti: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost ekstremiteta, preosetljivost na svetlost, buku i taktilne draži, halucinacije i epileptični napadi (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva).

Insomnija i anksioznost u sklopu rebound fenomena

Prolazni sindrom kod koga se po ukidanju terapije ponovo javljaju simptomi zbog kojih su benzodiazepini i uvedeni, ali sa pojačanim intenzitetom. Može biti udružen sa drugim reakcijama kao što su promene raspoloženja, anksioznost, poremećaji sna i uznemirenost. Rizik od razvoja sindroma obustave leka/rebound fenomena je veći pri naglom prekidu terapije, pa se zato preporučuje postepeno smanjenje doze.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Lexilium, tablete jačine 1,5 mg, 3 mg, 6 mg sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije:

Kada se primenjuju istovremeno sa alkoholom ili drugim depresorima CNS-a, benzodiazepini mogu pojačati neželjena dejstva kao što su sedacija i kardiorespiratorna depresija. Ne preporučuje se istovremena primena sa alkoholom.

Bromazepam treba primenjivati sa oprezom kada se kombinuje sa drugim depresorima CNS-a. Pri istovremenoj upotrebi sa antipsihoticima (neurolepticima), anksioliticima/sedativima, nekim antidepresivima, opioidima, antikonvulzivima i N1 antihistaminicima sedativnog dejstva, može da dođe do pojačanja depresivnog uticaja na centralni nervni sistem.

Posebno treba voditi računa prilikom primene uz depresore respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), a pogotovu kod starijih ljudi.

Pri istovremenoj primeni, postoji opasnost od predoziranja drugih depresora CNS-a, uključujući i alkohol (videti odeljak 4.9.).

Opioidi

Istovremena primena sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući lek Lexilium, sa opioidima povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog efekta na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Farmakokinetičke interakcije mogu da se jave kada se bromazepam primenjuje uz lekove koji inhibiraju enzim jetre CYP3A4, povećanjem koncentracije bromazepama u plazmi. To u manjoj meri važi i za benzodiazepine koji se metabolišu samo konjugacijom.

Treba biti oprezan pri istovremenoj primeni bromazepama i jakih CYP3A4 inhibitora (na primer, azolni antimikotici, inhibitori proteaze ili neki makrolidi) i razmotriti primenu značajno umanjenje doze. U slučaju primene narkotičkih analgetika, može da dođe i do pojačanja euforije, što vodi u povećanu psihičku zavisnost od leka.

Istovremena primena sa cimetidinom, za koga se zna da inhibira mnoge izoenzime citohrom P450 enzimskog sistema (posebno CYP3A3/4, CYP2C9, CYP1A2, CYP2C18, CYP2D6) može da produži poluvreme eliminacije bromazepama usled znatnog smanjenja klirensa na približno 50%.

Istovremena primena propranolola produžava poluvreme eliminacije bromazepama za približno 20%, što dovodi do neznatnog povećanja klirensa bromazepama.

Kombinovana primena sa fluvoksaminom, inhibitorom CYP1A2, dovodi do značajnog povećanja izloženosti bromazepamu (PIC povećan 2,4 puta) i poluvremena eliminacije (povećanje od 1,9 puta).

Bromazepam nije uticao na metabolizam antipirina, koji je surogat marker aktivnosti CYP1A2, CYP2B6, CYP2C i CYP3A. Takođe, u in vitro ispitianjima, bromazepam nije doveo do indukcije izoenzima CYP450 na nivou mRNA, kao i do aktivacije nuklearnih hormonskih receptora. S tim u vezi, minimalna je verovatnoća nastanka farmakokinetičkih lek-lek interakcija nakon primene bromazepama, a usled indukcije CYP450 enzima.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih.

Trudnoća

Iako za bromazepam ne postoje posebni klinički podaci, velika količina podataka koja se zasniva na kohortnim studijama ukazuje na to da izlaganje benzodiazepinima tokom prvog trimestra, nije udruženo sa povećanjem rizika od pojave velikih malformacija. Međutim, neke rane epidemiološke studije slučajeva i kontrola, ukazale su na povećani rizik od pojave rascepa usne i nepca. Podaci su pokazali da je po izlaganju majke benzodiazepinima, rizik od rađanja deteta sa rascepom usne i nepca manji od 2/1000 u poređenju sa očekivanom stopom u javljanju takvog defekta, od otprilike 1/1000 u opštoj populaciji.

