Lofocin® 250mg film tableta

Lek Lofocin je indikovan kod odraslih osoba u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

-akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)

-hronični bakterijski prostatitis

-inhalacioni antraks: postekspozicijska profilaksa i kurativni tretman (videti odeljak 4.4)

Za dole navedene infekcije, lek Lofocin treba koristiti samo kada se upotreba drugih antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom:

-akutni bakterijski sinuzitis

-akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća uključujući bronhitis

-vanbolnički stečena pneumonija

-komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

-nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4).

Levofloksacin se takođe može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije levofloksacinom primenjenim intravenski.

Treba razmotriti zvanične preporuke o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Lek Lofocin se primenjuje jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Lek Lofocin se takođe može koristiti kao završetak terapije kod pacijenata koji su pokazali poboljšanje tokom početnog lečenja intravenskim levofloksacinom; s obzirom na bioekvivalenciju parenteralnih i oralnih oblika, mogu se koristiti iste doze.

Doziranje

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

(klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Nije potrebno podešavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Starije osobe

Nije potrebno podešavanje doze kod starijih osoba, osim u slučaju smanjene funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 „Tendinitis i ruptura tetive” i „Produženje QT intervala”).

Deca

Levofloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3).

Način primene

Tabletu treba progutati bez prethodnog mrvljenja i sa odgovarajućom količinom tečnosti. Tablete se mogu podeliti na pola duž podeone linije kako bi se unela odgovarajuća doza leka. Lek se može uzimati tokom ili između obroka. S obzirom na to da se može javiti smanjena resorpcija leka, tablete treba uzeti najmanje 2 sata pre ili posle uzimanja preparata koji sadrže soli gvožđa, soli cinka, antacida koji sadrže magnezijum i aluminijum ili didanozina (isključivo formulacija didanozina sa aluminijumom i magnezijumom, koja sadrži pufere) i sukralfata (videti odeljak 4.5).

Lek Lofocin se ne sme koristiti:

• kod pacijenata koji imaju preosetljivost na aktivnu supstancu ili druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• kod pacijenata sa epilepsijom;
• kod pacijenata sa istorijom oboljenja tetiva, povezanih sa ranijom upotrebom fluorohinolona;
• kod dece ili adolescenata u razvoju;
• tokom trudnoće;
• tokom dojenja.

Upotrebu levofloksacina treba da izbegavaju pacijenti kod kojih su se ranije već ispoljila neželjena dejstva usled primene hinolonskih ili fluorohinolonskih antibiotika (videti odeljak 4.8). Terapiju levofloksacinom kod ovih pacijenata treba započeti samo ako ne postoji drugi terapijski izbor i posle pažljive procene odnosa rizik/korist (videti odeljak 4.3)

Rizik od rezistencije

Meticilin rezistentni S.aureus najverovatnije poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Prema tome, levofloksacin se ne preporučuje za lečenje poznatih i suspektnih MRSA infekcija osim ako laboratorijski rezultati nisu potvrdili osetljivost mikroorganizma na levofloksacin (i antibiotici koji se uobičajeno primenjuju za MRSA infekcije se ne mogu primeniti).

Levofloksacin se može koristiti za lečenje akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa u slučaju kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

Rezistencija na fluorohinolone E. coli, kao najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, je različita na nivou Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja uzmu u obzir lokalnu prevalenciju rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena kod ljudi se bazira na podacima o in vitro osetljivosti Bacillus anthracis, kao i na podacima dobijenim iz studija na životinjama i limitiranim podacima na ljudima. Lekar treba da uzme u obzir nacionalni i/ili internacionalni konsenzus o lečenju antraksa.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima i godinama) onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski, taktilni) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosti i prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene rakcije, primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Tendinitis i rupture tetive

Tendinitis i ruptura tetive (posebno Ahilove, ali i drugih) ponekad bilateralni, mogu nastati već i samo nakon 48 sati od početka lečenja hinolonima i fluorohinolonima, a njihov nastanak je zabeležen čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata,

pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim čvrstim organom, pacijenata koji primaju dnevne doze od 1000 mg levofloksacina i onih koji se istovremeno leče kortikosteroidima. Zbog toga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti lečenje levofloksacinom i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Zahvaćeni(e) ud(ove) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Bolest povezana sa bakterijom Clostridium difficile

Ukoliko dođe do pojave dijareje, naročito teške i uporne, sa ili bez prisustva krvi u stolici, tokom ili nakon terapije levofloksacinom (uključujući i nekoliko nedelja nakon prestanka terapije), može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile. Bolest povezana sa Clostridium difficile (CDAD) može biti po stepenu ozbiljnosti blaga do životno ugrožavajuća, pri čemu je pseudomembranozni kolitis najteži oblik ovog oboljenja (videti odeljak 4.8). Iz tog razloga je potrebno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javila teška dijareja tokom ili posle terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili ukoliko je potvrđen, levofloksacin se mora odmah obustaviti i bez odlaganja primeniti odgovarajuću terapiju. U takvom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.3) i, kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima, ili koji su istovremeno na terapiji aktivnim supstancama koje snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Levofloksacin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, s obzirom na to da oni mogu da budu skloni hemolitičkim reakcijama prilikom primene hinolonskih antibiotika. Prema tome, ako je potrebno primeniti levofloksacin kod ovakvih pacijenata, neophodno je pratiti potencijalni razvoj hemolitičkih reakcija.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je korigovati dozu levofloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem pa sve do anafilaktičkog šoka), koje se mogu javiti i nakon početne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru ili službi hitne medicinske pomoći, kako bi se preduzele odgovarajuće urgentne mere.

