Losepan® 4mg/mL rastvor za injekciju

Lek Losepan je indikovan kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina:

• Kao premedikacija pre dijagnostičkih procedura kao i pre hirurških zahvata.
• Za simptomatsku kratkotrajnu terapiju patološke anksioznosti i napetosti kod pacijenata koji iz nekog razloga ne mogu uzimati lekove oralnim putem.

Doziranje

Premedikacija

Za najveći blagotvorni efekat, dozu treba izračunati na osnovu telesne mase (uobičajena doza je 2-4 mg) i primeniti je na sledeći način:

• i.v. primena:

Da bi se postigao optimalan efekat, treba primeniti dozu od 0,044 mg/kg do najviše 2 mg, 15-20 minuta pre postupka.

Ova doza (primenjena i.v.) je prilagođena za sedaciju većine odraslih pacijenata i ne sme biti veća kod pacijenata starijih od 50 godina. Mogu se primeniti veće doze, do 0,05 mg/kg sa najvećom dozom od 4 mg.

Potrebna oprema za održavanje prohodnosti disajnih puteva mora biti dostupna neposredno pre intravenske primene leka Losepan.

• i.m. primena:

Optimalni efekat postiže se primenom 0,05 mg/kg do najviše 4 mg, najmanje 2 sata pre predviđenog postupka. Doza se individualno prilagođava. Kod starijih ili slabih pacijenata ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre ili sa teškim respiratornim ili kardiovaskularnim oboljenjima preporučuje se smanjenje doze.

U slučaju lokalne anestezije i u dijagnostičkim postupcima koji zahtevaju saradnju pacijenta tokom izvođenja procedure, može biti prikladna istovremena primena analgetika.

Dozu treba smanjiti u slučaju istovremene primene depresora CNS-a.

Lek Losepan se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu.

Simptomatsko lečenje patološke anksioznosti i napetosti kod pacijenata koji iz nekog razloga ne mogu uzimati lekove oralnim putem.

Preporučena početna doza je 2-4 mg i.v. ili 0,05 mg/kg i.m. (poželjna je intravenska primena). Ako je potrebno, doza se može ponoviti nakon 2 sata. Kada se akutni simptomi stave pod kontrolu, pacijent mora dobiti odgovarajuću terapiju za lečenje osnovne bolesti.

Ako je potrebno dalje lečenje benzodiazepinima može se razmotriti primena lorazepama u obliku tableta.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Losepan je kontraindikovana kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak 4.3).

Primena kod starijih i pacijenta slabijeg opšteg zdravstvenog stanja

Kod starijih i pacijenta slabijeg opšteg zdravstvenog stanja početnu dozu smanjiti za otprilike 50% i prilagoditi dozu prema potrebi i podnošljivosti (videti odeljak 4.4).

Kliničke studije su pokazale da pacijenti stariji od 50 godina imaju dublju i produženu sedaciju kada se lorazepam primenjuje intravenski.

Pacijenti sa bubrežnom ili hepatičnom insuficijencijom

Lek Losepan se ne preporučuje za primenu kod pacijenata sa teškom hepatičnom insuficijencijom. Kada se lek Losepan koristi kod pacijenata sa blagom do umerenom hepatičnom ili bubrežnom insuficijencijom, preporučuje se početna doza od 0,05 mg/kg (ali ne više od 2 mg).

Način primene

Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene leka videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Lek Losepan se ne sme primenjivati intraarterijski. Kao i kod drugih lekova iz grupe benzodiazepina koji se primenjuju putem injekcije, intraarterijska primena može izazvati arterijski spazam koji prouzrokuje pojavu gangrene i može dovesti do amputacije.

Lek Losepan je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa:

• sindromom apneje u snu;
• teškom respiratornom insuficijencijom;
• poznatom preosetljivošću na benzodiazepine;
• miastenijom gravis;
• teškim oštećenjem funkcije jetre.

Lek Losepan je kontraindikovan kod dece mlađe od 12 godina

Intravenska primena

Za intravensku primenu, lorazepam treba razblažiti s jednakom količinom kompatibilnog rastvarača (videti odeljak 6.6). Intravensku primenu treba sprovoditi polako i sa ponavljanim aspiracijama. Potrebno je osigurati da se injekcija ne da intraarterijski i da ne dođe do perivaskularne ekstravazacije.

Alkohol

Tolerancija na alkohol i druge depresive centralnog nervnog sistema je smanjena pri primeni lorazepama, zato pacijente treba savetovati da izbegavaju ove proizvode ili da ih koriste u manjoj meri. Alkoholna pića se ne smeju konzumirati najmanje 24 do 48 sati nakon primene leka Losepan, zbog aditivnog depresivnog dejstva benzodiazepina na centralni nervni sistem.

Smanjenje odgovora/performansi

Preporučuje se da pacijenti lečeni lorazepamom ostanu na posmatranju 24 sata nakon primene poslednje doze. Ako se lorazepam koristi za kratkotrajne procedure ambulantno, pacijent mora biti u pratnji odgovorne odrasle osobe u trenutku otpuštanja iz zdravstvene ustanove. Pacijente treba upozoriti da ne upravljaju vozilima ili preduzimaju aktivnosti koje zahtevaju dodatnu pažnju 24-48 sati nakon primene. Smanjenje performansi može trajati duže vreme zbog starosti pacijenta, istovremene primene drugih lekova, stresa zbog hirurške intervencije ili opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Pacijente takođe treba upozoriti da prerano ustajanje (unutar 8 sati nakon primene lorazepama) može dovesti do povrede usled pada.

Endoskopske procedure

Nema dovoljno podataka koji bi opravdali primenu lorazepama u endoskopskim procedurama kod ambulantnih pacijenata. Ako se ove procedure sprovode kod hospitalizovanih pacijenata, neophodna je odgovarajuća opservacija u sobi za oporavak, a refleksna aktivnost farinksa mora se smanjiti lokalnom anestezijom pre endoskopskog postupka.