Terapija velikim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće, bila je udružena sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i varijabilnošću srčanog ritma fetusa.

Kada terapija iz medicinskih razloga mora da bude primenjena u poslednjem trimestru trudnoće, čak i pri malim dozama može da dođe do razvoja sindroma mlitavog odojčeta, uključujući i aksijalnu hipotoniju, smetnje prilikom sisanja koje su uzrok slabog dobijanja na telesnoj masi. Ovi znaci su reverzibilni, ali mogu da traju od 1 pa sve do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Pri velikim dozama, kod novorođenčadi može da se razvije respiratorna depresija ili apnea i hipotermija. Osim toga, čak i ako ne dođe do pojave sindroma mlitavog odojčeta, nekoliko dana po rođenju mogu da se ispolje simptomi obustave leka kod neonatusa, uz hiperekscitabilnost, agitaciju i tremor.

Shodno tome, primena bromazepama u trudnoći može se razmatrati kao opcija samo uz strogo poštovanje terapijskih indikacija i doziranja.

Ako je lek propisan osobi ženskog pola u generativnom periodu, treba je upozoriti da se obrati svom lekaru u vezi prestanka uzimanja leka ako planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

U slučaju da je terapija bromazepamom neophodna tokom poslednjeg trimestra trudnoće, treba izbegavati velike doze, a novorođenčad kontrolisati da ne dođe do pojave simptoma i znakova obustave leka i/ili sindroma mlitavog odojčeta.

Ispitivanja sa benzodiazepinima na životinjama, pokazala su male efekte na fetus, dok je nekoliko ispitivanja prijavilo kasne poremećaje ponašanja kod potomstva izloženog in utero.

Dojenje

Dojenje se ne preporučuje tokom terapije bromazepamom, pošto ovaj lek prelazi u majčino mleko.

Sedacija, amnezija, poremećaj koncentracije i poremećaj mišićne funkcije, mogu nepovoljno uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljne količine sna, raste verovatnoća nastanka poremećaja pažnje (videti i odeljak 4.5). Pacijente treba upozoriti da alkohol pojačava ova dejstva leka.

Lek Lexilium se dobro podnosi u terapijskim dozama.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena tokom primene bromazepama, uz navedenu učestalost pojavljivanja:

Veoma često: ≥1/10;

Često: ≥1/100 do <1/10;

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100 Retko: ≥1/10000 do <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

*Ova neželjena dejstva pojavljuju se većinom na početku terapije i obično nestaju sa ponovljenom primenom leka.

**Videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

*** Rizik od padova i fraktura povećan je kod osoba koje u isto vreme uzimaju i sedativna sredstva (uključujući i alkoholna pića), kao i kod starijih osoba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Benzodiazepini često izazivaju pospanost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Predoziranje bromazepama je retko opasno po život ukoliko se ovaj lek koristi kao monoterapija, ali može dovesti do pojave nerazgovetnog govora, arefleksije, apnee, hipotenzije, kardiorespiratorne depresije i kome. Ukoliko dođe do pojave kome, ona obično traje par sati, ali može biti produžena i ciklična, naročito kod starijih pacijenata.

Respiratorna depresija, kao posledica terapije benzodiazepinima, znatno je ozbiljnija kod pacijenata sa respiratornim oboljenjima.

Benzodiazepini pojačavaju dejstvo drugih depresora centralnog nervnog sistema, uključujući i alkohol.

Terapija

Neophodno je praćenje vitalnih znakova pacijenta i primena suportivnih mera, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Posebno se, ukoliko je to potrebno, kod nekih pacijenata sprovodi simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardio-respiratornog i centralnog nervnog sistema.

Dalja resorpcija bromazepama sprečava se korišćenjem odgovarajućih metoda, npr. primenom aktivnog uglja unutar 1-2 sata. U slučaju korišćenja aktivnog uglja, neophodna je zaštita disajnih puteva kod pospanih pacijenata.

U slučaju kombinovanog predoziranja, treba razmotriti primenu gastrične lavaže, međutim ne kao rutinsku meru.