Teške kožne neželjene reakcije

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: poznatu i kao Lyell-ov sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lek sa eozinofolijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti po život opasne ili smrtonosne, zabeležene su kod primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). U trenutku propisivanja terapije, pacijente treba savetovati o znakovima i simtomima teških kožnih reakcija, te ih pomno pratiti. Ako se pojave znakovi ili simptomi koji upućuju na te reakcije, lečenje levofloksacinom treba odmah prekinuti te razmotriti zamensko lečenje. Ako je na primenu levofloksacina pacijent razvio ozbiljnu reakciju poput SJS, TEN ili DRESS, ni u jednom trenutku se kod ovih pacijenata ne sme započeti lečenje levofloksacinom.

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, najčešće kod starijih pacijenata, posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim

antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod dijabetičara (videti odeljak 4.8).

Terapiju levofloksacinom treba odmah prekinuti ako pacijent prijavi poremećaj koncentracije glukoze u krvi i treba razmotriti primenu nefluorohinolonskog antibiotika.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8).

Preporučuje se da se pacijenti ne izlažu nepotrebno jakom suncu ili veštačkim UV zracima

(npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin, može doći do pojave psihotičnih reakcija. Veoma retko ove reakcije mogu dovesti do suicidalnih misli i samopovređivanja, čak i posle samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). Ako se kod pacijenata pojave takve reakcije, primenu levofloksacina treba prekinuti već kod prvih znakova ili simptoma ovih reakcija i pacijente treba posavetovati da se obrate svom lekaru za savet. Treba razmotriti drugu nefluorohinolnsku antibiotsku terapiju i preduzeti odgovarajuće mere. Oprez se preporučuje ako se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa istorijom psihijatrijskih bolesti.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez kod primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika produženja QT intervala, na primer:

• sindrom kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (na primer antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• nekorigovani poremećaj ravnoteže elektrolita (na primer hipokalijemija, hipomagnezijemija),
• srčana oboljenja (na primer srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžuju QT interval. Prema tome, kod ovih populacija potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin (videti odeljke 4.2.

„Starije osobe“, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja se ispoljava kao parestezija, hipestezija, dizestezija ili slabost su prijavljeni kod pacijenata koji su primali hinolone ili fluorohinolone. Pacijente koji su na terapiji levofloksacinom treba posavetovati da obaveste svog lekara pre prekida terapije ako se jave simptomi neuropatije kao što su: bol, zapaljenje, peckanje, utrnulost ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnih stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarna oboljenja

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre, pa sve do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, tokom primene levofloksacina, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, taman urin, pruritus ili osetljivost abdomena, pacijenta treba savetovati da prekine terapiju i kontaktira lekara.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, su neuromišićni blokatori i mogu da pogoršaju slabost mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Postmarketinški prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt, kao i potreba za veštačkim disanjem, povezane su sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata za koje se zna da u istoriji bolesti imaju mijasteniju gravis.

Poremećaji vida

Ako dođe do poremećaja vida ili nekog neželjenog dejstva na očima odmah konsultovati očnog lekara (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može rezultirati povećanjem broja neosetljivih mikroorganizama. Ukoliko dođe do superinfekcije, neophodno je primeniti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Ukoliko pacijenti primaju levofloksacin, moguća je pojava lažno-pozitivnih rezultata testa detekcije opijata u urinu. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može da inhibira rast bakterije Mycobacterium tuberculosis i samim tim, da uslovi pojavu lažno-negativnih rezultata kod bakteriološkog dijagnostikovanja tuberkuloze.

Aneurizma, disekcija aorte i regurgitacija/nesposobnost srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, uglavnom kod starijih pacijenata, kao i regurgitacija aortnih i mitralnih zalistaka, nakon uzimanja fluorohinolona. Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtne ishode) i regurgitacija/nesposobnost bilo kog srčanog zaliska prijavljeni su kod pacijenata na terapiji fluorohinolinima (videti deo 4.8).

Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi ili kongenitalnom bolešću srčanih zalistaka ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili bolest srčanih zalistaka ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili predisponirajuća stanja:

-za aneurizmu i disekciju aorte kao i regurgitaciju/nesposobnost srčanog zaliska (npr. bolest vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis,) ili dodatno

-za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularna bolest kao Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija poznat kao arteroskleroza ili Sjörgen-ov sindrom) ili dodatno

-za regurgitaciju/nesposobnost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis)

Rizik za aneurizmu i disekciju aorte, kao i njenu rupturu može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijentima treba savetovati da zatraže hitnu medicinsku pomoć u slučajevima akutne dispneje, nove pojave palpitacija ili razvoja edema u abdomenu ili donjih ekstremiteta.