Koma/šok

Nema podataka koji bi mogli opravdati primenu lorazepama u stanju kome ili šoka. Istovremena primena sa skopolaminom

Istovremena primena sa skopolaminom se ne preporučuje, jer ova kombinacija može dovesti do povećanja učestalosti sedacije, halucinacija i iracionalnog ponašanja.

Status epilepticus

Potreban je oprez pri primeni lorazepama kod pacijenata sa statusom epilepticus-om, posebno kod pacijenata koji su primili druge depresive centralnog nervnog sistema ili su teško bolesni.

Treba razmotriti mogućnost depresije disanja ili parcijalne opstrukcije respiratornog trakta. Na raspolaganju mora biti odgovarajuća oprema za reanimaciju.

Psihotični ili depresivni poremećaji

Lorazepam nije namenjen za primarno lečenje psihotičnih ili depresivnih poremećaja i ne sme se koristiti kao monoterapija kod depresivnih pacijenata.

Benzodiazepini mogu imati dezinhibirajuće dejstvo i mogu potencirati suicidalne sklonosti kod depresivnih pacijenata.

Dugotrajna primena lorazepama

Nema podataka koji bi podržali dugotrajnu primenu lorazepama.

Kod pojedinih pacijenata se tokom lečenja benzodiazepinima javila krvna diskrazija, dok je kod nekih uočeno povećanje vrednosti enzima jetre.

Ako se smatra da je produženo lečenje klinički neophodno, preporučuju se redovno praćenje funkcionalnih testova jetre putem laboratorijske analize krvi.

Nakon produženog lečenja, doza benzodiazepina se mora smanjivati postepeno. Stariji pacijenti

Kao i kod bilo kakve premedikacije, poseban oprez je potreban kod primene lorazepama kod starijih ili teško bolesnih i pacijenata s ograničenim plućnim kapacitetom (HOBP, sindrom apneje u snu), zbog mogućnosti apneje i/ili hipoksičnog srčanog zastoja. Oprema za reanimaciju za pomoć pri ventilaciji mora biti lako dostupna.

Lorazepam treba primenjivati oprezno kod starijih osoba zbog rizika od sedacije i/ili mišićno-koštane slabosti koja može povećati rizik od pada, što u ovoj populaciji može imati ozbiljne posledice. Starijim pacijentima se mora primeniti manja doza (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre potrebno je pažljivo pratiti i doza se mora pažljivo prilagoditi odgovoru pacijenta. Kod ovih pacijenata za postizanje efekta sedacije mogu biti potrebne manje doze.

Iste mere opreza važe za starije ili slabije pacijente i pacijente sa hroničnom respiratornom insuficijencijom. Bubrežna insuficijencija

Lorazepam se ne preporučuje za primenu kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Ako se lorazepam primenjuje kod pacijenata s blagom do umerenom bolešću jetre ili bubrega, mora se koristiti najmanja efikasna doza, jer kod ovih pacijenata može doći do produženog delovanja leka.

Akutni glaukom zatvorenog ugla

Potreban je oprez pri primeni ove terapije kod pacijenata sa akutnim glaukomom zatvorenog ugla. Paradoksalne reakcije

Anksioznost može biti simptom različitih drugih stanja. Treba imati u vidu da tegobe pacijenta mogu biti povezane sa osnovnim fizičkim ili psihičkim stanjem za koje je potrebno specifično lečenje.

Tokom primene terapije benzodiazepinima, povremeno su se javljale paradoksalne reakcije kao što su nemir, agitacija, razdražljivost, agresivnost, deluzije (sumanute ideje), napadi besa, noćne more, halucinacije, psihoze i neprikladno ponašanje. Takve reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba. Ako se to dogodi, treba prekinuti primenu leka.

Hipotenzija

Iako se hipotenzija javlja retko, benzodiazepine treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih pad krvnog pritiska može dovesti do kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih komplikacija. To je posebno važno kod starijih pacijenata.

Proksimalni gastrointestinalni poremećaj

Kod pacova koji su bili na terapiji lorazepamom duže od jedne godine u dozi od 6 mg/kg/dnevno, zapažena je dilatacija jednjaka. Doza bez efekta bila je 1,25 mg/kg/dnevno (približno 6 puta veća od najveće terapijske doze kod ljudi, što je 10 mg/dnevno). Efekat je bio reverzibilan samo ako je terapija prekinuta unutar dva meseca nakon što je ovaj fenomen prvi put uočen. Klinički značaj ovoga nije jasan. Međutim, kod dugotrajne primene lorazepama kod gerijatrijskih pacijenata potreban je oprez i potrebna je česta kontrola simptoma proksimalnog gastrointestinalnog poremećaja. Ne preporučuje se primena lorazepama tokom dužeg vremenskog perioda.

Anterogradna amnezija

Primena benzodiazepina može izazvati anterogradnu amneziju. To se obično događa nekoliko sati nakon primene. Da bi se smanjio rizik, važno je da pacijenti imaju 7-8 sati neprekidnog sna (videti takođe odeljak 4.8).

Rizik pri istovremenoj primeni opioida

Istovremena primena benzodiazepina i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovog rizika, istovremena primena sedativa kao što su benzodiazepini (uključujući i lorazepam) i slični lekovi, sa opioidima se preporučuje samo kod pacijenata kod kojih nema drugih terapijskih mogućnosti. Ukoliko se donese odluka da se lorazepam primeni injekcijom zajedno sa opioidma, neophodno je primeniti najmanju efikasnu dozu u najkraćem mogućem vremenskom periodu (videti opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2).

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Preporučljivo je upozoriti pacijente i ljude iz njihovog neposrednog okruženja kako bi bili svesni tih simptoma (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Primena lorazepama kontraindikovana je kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak 4.3).

Nakon primene lorazepama, posebno kod novorođenčadi sa izuzetno malom porođajnom telesnom masom, zabeleženi su epileptični napadi i mioklonus.

Deca mogu biti osetljiva na pomoćne supstance leka Losepan: benzil alkohol i propilenglikol. Benzil alkohol može izazvati toksične ili anafilaktoidne reakcije kod novorođenčadi i dece do 3 godine starosti (videti odeljak 4.3).