U slučaju teške depresije CNS-a, treba razmotriti primenu specifičnog antagoniste benzodiazepinskih receptora, flumazenila. Prilikom primene ovog leka, neophodno je pažljivo pratiti stanje pacijenta. Pošto flumazenil ima kratko poluvreme eliminacije (oko sat vremena), neophodan je monitoring pacijenta po prestanku njegovog dejstva. Flumazenil treba koristiti uz izuzetan oprez kod pacijenata na terapiji lekovima koji smanjuju prag za pojavu konvulzija (npr. triciklični antidepresivi). Za detaljnije informacije o pravilnoj upotrebi flumazenila, videti Odgovarajući sažetak karakteristika leka.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA08

Bromazepam je jedinjenje piridil benzodiazepina, sa anksiolitičkim svojstvima.

Resorpcija

Bromazepam se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalnu koncentraciju u plazmi postiže unutar 2 sata od oralne primene. Apsolutna bioraspoloživost tableta bromazepama iznosi 60%.

Hrana može smanjiti bioraspoloživost bromazepama, međutim, klinički značaj nije utvrđen. Kod višestrukog doziranja bromazepama, obim resorpcije ostaje konstantan, a izmerene predvidive koncentracije u stanju ravnoteže potvrđuju linearnu kinetiku leka. Koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže, postižu se za približno 5-9 dana. Nakon primene višestrukih oralnih doza od 3 mg bromazepama, tri puta dnevno, prosečna maksimalna koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže bila je 120 nanograma/mL, što je 3-4 puta veće od one koja je uočena nakon primene pojedinačne doze od 3 mg.

Distribucija

Posle resorpcije, bromazepam se brzo distribuira po organizmu. Prosečno 70% bromazepama se vezuje hidrofobnom interakcijom za proteine plazme; posrednici pri vezivanju su albumini i alfa-1-kiseli glikoprotein. Volumen distribucije iznosi približno 50 litara.

Biotransformacija

Bromazepam podleže ekstenzivnom metabolizmu u jetri, pri čemu nijedan od njegovih metabolita nema poluvreme eliminacije duže od poluvremena eliminacije samog bromazepama. Kvantitativno su najzastupljenija dva metabolita: 3-hidroksi bromazepam (manje aktivan u odnosu na bromazepam) i 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridin (neaktivan). Metaboliti bromazepama ne doprinose u značajnoj meri dejstvu leka.

Bromazepam se, barem jednim delom, metaboliše preko citohroma P450 (CYP450). Međutim, nisu identifikovani specifični CYP izoenzimi koji su uključeni u ovaj proces. Zapaženo je, međutim, da snažan CYP3A4 inhibitor (itrakonazol) i umereni CYP2C9 inhibitor (flukonazol) nisu imali uticaj na farmakokinetiku bromazepama, iz čega proizilazi da ovi izoenzimi nisu u većoj meri uključeni u metabolizam bromazepama. Izražena interakcija sa fluvoksaminom (videti odeljak 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija) ukazuje na istovremenu uključenost i CYP1A2.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije bromazepama je približno 20 sati, a njegov klirens iznosi približno 40 mL/min.

Metabolizam je ključni put eliminacije bromazepama. Samo 2% resorbovanog bromazepama se izlučuje u neizmenjenom obliku urinom, a 27% u vidu glukuronid konjugata 3-hidroksi-bromazepama i 40% u obliku 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridina.

Farmakokinetička svojstva kod posebnih grupa pacijenata

Starija populacija

Stariji pacijenti mogu imati znatno veću maksimalnu koncentraciju u plazmi, manji volumen distribucije, povećanu vrednost slobodne frakcije u serumu, manji klirens, a samim tim i produženo poluvreme eliminacije. Iz tog razloga, koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže, prilikom primene bilo koje doze, biće u proseku skoro dva puta veća kod starije osobe u poređenju sa mlađom (videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene).

Farmakološka dejstva benzodiazepina su izraženija kod starijih nego kod mlađih pacijenata, čak i pri sličnim koncentracijama benzodiazepina u plazmi, verovatno usled promena u interakcijama lek-receptor povezanih sa uzrastom, post-receptorskih mehanizama i funkcije organa. Preporučuje se smanjenje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije sprovedeno formalno ispitivanje farmakokinetike i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nije sprovedeno formalno ispitivanje farmakokinetike i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Karcinogenost

Ispitivanja karcinogenosti na pacovima nisu pružila bilo kakve dokaze o postojanju karcinogenog potencijala bromazepama.