Dejstvo drugih lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primeni istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum i didanozinom (isključivo formulacija didanozina sa puferskim sistemom koji sadrži aluminijum ili magnezijum). Istovremena primena levofloksacina i multivitamina koji sadrže cink dovodi do smanjenja njihove oralne resorpcije. Preporuka je da se preparati koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, cinka ili antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum ili didanozin (isključivo formulacija didanozina sa aluminijumom i

magnezijumom, koja sadrži pufere) ne uzimaju 2 sata pre ili posle primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Soli kalcijuma minimalno utiču na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kad se primenjuje istovremeno sa sukralfatom. Ukoliko se moraju primeniti zajedno, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkoj studiji nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag. Koncentracije levofloksacina bile su za oko 13% više u prisustvu fenbufena nego kada se levofloksacin primenjivao sam.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na izlučivanje levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, kod testiranih doza u ispitivanju, statistički značajne kinetičke razlike nisu bile klinički značajne.

Potreban je oprez kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Druge važne informacije

Klinička farmakološka ispitivanja pokazala su da se farmakokinetika levofloksacina nije klinički značajno menjala kada se levofloksacin primenjivao zajedno sa sledećim lekovima: kalcijum-karbonat, digoksin, glibenklamid i ranitidin.

Dejstvo levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% kada se primeni zajedno sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji koriste lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike)(videti odeljak 4.4).

Druge važne informacije

U ispitivanju farmakokinetičke interakcije levofloksacin nije uticao na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što upućuje na činjenicu da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Ostali oblici interakcija

Hrana

Ne postoji klinički značajna interakcija sa hranom. Tablete levofloksacina mogu se zbog toga primenjivati bez obzira na unos hrane.

Trudnoća

Malo je podataka o primeni levofloksacina kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne pokazuju direktan ili indirektan štetan uticaj u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, u nedostatku podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog toga što eksperimentalni podaci ukazuju na rizik oštećenja zglobne hrskavice organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan za primenu kod dojilja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, drugi fluorohinoloni se izlučuju u majčino mleko. Međutim, u nedostatku podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog toga što eksperimentalni podaci ukazuju na rizik oštećenja zglobne hrskavice organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin nije izazvao oštećenje plodnosti ili reproduktivnog sistema kod pacova.

Neka neželjena dejstva (npr. nesvestica/vrtoglavica, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe sposobnost koncentracije i reagovanja pacijenata, pa zbog toga mogu predstavljati opasnost u situacijama u kojima su te sposobnosti posebno važne (npr. pri upravljanju vozilom ili rukovanju mašinama).

Navedene informacije se baziraju na podacima iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo više od 8300 pacijenata, kao i na opsežnom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava definiše se na osnovu sledećih kriterijuma: Veoma često: ≥ 1/10

Često: ≥1/100, <1/10 Povremeno: ≥1/1000, <1/100 Retko: ≥1/10000, <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznato: (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

aanafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu se ponekad pojaviti već nakon prve doze

bmukokutane reakcije mogu se ponekad pojaviti i nakon prve doze

Druga neželjena dejstva povezana sa primenom fluorohinolona uključuju:

-napade porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije

*Veoma retki slučajevi dugotrajnih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koji pogađaju nekoliko (često i više njih) sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, smetnje u hodu, neuropatije povezane sa parestezijama, depresija, umor, oštećenje memorije, poremećaj spavanja i poremećaj čula sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su tokom upotrebe hinolona ili fluorohinolona, u nekim slučajevima bez obzira na postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovani rupturom (uključujući smrtne ishode) i regurgitacija/nesposobnost bilo kog srčanog zaliska prijavljeni su kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima (videti odeljka 4.8).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U skladu sa toksikološkim ispitivanjima na životinjama ili kliničko-farmakološkim ispitivanjima sprovedenim sa supraterapijskim dozama, najvažniji znakovi koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacin tabletama su simptomi centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala, kao i gastrointestinalne reakcije kao što su nauzeja i mukozne erozije.

CNS efekti, u koje spadaju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, zabeležene su tokom postmarketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja, primeniti simptomatsku terapiju. Pratiti EKG usled moguće pojave produžavanja QT intervala. Antacidi se mogu koristiti da spreče eroziju gastrične mukoze. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu delotvorni u otklanjanju levofloksacina iz organizma. Ne postoji specifični antidot.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibiotik klase fuorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske aktivne supstance ofloksacin.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski lek, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraza i na topoizomerazu IV.

PK/PD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se postiže korak po korak, tako što dolazi do mutacija na ciljnim mestima obe topoizomeraze tip II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su propustljivost barijere (uobičajeno kod bakterije Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa takođe mogu da utiču na osetljivost bakterija na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Usled mehanizma dejstva ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibakterijskih lekova.

Granične vrednosti MIC

Granične vrednosti MIC za levofloksacin preporučene od strane EUCAST, razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIC testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIC za levofloksacin (verzija 10,0; 2020-01-01):

1nekomplikovane infekcije urinarnog trakta

2osetljivost se može zaključiti na osnovu osetljivosti na ciprofloksacin

Prevalencija rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za određene vrste, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o teškim infekcijama. Po potrebi, treba potražiti stručni savet ukoliko je lokalna rezistencija takva da je korist od primene leka za neke infekcije dovedena u pitanje.

Vrste koje su obično osetljive na levofloksacin Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljiv na meticilin Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G

Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram - negativne bakterije

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca

Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum

Vrste kod kojih se može razviti stečena rezistencija

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp.