Zloupotreba leka i zavisnost

Ne postoje klinički podaci o zloupotrebi ili zavisnosti. Međutim, na osnovu iskustva sa oralnom upotrebom benzodiazepina, lekari moraju biti svesni da učestala primena lorazepama tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do fizičke i/ili psihičke zavisnosti.

Rizik od zavisnosti se povećava s većim dozama i dugotrajnom primenom, a dodatno je povećan kod pacijenata sa alkoholizmom ili zloupotrebom droga u anamnezi.

U slučaju fizičke zavisnosti, nagli prekid lečenja može izazvati simptome obustave. Simptomi koji se javljaju nakon prestanka oralno uzetog benzodiazepina uključuju glavobolju, bolove u mišićima, anksioznost, napetost, depresiju, nesanicu, nemir, stanje konfuzije, razdražljivost, pojačano znojenje i povratne („rebound“) simptome (ponovna pojava simptoma koji su zahtevali primenu benzodiazepina, i to u pojačanom obliku). Može biti teško razlikovati te simptome od početnih simptoma zbog kojih je lek propisan.

U teškim slučajevima mogu se javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, tinitus, utrnulost i žmarci u ekstremitetima, osetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, nevoljni pokreti, povraćanje, halucinacije i konvulzije. Konvulzije se mogu češće javiti kod pacijenata koji već boluju od epilepsije ili kod pacijenata koji koriste druge lekove koji smanjuju prag za nastanak konvulzije, kao što su antidepresivi.

Simptomi obustave, a posebo oni ozbiljniji, javljaju se češće kod pacijenata koji se leče velikim dozama tokom dugog vremenskog perioda. Međutim, simptomi obustave su takođe prijavljeni nakon prekida primene benzodiazepina u terapijskim dozama, posebno ako se lečenje naglo prekine. Budući da je rizik od simptoma obustave/“rebound“ fenomena veći ako se lečenje naglo prekine, lek se mora postepeno obustavljati.

Benzilalkohol

Ovaj lek sadrži 21 mg benzilalkohola u jednom mL rastvora za injekciju. Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije.

Veće količine treba primenjivati sa oprezom i samo ako je neophodno, posebno kod trudnica ili dojilja ili kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Propilenglikol

Ovaj lek sadrži 840 mg propilenglikola u jednom mL rastvora za injekciju.

Veoma retko su prijavljeni slučajevi toksičnosti propilenglikola (npr. laktična acidoza, hiperosmolalnost, hipotenzija) prilikom parenteralne primene lorazepama. Ovi simptomi su češći kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i kod dece (videti odeljke Pedijatrijska populacija i Neželjena dejstva).

Ne preporučuje se istovremena primena sa alkoholom.

Benzodiazepini, uključujući lorazepam, imaju aditivno depresorno dejstvo na CNS kada se primenjuju istovremeno as drugim inhibitorima centralnog nervnog sistema kao što su alkohol, barbiturati, antipsihotici, sedativi/hipnotici, anksiolitici, antidepresivi, narkotički analgetici, sedativni antihistaminici, antikonvulzivi i anestetici.

Opioidi

Istovremena primena sedativa kao što su benzodiazepini (uključujući lorazepam) sa opioidima povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, stanja kome i smrti zbog aditivnog depresornog efekta na CNS. Dozu i dužinu istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Haloperidol

Prijavljeni su slučajevi apneje, stanja kome, bradikardije, zastoja srca i smrtog ishoda pri istovremenoj primeni lorazepama i haloperidola.

Skopolamin

Povećana učestalost sedacije, halucinacija i iracionalnog ponašanja primećena je kod istovremene primene skopolamina i lorazepama.

Klozapin

Istovremena primena klozapina i lorazepama može izazvati izraženu sedaciju, pojačanu salivaciju i ataksiju. Nisu zabeležene ni prijavljene interakcije sa laboratorijskim pretragama.

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o primeni lorazepama tokom trudnoće. Kada se lorazepam primenjuje tokom trudnoće, kod novorođenčeta se mogu javiti hipotonija, respiratorna depresija i hipotermija ('floppy infant' sindrom) kao posledica farmakološkog dejstva lorazepama.

U slučaju duže primene tokom trudnoće, kod deteta se mogu javiti simptomi obustave.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj.

Lek Losepan se sme koristiti tokom trudnoće samo ako je to neophodno, u što kraćem vremenskom periodu i u najmanjoj mogućoj dozi.

Dojenje

Lorazepam se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Tokom primene leka Losepan dojenje se ne preporučuje.

Plodnost

Nema podataka o mogućim efektima parenteralno primenjenog lorazepama na plodnost kod žena.

Kao i ostale pacijente koji uzimaju inhibitore centralnog nervnog sistema, pacijente koji uzimaju lorazepam treba upozoriti da ne smeju upravljati vozilima i rukovati mašinama dok su pospani ili ošamućeni.

Pacijente treba savetovati da ne upravljaju vozilima ili preduzimaju aktivnosti koje zahtevaju dodatnu pažnju tokom 24 do 48 sati nakon primene lorazepama. Smanjenje performansi može trajati duže kod starijih pacijenata, istovremene primene drugih lekova, stresa zbog hirurške intervencije ili opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Neželjene reakcije su najčešće primećene na početku terapije. Obično postaju blaže ili se povlače sa nastavkom terapije ili smanjenjem doze.

Prijavljene neželjene reakcije zavise od doze, načina primene i istovremene primene drugih lekova koji inhibiraju centralni nervni sistem.

Sledeće neželjene reakcije su zabeležene sa sledećom učestalošću: Veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 i < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 i < 1/100), retko (≥ 1/10 000 i < 1/1000), veoma retko (< 1/10 000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti.

*Tokom primene benzodiazepina, povremeno su prijavljene paradoksalne reakcije kao što su agitacija, nervoza, razdražljivost, agresivnost, sumanute ideje, napadi besa, noćne more, halucinacije, psihoze i neprimereno ponašanje. Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih osoba.

Nakon intramuskularne primene: zabeleženi su bol, osećaj pečenja i crvenilo na mestu primene.