Genotoksičnost

U in-vitro i in-vivo uslovima, bromazepam nije pokazao genotoksična svojstva.

Uticaj na plodnost

Dnevni oralni unos bromazepama nije imao uticaj na plodnost i opšte reproduktivne osobine pacova.

Reproduktivna toksičnost

Povećanje fetalnog mortaliteta, povećanje stope mrtvorođenih i smanjenje stope preživljavanja mladunaca, zabeleženi su pri davanju bromazepama skotnim ženkama pacova. U studijama embriotoksičnosti/teratogenosti nije zabeležen teratogeni efekat pri dozama do 125 mg/kg dnevno.

Nakon oralne primene doza do 50 mg/kg dnevno kod skotnih ženki kunića, zabeleženo je smanjenje prirasta telesne mase ženki, smanjenje telesne mase fetusa i porast incidence resorpcije.

Hronična toksičnost

U dugoročnim studijama toksičnosti, osim povećanja mase jetre nisu zabeležene nikakve nepravilnosti. Histopatološkim pregledom je otkrivena centrolobularna hepatocelularna hipertrofija, za koju se smatra da je pokazatelj indukcije enzima pod dejstvom bromazepama.

Neželjena dejstva zabeležena po primeni velikih doza su blaga do umerena sedacija, ataksija, izolovani kratki konvulzivni napadi, povremeno povećanje vrednosti alkalne fosfataze u serumu i jedva primetno povećanje SGPT (ALT).

Lexilium, 1,5 mg, tablete Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna; Talk;

Magnezijum-stearat.

Lexilium, 3 mg, tablete Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna; Talk;

Magnezijum-stearat; Boja eritrozin (E127).

Lexilium, 6 mg, tablete Laktoza, monohidrat; Celuloza, mikrokristalna; Talk;

Magnezijum-stearat; Boja indigotin (E132);

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172).

Nije primenjivo.

5 godina.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al folija), koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Lexilium sadrži bromazepam kao aktivnu supstancu. Pripada grupi lekova pod nazivom

„benzodiazepiniˮ.

Lek Lexilium se koristi za lečenje teškog oblika anksioznosti (veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost, koji mogu da utiču na osećanja, raspoloženje, ponašanje i razmišljanje), koji ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ovaj lek se propisuje na što kraći vremenski period, što je najviše 8 do 12 nedelja.

• ako ste alergični (preosetljivi) na bromazepam ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (videti odeljak 6.),
• ako ste alergični na bilo koji drugi lek iz grupe benzodiazepina (diazepam, klonazepam, flurazepam i temazepam),
• ako imate izražene tegobe pri disanju ili neko oboljenje pluća,
• ako imate teško oboljenje jetre,
• ako imate bolest pod nazivom miastenija gravis (kod koje se javlja slabost mišića i brzo zamaranje mišića),
• ako imate sleep apnea sindrom (kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja).

Ne smete uzimati lek Lexilium ukoliko ste alergični na neki od prethodno navedenih lekova ili imate neko od navedenih oboljenja. Ukoliko niste sigurni, pre uzimanja leka obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Deca

Deca mlađa od 12 godina ne smeju koristiti ovaj lek.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lexilium:

• ako imate probleme sa jetrom, bubrezima ili plućima,
• ukoliko se lečite od depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom, jer uzimanje bromazepama može doprineti razvoju suicidalnih misli (misli o samoubistvu),
• ako redovno konzumirate alkohol ili uzimate psihoaktivne supstance.

Alkohol može pojačati klinička dejstva leka Lexilium, što može uzrokovati tešku sedaciju koja može dovesti do kome ili smrti,

• ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola ili lekova,
• ako ste osoba starijeg životnog doba.

Ostala upozorenja:

• Zavisnost - prilikom uzimanja ovog leka postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa pobećanjem doze i trajanjem lečenja. Rizik je veći kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova.
• Tolerancija - ukoliko nakon nekoliko nedelja primetite da Vam tablete pomažu manje nego na početku terapije, obratite se Vašem lekaru.
• Obustavljanje leka - lečenje treba prekidati postepeno. Simptomi usled nagle obustave se mogu javiti i kada se bromazepam koristi u uobičajenim dozama i u kratkom vremenskom periodu.

Videti odeljak 3: „Ako naglo prestanete da uzimate lek Lexilium”.

• Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju (otežano pamćenje novih čiljenica/događaja). Ovo stanje se najčešće javlja nekoliko sati po uzimanju leka, zbog čega je u cilju smanjenja rizika potrebno da sebi obezbedite neometan san od nekoliko sati.
• Tokom lečenja benzodiazepinima mogu se javiti sledeće reakcije, posebno kod dece i starijih pacijenata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, deluzije (verovanje u nerealne stvari), bes, noćne more, halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne), psihoze (gubitak kontakta sa stvarnošću), neprimereno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. Ove reakcije su poznate kao paradoksalne reakcije, koje su ishodi suprotni očekivanim dejstvima leka. U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, Vaš lekar može odlučiti da prestanete da uzimate ovaj lek.

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, ili ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Lexilium.

Drugi lekovi i lek Lexilium

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo uključuje i lekove koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta i biljne lekove.

To je potrebno zato što lek Lexilium može da ima uticaja na dejstvo nekih lekova, ali i neki lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Lexilium.

Obavezno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• lekove za lečenje psihičkih problema i mentalnih poremećaja (antipsihotici),
• druge lekove za lečenje anksioznosti (kao što je diazepam),
• lekove za lečenje nesanice (kao što je zolpidem),
• lekove za lečenje alergija, koji izazivaju pospanost (kao što je difenhidramin),
• lekove za lečenje epilepsije (kao što je klozapin),
• cimetidin (lek za lečenje želudačnih tegoba i gorušice),
• propranolol (lek za lečenje povišenog krvnog pritiska, angine pektoris (bol u grudima) i tremora (nevoljno drhtanje)),
• fluvoksamin (lek za lečenje depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja),
• jake analgetike (lekove za ublažavanje jakih bolova, kao što je morfin),
• jake lekove za lečenje infekcija, uključujući i lekove u terapiji HIV infekcija (na primer, lekove iz grupe inhibitora proteaze–boceprevir, simeprevir, telaprevir),
• lekove za lečenje gljivičnih infekcija (npr. ketokonazol),
• neke antibiotike (kao što su eritromicin, klaritromicin),
• lekove protiv kašlja (antitusici).

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, ili ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Lexilium.

Rizik pri istovremenoj primeni sa opioidima

Istovremena primena leka Lexilium i opioida (lekovi protiv jakih bolova, lekovi koji se koriste za lečenje zavisnosti i pojedini lekovi protiv kašlja) povećava rizik od pojave pospanosti, poremećaja disanja (respiratorna depresija), kome, što može biti opasno po život. Zbog ovoga, istovremenu upotrebu treba razmotriti samo kada druge opcije lečenja nisu moguće.

U svakom slučaju kad Vam je lek Lexilium propisan istovremeno sa drugim opioidima, lekar treba da ograniči dozu i trajanje terapije.

Obavestite svog lekara o svim opioidnim lekovima koje koristite i pažljivo pratite preporuke o doziranju. Bilo bi korisno obavestiti prijatelje ili rođake o simptomima koji Vam se mogu javiti. Obratite se Vašem lekaru ako se pojave takvi simptomi.

Operacije

Ukoliko ćete primiti anestetik prilikom hirurškog zahvata ili stomatološke intervencije, obavezno obavestite Vašeg lekara ili stomatologa da uzimate lek Lexilium.

Uzimanje leka Lexilium sa hranom, pićima i alkoholom

Ne smete konzumirati alkohol dok uzimate lek Lexilium zato što:

• lek Lexilium može da Vas učini pospanim,
• možete imati problema sa koncentracijom i pasti u dublji san,
• tako produbljeni san može izazvati ozbiljne smetnje u Vašem disanju i radu srca.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Vaš lekar će odlučiti da li smete da uzimate lek Lexilium, jer ovaj lek može štetno da utiče na Vašu bebu. Ukoliko već uzimate lek Lexilium, odmah o tome obavestite Vašeg lekara koji će odlučiti da li treba da prestanete sa uzimanjem ovog leka.

Dojenje se ne preporučuje tokom lečenja lekom Lexilium, jer ovaj lek prelazi u majčino mleko.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Lexilium Vas može učiniti pospanim, otežati koncentraciju i usporiti Vaše reakcije. Vidite takođe i odeljak Uzimanje leka Lexilium sa hranom, pićima i alkoholom.