Aerobne Gram - negativne bakterije

Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi

Aerobne Gram - pozitivne bakterije

Enterococcus feacium

# Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro kompletno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu unutar jednog do dva sata. Apsolutna bioraspoloživost je od 99 do 100%. Prisustvo hrane ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina. Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 h nakon doznog režima od 500 mg jednom ili dva puta dnevno.

Distribucija

Oko 30 – 40% levofloksacina je vezano za proteine plazme. Srednja vrednost volumena distribucije za levofloksacin je oko 100 L nakon pojedinačne doze i ponovljenih doza od 500 mg, što ukazuje na široku distribuciju u tkiva.

Prelazak u tkiva i tkivne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u vrlo maloj meri. Metaboliti koji nastaju su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N-oksid. Oni čine manje od 5 % doze koja se izlučuje putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t½: 6-8 sati). Izlučivanje je u najvećoj meri putem urina (> 85 % od primenjene doze). Srednja vrednost ukupnog klirensa organizma za levofloksacin nakon 500 mg pojedinačne doze je bila 175±29,2 mL/min. Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što govori u prilog tome da su oralni i intravenski put primene zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin podleže linearnoj farmakokinetici u rasponu doza od 50 do 1000 mg.

Posebne populacije

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje bubrega. Sa smanjenjem funkcije bubrega smanjuje se i eliminacija putem bubrega i klirens levofloksacina. Samim tim poluvreme eliminacije je povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod insuficijencije bubrega nakon pojedinačne doze od 500 mg

Starije osobe

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između mlađih i starijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Uticaj pola

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola pokazale su da postoje male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne pokazuju poseban štetan uticaj na ljude na osnovu konvencionalnih ispitivanja toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse kod pacova. Kao rezultat maternalne toksičnosti dolazi do odloženog sazrevanja ploda.

Levofloksacin nije indukovao gensku mutaciju bakterija ili ćelija sisara ali je indukovao hromozomske aberacije kod ćelija pluća kineskih hrčaka u in vitro uslovima. Ovi efekti se mogu pripisati inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNK, testovi dominantne letalne mutacije) nisu pokazali genotoksični potencijal.

U studijama na miševima pokazana je fototoksičnost samo pri jako visokim dozama. Levofloksacin nije pokazao genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokancerogenosti.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je pokazao toksične efekte na hrskavicu kod pacova i pasa (stvaranje plikova i šupljina). Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih jedinki.

Celuloza, mikrokristalna (E460)

Hipromeloza (E464) Krospovidon (E1202) Talk (E553B)

Magnezijum-stearat (E470b)

Omotač:

Opadry Pink 03B84851 u čiji sastav ulaze:

Hipromeloza (E464) Titan-dioksid (E 171) Talk (E553B)

Makrogol/PEG 400

Gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172) Gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172)

Nisu poznate.

Tri (3) godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (prozirni PVC-A) u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Lofocin sadrži aktivnu supstancu levofloksacin. Levofloksacin spada u grupu lekova koji se zovu antibiotici. Lofocin je antibiotik iz grupe hinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije, koji uzrokuju infekcije u Vašem organizmu.

Lek Lofocin se može primenjivati za lečenje infekcija:

• sinusa,
• pluća, kod osoba sa dugotrajnim poteškoćama u disanju ili zapaljenjem pluća
• urinarnog trakta, uključujući bubrege i mokraćnu bešiku,
• prostate, ako imate dugotrajnu infekciju,
• kože i potkožnog tkiva, uključujući mišiće. Oni se ponekad nazivaju ,,meko tkivo“.

U nekim posebnim slučajevima, Lofocin tablete se mogu primenjivati kako bi se smanjila mogućnost razvijanja plućne bolesti nazvane antraks ili sprečilo pogoršanje bolesti nakon što ste izloženi bakterijama koje uzrokuju antraks.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, neki drugi hinolonski antibiotik kao što je moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Znaci alergijske reakcije uključuju: osip na koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, lica, grla ili jezika;
• ako ste nekada imali epilepsiju;
• ako ste nekada imali problem sa tetivama kao što je tendinitis koji je bio povezan sa lečenjem

,,hinolonskim antibiotikom“. Tetiva je vezivno tkivo koje spaja mišić sa kostima.

• ako ste dete ili adolescent u razvoju;
• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ako dojite.

Ne uzimajte ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Lofocin

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lofocin ako:

• imate 60 godina ili više,
• uzimate kortikosteroide, ponekad nazivane steroidi (pogledajte deo „Drugi lekovi i lek Lofocin”),
• Vam je transplantiran organ,
• ste nekad imali epileptični napad (konvulziju),
• ste imali oštećenje mozga, bilo usled moždanog udara (šloga) ili usled druge povrede mozga,
• imate oboljenje bubrega,
• imate nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaza. Kod Vas postoji veća verovatnoća pojave ozbiljnih problema sa krvlju kod uzimanja ovog leka,
• ste nekad imali mentalne zdravstvene probleme,
• ste nekad imali srčano oboljenje; treba da budete oprezni prilikom uzimanja ovih lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima istoriju produženja QT interval-a (što se može videti na EKG-u ili električnim snimanjem srca), poremećaj ravnoteže elektrolita (pogotovo kod niske koncentracije kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma spor srčani ritam (bradikardiju), slabo srce (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara, (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola, starija osoba ili uzimate lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti ispod "Drugi lekovi i lek Lofocin"),
• imate šećernu bolest (dijabetes),
• ste nekad imali oboljenje jetre,
• ako bolujete od miastenije gravis,
• imate probleme sa nervima (periferna neuropatija),
• Vam je dijagnostikovano proširenje ili ,,ispupčenje“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda),
• ste prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (razdvajanje u zidu aorte),
• Vam je dijagnostikovano propuštanje srčanih zalistaka (regurgitacija srčanih zalistaka)
• imate porodičnu anamnezu aneurizme ili disekcije aorte ili nasledno oboljenje srčanih zalistaka ili druge predisponirajuće faktore rizika i stanja (npr. bolest vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Sjörgen-ov sindrom (inflamatorna autoimuna bolest) ili vaskularne bolesti kao što su Takays-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behçet-ova bolest, hipertenzija arteroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (infekcija srca))
• se nekad kod Vas javio težak osip ili guljenje kože, mehurići i/ili ranice u ustima nakon uzimanja levofloksacina