Nakon intravenske primene: primećen je lokalni flebitis, bol odmah nakon primene injekcije i crvenilo tokom 24-satnog perioda posmatranja.

Kod 1,6% pacijenata prijavljen je bol odmah nakon injekcije, dok je 0,5% pacijenata prijavilo bol 24 sata nakon primene injekcije.

Intraarterijska primena injekcija može dovesti do arterijskog spazma, usled čega može nastati gangrena zbog koje je potrebna amputacija zahvaćenog dela (videti odeljak 4.3).

Određeni gubitak sedativnog i hipnotičkog dejstva benzodiazepina može se javiti nakon ponavljane primene ovog leka tokom nekoliko nedelja. Nakon ponavljane primene, može se pojaviti tolerancija na dejstvo benzodiazepina.

Tokom primene benzodiazepina može se ispoljiti prethodno postojeća depresija.

Kod pacijenata sa teškom sedacijom može doći do delimične opstrukcije respiratornog sistema.

Intravenska primena lorazepama, samostalno i u većoj dozi od preporučene ili u preporučenoj dozi istovremeno sa drugim lekovima koji se koriste tokom anestezije, može izazvati izraženu sedaciju. Zbog toga treba imati dostupnu opremu za održavanje respiratornih puteva prohodnim za potporu disanju/ventilaciji, i koristiti je prema potrebi.

Anterogradna amnezija se može javiti tokom primene terapijskih doza lorazepama, pri čemu se rizik povećava kod primene većih doza. Amnezija može biti praćena neprimerenim ponašanjem (videti takođe odeljak 4.4).

Tokom primene lorazepama, retko je prijavljena toksičnost propilenglikola (npr. laktatna acidoza, hiperosmolalnost, hipotenzija). Ostali simptomi toksičnosti propilenglikola su nereagovanje, tahipneja, tahikardija, dijaforeza i toksičnost centralnog nervnog sistema, uključujući epileptične napade i intraventrikularno krvarenje. Takvi simptomi se mogu očekivati kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i kod dece (videti takođe odeljak 4.4).

Zloupotreba leka i zavisnost (videti odeljak 4.4)

Primena lorazepama (takođe u terapijskim dozama) može dovesti do fizičke zavisnosti. Simptomi koji su zabeleženi nakon prekida terapije benzodiazepinima uključuju: glavobolju, bolove u mišićima, anksioznost, napetost, depresiju, nesanicu, nemir, konfuziju, razdražljivost, znojenje i rebound simptome (ponovna pojava simptoma koji su zahtevali primenu benzodiazepina, i to u pojačanom obliku). Može biti teško razlikovati ove simptome od izvornih simptoma za koje je lek indikovan.

U teškim slučajevima, mogu se javiti sledeći simptomi: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, tinitus, utrnulost i peckanje u ekstremitetima, osetljivost na svetlo, zvučni i fizički kontakt, nevoljni pokreti, povraćanje, halucinacije i konvulzije. Konvulzije/napadi mogu biti češći kod pacijenata sa konvulzijama u anamnezi ili pacijenata koji uzimaju druge lekove koji smanjuju konvulzivni prag, kao što su antidepresivi.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i lečenje predoziranja

Kao i kod drugih benzodiazepina, predoziranje neće dovesti do životne ugroženosti, osim u kombinaciji s drugim lekovima s inhibitornim dejstvom na centralni nervni sistem (uključujući alkohol).

Kod lečenja predoziranja bilo kojim lekom mora se imati na umu da je pacijent možda uzimao različite lekove.

Posebnu pažnju treba obratiti na respiratorne i kardiovaskularne funkcije na intenzivnoj nezi.

Predoziranje benzodiazepinima obično dovodi do različitog stepena inhibicije centralnog nervnog sistema, od pospanosti do kome. U blažim slučajevima, simptomi uključuju pospanost, mentalnu konfuziju i letargiju. U teškim slučajevima, mogu se pojaviti simptomi kao što su ataksija, hipotenzija, hipotonija, respiratorna depresija, retko koma (stadijumi 1 do 3) i veoma retko smrt pacijenta.

Flumazenil može biti koristan kao antidot.

Prijavljeni su slučajevi laktatne acidoze, hiperosmolalnosti, hipotenzije verovatno povezani s propilenglikolom (pomoćna supstanca) tokom primene lorazepama u većim dozama od preporučenih. Rizik od ovih simptoma je veći kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i kod dece (videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; derivati benzodiazepina

ATC šifra: N05BA06

Lorazepam je benzodiazepin. Ima anksiolitička, sedativna, hipnotička, antikonvulzivna i miorelaksirajuća svojstva. Tačan mehanizam dejstva benzodiazepina još nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da ova grupa lekova deluje putem različitih mehanizama. Benzodiazepini najverovatnije deluju vezivanjem za specifične receptore na različitim mestima centralnog nervnog sistema. Delujući na ovaj način, pojačavaju sinaptičku ili presinaptičku inhibiciju posredovanu gama aminobuternom kiselinom ili direktno deluju na mehanizme odgovorne za pokretanje akcionih potencijala.

Resorpcija

Lorazepam se brzo resorbuje nakon intramuskularne primene. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se približno 60 do 90 minuta nakon intramuskularne primene. Srednja vrednost poluvremena eliminacije nekonjugovanog lorazepama u humanoj plazmi je približno 12 do 16 sati nakon intramuskularne ili intravenske primene. Na osnovu poluvremena eliminacije, koncentracije u stanju dinamičke ravnoteže postižu se unutar 3 do 5 dana.

Distribucija

Volumen distribucije iznosi 1,11 l/kg. U klinički značajnim koncentracijama, lorazepam se vezuje za proteine plazme oko 90%.

Biotransformacija

Lorazepam se metaboliše uglavnom konjugacijom glukuronske kiseline, čime se formira neaktivni glukuronid. Lorazepam nema aktivne metabolite. Sedamdeset do sedamdeset pet posto doze izlučuje se urinom kao glukuronid. Lorazepam nije značajno hidroksiliran niti je supstrat za enzime N-dealkilacije sistema citohroma P450.