Posavetujte se sa Vašim lekarom ukoliko imate bilo kakve nedoumice u vezi obavljanja neke određene aktivnosti.

Lek Lexilium sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Na početku lečenja biće Vam propisana najmanja doza leka Lexilium. Vaš lekar će je postepeno povećavati dok se ne postigne doza koja je odgovarajuća za Vas. Vaš lekar će Vam propisati najmanju dozu kojom se kod Vas postiže željeno dejstvo.
• Vaš lekar će od Vas zahtevati da uzimate lek Lexilium najkraće moguće vreme.

Tabletu treba progutati sa dovoljno vode.

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju (otežano pamćenje novih činjenica/događaja). Ovo stanje najčešće se javlja nekoliko sati po uzimanju leka, pa je u cilju smanjenja rizika potrebno da sebi obezbedite neometan san od nekoliko sati.

Deca

• Deca mlađa od 12 godina ne smeju koristiti ovaj lek.

Odrasli

• Uobičajena doza je od 3 mg do 18 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza.
• Lek Lexilium ne treba koristi duže od 8 do 12 nedelja.

Stariji i pacijenti sa oboljenjem jetre ili bubrega

Vaš lekar će odlučiti o odgovarajućoj dozi leka Lexilium za Vas i koliko često treba da uzimate lek. Vaša doza će biti manja od uobičajene doze za odrasle.

Ako ste uzeli više leka Lexilium nego što treba

• Ako ste uzeli veću dozu leka Lexilium nego što je trebalo, ili neko drugi greškom uzme Vaš lek, odmah se obratite lekaru ili odmah idite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Sa sobom ponesite pakovanje svog leka.
• Ako uzmete više tableta nego što Vam je propisano, možete osetiti sanjivost ili pospanost, izgubiti kontrolu nad svojim pokretima (gubitak koordinacije), imati spor ili nerazgovetan govor i nagle, nevoljne pokrete očnih jabučica (trzaje očnih jabučica). U slučaju težeg predoziranja može doći do pada krvnog pritiska, zastoja disanja (apnea), kardiorespiratorne depresije i kome.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lexilium

• Ako ste zaboravili da uzmete svoju dozu ovog leka, ne uzimajte propuštenu dozu. Narednu dozu uzmite prema redovnom rasporedu doziranja.
• Nikada ne uzimajte duplu dozu leka (dve doze u isto vreme) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lexilium

• Ne prekidajte uzimanje leka Lexilium bez prethodne konsultacije sa lekarom.
• U slučaju prestanka uzimanja leka Lexilium, naročito kod naglog prestanka, anksioznost se može vratiti, uz moguću pojavu drugih simptoma povezanih sa naglom obustavom leka. Ti simptomi su navedeni u odeljku 4. Moguća neželjena dejstva (pod Simptomi naglog prestanka uzimanja leka).
• Smanjivanje doze ili obustava leka moraju biti postepeni. Ovo smanjuje rizik od pojave simptoma povezanih sa naglom obustavom leka. Vaš lekar će odlučiti kada i kako da prestanete sa uzimanjem leka.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Lek Lexilium, kao i drugi lekovi, može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Ukoliko primetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite sa uzimanjem leka Lexilium i odmah se obratite lekaru, jer Vam može biti potrebna hitna medicinska pomoć:

• teška alergijska reakcija (angioedem), koja se može ispoljiti kao:
• naglo oticanje grla, lica, usana i usta, što može da dovede do otežanog disanja i gutanja,
• naglo oticanje šaka, stopala i članaka nogu,
• osip po koži ili svrab,
• teška alergijska reakcija praćena otežanim disanjem, gutanjem, iznenadnim padom krvnog pritiska koji vodi u kolaps ili šok, može imati smrtni ishod (anafilaktički šok),
• srčane smetnje, uključujući i srčanu slabost (može se ispoljiti kao gubitak daha, oticanje članaka nogu, kašalj, zamor i ubrzani rad srca) kao i srčani zastoj,
• problemi sa disanjem (respiratorna depresija). Rani znaci uključuju čujno, otežano i neujednačeno disanje. Vaša koža može da pomodri,
• osećaj nemira, agresivnost, bes, razdražljivost ili uznemirenost,
• noćne more i halucinacije (kada vidite ili čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne),
• psihički problemi, kao što su deluzije (verovanje u nerealne stvari) ili gubitak kontakta sa stvarnošću,
• promene u ponašanju koje nisu u skladu sa karakterom.