Ozbiljne kožne reakcije

Ozbiljne kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima zabeležene su kod primene levofloksacina.

• SJS/TEN mogu u početku ličiti na crvenkaste mrlje u obliku mete ili kružne mrlje često sa središnjim mehurićima na trupu. Takođe, mogu se pojaviti čirevi u ustima, grlu, nosu, na genitalijama i očima (crvene i natečene oči). Ovim ozbiljnim kožnim simptomima često prethode povišena temperatura i/ili simptomi nalik gripu. Osipi mogu napredovati do široko raširenog guljenja kože i po život opasnih komplikacija ili mogu biti smrtonosni.
• DRESS se u početku pojavljuje uz simptome nalik gripu i osip na licu, zatim kao prošireni osip sa visokom telesnom temperaturom, povećanim vrednostima enzima jetre vidljivo na pretragama krvi, porastom broja određenih belih belih krvnih zrnaca (eozinifilija) i uvećanim limfnim čvorovima.

Ukoliko razvijete ozbiljan osip ili drugi od ovih kožnih simptoma, prestanite uzimati levofloksacin i odmah se obratite svom lekaru ili potražite medicinsku pomoć.

Ne treba da koristite fluorohinolonske /hinolonske antibiotike, uključujući levofloksacin ako su se kod Vas ranije javila neželjena dejstva prilikom upotrebe hinolona ili fluorohinolona. Potrebno je da o ovome obavestite svog lekara što pre je moguće.

Obratite se najbližoj zdravstvenoj ustanovi ako se kod Vas javi iznenadan, jak bol u abdomenu, grudima ili leđima, što mogu biti simptomi aneurizme ili disekcije aorte. Rizik za pojavu ovih simptoma može biti povećan ako koristite kortikosteroide u terapiji..

Ako iznenada počnete osećati kratak dah, posebno dok ležite u krevetu ili primetite da Vam otiču zglobovi nogu ili stopala ili abdomen, ili ako dođe do ponovne pojave lupanja srca (osećaj ubrzanog ili izmenjenog srčanog ritma), obratite se odmah lekaru.

Tokom primene levofloksacina retko se mogu javiti bol i oticanje zglobova, zapaljenje ili ruptura tetiva. Rizik da se to kod Vas javi je veći što ste stariji (preko 60 godina), transplantiran Vam je organ, imate probleme sa bubrezima ili koristite kortikosteroide.

Zapaljenje i ruptura tetiva se mogu javiti u roku od 48 sati od početka primene levofloksacina kao i do nekoliko meseci posle završetka terapije. Kod prvih znakova bola ili zapaljenja tetiva (na primer u članku, zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite sa upotrebom leka Lofocin, obratite se svom lekaru i odmorite bolno područje. Izbegnite svaku nepotrebnu fizičku aktivnost obzirom da to može da poveća rizik za rupturu tetive.

Retko usled primene levofloksacina može doći do pojave simptoma oštećenja nerava (neuropatije): bol, zapaljenje, peckanje, utrnulost ili slabost posebno u stopalima i nogama, kao i u šakama i rukama. Ako se ovo dogodi, prestanite sa upotrebom levofloksacina i obratite se odmah svom lekaru.

Dugotrajne, onesposobljavajuće, potencijalno ireverzibilne neželjene reakcije

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući Lofocin, bili su povezani sa veoma retkim, ali ozbiljnim neželjenim reakcijama, od kojih su neke trajale dugo (mesecima ili godinama), bile onesposobljavajuće ili potencijalno ireverzibilne. Ovo uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, smetnje u hodu, izmenjene senzacije kao što su: bockanje, peckanje, golicanje, utrnulost ili zapaljenje (parestezije), poremećaje čula, uključujući čulo vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaje pamćenja, ozbiljan zamor i ozbiljne poremećaje spavanja.

Ako osetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija nakon uzimanja leka Lofocin, odmah se obratite svom lekaru pre nego što nastavite sa lečenjem.Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja razmotrivši primenu antibiotika iz druge grupe.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta pre nego što uzmete lek Lofocin.

Drugi lekovi i lek Lofocin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Lek Lofocin može imati uticaja na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, neki lekovi mogu uticati na način na koji lek Lofocin deluje.