Eliminacija

Starost pacijenata nema klinički značajan efekat na kinetiku lorazepama. U jednom ispitivanju zabeleženo je statistički značajno smanjenje ukupnog klirensa kod starijih pacijenata, ali poluvreme eliminacije nije bilo značajno izmenjeno.

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (hepatitis, ciroza usled prekomerne upotrebe alkohola), nije uočena promena u klirensu lorazepama.

Insuficijencija bubrega

U farmakokinetičkim ispitivanjima sa jednom dozom kod pacijenata sa različitim stepenom insuficijencije bubrega, u rasponu od blage do potpune insuficijencije, nisu uočene značajne promene u resorpciji, klirensu ili izlučivanju lorazepama. Izlučivanje neaktivnog glukuronidnog metabolita značajno je smanjeno. U ispitivanju u kojem je lorazepam primenjen subhronično kod 2 pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, zabeleženo je smanjenje eliminacije i istovremeno produženje poluvremena eliminacije lorazepama. Hemodijaliza nije imala značajan uticaj na farmakokinetiku nemetabolisanog lorazepama, ali je uzrokovala značajan klirens neaktivnog glukuronida u plazmi.

Nije primenljivo.

Propilenglikol, Makrogol 400, Benzilalkohol.

S obzirom na to da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

18 meseci.

Čuvati i prevoziti u frižideru (2°C do 8°C)

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora lorazepama razblaženog u odnosu 1:1 sa rastvorima:

0,9% rastvor NaCl,

5% rastvor glukoze,

bakteriostatska voda za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatski NaCl rastvor za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatska voda za injekcije s parabenom i

voda za injekcije, tokom 1 sata kada se čuva na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke, lek se mora upotrebiti odmah, osim ako postupak otvaranja/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene odgovornost su korisnika.

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog, stakla, hidrolitičke otpornosti tip I nominalnog kapaciteta 2 mL. Po 5 ampula se pakuje u PVC blistere, koji su zatvoreni zaštitnom PE providnom peel-off folijom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Intramuskularna primena:

Kako bi se olakšala intramuskularna primena, preporučuje se razblaživanje jednakim volumenom kompatibilnog rastvora kao što je 0,9% NaCl, 5% glukoze, bakteriostatske vode za injekciju s benzilalkoholom, bakteriostatske vode za injekcije s parabenom i voda za injekcije.

Lek Losepan se takođe može primeniti nerazblažen, ako se primenjuje duboko u mišićnu masu. Intravenska primena:

U slučaju intravenske primene lek Losepan se uvek mora razblažiti sa jednakim volumenom jednog od sledećih rastvora: 0,9% NaCl, 5% glukoza, bakteriostatska voda za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatska voda za injekcije sa parabenom i voda za injekcije.

Brzina primene injekcije ne sme prelaziti 2mg/min. Pre primene parenteralnih lekova oni moraju biti vizuelno pregledani na prisustvo stranih čestica ili promenu boje rastvora pre primene.

Upustvo za razblaživanje za intravensku primenu

Uvucite željenu količinu leka Losepan u špric, a zatim polako uvucite željenu zapreminu rastvora. Lagano uvucite klip kako bi ste osigurali dodatni prostor za mešanje.Odmah promešajte sadržaj uzastopnim okretanjem šprica dok ne nastane homogeni rastvor.

Nemojte snažno tresti jer će to prouzrokovati mehuriće vazduha.

Lek Losepan se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu.Nemojte koristiti ako je rastvor promenio boju ili ima precipitat (videti odeljak 4.2)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Losepan pripada grupi sedativno-hipnotičkih lekova koji se nazivaju benzodiazepini. Lek Losepan se propisuje kao sedativ za započinjanje određenih intervencija (premedikacija), kao što su mali ili veliki hirurški zahvati ili određene veće procedure u cilju uspostavljanja dijagnoze. Lek Losepan se takođe primenjuje kod osoba kod kojih su prisutni strahovi ili napetost, a koji iz određenih razloga ne mogu uzimati ovaj lek u vidu tablete.

• ste alergični (preosetljivi) na lorazepam ili na bilo koje lekove slične benzodiazepinu kao i na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• bolujete od mijastenije gravis (bolest u kojoj dolazi do slabosti mišića usled oštećenja prenosa nervnih impulsa u mišiće);
• bolujete od teškog respiratornog poremećaja;
• imate sindrom apneje tokom spavanja (poremećaj predstavlja kratkotrajni prekid disanja ili pauzu disanja tokom sna koja traje između 3 i 10 sekundi);
• imate teško oštećenje funkcije jetre. Lek Losepan se ne sme primeniti u arteriju. Deca

Lek Losepan se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 12 godina.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Losepan ukoliko:

• bolujete od hroničnih respiratornih poremećaja;
• imate oštećenje funkcije jetre ili bubrega;
• ste starije životne dobi ili lošijeg opšteg zdravstvenog stanja;
• bolujete od epilepsije ili akutnog glaukoma zatvorenog ugla.

Nakon primene leka Losepan trebalo bi da ostanete pod medicinskim nadzorom 24 sata. Rano ustajanje (unutar 8 sati nakon primene leka Losepan) može uzrokovati pad i povrede. Smanjene sposobnosti mogu potrajati i duže od 24 sata, posebno ukoliko ste starije životne dobi ili uzimate druge lekove. Ukoliko ste podvrgnuti nekoj od kratkotrajnih procedura lekom Losepan a koje se obavljaju u ambulanti, nakon otpusta zdravstvenu ustanovu morate napustiti u pratnji odgovorne odrasle osobe. Ne smete upravljati vozilima ili se baviti aktivnostima koje zahtevaju pažnju 24-48 sati nakon primene. Možda se nećete sećati šta ste doživeli, tokom određenog vremenskog perioda nakon primene leka Losepan.