Kada počnete da uzimate lek Lexilium mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

• osećaj sanjivosti, pospanosti i zamora,
• emocionalni i poremećaji raspoloženja,
• smanjena pažnja,
• konfuzija (zbunjenost),
• dezorijentacija,
• glavobolja,
• vrtoglavica,
• mučnina i povraćanje,
• slabost mišića,
• slaba koordinacija, uključujući i osećaj nestabilnosti pri hodu,
• problemi sa vidom (duple slike).

Ova neželjena dejstva obično nestanu posle nekog vremena. Ako ste zabrinuti, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti bilo kada tokom trajanja terapije:

• otežano pamćenje novijih činjenica/događaja, što se može javiti istovremeno sa izmenjenim ili neprimerenim ponašanjem, poremećaj pamćenja,
• depresija,
• zatvor,
• proliv,
• osip po koži, svrab i koprivnjača,
• poremećaj libida (povećan ili smanjen seksualni nagon),
• nemogućnost mokrenja (retencija urina),
• alergijske reakcije (reakcije preosetljivosti),
• zavisnost od leka.

Neočekivana neželjena dejstva koja su uočena pri primeni bromazepama, posebno kod dece i starijih osoba: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, deluzije (verovanje u nerealne stvari), bes, noćne more, halucinacije (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne), psihoze (gubitak kontakta sa stvarnošću), neprimereno ponašanje, nervoza, anksioznost, neuobičajeni snovi, prekomerna aktivnost ili drugi poremećaji ponašanja.

Simptomi naglog prestanka uzimanja leka

Lekovi iz grupe benzodiazepina, uključujući i bromazepam, mogu da izazovu zavisnost. To znači da ukoliko naglo prekinete lečenje ili suviše brzo smanjite dozu, mogu se javiti sledeći simptomi nagle obustave leka:

• glavobolja,
• bolovi u mišićima i osećaj uznemirenosti,
• preterana zabrinutost, napetost, zbunjenost ili neraspoloženje,
• proliv.

Povremeno se mogu javiti sledeći simptomi usled nagle obustave leka:

• preosetljivost na svetlost, buku ili dodir,
• halucinacije,
• osećaj trnjenja i peckanja u rukama i nogama,
• osećaj izgubljenosti ili gubitak kontakta sa stvarnošću,
• epileptični napadi.

Povrede:

• Pacijenti koji uzimaju lek iz grupe benzodiazepina su pod većim rizikom od padova i preloma kostiju. Ovaj rizik je povećan kod starijih, kao i kod osoba koje uzimaju sedativna sredstva (uključujući i alkohol).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lexilium posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važo do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je bromazepam.

Lexilium, 1,5 mg, tablete: jedna tableta sadrži 1,5 mg bromazepama.

Lexilium, 3 mg, tablete: jedna tableta sadrži 3 mg bromazepama.

Lexilium, 6 mg, tablete: jedna tableta sadrži 6 mg bromazepama.

Pomoćne supstance:

Lexilium, 1,5 mg, tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; talk; magnezijum-stearat. Lexilium, 3 mg, tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; talk; magnezijum-stearat; boja eritrozin (E127).

Lexilium, 6 mg, tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; talk; magnezijum-stearat; boja indigotin (E132); gvožđe (III)-oksid, žuti (E172).

Kako izgleda lek Lexilium i sadržaj pakovanja

Lexilium, 1,5 mg, tablete: bele, okrugle, bikonveksne tablete sa podeonom linijom sa jedne strane.

Lexilium, 3 mg, tablete: ružičaste, okrugle, bikonveksne tablete sa podeonom linijom sa jedne strane.

Lexilium, 6 mg, tablete: svetlo zeleno-sive, okrugle, bikonveksne tablete sa podeonom linijom sa jedne strane.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/Al folija), koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tri blistera (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD,

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

ALKALOID AD Skopje,

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lexilium, 30 h 1,5 mg, tablete: 515-01-03745-22-001 od 24.08.2023.

Lexilium, 30 h 3 mg, tablete: 515-01-03746-22-001 od 24.08.2023.

Lexilium, 30 h 6 mg, tablete: 515-01-03747-22-001 od 24.08.2023.