Posebno je važno da obavestite svog lekara ako uzimate neki od sledećih lekova. To je zbog toga što mogu povećati mogućnost nastanka neželjenih reakcija, kada se uzimaju s lekom Lofocin:

• kortikosteroide, ponekad nazivane steroidi - primjenjuju se kod zapaljenja. Postoji veća verovatnoća da dobijete zapaljenje i/ili prekid tetiva.
• varfarin - koristi se za razređivanje krvi. Postoji veća verovatnoća krvarenja. Vaš lekar će Vam možda morati redovno kontrolisati krv kako bi proverio koliko Vam se dobro zgrušava krv.
• teofilin - koristi se za poteškoće s disanjem. Kod Vas postoji veća mogućnost pojave napada (konvulzija), ako ga uzimate zajedno s lekom Lofocin.
• nesteroidne antireumatske lekove (NSAIDS) - koriste se protiv bola i zapaljenja, kao što je aspirin, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen i indometacin. Kod Vas postoji veća mogućnost pojave napada (konvulzija), ako ih uzimate zajedno s lekom Lofocin.
• ciklosporin - koristi se nakon presađivanja organa. Kod Vas postoji veća mogućnost nastanka neželjenih reakcija na ciklosporine.
• lekove za koje je poznato da utiču na otkucaje srca. To uključuje lekove za lečenje poremećaja rada srca (antiaritmici kao što su: hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), za depresiju (triciklički antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin), za psihijatrijske poremećaje (antipsihotici) i bakterijske infekcije („makrolidni“ antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin i klaritromicin)
• probenecid - koristi se kod gihta. Vaš lekar će možda želeti da Vam smanji dozu ako imate poremećaj bubrega.
• cimetidin – koristi se kod čireva na želucu i gorušice. Vaš lekar će možda želeti da Vam smanji dozu ako imate poremećaj bubrega.

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom.

Nemojte uzimati lek Lofocin istovremeno sa sledećim lekovima. To je zbog toga jer oni mogu uticati na dejstvo leka Lofocin:

• tablete gvožđa (za anemiju), suplemente cinka, antacide koji sadrže magnezijum ili aluminijum (za kiselinu u želucu i gorušicu), didanozin ili sukralfat (za čir na želucu). Pogledajte deo 3. ,,Ako već uzimate tablete gvožđa, suplemente cinka, antacide, didanozin ili sukralfat“.

Urinarni test na opijate

• Test na određivanje opijata u urinu može da pokaže lažno pozitivne rezultate na lekove za ublažavanje jakog bola (tj. opijate), kod ljudi koji su na terapiji lekom Lofocin. Ukoliko treba da uradite test urina na opijate obavestite Vašeg lekara da uzimate lek Lofocin.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati lažno negativne rezultate laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Lofocin nemojte koristiti:

• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• ako dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom lečenja lekom Lofocin mogu se javiti neželjena dejstva u vidu nesvestice, pospanosti, vrtoglavice ili problema sa vidom. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu da utiču na sposobnost koncentracije i brzinu Vašeg reagovanja. Ukoliko osetite neka od ovih neželjenih dejstava, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama i nemojte raditi ništa što zahteva visok nivo pažnje

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje ovog leka

• uzmite ovaj lek oralnim putem
• progutajte celu tabletu sa dovoljno tečnosti
• tablete se mogu uzimati tokom obroka ili u bilo koje vreme između obroka

Ako već uzimate tablete gvožđa, suplemente cinka, antacide, didanozin ili sukralfat

• nemojte uzimati ove preparate istovremeno sa lekom Lofocin. Uzmite ove preparate barem 2 sata pre ili nakon Lofocin tableta.

Koliko leka uzeti

• Vaš lekar će odrediti koliko Lofocin tableta morate uzeti
• doziranje će zavisiti od vrste infekcije, kao i od mesta gde se infekcija nalazi
• trajanje lečenja će zavisiti od težine infekcije
• ako osećate da je učinak leka preslab ili prejak, nemojte sami menjati dozu nego se obratite svom lekaru.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni.

Odrasli i stariji pacijenti Infekcije sinusa

• dve Lofocin tablete od 250 mg, jednom dnevno
• ili, jedna Lofocin tableta od 500 mg, jednom dnevno

Zapaljenje pluća kod ljudi s dugotrajnim poteškoćama u disanju

• dve Lofocin tablete od 250 mg, jednom dnevno
• ili, jedna Lofocin tableta od 500 mg, jednom dnevno

Zapaljenje pluća

• dve Lofocin tablete od 250 mg, jednom ili dva puta dnevno
• ili, jedna Lofocin tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno

Infekcije mokraćnog trakta, uključujući infekcije bubrega ili mokraćne bešike

• jedna ili dve Lofocin tablete od 250 mg, dnevno
• ili, polovina ili jedna Lofocin tableta od 500 mg, dnevno

Infekcije prostate

• dve Lofocin tablete od 250 mg, jednom dnevno
• ili, jedna Lofocin tableta od 500 mg, jednom dnevno

Infekcije kože i potkožja, uključujući mišiće

• dve Lofocin tablete od 250 mg, jednom ili dva puta dnevno
• ili, jedna Lofocin tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno

Odrasle osobe i stariji s bubrežnim problemima

Vaš lekar možda treba da Vam da nižu dozu.

Primena kod dece i adolescenata

Ovaj lek se ne sme davati deci ili adolescentima.