Pacijenti sa mentalnim poremećajima

Lek Losepan nije lek prvog izbora u lečenju mentalnih poremećaja. Lek Losepan se ne sme primenjivati kao samostalni lek u lečenju depresije ili straha povezanog sa depresijom. Lekovi iz grupe benzodiazepina mogu imati dezinhibitorno dejstvo kod depresivnih pacijenata i mogu izazvati sklonost ka samoubistvu. Lečenje benzodijazepinom može dovesti do fizičke ili psihičke zavisnosti. Da bi se smanjio rizik od nastanka bolesti zavisnosti treba primenjivati najmanju efikasnu dozu leka Losepan u što kraćem vremenskom periodu. Lečenje lekom Losepan morate postepeno obustavljati. Ukoliko naglo prekinete lečenje, mogu se javiti sledeći simptomi obustave: glavobolja, bolovi u mišićima, izražena anksioznost, napetost, nemir, konfuzija, razdražljivost, promene raspoloženja, depresija i nesanica. Takođe, simptomi zbog kojih Vam je propisana primena leka Losepan se mogu vratiti u pojačanom obliku (videti odeljak 3 “Ako naglo prekinete primenu leka Losepan”).

Stariji pacijenti ili pacijenti slabijeg opšteg zdravstvenog stanja i adolescenti (stariji od 12 godina)

Lekar će Vam propisati manju dozu leka. Dodatno, lekar će redovno pratiti Vaše stanje i korigovati dozu leka prema individualnom odgovoru pacijenta (videti odeljak “Kako se primenjuje lek Losepan”).

Kod starijih osoba i adolescenata (starijih od 12 godina) se mogu javiti reakcije koje su potpuno suprotne onome što očekujete od primene leka Losepan, kao što su: nemir, uzbuđenje, agresivnost, deluzije (sumanute ideje), napade besa, noćne more, određene mentalne poremećaje (psihoze), neprimerena i druga suprotstavljajuća ponašanja. Ukoliko se ove reakcije pojave, Vaš lekar će prekinuti lečenje.

Drugi lekovi i lek Losepan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, nedavno ste uzeli ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Losepan ne smete koristiti istovremeno sa skopolaminom (lek koji se uzima za ublažavanje tegoba tokom putovanja).

Istovremena primena sledećih lekova može pojačati sedativni efekat leka Losepan:

• antipsihijatrijski lekovi,
• lekovi za spavanje,
• sedativi i/ili trankvilizatori,
• antidepresivi,
• neki analgetici snažnog dejstva koji se izdaju na recept (narkotički analgetici),
• antiepileptici,
• lekovi koji uzrokuju opštu ili lokalnu anesteziju (anestetici),
• lekovi koji se koriste za alergije ili bolesti putovanja (antihistaminici).

Istovremena primena lorazepama i opioida (lekovi protiv bola, lekovi za zamensku (supstitucionu) terapiju i neki lekovi protiv kašlja) povećavaju rizik od pojave ošamućenosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome, što može dovesti do stanja koja su opasna po život. Zbog toga se istovremena primena ovih lekova sme razmatrati samo kada druge mogućnosti lečenja nisu moguće.

Međutim, ako Vam lekar propiše lek Losepan zajedno sa opioidima, ograničiće dozu i trajanje istovremene primene ovih lekova.

Obavestite svog lekara o svim opioidnim lekovima koje uzimate i pažljivo sledite preporuku lekara o doziranju. Bilo bi korisno upoznati prijatelje ili članove porodice da budu svesni gore navedenih znakova i simptoma. Obratite se svom lekaru kada se pojave navedeni simptomi.

Primena leka Losepan sa hranom, pićima i alkoholom

Efekat sedacije leka Losepan može biti pojačan istovremenom primenom alkoholnih pića. Ovaj efekat može potrajati i do 48 sati nakon primene leka Losepan. Alkohol ne smete konzumirati 48 sati nakon primene leka Losepan.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Tokom trudnoće lek Losepan možete primenjivati samo ako je to krajnje neophodno, u što kraćem vremenskom periodu i u najmanjoj mogućoj dozi.

Lorazepam u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Tokom primene leka Losepan, dojenje se ne preporučuje.

Nema podataka o mogućim dejstvima lorazepama primenjenog injekcijom ili infuzijom na plodnost žena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Da biste upravljali vozilima ili rukovali mašinama, morate biti sposobni da dobro i brzo reagujete i odlučujete. Morate takođe biti u mogućnosti da se krećete brzo i precizno. Ukoliko ste na terapiji lekom Losepan, kontrola ovih sposobnosti može biti smanjena, jer lek Losepan može nepovoljno uticati na pažnju, reakciju, pamćenje i preciznost pokretanja mišića. Zbog toga ne smete upravljati vozilima ili se baviti drugim aktivnosti koje zahtevaju punu pažnju 24 do 48 sati nakon primene leka.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Benzilalkohol

Ovaj lek sadrži 21 mg benzilalkohola u jednom mililitru rastvora za injekciju. Benzilalkohol može izazvati alergijske reakcije.

Veće količine treba primenjivati sa oprezom i samo ako je neophodno, posebno kod trudnica ili dojilja ili kod osoba sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega zbog rizika od akumulacije i toksičnosti (metabolička acidoza).

Propilenglikol

Ovaj lek sadrži 840 mg propilenglikola u jednom mL rastvora za injekciju.

Veoma retko su prijavljeni slučajevi toksičnosti propilenglikola (npr. laktična acidoza, hiperosmolalnost, hipotenzija) prilikom parenteralne primene lorazepama. Ovi simptomi su češći kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i kod dece

Uvek uzmite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Ovaj lek daće Vam zdravstveni radnik. Lek ćete primiti u venu (intravenski) ili u mišić (intramuskularno). Dozu će odrediti lekar, a ona će zavisiti od Vaše telesne mase. Lek ćete primiti 15 do 20 minuta pre intervencije (intravenski) ili najmanje 2 sata pre intervencije (intramuskularno).

Primena kod dece

Lek Losepan se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 12 godina (videti takođe odeljak 2).

Primena kod starijih i pacijenta slabijeg opšteg zdravstvenog stanja

Kod ovih pacijenata lekar će propisati manju dozu. Osim toga, lekar će Vas redovno kontrolisati i u skladu sa rezultatima prilagoditi dozu.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Lek Losepan se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim poremećajima jetre. Kada se lek Losepan primenjuje kod pacijenata sa blagim do umerenim poremećajima jetre ili bubrega, lekar može propisati manju dozu.

Ako ste primili više leka Losepan nego što treba

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja tako da je malo verovatno da ćete primiti preveliku dozu. Ipak, ukoliko imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Prilikom predoziranja benzodiazepinima, najčešće dolazi do smanjenja funkcije centralnog nervnog sistema, koja se ispoljava simptomima pospanosti u blažim slučajevima, do kome pri teškom predoziranju.

Lečenje predoziranja se sastoji od primene suportivnih mera, uključujući održavanje prohodnosti disajnih puteva, i praćenja ravnoteže tečnosti (količina tečnosti koju unosite i izbacujete).

Ako naglo prestanete da primate lek Losepan

Lečenje možete prekinuti samo prema preporuci lekara.

Ako se lečite zbog simptoma izražene teskobe i lečenje naglo prekinete, može doći do pojave jednog ili više sledećih simptoma obustave: glavobolja, bol u mišićima, ekstremni strah, teskoba, napetost, uzbuđenje, nemir, zbunjenost, razdražljivost, promene raspoloženja, znojenje, depresija i nesanica. Takođe, simptomi zbog kojih Vam je propisana primena leka Losepan se mogu vratiti u pojačanom obliku. U težim slučajevima, simptomi obustave mogu uključivati: gubitak osećaja stvarnosti, otuđenje od sebe (depersonalizacija), utrnulost i peckanje u rukama i nogama, izrazito pojačanu osetljivost na svetlo, buku i dodir, deluzije (sumanute ideje) ili epileptične napade.

Kako bi se smanjio rizik od pojave ovih simptoma, preporučuje se postepeno smanjivanje doze i prekid primene terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjene reakcije se obično javljaju na početku lečenja i postepeno nestaju tokom lečenja ili kada se doza smanji.

Sledeće neželjene reakcije zabeležene su nakon primene lorazepama:

Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• umor.

Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost tokom dana,
• osećaj smirenosti (sedacija),
• vrtoglavica,
• problemi sa koordinacijom (ataksija),
• mišićna slabost.

Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• zbunjenost,
• depresija,
• emocionalna ravnodušnost,
• poremećaji spavanja,
• promena seksualnog nagona,
• glavobolja,
• smanjena pažnja,
• poremećaji vida,
• pojava duplih slika u vidnom polju (diplopija),
• mučnina,
• probavne smetnje,
• alergijske reakcije na koži.

Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene broja krvnih ćelija,
• privremeni gubitak pamćenja,
• kontradiktorne reakcije,
• snižen krvni pritisak (hipotenzija),
• povišen krvni pritisak (hipertenzija),
• poremećeni rezultati testova funkcije jetre. Ostale neželjene reakcije:
• psihijatrijski poremećaji: uzbuđenje (agitacija), nervoza, razdražljivost, agresivnost, sumnja, napadi besa, noćne more, čulne i vidne obmane-priviđanje stvari koje ne postoje (halucinacije), teške mentalne bolesti u kojima je poremećena kontrola ponašanja i delovanja (psihoza), neprimereno ponašanje. Ove neželjene reakcije javljaju se uglavnom kod dece i starijih osoba,
• bol, osećaj pečenja i crvenilo na mestu primene injekcije,
• zapaljenje na mestu primene, bol odmah nakon primene i crvenilo nakon primene leka direktno u venu (intravenski),
• zavisnost se može pojaviti nakon ponovljene primene tokom nekoliko nedelja,
• može doći do otežanog disanja tokom dužih procedura u anesteziji,
• povećana kiselost krvi usled nedostatka kiseonika u tkivima, poremećaj ravnoteže vode i elektrolita, smanjen krvni pritisak, usled dejstva pomoćnih supstanci. Ovi simptomi se češće javljaju kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom i kod dece (videti odeljak 2).
• neželjena dejstva usled nagle obustave terapije: glavobolja, bol u mišićima, strah, depresija, nesanica, uznemirenost, zbunjenost, razdražljivost, znojenje i ponovna pojava simptoma zbog kojih je propisana primena leka Losepan; gubitak osećaja stvarnosti, kada poznato okruženje deluje nerealno; udaljavanje od sebe i svojih osećanja (depersonalizacija), pojačan osećaj čula sluha, zujanje u ušima, utrnulost i peckanje ruku i nogu, preosetljivost na svetlost, buku i fizički kontakt, nevoljni pokreti, povraćanje, čulne i vidne obmane-priviđanje stvari koje ne postoje (halucinacije), konvulzije (epileptični napadi). Konvulzije se češće javljaju kod osoba koje su ranije imale epileptične napade ili osoba koje koriste lekove koji mogu dovesti do konvulzija, poput antidepresiva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Losepan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.

Čuvati i prevoziti u frižideru (2°C do 8°C).

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora lorazepama razblaženog u odnosu 1:1 sa rastvorima

0,9% rastvor NaCl,

5% rastvor glukoze,

bakteriostatska voda za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatski NaCl rastvor za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatska voda za injekcije s parabenom i

voda za injekcije, tokom 1 sata kada se čuva na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke, lek se mora upotrebiti odmah, osim ako postupak otvaranja/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene odgovornost su korisnika“.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

1 mL rastvora za injekciju sadrži 4 mg lorazepama. Pomoćne supstance:

propilenglikol; makrogol 400; benzilalkohol.

Kako izgleda lek Losepan i sadržaj pakovanja

Izgled: bistar, bezbojan do gotovo bezbojan rastvor, praktično bez vidljivih čestica

Unutrašnje pakovanje leka je ampula izrađena od bezbojnog stakla, hidrolitičke otpornosti tip I nominalnog kapaciteta 2 mL rastvora za injekciju. Po 5 ampula se pakuje u PVC blistere, koji su zatvoreni zaštitnom PE providnom peel-off folijom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd Proizvođač:

MEDOCHEMIE LTD. (AMPOULE INJECTABLE FACILITY), Agios Athanassios Limassol, 48 Iapetou Street, Agios Athanassios Industrial Area, Kipar

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-03770-21-001 od 25.05.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Losepan je indikovan kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina:

• Kao premedikacija pre dijagnostičkih procedura kao i pre hirurških zahvata.
• Za simptomatsku kratkotrajnu terapiju patološke anksioznosti i napetosti kod pacijenata koji iz nekog razloga ne mogu uzimati lekove oralnim putem.