Zaštitite Vašu kožu od sunčeve svetlosti

Nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti tokom uzimanja ovog leka i 2 dana nakon prestanka uzimanja. Razlog tome je što će Vaša koža postati puno osetljivija na sunce i mogu se pojaviti opekotine, trnci ili mehurići, ako ne preduzmete sledeće mere opreza:

• budite sigurni da koristite kreme za sunčanje s visokim zaštitnim faktorom
• uvek nosite šešir i odeću koja vam pokriva ruke i noge
• izbegavajte sunčanje

Ako ste uzeli više leka Lofocin nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka Lofocin nego što je trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru ili potražite medicinski savet. Ponesite sa sobom pakovanje leka. Razlog za to je da Vaš lekar zna šta ste uzeli. Mogu nastati sledeća neželjena dejstva: konvulzije (napadi), osećaj konfuzije, vrtoglavica, gubitak svesti, nevoljno drhtanje i problemi sa srcem – što dovodi do nejednakih otkucaja srca kao i osećaja mučnine ili gorušice

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lofocin

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, izuzev ako je blizu vreme za sledeću dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadomestili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lofocin

Lečenje ne treba da prekidate samo zato što se osećate bolje. Veoma je važno da uzimate lek Lofocin onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, infekcija se može ponovo pojaviti, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterija može postati neosetljiva na ovaj lek.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Ova neželjena dejstva su uglavnom blaga ili umerena i često se povlače nakon kraće primene.

Prestanite sa uzimanjem leka Lofocin i odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi ako primetite neko od sledećih neželjenih dejstava:

Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Alergijska reakcija; simptomi mogu uključivati: osip, oticanje ili poteškoće sa disanjem, oticanje usana, lica, grla ili jezika

Prestanite sa uzimanjem leka Lofocin i odmah se obratite lekaru ako primetite neko od sledećih, ozbiljnih neželjenih dejstava – možda će biti potrebno hitno medicinsko lečenje:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• vodenasti proliv, koji može imati primese krvi, sa mogućim grčevima u trbuhu i visokom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teškog poremećaja creva.
• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata koji može dovesti do pucanja. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva.
• napadi (konvulzije).
• viđenje ili slušanje stvari koje nisu tu (halucinacije, paranoja)
• osećaj depresivnosti, mentalnih problema, osećaj nemira (uznemirenost), nenormalni snovi i noćne more
• široko raspostranjen osip, visoka telesna temperatura, poremećaj enzima jetre, poremećen nalaz krvi (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i zahvaćenost drugih organa (Reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima takođe poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek). Videti odeljak 2
• sindrom povezan sa poremećenim izlučivanjem vode i niskim koncentracijama natrijuma (SIADH)
• sniženje koncentracije šećera u krvi (hipoglikemija) ili sniženje koncentracije šećera u krvi koje dovodi do kome (hipoglikemijska koma). Ovo je važno za pacijente sa dijabetesom.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• peckanje, trnci, bol ili utrnulost. To mogu biti znaci bolesti pod nazivom ,,neuropatija“.
• tečne stolice, moguće sa krvlju, grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom. Ovo mogu biti znaci ozbiljnog problema sa crevima (enterokolitis, uključujući i pseudomembranozni kolits).
• ozbiljni kožni osipi uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Oni se mogu pojaviti kao crvenkaste mrlje nalik na metu ili kružne mrlje često sa središnjim mehurićima na trupu, guljenjem kože, čirevima u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima, a kojima mogu prethoditi povišena telesna temperatura i simpotomi nalik gripu. Videti odeljak 2.
• rabdomioliza (razgradnja misićnog tkiva), ruptura (pucanje) tetive (npr. Ahilove tetive), ruptura ligamenta, ruptura mišića, zapaljenje zglobova.
• gubitak apetita, koža i oči poprimaju žutu boju, tamna boja mokraće, svrb ili osetljivost trbuha (abdomena). To mogu biti znakovi poteškoća s jetrom koji mogu uključivati i po život opasno oštećenje jetre.
• promene stava i misli (psihotični poremećaji) sa rizikom od javljanja suicidalnih misli ili ponašanja.

Ako primetite pogoršanje vida ili druge poremećaje očiju tokom uzimanja leka Lofocin, odmah se posavetujte sa oftalmologom.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih dejstava, kao što su zapaljenja tetiva, pucanja tetiva, bol u zglobovima, bol u udovima, otežan hod, nenormalni osećaji kao što su: bockanje, trnci, peckanje, golicanje, pečenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećji spavanja, kao i poremećaji sluha, vida, ukusa i mirisa su bili povezani sa upotrebom hinolonskih ili fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na postojeće faktore rizika.

Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su i slučajevi uvećanja ili slabljenja zida aorte, kao i rascepa u zidu aorte (aneurizma ili disekcija) koja može dovesti do rupture i biti fatalna, kao i propuštanje srčanih zalistaka. Videti takođe deo 2.