Doziranje i način primene

Doziranje

Premedikacija

Za najveći blagotvorni efekat, dozu treba izračunati na osnovu telesne mase (uobičajena doza je 2-4 mg) i primeniti je na sledeći način:

• i.v. primena:

Da bi se postigao optimalan efekat, treba primeniti dozu od 0,044 mg/kg do najviše 2 mg, 15-20 minuta pre postupka.

Ova doza (primenjena i.v.) je prilagođena za sedaciju većine odraslih pacijenata i ne sme biti veća kod pacijenata starijih od 50 godina. Mogu se primeniti veće doze, do 0,05 mg/kg sa najvećom dozom od 4 mg.

Potrebna oprema za održavanje prohodnosti disajnih puteva mora biti dostupna neposredno pre intravenske primene leka Losepan.

• i.m. primena:

Optimalni efekat postiže se primenom 0,05 mg/kg do najviše 4 mg, najmanje 2 sata pre predviđenog postupka. Doza se individualno prilagođava. Kod starijih ili slabih pacijenata ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre ili sa teškim respiratornim ili kardiovaskularnim oboljenjima preporučuje se smanjenje doze.

U slučaju lokalne anestezije i u dijagnostičkim postupcima koji zahtevaju saradnju pacijenta tokom izvođenja procedure, može biti prikladna istovremena primena analgetika.

Dozu treba smanjiti u slučaju istovremene primene depresora CNS-a. Lek Losepan se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu.

Simptomatsko lečenje patološke anksioznosti i napetosti kod pacijenata koji iz nekog razloga ne mogu uzimati lekove oralnim putem.

Preporučena početna doza je 2-4 mg i.v. ili 0,05 mg/kg i.m. (poželjna je intravenska primena). Ako je potrebno, doza se može ponoviti nakon 2 sata. Kada se akutni simptomi stave pod kontrolu, pacijent mora dobiti odgovarajuću terapiju za lečenje osnovne bolesti.

Ako je potrebno dalje lečenje benzodiazepinima može se razmotriti primena lorazepama u obliku tableta.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Losepan je kontraindikovana kod dece mlađe od 12 godina (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Primena kod starijih i pacijenta slabijeg opšteg zdravstvenog stanja

Kod starijih i pacijenta slabijeg opšteg zdravstvenog stanja početnu dozu smanjiti za otprilike 50% i prilagoditi dozu prema potrebi i podnošljivosti (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Kliničke studije su pokazale da pacijenti stariji od 50 godina imaju dublju i produženu sedaciju kada se lorazepam primenjuje intravenski.

Pacijenti sa bubrežnom ili hepatičnom insuficijencijom

Lek Losepan se ne preporučuje za primenu kod pacijenata sa teškom hepatičnom insuficijencijom. Kada se lek Losepan koristi kod pacijenata sa blagom do umerenom hepatičnom ili bubrežnom insuficijencijom, preporučuje se početna doza od 0,05 mg/kg (ali ne više od 2 mg).

Način primene

Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene leka videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materjala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Lista pomoćnih supstanci

Propilenglikol, Makrogol 400, Benzilalkohol.

Inkompatibilnost

S obzirom na to da ispitivanja kompatibilnosti nisu rađena, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

18 meseci.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati i prevoziti u frižideru (2°C do 8°C)

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Pokazana je hemijska i fizička stabilnost rastvora lorazepama razblaženog u odnosu 1:1 sa rastvorima:

0,9% rastvor NaCl,

5% rastvor glukoze,

bakteriostatska voda za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatski NaCl rastvor za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatska voda za injekcije s parabenom i

voda za injekcije, tokom 1 sata kada se čuva na temperaturi od 2°C do 8°C.

Sa mikrobiološke tačke, lek se mora upotrebiti odmah, osim ako postupak otvaranja/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja do primene odgovornost su korisnika.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je ampula od bezbojnog, stakla, hidrolitičke otpornosti tip I nominalnog kapaciteta 2 mL. Po 5 ampula se pakuje u PVC blistere, koji su zatvoreni zaštitnom PE providnom peel-off folijom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Intramuskularna primena:

Kako bi se olakšala intramuskularna primena, preporučuje se razblaživanje jednakim volumenom kompatibilnog rastvora kao što je 0,9% NaCl, 5% glukoze, bakteriostatske vode za injekciju s benzilalkoholom, bakteriostatske vode za injekcije s parabenom i voda za injekcije.

Lek Losepan se takođe može primeniti nerazblažen, ako se primenjuje duboko u mišićnu masu. Intravenska primena:

U slučaju intravenske primene lek Losepan se uvek mora razblažiti sa jednakim volumenom jednog od sledećih rastvora: 0,9% NaCl, 5% glukoza, bakteriostatska voda za injekcije s benzilalkoholom, bakteriostatska voda za injekcije sa parabenom i voda za injekcije.

Brzina primene injekcije ne sme prelaziti 2mg/min. Pre primene parenteralnih lekova oni moraju biti vizuelno pregledani na prisustvo stranih čestica ili promenu boje rastvora pre primene.

Upustvo za razblaživanje za intravensku primenu

Uvucite željenu količinu leka Losepan u špric, a zatim polako uvucite željenu zapreminu rastvora. Lagano uvucite klip kako bi ste osigurali dodatni prostor za mešanje.Odmah promešajte sadržaj uzastopnim okretanjem šprica dok ne nastane homogeni rastvor.

Nemojte snažno tresti jer će to prouzrokovati mehuriće vazduha.

Lek Losepan se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu.Nemojte koristiti ako je rastvor promenio boju ili ima precipitat.(videti odeljak „Doziranje i način primene”)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.