Obavestite svog lekara ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljnije ili traje duže od nekoliko dana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• teškoće sa spavanjem
• glavobolja, vrtoglavica
• osećaj mučnine (mučnina, povraćanje) i proliv
• povećanje vrednosti nekih enzima jetre u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene broja drugih bakterija ili gljivica, infekcija gljivicom Candida, koju će biti potrebno lečiti
• promene broja belih krvnih zrnaca koje se vide u rezultatima nekih pretraga krvi (leukopenija, eozinofilija)
• osećaj stresa (teskobe), osećaj smetenosti, osećaj nervoze, pospanost, drhtanje, vrtoglavica (vertigo)
• nedostatak daha (dispneja)
• promene ukusa, gubitak apetita, smetnje u želucu ili probavne smetnje (dispepsija), bol u predelu želuca, osećaj nadutosti (flatulencija) ili zatvor
• svrab i osip na koži, jak svrab ili koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza),
• anoreksija
• bol u zglobovima ili mišićima
• testovi krvi mogu pokazati neuobičajene rezultate zbog poremećaja jetre (povećanje vrednosti bilirubina) ili bubrega (povećanje nivoa kreatinina)
• opšta slabost

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• nastanak modrica i krvarenja (trombocitopenija) zbog smanjenja broja krvnih pločica
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (neutropenija)
• preteran imunski odgovor (preosetljivost)
• osećaj golicanja u šakama i stopalima (parestezija)
• problemi sa sluhom (tinitus) i vidom (zamagljen vid)
• neobično brzi otkucaji srca (tahikardija) ili nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• mišićna slabost. To je posebno važno za bolesnike sa miastenijom gravis (retka bolest nervnog sistema)
• problem sa pamćenjem
• promene u radu bubrega i povremeno zastoj rada bubrega koje može nastati zbog alergijske reakcije bubrega poznate kao intersticijski nefritis
• povišena telesna temperatura
• oštro ograničene, eritematozne mrlje sa/bez mehurića koje se razvijaju unutar nekoliko sati od primene levofloksacina i zaceljuju uz zadržavanje pojačane pigmentacije nakon zapaljenja; kod ponovnog izlaganja levofloksacinu obično se pojavljuju na istom mestu na koži ili sluznici.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (anemija): to može učiniti kožu bledom ili žutom zbog oštećenja crvenih krvnih zrnaca; smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca (pancitopenija)
• povišena telesna temperaturea, bolno grlo i opšti osećaj slabosti koji ne prolazi. To se može javiti zbog smanjenja broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza)
• gubitak cirkulacije (šok sličan anafilaktičkom)
• povećanje koncentracija šećera u krvi (hiperglikemija). Ovo je posebno važno za pacijente sa šećernom bolešću.
• problemi u kretanju i hodanju (diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaji)
• kratkotrajni gubitak svesti ili padanje u nesvest (sinkopa)
• prolazni gubitak vida, zapaljenje oka
• oštećenje ili gubitak sluha
• abnormalno brz rad srca, po život opasan nepravilan rad srca, uključujući zastoj srca, promene rada srca (nazvane „produženi QT interval“, vide se na EKG - u, električnoj aktivnosti srca)
• otežano disanje ili šištanje (bronhospazam)
• alergijske reakcije pluća
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis)
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zračenje (fotoosetljivost)
• zapaljenje krvnih sudova po celom telu zbog alergijske reakcije (vaskulitis)
• zapaljenje tkiva u ustima (stomatitis)
• pucanje i oštećenje mišića (rabdomioliza)
• crvenilo i otok zglobova (artritis)
• bol, uključujući bol u leđima, grudima i udovima
• napadi porfirije kod osoba koje boluju od porfirije (vrlo retka metabolička bolest)
• neprekidna glavobolja sa ili bez zamagljenog vida (benigna intrakranijalna hipertenzija) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

vebsajt: www.alims.gov.rs

i-mejl: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lofocin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon ”Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je levofloksacin.

Lofocin, 250 mg, film tablete

Jedna film tableta od 250 mg sadrži 250 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

Lofocin, 500 mg, film tablete

Jedna film tableta od 500 mg sadrži 500 mg levofloksacina u obliku levofloksacin, hemihidrata.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (E 460); hipromeloza (E464); krospovidon (E1202); talk (E553B); magnezijum-stearat (E470b)

Omotač:

Opadry Pink 03B84851 u čiji sastav ulaze: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); talk (E553B); makrogol/PEG 400; gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172); gvožđe (III)-oksid, crveni (E 172).

Kako izgleda lek Lofocin i sadržaj pakovanja

Farmaceutski oblik

Film tableta.

Lofocin, film tablete, 250 mg: duguljaste, film tablete svetloroze boje sa podeonom linijom na obe strane; na jednoj strani tablete, sa jedne strane podeone linije, utisnuta je oznaka “J”, a sa druge strane podeone linije utisnuta je oznaka “250”. Tableta je deljiva na dva jednaka dela.

Lofocin, film tablete, 500 mg: duguljaste, film tablete svetloroze boje sa podeonom linijom na obe strane; na jednoj strani tablete, sa jedne strane podeone linije, utisnuta je oznaka “J”, a sa druge strane podeone linije utisnuta je oznaka “500”. Tableta je deljiva na dva jednaka dela.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je blister (prozirni PVC-A) u kome se nalazi 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 10 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PHARMANOVA D.O.O. OBRENOVAC, Industrijska 8, Obrenovac

Proizvođač:

PHARMANOVA D.O.O. OBRENOVAC, Industrijska 8, Obrenovac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept

Broj i datum dozvole:

Lofocin, film tablete, 250 mg: 515-01-03582-20-001 od 10.09.2021.

Lofocin, film tablete, 500 mg: 515-01-03584-20-001 od 10.09.2021.